KAD SE RAZDVOJE DUSA I TELO! NE, NE MISLIM NA SMRT! I MISLIM ! POSMATRANJE SVETA IZ "DRUGOG UGLA". POSMATRANJE I SAMOPOSMATRANJE! POVERENJE!
Kad imate Granicni poremecaj licnosti osecate se kao da lebdite iznad ljudi koji se smeju i razumeju jedni druge pitajuci se : Zasto ne i ja? Jer u vama je taj konstantni osecaj mrznje i sumnje u sebe. Znate da sa vama nesto nije u redu , a i kad saznate dijagnozu opet se pitate zasto vam se to desava. Uvek imate taj osecaj izolacije jer i kad ste sa najboljim, najobzirnijim prijateljima vama se cini kao da vas ismejavaju ili imaju nesto protiv vas. Ustvari toliko ste optereceni mrznjom prema sebi da svoje emocije projektujete na druge ljude. Uzasno je ziveti u svetu hronicno iracionalnom. Ceste promene raspolozenja ,impusilvnost, nestabilnost, mnogo eskplozivnog besa, mnogo praznine i nesigurnosti. Tako se otprilike osecaju ljudi kojima je razdvojena dusa od tela. Oni svet vide potpuno drugacije od nas.
Posmatranje sveta trazi cula i pomagala. Ono sto ne moze biti predmet posmatranja bilo culima bilo pomagalima jednostavno nauka odbacuje- to jest to jednostavno ne postoji. I tako saznajemo svet oko nas. Skupljamo saznanja,cinjenice i stvaramo secanja i znanje. I to je realan svet. U njemu ucestvuju i nasa osecanja i nase telo. Dakle telo i dusa su spojeni i funkcionisu u harmoniji.. Nekad stres uzdrma tu harmoniju ili nam karakter postane neprimeren pa cinimo lose stvari . Dok su iskoraci u granicama jos uvek je prihvatljimo. Nije dobro preci granicu nikako.Spoljasnjim culima dozivljeni uslovi mogu se popraviti ako se svo to znanje primeni na pravilan nacin. Dakle posmatranje je sredstvo promene sveta.
Samoposmatranje svet unutar vas. On je nevidljiv ali je ipak stvarnost- druga stvarnost. Tu dolazi do velikog problema kad se zapitate recimo da li su sve moje misli, osecanja,senzacije ,strahovi, nade, razocaranja, radosti tuge stvarno u meni? Da, vas svet nije spoljni svet nego unutrasnji- unutar njega zivite ceo zivot. U njemu se radujete, tugujete, plasite....Samoposmatranje je sredstvo promene sebe.
Oba sveta su eksperimentalno utvrdiva. I opet shvatam da se moraju razdvojiti telo i dusa. Dusa je nas unutrasnji svet, a telo je spoljni stvarni svet.
Spoljni svet "ucite" od pocetka zivota : kako da hodate, govorite, da ne prekrsite norme i obicaje ,kako da se ne otrujete ili kako da se ne udruzujete sa zlim ljudima. Unutrasnji svet ucite tokom citavog zivota. I samo od vas zavisi da li cete sebe realno samoposmatrati.Mozda vi imate iskrivljenu sliku o sebi i o svom unutrasnjem svetu,. Kako god, ta je slika samo vasa. Tu vam niko ne moze pomoci da naucite ( kako kod koraka, govora, hrane).Kako ja razumem ovu temu?
Spoljni svet je realnost. U njemu se mimo nase volje odvijaju i prirodni i drustveni procesi. Nase telo mora da se prilagodi zivotu u spoljasnjem svetu. Zato imamo cula da vidimo, cujemo dodirnemo i tako naucimo da prezivimo.
Unutrasnji svet je isto realnost Evo i zasto. Desi nam se neka losa stvar. Nema veze cijom krivicom . Logicno da ce nas to rastuziti i zabrinuti . Sada nastupa reakcija naseg unutrasnjeg sveta. Pa cemo ili da to zadrzimo za sebe ili cemo podeliti sa nekim. Ta razlicitost u reakcijama na isti dogadjaj siguran je znak da unutrasnji svet postoji. Svako ga je izgradio samo za sebe i u skladu sa svim svojim osecanjima i karakterom. Sto se vise upoznajemo bolje cemo reagovati na mnoge dogadjaje. Sto nas dovodi do tvrdnje da sve prozivljavamo kroz svoj unutrasnji svet. Nekome je sitnica neka uvreda, vama je to nesto strasno i ne mozete preko toga preci. Ako je reakcija ostalih ljudi kao osobe A ( da je sitnica) vise od 6 onda znaci da ste pogresili u odnosu na spoljni svet. Ako je vasa reakcija , reakcija vise od 6 ljudi onda ste u pravu. Medjutim, ne treba se uvek povoditi za spoljasnim svetom. Treba ipak verovati i svom unutrasnjem svetu. To dovodi i do srecnijeg i ispunjenijeg zivota. Zivota sa dusom.
I NA KRAJU REC DVE O POVERENJU! POVERENJE JE JAKO TESKO STECI A JOS TEZE ZADRZATI. POVERENJE JE NEOPHODNO ZA ZIVOT. NE MOZE SE ZIVETI BEZ POVERENJA. ZNACI MORAS NEKOME DA VERUJES. A KOME? REALNO SVOJOJ SRODNOJ DUSI!
Kad imate Granicni poremecaj licnosti osecate se kao da lebdite iznad ljudi koji se smeju i razumeju jedni druge pitajuci se : Zasto ne i ja? Jer u vama je taj konstantni osecaj mrznje i sumnje u sebe. Znate da sa vama nesto nije u redu , a i kad saznate dijagnozu opet se pitate zasto vam se to desava. Uvek imate taj osecaj izolacije jer i kad ste sa najboljim, najobzirnijim prijateljima vama se cini kao da vas ismejavaju ili imaju nesto protiv vas. Ustvari toliko ste optereceni mrznjom prema sebi da svoje emocije projektujete na druge ljude. Uzasno je ziveti u svetu hronicno iracionalnom. Ceste promene raspolozenja ,impusilvnost, nestabilnost, mnogo eskplozivnog besa, mnogo praznine i nesigurnosti. Tako se otprilike osecaju ljudi kojima je razdvojena dusa od tela. Oni svet vide potpuno drugacije od nas.
Posmatranje sveta trazi cula i pomagala. Ono sto ne moze biti predmet posmatranja bilo culima bilo pomagalima jednostavno nauka odbacuje- to jest to jednostavno ne postoji. I tako saznajemo svet oko nas. Skupljamo saznanja,cinjenice i stvaramo secanja i znanje. I to je realan svet. U njemu ucestvuju i nasa osecanja i nase telo. Dakle telo i dusa su spojeni i funkcionisu u harmoniji.. Nekad stres uzdrma tu harmoniju ili nam karakter postane neprimeren pa cinimo lose stvari . Dok su iskoraci u granicama jos uvek je prihvatljimo. Nije dobro preci granicu nikako.Spoljasnjim culima dozivljeni uslovi mogu se popraviti ako se svo to znanje primeni na pravilan nacin. Dakle posmatranje je sredstvo promene sveta.
Samoposmatranje svet unutar vas. On je nevidljiv ali je ipak stvarnost- druga stvarnost. Tu dolazi do velikog problema kad se zapitate recimo da li su sve moje misli, osecanja,senzacije ,strahovi, nade, razocaranja, radosti tuge stvarno u meni? Da, vas svet nije spoljni svet nego unutrasnji- unutar njega zivite ceo zivot. U njemu se radujete, tugujete, plasite....Samoposmatranje je sredstvo promene sebe.
Oba sveta su eksperimentalno utvrdiva. I opet shvatam da se moraju razdvojiti telo i dusa. Dusa je nas unutrasnji svet, a telo je spoljni stvarni svet.
Spoljni svet "ucite" od pocetka zivota : kako da hodate, govorite, da ne prekrsite norme i obicaje ,kako da se ne otrujete ili kako da se ne udruzujete sa zlim ljudima. Unutrasnji svet ucite tokom citavog zivota. I samo od vas zavisi da li cete sebe realno samoposmatrati.Mozda vi imate iskrivljenu sliku o sebi i o svom unutrasnjem svetu,. Kako god, ta je slika samo vasa. Tu vam niko ne moze pomoci da naucite ( kako kod koraka, govora, hrane).Kako ja razumem ovu temu?
Spoljni svet je realnost. U njemu se mimo nase volje odvijaju i prirodni i drustveni procesi. Nase telo mora da se prilagodi zivotu u spoljasnjem svetu. Zato imamo cula da vidimo, cujemo dodirnemo i tako naucimo da prezivimo.
Unutrasnji svet je isto realnost Evo i zasto. Desi nam se neka losa stvar. Nema veze cijom krivicom . Logicno da ce nas to rastuziti i zabrinuti . Sada nastupa reakcija naseg unutrasnjeg sveta. Pa cemo ili da to zadrzimo za sebe ili cemo podeliti sa nekim. Ta razlicitost u reakcijama na isti dogadjaj siguran je znak da unutrasnji svet postoji. Svako ga je izgradio samo za sebe i u skladu sa svim svojim osecanjima i karakterom. Sto se vise upoznajemo bolje cemo reagovati na mnoge dogadjaje. Sto nas dovodi do tvrdnje da sve prozivljavamo kroz svoj unutrasnji svet. Nekome je sitnica neka uvreda, vama je to nesto strasno i ne mozete preko toga preci. Ako je reakcija ostalih ljudi kao osobe A ( da je sitnica) vise od 6 onda znaci da ste pogresili u odnosu na spoljni svet. Ako je vasa reakcija , reakcija vise od 6 ljudi onda ste u pravu. Medjutim, ne treba se uvek povoditi za spoljasnim svetom. Treba ipak verovati i svom unutrasnjem svetu. To dovodi i do srecnijeg i ispunjenijeg zivota. Zivota sa dusom.
I NA KRAJU REC DVE O POVERENJU! POVERENJE JE JAKO TESKO STECI A JOS TEZE ZADRZATI. POVERENJE JE NEOPHODNO ZA ZIVOT. NE MOZE SE ZIVETI BEZ POVERENJA. ZNACI MORAS NEKOME DA VERUJES. A KOME? REALNO SVOJOJ SRODNOJ DUSI!
Нема коментара :
Постави коментар