PREDVIDJANJA U DECEMBRU SU MI OMILJENA KAO VESTICE U OKTOBRU! ONO STO IH SPAJA SVAKAKO JE VEROVANJE U JEDNO ILI DRUGO ILI NI U JEDNO! KO PRATI MOJE BLOGOVE ZNA DA SAM NEKAD PISALA PREDVIDJANJA ZA VISE GODINA UNAPRED, MEDJUTIM SAD SAMO ZA SLEDECU ILI EVENTUALNO GODINU ILI DVE POSLE! DA NE BUDE POSLE - KO CE TO DA DOZIVI I SLICNO!
Scenario je sledeći: oprezan zbog intervencije regulatora, Amazon
seli svoje EU sedište na Kipar i pomaže zemlji da prepravi svoja poreska
pravila u korist tehnološkog giganta. To pruža finansijski vetar u leđa
teško zaduženom Kipru, ali i primorava EU da uskladi poreska pravila
među svojim članicama.
Trpeći već jedan od najvećih dugova u EU, od 140 odsto BDP-a nakon
kovida, serija korporativnih bankrota gura francuske finansije na ivicu.
Masovna prodaja francuskih banaka primorava Pariz da moli Nemačku da
natera Evropsku centralnu banku da je izbavi.
Usred sve veće pretnje od dezinformacija, renomirane medijske kuće i društvene mreže uzvraćaju udarac, premeštajući vesti u blockchain mrežu koja je proverljiva.
Digitalni juan otvara pristup kineskim tržištima kapitala i
poboljšava efikasnost, što rezultira novom stabilnošću. Juan se stoga
sve više nadmeće sa američkim dolarom kao rezervna valuta.
Napredni algoritam veštačke inteligencije rešava zagonetku
komercijalne fuzione energije, preuređujući M.I.T. fuzioni reaktor SPARC
i pokrećući kvantni skok napred u energetskoj tehnologiji. To potom
znači da svaki dom postaje energetski nezavisan, ali ubija sektor
energije vetra.
Kako tehnološki napredak izaziva sve više tehnoloških viškova i
rastuću nejednakost, društva prepoznaju da se, naime, moraju prebaciti
na univerzalni model osnovnog dohotka. Automatizacija čini većinu
gradskih kancelarija suvišnim, uništavajući vrednost imovine i
podstičući ljude da napuste gradove.
Zbog tehnologije koja desetkuje radna mesta u nekoliko sektora,
stvara se fond koji plaća takozvanu “dividendu za ometanje”, kako bi
pokušao da podeli deo dobiti od ovog naprednog posedovanja.
Ekonomski poremećaj koji je donela pandemija primorao je mnoge
kompanije da se značajno zaduže da bi preživele. Kako ekonomija
napreduje nakon vakcine, težina podsticaja koji se upumpavaju na tržišta
rezultira pregrevanjem ekonomije, što dovodi do povećanja inflacije.
Rastuće kamatne stope kao odgovor rezultiraju talasom propadanja.
Rastuća inflacija tokom 2021. podstiče snažnu potražnju za plemenitim
metalima, a pošto SAD, Kina i EU sklapaju takozvane zelene ugovore, ovo
pokreće rast tražnje za srebrom u industrijskoj primeni, što rezultira
smanjenjem ponude.
Napredak u satelitskoj isporuci Interneta, kao što je SpaceX-ov
Starlink, masovno će povećati pokrivenost Internetom na graničnim i
tržištima u razvoju. To će prouzrokovati revoluciju u obrazovanju i
poslovnoj produktivnosti, kao i fintech-u.
Razvoj pandemije sledeće godine uveliko će zavisiti od dolaska
vakcine i od toga koliko je dugo imuni sistem efikasan nakon vakcinacije
ili oporavka od infekcije. Mnoge vakcine pružaju zaštitu decenijama –
poput one protiv boginja – dok se druge, na primer one protiv gripa,
vremenom istroše. Isto tako, neke virusne infekcije podstiču trajni
imunitet, a druge prolazni imuni odgovor.
Ipak, proizvodnja antitela nije jedini oblik imune zaštite;
memorijske B i T ćelije takođe brane telo od budućih susreta sa
virusom, a malo se zna o njihovoj ulozi u infekciji SARS-CoV-2. Za jasan
odgovor o imunitetu, istraživači će morati da prate veliki broj ljudi
tokom dužeg vremena, kaže Majkl Osterholm, direktor Centra za
istraživanje i politiku zaraznih bolesti (CIDRAP) na Univerzitetu
Minesote.
Ako broj zaraženih i dalje brzo raste, bez vakcine ili trajnog
imuniteta, imaćemo redovnu cirkulaciju virusa. U tom slučaju virus bi
postao endemičan. To nije nezamislivo: malarija svake godine ubije više
od 400.000 ljudi.
Ako virus izaziva kratkotrajni imunitet – kao virusi OC43 i HKU1, za
koje imunitet traje oko 40 nedelja – tada možemo da imamo izbijanja na
godišenjm nivou, navodi tim sa Harvarda. Izveštaj CIDRAP-a, zasnovan na
obrascima iz osam globalnih pandemija gripa, predviđa značajnu aktivnost
novog koronavirusa tokom narednih 18–24 meseci, bilo u vidu malih
žarišta, ili kao sporiji nastavak prenosa bez jasnog talasnog obrasca.
Ipak, ovi scenariji ostaju samo nagađanja.
Druga mogućnost je da je imunitet na SARS-CoV-2 trajan. U tom
slučaju, čak i bez vakcine, moguće je da bi posle epidemije virus mogao
sam da nestane do 2021. Međutim, ako je imunitet umeren i traje oko dve
godine, onda može izgledati kao da virus je nestao, ali mogao bi da se
vrati natrag već 2024. godine, otkrio je tim sa Harvarda.Zivor je ono što se dešava dok vi pravite druge planove“, rekao je Džon
Lenon. A dešavanja 2020. godine pokazala su koliko je on bio u pravu. Da
ste pre dvanaest meseci pogledali planove predviđanja i mogućnosti
vodećih 1.000 svetskih kompanija, videli biste da je malo koja (ako ih i
ima) uključila detalje o suočavanju sa globalnom pandemijom, konstatuju
stručnjaci Check Point Softwarea i podsećaju da je COVID-19 istinski
„crni labud“ – izuzetno redak a žestoko uticajan događaj koji je kao i
obično poslovanje izbacio iz koloseka, prisiljavajući organizacije da
ostave po strani svoje postojeće poslovanje i strateške planove i brzo
se okrenu ka pružanju bezbedne povezanosti na daljinu svojoj radnoj
snazi. Bezbednosni timovi su takođe morali da se bore sa eskalirajućim
pretnjama njihovim novim cloud implementacijama, pošto su hakeri
pokušali da iskoriste disruptivnost pandemije: 71% stručnjaka za bezbednost je prijavilo porast sajber pretnji od pocetka izolacije.
To je, možda, jedina predvidljiva stvar u vezi sa sajber bezbednošću – akteri pretnji će uvek nastojati
da iskoriste glavne događaje ili promene za svoju vlastitu dobit.
Dakle, koje su glavne promene i događaji sajber bezbednosti koje Check
Point Software očekuje u sajber pejzažu tokom narednih 12 meseci? Evo
njihovih predviđanja podeljenih u tri ključna područja: razvoj koji se
odnosi na COVID-19, malver, privatnost i sajber-konflikte, 5G u
nastajanju i IoT platforme.
Po mišljenju Check Point Softwarea, COVID-19 će i 2021. godine
uticati na naše živote, preduzeća i društvo, a ti uticaji će se menjati
kako godina bude odmicala. Dakle, treba da budemo spremni ne za
permanentno „novo normalno“, već za serije „novih normalnih“ dok
odgovaramo na te promene. Nakon žurbe ka fleksibilnom i radu na daljinu,
organizacije treba bolje da zaštite svoje nove distribuirane mreže i
cloud implementacije kako bi zaštitile svoje aplikacije i podatke. To
znači sprovođenje i automatizaciju prevencije na svim tačkama mreže (od
mobilnih uređaja zaposlenih i endpointa, preko IoT uređaja, do oblaka)
kako bi se zaustavilo brzo širenje naprednih napada po
organizacijama i iskorišćavanje slabosti za upad u osetljive podatke.
Automatizacija prevencije biće od ključnog značaja, jer 78% organizacija kaže da im nedostaju sajber veštine, a 76% se bori da regrutuje nove talente za sajber bezbednost.
Kako će COVID-19 nastaviti da dominira naslovima, vesti o razvoju
vakcine ili nove nacionalne restrikcije i dalje će se koristiti za phishing kampanje, kao što je to bio slučaj tokom 2020. Farmaceutske kompanije koje razvijaju vakcine takođe će i dalje biti na meti malicioznih napada kriminalaca ili nacionalnih država koje žele da iskoriste situaciju.
Škole i univerziteti su se u velikoj meri okrenuli korišćenju
e-learning platformi, pa možda i ne čudi da je ovaj sektor doživeo 30% povećanja nedeljnih sajber napada tokom
avgusta, neposredno do početka novih semestara. Napadi koji su
pokrenule ove digitalne „učionice glupog avgusta“ nastaviće da remete
aktivnosti učenja na daljinu i tokom naredne godine, predviđa Check
Point Software.
Ove godine zabeležen je nagli porast napada ransomvera dvostrukog iznuđivanja,
gde hakeri prvo izvlače veliku količinu osetljivih podataka, pre nego
što enkriptuju bazu podataka žrtve, a onda napadači prete da će objaviti
te podatke ukoliko se ne plati traženi otkup, vršeći dodatni pritisak
na organizacije da ispune zahteve hakera. Napadi su postali toliko
disruptivni da je FBI ublažio svoj stav o otkupima i
sada kaže da će u nekim slučajevima preduzeća možda morati da razmotre
plaćanje da bi zaštitila svoje akcionare, zaposlene i kupce.
Hakeri su pretvorili mnoge razvijene porodice malvera u botnetove
kako bi izgradili armije inficiranih računara pomoću kojih će pokretati
napade. Emotet, najčešće korišćeni malver 2020. godine,
počeo je kao bankarski trojanac, ali je evoluirao i postao jedan od
najupornijih i najsvestranijih botnetova, sposoban da pokrene niz
štetnih eksploita, od ransomvera do krađe podataka.Sajber napadi nacionalnih država će nastaviti da rastu, zbog špijunaže ili uticanja na događaje u drugim zemljama. Microsoft je objavio da
su akteri pretnji iz samo tri države pokrenuli 89% incidenata hakovanja
nacionalnih država tokom prošle godine. Napadi su bili široko
rasprostranjeni, sa ciljevima koji su se kretali od izbora do
Olimpijade. Tokom proteklih godina fokus je bio na obezbeđivanju ključne
državne infrastrukture. Iako je to i dalje od ključnog značaja, takođe
je značajno prepoznati uticaj napada na druge državne sektore, smatraju u
Check Point Softwareu. Tu spadaju nacionalne zdravstvene organizacije i
departmani vlade, kao što je kampanja Bolesna panda iz marta 2020. koja je targetirala Mongoliju.
Tehnike za lažni video ili audio sada su dovoljno napredne da bi se
mogle upotrebiti kao oružje i koristiti za kreiranje ciljanog sadržaja
za manipulisanje mišljenjima, cenama akcija ili za nešto još gore,
upozoravaju stručnjaci i navode da je ranije ove godine politička grupa
iz Belgije objavila deepfake video belgijskog
premijera koji drži govor koji povezuje COVID 19 sa nanošenjem štete
životnoj sredini i poziva na akciju protiv klimatskih promena. Mnogi
gledaoci su poverovali da je govor stvaran. Na jednostavnijem nivou,
audio bi mogao biti lažiran za voice phishing – tako da bi glas CEO-a
mogao biti falsifikovan da daje instrukcije za prebacivanje novca na
račune osoblja ili za softver za prepoznavanje glasa.
Pitaju se stručnjaci i podsećaju da mnogim ljudima njihovi mobilni
uređaji već odaju mnogo više njihovih ličnih informacija nego što su
svesni, zahvaljujući aplikacijama koje traže širok pristup kontaktima,
porukama i drugom. Ovaj problem je uvećan pojavom aplikacija za praćenje
kontakata koji se odnose na COVID-19, koje su ubrzano objavljivane uz probleme privatnosti, propuštajući
podatke o pojedincima. Ali to su samo legitimne aplikacije koje
uzrokuju probleme. Mobilni malver koji targetira bankarske kredencijale
korisnika i vrši prevaru klikom na oglase i dalje je značajna i sve veća
pretnja.
Potpuno povezan svet velike brzine koji 5G obećava takođe daje kriminalcima i hakerima mogućnosti da pokreću napade i izazivaju disrupciju targetitanjem te konektivnosti.
Uređaji za e-health će prikupljati podatke o dobrobiti korisnika,
servisi povezanih automobila će nadgledati kretanja korisnika, a
aplikacije pametnih gradova će prikupljati informacije o tome kako
korisnici žive svoj život. Biće potrebno da taj ogromni obim podataka od
stalno povezanih 5G uređaja bude zaštićen od upada, krađe i
neovlašćenog korišćenja kako bi se osigurala privatnost i bezbednost od
napada, posebno jer će mnogi od ovih podataka zaobići korporativne mreže
i njihove sigurnosne kontrole, predviđa Check Point Software.
Kako se 5G mreže budu uvodile, broj povezanih IoT uređaja će se
masovno širiti – drastično povećavajući ranjivost mreža od velikih
multivektorskih sajber napada. IoT uređaji i njigove veze sa mrežama i
oblacima i dalje su slaba karika u bezbednosti (teško je postići
kompletnu vidljivost uređaja i oni imaju složene bezbednosne zahteve),
konstatuju dalje stručnjaci i kažu da nam je potreban više holistički
pristup IoT bezbednosti, koji je kombinacija tradicionalnih i novih
kontrola, da bismo zaštitili ove sve veće mreže u svim industrijama i
poslovnim sektorima.
Ukratko, kakvo god da je „novo normalno“, budući da se krećemo kroz
pandemijske poremećaje, hakeri i kriminalci će pokušavati da iskoriste
situaciju za svoju ličnu korist. Da bi bile ispred pretnji organizacije
moraju da budu proaktivne i ne smeju ostavljati nijedan element površine
napada nezaštićen ili nenadgledan – ili rizikuju da postanu sledeća
žrtva sofisticiranih ciljanih napada.
KOME JE TESKO DA CITA CEO TEKST EVO UKRATKO STA NAS CEKA 2021. ATAK TEHNOLOGIJE I KORONE NA NAS LJUDSKU VRSTU KOJA NECE NI SLEDECE NI JOS MNOGO GODINA BITI POTPUNO UNISTENA, ALI IDE UTOM PRAVCU SVAKAKO. NEVEROVATNA POVEZANOST IZMEDJU TEHNOLOGIJE I VIRUSA 'UPADA' U OCI I NAJOBICNIJEM LAIKU1 DAKLE POSTOJI I BICE NASA BUDUCNOST SVAKAKO SA SVIM DOBRIM ILOSIM STRANAMA!