LJUDSKI JE VOLETI LJUDE! IMATI EMPATIJU I BITI HUMAN!ALI NEKADA JE JAKO TESKO JER NE MOZEMO DA PRIHVATIMO NECIJE SVE MANE I VRLINE! KAO NI SVOJE!
DA LI SE UVEK MOZE VEROVATI DRUGIMA. U VEZI SVEGA, DA LI UVEK MOZES VEROVATI I SEBI? U TESKIM VREMENIMA KAO STO JE OVO COVEK LAKO POKLEKNE I OBAVEZNO POKAZE SVOJE PRAVO LICE!
Treba biti filantrop jer je glupo ziveti u paranoji i depresiji, medjutim u svakom momentu moras imati dobre argumente za to sto nekom ukazujes poverenje. Da se ne lazemo. Nikome ne mozes biti vazniji od njega samoga.Niti tebi ne moze neko biti vazniji od tebe.Tajna poverenja u druge je stavljanje sebe ispred njih ,a tajna poverenja u sebe je u stalnom preispitivanju.
Jednostavno moras voleti ljude. Covek nije ostrvo -sto bi rekao Hemingvej. Okruzen si ljudima, njima pripadas jer si covek, a covek je drustveno bice. Od pocetka moras da volis nekog. Roditelje, porodicu, pa onda prijatelje, komsije,kolege, ljubavne partnere, poznanike ( sto da ne?).I naravno sebe! Roditelje volis bezuslovno kao i oni tebe. Njima vidis i mane ( narocito u pubertetu) ali tvoji su - krv nije voda. Sa njima bukvalno delis i dobro i zlo.Sa njima imas empatiju i zelju da budes human i da im pomognes koliko god mozes kad ostare i ne mogu sami da brinu o sebi. To je ljudski. Tako i treba. Sa porodicom je sve u redu. Neko te nervira, neko ti bas i nije drag, vidis dobro svacije mane ,ali i oni su tvoji pa se nekako uzdrzavas i nekvaris odnose. Sto se tice prijatelja tu ides od ljubavi do mrznje. Ako u prijatelju vidis samo vrline ( iskreno) ,a on ti uzvraca na isti nacin to je ono pravo prijateljstvo zlata vredno. Imati odanog i iskrenog prijatelja nekad je bolje nego imati i pravu porodicu. On moze uvek da te razume i prihvati. Ako kod dobrog prijatelja vidis i neke njegove mane koje ne uticu na vas odnos prihvatas ih i nemas problem sa njima. Sa prijateljem imas empatiju razvijenu do telepatskih odnosa. Za njega si u stanju u pola noci da ustanes i da odes da ucinis nesto za njega. Komsija moze da ima slicne kvalitete i da ti se nadje u mnogo situacija (zbog lokacije) i brze nego roditelji i prijatelji ,ali sa njim ne mozes bas da imas toliki stepen poverenja - ili moze? A onda ti on postaje prijatelj, clan porodice - kako drugacije. Sto se tice kolega ili kroz skolovanje drustva iz razreda jasno je da si izgradio stavove u odnosu na misljenje onjima. Neki su ti bili prihvatljivi jer su imali neke osobine koje cenis, a neki su odmah postali odbojni ( iz obrnutih razloga).Sa njima se podnosis ali o pravoj ljubavi nema govora. Mozes cak da dodjes i do stepena empatije i zelje za humanoscu, ali se sve zavrsava posle dogadjaja koji su to izazvali. Sta se najcesce javlja u ovim odnosima ? Ljubomora! Ogromna ljubomora na one uspesnije od tebe. Retko .ali retko ces priznati da je neko zaista zasluzio unapredjenje ( ili peticu u skoli). Jer, s tvoje tacke gledista oni tebi nisu "ni do kolena", a uspeli su zato sto imaju srece, sto se ulizuju i slicno . Sto se tice ljubavnih veza one su toliko kompleksne da prosto ne znam sta da kazem. Sve zavisi od coveka do coveka. Kakvu ljubav zelis? Da li mozes da prepoznas srodnu dusu? Ako zelis strast i buru emocija najbolje je da ne cackas po osobinama ( ni vrlinama i manama). Pa dok traje.. A ako hoces ljubav za ceo zivot ,e onda boga mi morad dobro da razmisljas. Mada kada se bas zaljubis pamet ode i vidis samo vrline. Dok dodjes do mana sve ti je super. Ali ako vidis mane ( dok nije kasno) onda mozda i nisi toliko zaljubljen. Ako krenes u brak ili zajednicki zivot pa onda pocinjes da uvidjas da to nije osoba u koju si se zaljubila ne krivi samo njega nego i sebe.
Da li mozes uvek verovati drugima? Na muci se poznaju junaci. Ako ti se osoba kojoj si poklonio poverenje i ljubav ne nadje u teskim trenutcima onda onda razmisli o tome. Ima li opravdanje za takav postupak. I da. Zaista u takvim momentima maske najcesce padaju.
Voleti drugog coveka znaci i razumeti ga ,a svakako i oprastati mu.Da li ste svesni da je samo malo ljudi sposobno da zaista voli? Otuda i poticu tolika zla,nesrece i nepravda. Iako je vecina ljudi ubedjena u ispravnost svojih postupaka,casnost svojih namera i iskrenost svoje ljubavi.
NA KRAJU TREBA SE DRZATI ONOGA LJUBI BLIZNJEGA SVOGA KAO SAMOG SEBE! DODUSE LJUDI NE VOLE DRUGE LJUDE ILI IH TESKO ZAVOLE IZ RAZLOGA STO NE VOLE NI SEBE. ALI ZA SRECAN ZIVOT MNOGO JE BOLJE BITI FILANTROP ( PA MAKAR I PATITI) NEGO MIZANTROP I BITI SAM!
DA LI SE UVEK MOZE VEROVATI DRUGIMA. U VEZI SVEGA, DA LI UVEK MOZES VEROVATI I SEBI? U TESKIM VREMENIMA KAO STO JE OVO COVEK LAKO POKLEKNE I OBAVEZNO POKAZE SVOJE PRAVO LICE!
Treba biti filantrop jer je glupo ziveti u paranoji i depresiji, medjutim u svakom momentu moras imati dobre argumente za to sto nekom ukazujes poverenje. Da se ne lazemo. Nikome ne mozes biti vazniji od njega samoga.Niti tebi ne moze neko biti vazniji od tebe.Tajna poverenja u druge je stavljanje sebe ispred njih ,a tajna poverenja u sebe je u stalnom preispitivanju.
Jednostavno moras voleti ljude. Covek nije ostrvo -sto bi rekao Hemingvej. Okruzen si ljudima, njima pripadas jer si covek, a covek je drustveno bice. Od pocetka moras da volis nekog. Roditelje, porodicu, pa onda prijatelje, komsije,kolege, ljubavne partnere, poznanike ( sto da ne?).I naravno sebe! Roditelje volis bezuslovno kao i oni tebe. Njima vidis i mane ( narocito u pubertetu) ali tvoji su - krv nije voda. Sa njima bukvalno delis i dobro i zlo.Sa njima imas empatiju i zelju da budes human i da im pomognes koliko god mozes kad ostare i ne mogu sami da brinu o sebi. To je ljudski. Tako i treba. Sa porodicom je sve u redu. Neko te nervira, neko ti bas i nije drag, vidis dobro svacije mane ,ali i oni su tvoji pa se nekako uzdrzavas i nekvaris odnose. Sto se tice prijatelja tu ides od ljubavi do mrznje. Ako u prijatelju vidis samo vrline ( iskreno) ,a on ti uzvraca na isti nacin to je ono pravo prijateljstvo zlata vredno. Imati odanog i iskrenog prijatelja nekad je bolje nego imati i pravu porodicu. On moze uvek da te razume i prihvati. Ako kod dobrog prijatelja vidis i neke njegove mane koje ne uticu na vas odnos prihvatas ih i nemas problem sa njima. Sa prijateljem imas empatiju razvijenu do telepatskih odnosa. Za njega si u stanju u pola noci da ustanes i da odes da ucinis nesto za njega. Komsija moze da ima slicne kvalitete i da ti se nadje u mnogo situacija (zbog lokacije) i brze nego roditelji i prijatelji ,ali sa njim ne mozes bas da imas toliki stepen poverenja - ili moze? A onda ti on postaje prijatelj, clan porodice - kako drugacije. Sto se tice kolega ili kroz skolovanje drustva iz razreda jasno je da si izgradio stavove u odnosu na misljenje onjima. Neki su ti bili prihvatljivi jer su imali neke osobine koje cenis, a neki su odmah postali odbojni ( iz obrnutih razloga).Sa njima se podnosis ali o pravoj ljubavi nema govora. Mozes cak da dodjes i do stepena empatije i zelje za humanoscu, ali se sve zavrsava posle dogadjaja koji su to izazvali. Sta se najcesce javlja u ovim odnosima ? Ljubomora! Ogromna ljubomora na one uspesnije od tebe. Retko .ali retko ces priznati da je neko zaista zasluzio unapredjenje ( ili peticu u skoli). Jer, s tvoje tacke gledista oni tebi nisu "ni do kolena", a uspeli su zato sto imaju srece, sto se ulizuju i slicno . Sto se tice ljubavnih veza one su toliko kompleksne da prosto ne znam sta da kazem. Sve zavisi od coveka do coveka. Kakvu ljubav zelis? Da li mozes da prepoznas srodnu dusu? Ako zelis strast i buru emocija najbolje je da ne cackas po osobinama ( ni vrlinama i manama). Pa dok traje.. A ako hoces ljubav za ceo zivot ,e onda boga mi morad dobro da razmisljas. Mada kada se bas zaljubis pamet ode i vidis samo vrline. Dok dodjes do mana sve ti je super. Ali ako vidis mane ( dok nije kasno) onda mozda i nisi toliko zaljubljen. Ako krenes u brak ili zajednicki zivot pa onda pocinjes da uvidjas da to nije osoba u koju si se zaljubila ne krivi samo njega nego i sebe.
Da li mozes uvek verovati drugima? Na muci se poznaju junaci. Ako ti se osoba kojoj si poklonio poverenje i ljubav ne nadje u teskim trenutcima onda onda razmisli o tome. Ima li opravdanje za takav postupak. I da. Zaista u takvim momentima maske najcesce padaju.
Voleti drugog coveka znaci i razumeti ga ,a svakako i oprastati mu.Da li ste svesni da je samo malo ljudi sposobno da zaista voli? Otuda i poticu tolika zla,nesrece i nepravda. Iako je vecina ljudi ubedjena u ispravnost svojih postupaka,casnost svojih namera i iskrenost svoje ljubavi.
NA KRAJU TREBA SE DRZATI ONOGA LJUBI BLIZNJEGA SVOGA KAO SAMOG SEBE! DODUSE LJUDI NE VOLE DRUGE LJUDE ILI IH TESKO ZAVOLE IZ RAZLOGA STO NE VOLE NI SEBE. ALI ZA SRECAN ZIVOT MNOGO JE BOLJE BITI FILANTROP ( PA MAKAR I PATITI) NEGO MIZANTROP I BITI SAM!
Нема коментара :
Постави коментар