VIRTUALNA REALNOST I IZMENJENA REALNOST

NEKAKO SAM PRESTALA DA PISEM O NOVIM TEHNOLOGIJAMA JER SE UVEK IZGUBIM U TOJ TEMI. NARAVNO ZATO STO SE TEHNOLOGIJA MENJA BRZINOM SVETLOSTI ,A NE KAO NEKADA KAD SE CEKALO HILJADE GODINA, PA NEKOLIKO VEKOVA PA NEKOLIKO DESETINA GODINA NA NOVU TEHNOLOGIJU. I OVAJ TEKST JE VEROVATNO ZASTAREO, ALI NEK POSLUZI KAO PODSETNIK. AKO NISTA PODSETICEMO SE  IZABAVITI NOVIM MOGUCNOSTIMA.

Softverski algoritmi automatizuju složene zadatke donošenja odluka kako bi oponašali ljudske misaone procese. Veštačka inteligencija (Artificial Intelligence – AI) je tehnologija koja stalno evoluira. Mašinsko učenje, koje je samo po sebi deo AI, fokusira se na razvoj kompjuterskih programa koji mogu sami sebe naučiti da uče, razumeju, rezonuju, planiraju i deluju kada dobiju podatke. Mašinsko učenje ima ogroman potencijal za stvaranje smislenih proizvoda i usluga, na primer: bolnice koje koriste biblioteke skeniranih slika da brzo i tačno detektuju i dijagnostikuju bolest; osiguravajuća društva koja digitalno i automatski prepoznaju i procenjuju oštećenja automobila; maloprodajni lanci koji prate i uče navike svojih kupaca, što im pomaže da kreiraju adekvatne promocije različitih proizvoda; uređaji za bezbednost informacija koji analiziraju aktivnosti na mreži, prepoznaju maliciozne događaje i na njih adekvatno reaguju.

Istraživanja pokazuju da će finansijska dobit od veštačke inteligencije 2030. godine dostići 15,7 triliona USD (PwC Global Artificial Intelligence Study, 2017). Covek i vestacka inteligencija moraju da zive zajedno.

Da bismo bolje razumeli kako izgleda ova koegzistencija, razgovarajmo o elementima kojima AI obično podržava čoveka.

1. Kao prvu komponentu ćemo uzeti fleksibilnost.

Proizvodna linija u savremenoj automobilskoj industriji može podržavati brojne kastomizacije, jednu za drugom, jer se prilagođavanja i procesi optimizacije pokreću različitim algoritmima, i stoga su mnogo fleksibilniji u poređenju sa ljudima i brzinom kojom ljudi mogu da prilagode proizvodne linije za različite verzije ili vrste automobila.

2. Druga komponenta je brzina.

Verovatno bi najbolji primer bio otkrivanje ilegalnih transakcija u realnom vremenu. Uzmite bilo kog od online bankarskih operatora i zamislite kako bi izgledalo otkrivanje prevara na tom broju transakcija uz upotrebu savremenih algoritama.

3. Treća komponenta kojoj AI obično doprinosi je rast.

Odličan primer za to je algoritam skrininga zasnovan na AI koji kompanija može da koristi dok razmatra ogromni broje kandidata za neka radna mesta. Na primer, možemo razgovarati o sistemu koji je uvela kompanija Unilever, a koji je zasnovan na veštačkoj. Pomenuti sistem zasnovan na veštačkoj inteligenciji je omogućio kompaniji Unilever da razmotri 30.000 kandidata za samo četiri nedelje i izdvoji samo one prijave koje su najpogodnije za potencijalno radno mesto.

4. Četvrta komponenta je odlučivanje.

Donošenje odluka je očigledna aktivnost pri kojoj veštačka inteligencija može da pomogne ljudima, ali je posebno vidljiva u industrijama sa visokim rizikom. Jedan od sjajnih primera je sistem koji je GE uveo, a koji je zasnovan na veštačkoj inteligenciji i koji služi za prediktivno održavanje na motorima aviona.

5. Konačno, poslednji segment koji je svima nama, kao krajnjim korisnicima, vidljivi je personalizacija.

Personalizovano opsluživanje velikog broja korisnika u najpopularnijim e-trgovinama kao što je eBay bilo bi nemoguće bez pametnih algoritama za segmentaciju i targetiranje koji su zasnovani na veštačkoj inteligenciji.

DRONOVI

U zavisnosti od njihovog dizajna, bespilotne letelice tj. dronovi međusobno se veoma razlikuju po svojim mogućnostima. Nekim dronovima je za letenje neophodan širok prostor, dok kvadkopteri (mali dronovi sa četiri propelera) mogu prolaziti i kroz uzak prostor. Neki dronovi su operativni na vodi, drugi se mogu kretati manje-više samostalno (upravljanje daljinskim upravljačem) ili potpuno autonomno (zahvaljujući ugrađenim računarima). Dronovi se mogu koristiti za istraživanje ili sport, u kinematografiji, a kompanije ih koriste za različite potrebe, uključujući nadzor ili pomoć pri popisu u velikim magacinima maloprodajnih lanaca. Najveće svetske trgovinske kompanije, kao što su Amazon ili globalni e-komerc gigant Alibaba, istražuju mogućnosti za vršenje isporuke robe pomoću dronova.

Statistika zasnovana na istraživanju sprovedenom među 2.216 kompanija kaže da je za sada njih 5% napravilo značajne investicije u ovu tehnologiju, što će u naredne 3 godine učiniti još 14% kompanija (PwC 2017 Global Digital IQ Survey).

Izmenjena stvarnost (Augmented Reality – AR) je vizuelni ili zvučni „prelaz“ ka fizičkom svetu koji koristi sadržajnu digitalnu informaciju da bi korisniku prikazao izmenjenu sliku stvarnog sveta. Pametne naočare koje podržavaju AR pomažu radnicima u skladištima da izvrše poslove sa većom preciznošću, avio-kompanijama pri pravljenju aviona i električarima dok vrše popravke. AR trenutno najviše viđamo u popularnim igrama, koje spajaju ljude svih godina. Moć ove tehnologije da na savršen i nenametljiv način predstavi informacije nesporna je. Ovo mešanje fizičkog i virtuelnog sveta otvara potpuno nova područja za istraživanje, izvan sadašnjih granica.

Popularnu primenu izmenjene stvarnosti predstavljaju i virtuelne ture kroz velike svetske muzeje. I naš muzej „Nikola Tesla“ ima svoju virtuelizovanu postavku, koja vam pomoću izmenjene stvarnosti omogućava interakciju sa čuvenim naučnikom na način koji pre niste mogli ni da sanjate.Augmented Reality (AR) u slobodnom prevodu predstavlja izmenjenu realnost,
proširenu stvarnost takoreći. Zapravo, da budemo precizniji u objašnjenju, to je stvaran, realan svet koji je proširen kompjuterskim podacima i / ili objektima – zvukom i / ili grafikom. U stvari, vi ste se već nebrojeno puta susreli sa ovom vrstom realnosti, ali možda niste znali da se o njoj radi. Primenjuje se u umetnosti, gejming industriji, arhitekturi, svakodnevnom životu, idustrijskom dizajnu, medicini, navigaciji, auto industriji, arheologiji… I na televiziji! Svaki put kada gledate vremensku prognozu, upravo ona karta sa vremenskim prilikama ispred koje voditelj priča i pokazuje predstavlja proširenu stvarnost o kojoj je ovde reč.

Ona se ne treba mešati sa virtualnom realnosti jer se radi o dve potpuno različite stvari kojima je „realnost“ kao takva, samo zajednički imenilac. Razlike su dve: virtualna realnost Vas uvodi u sasvim novi svet koji se ne mora poklapati sa okruženjem u kom se trenutno nalazite – dok sedite u kancelariji na primer, može Vas „teleportovati“ u pustinju, muzej, na koncert…

Druga, takođe bitna razlika, jeste ta da je za svet virtualne realnosti potreban tzv.  „headset“. Dakle, radi se o potpuno digitalnom iskustvu koje oponaša i imitira situacije iz stvarnog sveta (više o virtualnoj realnosti možete pročitati u ovom tekstu).

AR ili izmenjena realnost, kakojoj i ime kaže, realnost kao takvu, samo dopunjuje nekom grafikom, zvukom i slično, a za njen prikaz nisu potrebne VR naočare odnosno headset, već je dovoljna aplikacija na mobilnom telefonu ili nekom drugom smart uređaju. Igra Pokemon je, recimo, odličan primer upotrebe izmenjene realnosti i može se reći da je ona donela izmenjenu realnost (AR) širokim narodnim masama.rimena izmenjene stvarnosti na događajima je danas vrlo česta. Naročito u promotivne i marketinške svrhe, kao i za veće pobuđivanje interesovanja i uključivanje učesnika. Na sajmovima je vrlo popularna, pogotovo kada ste ograničeni prostorom.

BLOKCEIN

Pisala sam bas neki dan opet o kriptovalutama, ali podsecanja nikad dosta. Izuzetno obimna tema i vrlo tesko razumljiva.

 Blockchain je distribuirana digitalna baza podataka ili – u širem smislu – digitalna knjiga koja koristi softverske algoritme za snimanje i potvrđivanje transakcija sa pouzdanošću i anonimnošću. Zapisi o događajima dele se između više lica i jednom unesene informacije ne mogu da se menjaju. Blockchain ima potencijal da nas uvede u eru autonomne digitalne trgovine. Naravno, za pojam blockchain prvi put smo čuli u vezi sa kriptovalutama, kao npr. bitkoin ili etherium, ali njegova primena daleko nadmašuje ove okvire. Postoje indicije da će primena blockchain tehnologije potpuno izmeniti sliku bankarstva kakvo danas poznajemo. Gartner predviđa da će blockchain do 2030. godine ostvarivati prihod veći od 3 triliona USD na godišnjem nivou.oboti su mašine sa poboljšanim senzorima, kontrolom i inteligencijom koje se koriste kao pomoć u aktivnostima koje inače obavljaju ljudi, ubrzavaju ih ili automatizuju. Tržište robota, razvijeno u domenu industrijske primene, spremno je za rast i u širokom rasponu uslužnih delatnosti. Kada se roboti kombinuju sa tehnologijama veštačke inteligencije i bespilotnih letelica, samo nebo je granica za njihovu primenu.

ROBOTIKA

 

Umesto da se usredsrede na potpuno uklanjanje ljudi iz proizvodnog procesa, neke kompanije istražuju mogućnost da ljudi i roboti udruže snage, što je rezultiralo pojavom kobota (skraćeno od kolaborativni roboti). Koboti su jeftini, lagani i jednostavni za programiranje. Oni su takođe dizajnirani da rade zajedno sa ljudima i mogu se uvesti u postojeći proizvodni proces bez većih transformacija ili troškova.O robotima narocito humanoidnim imam vise tekstova narocito  o Pejper  i Sofiji. Ali ni "obicni" roboti danas nisu kao oni prvi. Izuzetnosu napredovali potkrepljeni vestackom inteligencijom.

INTERNET STVARI ILI 'STVAR' IZ PORODICE ADAMS

Internet stvari (Internet of Things – IoT) je mreža fizičkih objekata – uređaja, vozila, aparata – sa ugrađenim senzorima, softverom, mrežnim povezivanjem i kompjuterskim mogućnostima koje im omogućavaju prikupljanje, razmenu i izvršavanje na bazi podataka, obično bez ljudske intervencije. Industrijski internet stvari (Industrial IoT – IIoT) označava njegovu upotrebu u proizvodnim i industrijskim sektorima – tzv. Industrija 4.0. IIoT menja broj ljudi, mesta, procesa i proizvoda senzorima koji sakupljaju i analiziraju informacije u toku poslovnog procesa, unapređujući ostvarenje poslovnih ciljeva.Virtuelna realnost (Virtual Reality – VR) ukida logistička ograničenja fizičkog sveta i čini mogućim gotovo sve. U kompjuterski generisanoj simulaciji trodimenzionalne slike ili okruženja gledaoci mogu koristiti posebnu opremu za realističnu interakciju sa simulacijom. Industrija igara i zabave očigledno je pogodno tlo za VR. Međutim, VR ima potencijal da transformiše i mnoge druge industrije, posebno u oblasti iskustvene obuke, u kojoj radnici mogu biti smešteni u okruženje koje je teško kreirati u realnom svetu, a bez intenzivnih rizika povezanih sa ovim aktivnostima. Ovde se moze reci da su se stvari otrgle kontroli. Samostalno vestacka inteligencija obavlja poslove za nas. A ruka "stvar" cini zivot laksim porodici Adams kao neka preteca robota.

3D

 Trodimenzionalno štampanje (3D printing) stvara trodimenzionalne objekte na osnovu digitalnih modela „štampanjem“ uzastopnih slojeva materijala. 3D štampa se oslanja na napredna „mastila“, uključujući plastiku, metal i u novije vreme staklo i drvo. 3D štampanje ima potencijal da pretvori svako veliko preduzeće, mali biznis ili dnevnu sobu u fabriku.Da, i ovu sam temu vise puta pominjala. Citajte  o Kinezima i 3D stampacima u mome blogu pa da vidite sta sve moze da se odstampa. Otkad Kinezi imaju 3D stampac mozda su i Kineski zid odstampali.

VIRTUALANA REALNOST

V irtuelna realnost (Virtual Reality – VR) ukida logistička ograničenja fizičkog sveta i čini mogućim gotovo sve. U kompjuterski generisanoj simulaciji trodimenzionalne slike ili okruženja gledaoci mogu koristiti posebnu opremu za realističnu interakciju sa simulacijom. Industrija igara i zabave očigledno je pogodno tlo za VR. Međutim, VR ima potencijal da transformiše i mnoge druge industrije, posebno u oblasti iskustvene obuke, u kojoj radnici mogu biti smešteni u okruženje koje je teško kreirati u realnom svetu, a bez intenzivnih rizika povezanih sa ovim aktivnostima.Ukoliko ste gledali serijal filmova Matriks, verovatno imate neku predstavu o tome šta je to virtuelna stvarnost. Ukoliko do sad niste gledali pomenute filmove, i niste sasvim sigurni šta je to zapravo virtuelna stvarnost, evo jednog od mogućih objašnjenja.

Virtuelna stvarnost (engl. virtual reality, skraćeno VR) predstavlja potpunu kompjutersku simulaciju okruženja u kojem se nalazite. Tako stvoreno okruženje uopšte ne mora da bude isto kao svakodnevno, već može da bude smešteno u svemir, na dno mora, u praistoriju, ili na bilo koje drugo, izmaštano mesto. Teorijski, u pitanju je potpuna simulacija, što znači da možete da osetite vetar na licu ili u kosi, da mirišete cveće ili parfeme, da osetite teksturu drveta, tkanine ili tla, pa čak i da imate osećaj kretanja u simuliranom okruženju. No, i pored svega toga, uvek ste svesni da je u pitanju samo simulacija, a ne stvarnost. Zato se takva simulacija i zove virtuelna (veštačka) stvarnost.

Tehnološki gledano, VR je danas još uvek u ranim fazama razvoja. Da bi smo uopšte mogli da iskusimo VR, moramo da imamo odgovarajuću opremu, ali i odgovarajuće programe-simulacije. Najjednostavniji pristup virtuelnoj stvarnosti se ostvaruje preko naočara sa senzorima, koje prate pokrete naših očiju i glave. U zavisnosti od toga kako pomeramo pogled i glavu, kompjuter prilagođava prikaz na malom ekranu koji se nalazi u naočarima, tik ispred naših očiju. Ukoliko pored naočara obučemo i VR odelo, kompjuter će prilagoditi prikaz tako da uzima u obzir i pokrete naših ruku i nogu.

VR može da ima raznovrsne primene. Ona koja je najprivlačnija najvećem broju ljudi jeste primena u video igrama – kako se pokrećete u stvarnosti, tako se vaš kompjuterski lik pomera u igri. Druga primena bi mogla da bude u filmskoj industriji. Umesto da pratite glavnu radnju, možete da se prošetate do prostorije u kojoj su sporedni likovi u filmu, i da pogledate šta oni rade, dok teče ostatak filma. Još jedna, mnogo ozbiljnija primena VR, jeste za razne vrste obuka. Na primer, američka vojska koristi VR naočare i simulatore kretanja kako bi obučila svoje vojnike za skok padobranom. Pored toga, VR može biti od koristi i prilikom obuke lekara za obavljanje hirurških zahvata.

Ovo su samo neke od mogućih primena VR. Pošto je u pitanju tehnologija koja je još uvek u začetku, mnoge stvari postoje samo u teoriji. A dok čekamo da i one postanu stvarnost, predlažemo vam da sami napravite svoje VR naočare, preuzmete ovu aplikaciju za vaš pametni telefon, i pomoću njih pogledate sledeće YouTube klipove.

CITAJTE MOJE BLOGOVE O RAZNIM TEHNOLOGIJAMA KOJE JE IZUZETNO UNAPREDILA CETVRTA TEHNOLOSKA REVOLUCIJA KOJA SE ODIGRAVA PRED NASIM OCIMA ZADNJIH 40-TAK GODINA.