PSUJU SE BOG, SUNCE I MAJKA, VELICAJU STARLETE I KRIMINALCI, U SKOLAMA VRSNJACKO NASILJE! STA JA ONDA VISE DA KAZEM O DRUSTVU U KOME ZIVIMO? DA LI JE SAMO U SRBIJI OVAKO? ILI JE SRBIJA SAMO PO INERCIJI PREUZELA SAMO LOSE STVARI OD DRUGIH?
Bora Todorovic ( nazalost jos jedan preminuli glumac) lepo je objasnio kakav smo to narod. " Mi smo i zasluzili da zivimo u mraku. Ja ne znam koji narod vise psuje sunce od nas ? Te sunce zarko, te sunce kalaisano, te sunce krvavo...Uz sunce psujemo jos i Boga i lebac i majku. Cemu moze da se nada narod kome su obicne psovke sunce, Bog, lebac i majka?" Zaista cemu? Objasnjenje za nasu zemlju Srbiju na humoristican , ali vrlo istinit nacin bilo bi:
Odakle si? Iz Srbije! Zemlje u kojoj se spava kao zaklan, dok u kuci gori televizor. Gde se cerka zove sine, a sin konju, gde se crkne od smeha, a promaja ubi. Gde se ganjaju papiri i gde se ide po lekarima. Gde se odvrce muzika. Gde se pita gde si ,a covek ispred tebe.Gde ocoravis od televizora, a daljinski je izlepljen selotejpom. Gde imas punu ciniju hemijskih olovki ,a nijedna ne radi. Gde imas punu kesu ,praznih kesa. Gde u kantici od Euro krema drzis mast,a u ciniji za sladoled paprike.Gde ti majka psuje majku,gde se za lepu devojku kaze - vidi dobra "p. c..a", a za lepog mladica vidi onu "p...c...u". Gde Jedi g..vna podjednako ne valja kao i Jedi g..vna. Gde se necu kaze - ocu k..r.c, gde se za oprostite kaze j.bi ga. I tako dalje...
Goran Sultanovic je maestralno izrecitovao pesmu Vladislava Petkovica Disa "Nasi dani". A ona glasi: Razvilo se neko crno vreme, nabujao sljam,razvrat i poroci. Podigao se truli zadah propadanja. Umrli su svi heroji i proroci. Progledale sve jazbine i kanali , na visoko podigli se sutureni , svi prokleti, svi podmukli i svi mali postali su danas nasi suvereni! Pokradeni svi hramovi, ismejane sve vrline i postenje, ponizeni svi grobovi i zivoti, ukaljano i opelo i krstenje. Od pandura stvorili smo velikase ,dostojanstva podelise idioti.Lopovi nam izradjuju bogatase,mracne duse nazvase se patriotama. Svoju mudrost rastocismo na izbore,svoju hrabrost na podvale ,buducnosti zatrovasmo sve izvore. A poraze proglasismo za pobede. Od nesrecne brace zatvorismo svoje oci i dzepove. Sad svu slavu pronadjosmo u politickim partijama.Pod sramotom zivi nase pokoljenje, ne cuju se ni patnje ni jauci, pod sramotom zivi nase javno mnjenje.Pomracina zahvatila nase dane. Ne vidi se jadna nasa zemlja huda. Al kad pozar poduhvati na sve strane kuda cemo gospodo pod svetlost ili pod suda.
Zaista smo neverovatna zemlja. Idemo od robova do "nebeskog naroda" sta god to znacilo. Da li sluzimo samo kao prosta slabo placena radna snaga drugim narodima ili zasluzujemo svojim postojanjem da odemo na nebo ili u Raj ( moje tumacenje na nebu je i Pakao).
Uzmimo se u pamet narode moj ( sto bi rekao Zoran Radmilovic). Sazalimo se na buducnost nase dece. Za nas je kasno. Ako volimo nasu decu ( to svi tvrdimo i zaklinjemo se u njih sto je jos jedna nasa "specijalnost") onda treba da usmerimo energiju da popravimo sta se popraviti moze. Njih radi. Naucimo ih pravom moralu i pravim vrednostima. Odbranimo ih od laznih proroka i laznih obecanja boljeg zivota. Dajmo im bolji zivot odmah! Zivot pun vrlina i postenja i postovanja.
I da se razumemo . I ja koristim sve one recenice gore navedene. Ali, realno jeste da se bogatstvo jezika jednog naroda ogleda u tolikoj mastovitosti, duhovitosti . Mada su nam psovke bas preterane i to sto volimo da se kunemo u sve i svasta. Mozda smo ipak preterali pa su Sunce i Bog okrenuli svoj pogled od nas!!!!
Bora Todorovic ( nazalost jos jedan preminuli glumac) lepo je objasnio kakav smo to narod. " Mi smo i zasluzili da zivimo u mraku. Ja ne znam koji narod vise psuje sunce od nas ? Te sunce zarko, te sunce kalaisano, te sunce krvavo...Uz sunce psujemo jos i Boga i lebac i majku. Cemu moze da se nada narod kome su obicne psovke sunce, Bog, lebac i majka?" Zaista cemu? Objasnjenje za nasu zemlju Srbiju na humoristican , ali vrlo istinit nacin bilo bi:
Odakle si? Iz Srbije! Zemlje u kojoj se spava kao zaklan, dok u kuci gori televizor. Gde se cerka zove sine, a sin konju, gde se crkne od smeha, a promaja ubi. Gde se ganjaju papiri i gde se ide po lekarima. Gde se odvrce muzika. Gde se pita gde si ,a covek ispred tebe.Gde ocoravis od televizora, a daljinski je izlepljen selotejpom. Gde imas punu ciniju hemijskih olovki ,a nijedna ne radi. Gde imas punu kesu ,praznih kesa. Gde u kantici od Euro krema drzis mast,a u ciniji za sladoled paprike.Gde ti majka psuje majku,gde se za lepu devojku kaze - vidi dobra "p. c..a", a za lepog mladica vidi onu "p...c...u". Gde Jedi g..vna podjednako ne valja kao i Jedi g..vna. Gde se necu kaze - ocu k..r.c, gde se za oprostite kaze j.bi ga. I tako dalje...
Goran Sultanovic je maestralno izrecitovao pesmu Vladislava Petkovica Disa "Nasi dani". A ona glasi: Razvilo se neko crno vreme, nabujao sljam,razvrat i poroci. Podigao se truli zadah propadanja. Umrli su svi heroji i proroci. Progledale sve jazbine i kanali , na visoko podigli se sutureni , svi prokleti, svi podmukli i svi mali postali su danas nasi suvereni! Pokradeni svi hramovi, ismejane sve vrline i postenje, ponizeni svi grobovi i zivoti, ukaljano i opelo i krstenje. Od pandura stvorili smo velikase ,dostojanstva podelise idioti.Lopovi nam izradjuju bogatase,mracne duse nazvase se patriotama. Svoju mudrost rastocismo na izbore,svoju hrabrost na podvale ,buducnosti zatrovasmo sve izvore. A poraze proglasismo za pobede. Od nesrecne brace zatvorismo svoje oci i dzepove. Sad svu slavu pronadjosmo u politickim partijama.Pod sramotom zivi nase pokoljenje, ne cuju se ni patnje ni jauci, pod sramotom zivi nase javno mnjenje.Pomracina zahvatila nase dane. Ne vidi se jadna nasa zemlja huda. Al kad pozar poduhvati na sve strane kuda cemo gospodo pod svetlost ili pod suda.
Zaista smo neverovatna zemlja. Idemo od robova do "nebeskog naroda" sta god to znacilo. Da li sluzimo samo kao prosta slabo placena radna snaga drugim narodima ili zasluzujemo svojim postojanjem da odemo na nebo ili u Raj ( moje tumacenje na nebu je i Pakao).
Uzmimo se u pamet narode moj ( sto bi rekao Zoran Radmilovic). Sazalimo se na buducnost nase dece. Za nas je kasno. Ako volimo nasu decu ( to svi tvrdimo i zaklinjemo se u njih sto je jos jedna nasa "specijalnost") onda treba da usmerimo energiju da popravimo sta se popraviti moze. Njih radi. Naucimo ih pravom moralu i pravim vrednostima. Odbranimo ih od laznih proroka i laznih obecanja boljeg zivota. Dajmo im bolji zivot odmah! Zivot pun vrlina i postenja i postovanja.
I da se razumemo . I ja koristim sve one recenice gore navedene. Ali, realno jeste da se bogatstvo jezika jednog naroda ogleda u tolikoj mastovitosti, duhovitosti . Mada su nam psovke bas preterane i to sto volimo da se kunemo u sve i svasta. Mozda smo ipak preterali pa su Sunce i Bog okrenuli svoj pogled od nas!!!!
Нема коментара :
Постави коментар