DA LI LJUDIMA DAJETE DRUGU SANSU? DA LI CE NASA DECA IMATI DRUGU SANSU SA JOS JEDNOM REFORMOM SKOLSTVA?
Drugu sansu mozemo dati bivsem partneru, prijatelju, poslu, porodici,obrazovanju...Neko svom partneru moze da oprosti i preljubu, neko ne moze da predje ni preko sitnica..Ko je upravu? Ni jedni ni drugi, ali to je vec ceo novi tekst KOMPROMISI U BRAKU ZAVISE OD KOLICINE VASE LJUBAVI ,SPREMNOSTI ZA OPRASTANJE I REALNOSTI VASIH OCEKIVANJA!
Sto se tice prijatelja, tu iznenadjenjima nikad kraja. Posle mnogo godina neka osoba za koju ste bili ubedjeni da vam je prijatelj ( jos gore ako ste mislili da vam je najbolji prijatelj) odjednom vam okrene ledja bez vama vidljivih razloga. Posle prvog soka trazite objasnjenja i onda mogu da se dese dve stvari : ili ta osoba definitivno prekida sve odnose sa vama ili pristaje da se vrati na "stare" odnose dajuci vam kao neka objasnjenja. Dobro razmislite . Da li ta osoba ima i dalje vase poverenje? Ne oslanjajte se na godine i godine prijateljstva. Razmislite zasto vas je odjednom odbacila? Mozda i nije odjednom?
Kad je posao u pitanju imamo dva aspekta. Sa aspekta poslodavca i aspekta radnika. Poslodavac u nekom momentu dodje u situaciju da mu se pojavi bivsi zaposleni i trazi ponovo posao. Tada treba dobro razmisliti zasto je taj radnik otisao iz firme i kako su drugi zaposleni reagovali na njegov odlazak ( sa olaksanjem ili im je zao). Takodje je presudno i zasto zeli opet da se vrati. S druge strane zaposlenima se cesto desava da odu iz neke firme misleci da im neko gusi ideje i da nemogu da napreduju ( otvaraju svoju firmu), a onda shvate da im je bilo ipak lakse kad nisu imali toliku odgovornost. Ili jednostavno shvate da im je ta firma bila bolja u odnosu na onu u koju su presli . Desava se. Ipak ne bih savetovala takve ponovne odnose jer i poslodavac i radnik mogu da imaju neke skrivene motive ,a odlaskom iz firme samo se stvara jaz u normalnim odnosima koji su pre bili opusteni i dobri ,a sada ipak ima sumnje i rezervisanosti.
Obrazovanje mozemo gledati kao licno i kao globalno. Ne bih sada to poredila jer svaki covek treba da se obrazuje u granicama u kojima zeeli. Dakle covek se uci dok je ziv, nebo je granica, godine nisu nikakav razlog da odustanes od ucenja. Mozes da ucis koliko god zelis i to niko ne moze da ti zabrani. Sto se tice globalnog obrazovanja kod nas u Srbiji to je vec jedna tuzna prica koju ne bih malo malo ponavljala da uvek nemam neki dobar razlog za to. Posle toliko reformi koje su isle na ustrb znanja, o strajkovima da i ne govorim. Od kad su mi deca isla u skolu ( od 1995-2016) strajkovi su bili redovna pojava. I dok su neki nastavnici zakazivali nepopularne radne subote da bi nekako nadoknadili neki su (znam pouzdano) isli linijom manjeg otpora, pa ako deca ne bi znala neke lekcije koje su trebali da uce u vreme strajka bilo je oprosteno.Ne znas to nema veze kazi sta znas???A sto se tice znanja i nacina na koji su radjeni udzbenici ( pojedine recenice niko ne razume), ili nacina predavanja deca su postala totalno nezainteresovana za skolu. Ne znam kako ce to da promeni devetogodisnje osnovno obrazovanje ( tri ciklusa po tri razreda) i da li ce se gradivo povecati ili smanjiti ili nece bitri vazno da li nesto znas ili ne znas... Opet da spomenem Finsku ( imam ceo blog o skolvanju u Finskoj) i mnoge zemlje pa i Ameriku gde se obrazovanje bazira na zeljama dece - uce ono sto zele da uce! Dobro nek bude obavezna matematika i jezik ( maternji i strani) ali zasto desi ne dozvoliti izborne predmete. Onda im skola nece biti toliko dosadna da moraju da beze iz nje. Dajte bre Milenijalcima drugu sansu.Dopustite im da budu kreativni. Ne gusite ih ! Ne terajte ih da se toliko oslanjaju na tehnologiju. Naterajte ih da se oslanjanju na vrsnjake, roditelje, nastavnike!
Nikada ne odustajte od svoje porodice. Ma koliko mislite da vas gusi i da vam smeta. Porodica je nesto najvaznije na svetu. I pored svih problema koji u njoj mogu da nastanu ona je mesto u kome ce vas uvek voleti bezrezervno i pruziti vam podrsku!
Rekla bih da za mnoge stvari postoji druga sansa. I da nju nikako ne treba izgubiti. Druga sansa je nesto najbolje sto vam se moze dogoditi. Ako je prepoznate!
Drugu sansu mozemo dati bivsem partneru, prijatelju, poslu, porodici,obrazovanju...Neko svom partneru moze da oprosti i preljubu, neko ne moze da predje ni preko sitnica..Ko je upravu? Ni jedni ni drugi, ali to je vec ceo novi tekst KOMPROMISI U BRAKU ZAVISE OD KOLICINE VASE LJUBAVI ,SPREMNOSTI ZA OPRASTANJE I REALNOSTI VASIH OCEKIVANJA!
Sto se tice prijatelja, tu iznenadjenjima nikad kraja. Posle mnogo godina neka osoba za koju ste bili ubedjeni da vam je prijatelj ( jos gore ako ste mislili da vam je najbolji prijatelj) odjednom vam okrene ledja bez vama vidljivih razloga. Posle prvog soka trazite objasnjenja i onda mogu da se dese dve stvari : ili ta osoba definitivno prekida sve odnose sa vama ili pristaje da se vrati na "stare" odnose dajuci vam kao neka objasnjenja. Dobro razmislite . Da li ta osoba ima i dalje vase poverenje? Ne oslanjajte se na godine i godine prijateljstva. Razmislite zasto vas je odjednom odbacila? Mozda i nije odjednom?
Kad je posao u pitanju imamo dva aspekta. Sa aspekta poslodavca i aspekta radnika. Poslodavac u nekom momentu dodje u situaciju da mu se pojavi bivsi zaposleni i trazi ponovo posao. Tada treba dobro razmisliti zasto je taj radnik otisao iz firme i kako su drugi zaposleni reagovali na njegov odlazak ( sa olaksanjem ili im je zao). Takodje je presudno i zasto zeli opet da se vrati. S druge strane zaposlenima se cesto desava da odu iz neke firme misleci da im neko gusi ideje i da nemogu da napreduju ( otvaraju svoju firmu), a onda shvate da im je bilo ipak lakse kad nisu imali toliku odgovornost. Ili jednostavno shvate da im je ta firma bila bolja u odnosu na onu u koju su presli . Desava se. Ipak ne bih savetovala takve ponovne odnose jer i poslodavac i radnik mogu da imaju neke skrivene motive ,a odlaskom iz firme samo se stvara jaz u normalnim odnosima koji su pre bili opusteni i dobri ,a sada ipak ima sumnje i rezervisanosti.
Obrazovanje mozemo gledati kao licno i kao globalno. Ne bih sada to poredila jer svaki covek treba da se obrazuje u granicama u kojima zeeli. Dakle covek se uci dok je ziv, nebo je granica, godine nisu nikakav razlog da odustanes od ucenja. Mozes da ucis koliko god zelis i to niko ne moze da ti zabrani. Sto se tice globalnog obrazovanja kod nas u Srbiji to je vec jedna tuzna prica koju ne bih malo malo ponavljala da uvek nemam neki dobar razlog za to. Posle toliko reformi koje su isle na ustrb znanja, o strajkovima da i ne govorim. Od kad su mi deca isla u skolu ( od 1995-2016) strajkovi su bili redovna pojava. I dok su neki nastavnici zakazivali nepopularne radne subote da bi nekako nadoknadili neki su (znam pouzdano) isli linijom manjeg otpora, pa ako deca ne bi znala neke lekcije koje su trebali da uce u vreme strajka bilo je oprosteno.Ne znas to nema veze kazi sta znas???A sto se tice znanja i nacina na koji su radjeni udzbenici ( pojedine recenice niko ne razume), ili nacina predavanja deca su postala totalno nezainteresovana za skolu. Ne znam kako ce to da promeni devetogodisnje osnovno obrazovanje ( tri ciklusa po tri razreda) i da li ce se gradivo povecati ili smanjiti ili nece bitri vazno da li nesto znas ili ne znas... Opet da spomenem Finsku ( imam ceo blog o skolvanju u Finskoj) i mnoge zemlje pa i Ameriku gde se obrazovanje bazira na zeljama dece - uce ono sto zele da uce! Dobro nek bude obavezna matematika i jezik ( maternji i strani) ali zasto desi ne dozvoliti izborne predmete. Onda im skola nece biti toliko dosadna da moraju da beze iz nje. Dajte bre Milenijalcima drugu sansu.Dopustite im da budu kreativni. Ne gusite ih ! Ne terajte ih da se toliko oslanjaju na tehnologiju. Naterajte ih da se oslanjanju na vrsnjake, roditelje, nastavnike!
Nikada ne odustajte od svoje porodice. Ma koliko mislite da vas gusi i da vam smeta. Porodica je nesto najvaznije na svetu. I pored svih problema koji u njoj mogu da nastanu ona je mesto u kome ce vas uvek voleti bezrezervno i pruziti vam podrsku!
Rekla bih da za mnoge stvari postoji druga sansa. I da nju nikako ne treba izgubiti. Druga sansa je nesto najbolje sto vam se moze dogoditi. Ako je prepoznate!
Нема коментара :
Постави коментар