FEKTCEKING

 

FEKTCEKERI SU LJUDI KOJI ZNAJU DA U ZIVOTU NIJE SVE CRNO ILI BELO. FEKTCEKERI SU LJUDI KOJI ZNAJU STA JE LAZ A STA ISTINA. FEKTCEKERI POSTOJE U MNOGIM OBLASTIMA, AL SU NAJEFIKASNIJI  U POLITICKIM 'VODAMA' . JER FEKTCEKERI ZNAJU.ONO STO 'OBICAN NAROD' NE ZNA. OVO CE MOZDA NEKOME BITI DOSADAN BLOG. IPAK , VERUJTE MI MNOGO SE MOZE NAUCITI.

U poslednje vreme sve češće možemo da čujemo komentare na temu globalne eksplozije lažnih vesti. Kako znati kojem mediju verovati i još važnije – kako prepoznati lažne vesti?

Ne postoji brzo rešenje ili jedinstven “lek” protiv lažnih vesti. Potreban je sistematski pristup i dugotrajna borba sa dezinformacijama. Neuron en vogue pokušao je da demistifikuje modus operandi proizvodnje dezinformacija pomoću kratkog i korisnog vodiča.

Proveri izvor informacije

Portali koji proizvode lažne vesti su lukaviji nego ikad. Proverite URL adresu, logotipe, datum kada je vest objavljena, autora članka i impresum, ako postoji.

Sajtovi poput domaćeg Istinomera, američkog Politifacta ili Factchekera, koji predstavlja projekat Univerziteta u Pensilvaniji, dobra su adresa ukoliko sa sigurnošću želite da čitate istinite vesti.

Podsetimo, Istinomer je od 2020. godine, uz agenciju AFP, zvaničan partner Fejsbuka za Srbiju u suzbijanju dezinformacija na ovoj društvenoj mreži.

CTRL + T, CTRL + T, CTRL + T

Onlajn sadržaj sa računara (i mobilnih telefona) treba čitati horizontalno. Otvori što više tabova, koliko god ti je neophodno kako bi proverio ključne činjenice koje si pre toga pročitao na društvenim mrežama, nekom sajtu ili čuo na porodičnom ručku.

Kritičko razmišljanje je obavezno

Ako ti viralni sadržaj sa društvenih mreža zvuči previše dobro, ili previše loše, da bi bio istinit – verovatno to i jeste. Nemoj da te mrzi da kopaš malo dublje, izguglaj sve tvrdnje koje ti se čine sumnjivim. Budi na kratko “onlajn Šerlok”.

I ne zaboravi da istina u najvećem broju slučajeva neće biti prikazana na televiziji, zato ne veruj svemu što vidiš i čuješ na malom ekranu.

Ne čitaj samo naslove

Ne dozvoli da “padneš” na naslov već obavezno pročitaj ceo članak. Zaviri ispod senzacionalizma i svih tih reči ispisanim velikim slovima, čak i ako nemaš mnogo vremena na raspolaganju. I opet ponavljamo, proveri tačnost informacija među pouzdanim sajtovima kako bi potvrdio istinitost priče, a samim tim i naslova.

Poboljšaj veštine pretraživanja Gugla

Koristi Google Image Search opciju, ili – još bolja varijanta – dodaj RevEye ili TinEye Reverse Image Search ekstenzije u svoj pretraživač.

Napredna pretraga (Advanced Google Search) pomoći će ti da dobiješ još preciznije rezultate, koristeći ključne reši, datume, jezik, region itd.

Možda je samo šala

Nisu sve lažne vesti zaista lažene, u pravom smislu te reči. Jer postoji nešto što se zove satira. Iako su satirični portali i kolumne obično vidno označni kao takvi, i dalje mnogi ljudi “padaju” na njihove lažne vesti.

Ne šeruj svaku “glupost” radi lajkova

Pre nego što išta šeruješ dalje – pročitaj ceo tekst. Budite odgovorni kada šerujete ili komentarišete vesti na društvenim mrežama , a broj lajkova i prikupljanje pažnje ostavite po strani.

Test ličnih predrasuda

I na kraju dolazi najteži deo. Većina ljudi ima tendenciju da traži informacije koje jačaju njihova već postojeća uverenja, a izbegavaju informacije koje ista ta uverenja dovode u pitanje. Budi lični faktčeker i veruj u to.

Da li ste nekad pročitali vest, posumnjali u njenu istinost i pokušali da je proverite koristeći drugi izvor? Ukoliko je vaš odgovor potvrdan, onda ste se pridružili stotinama novinara i aktivista koji se svakodnevno trude da provere različite tvrdnje i podatke koji dolaze do javnosti kako bi ukazali na manipulacije i obmane u plasiranim dezinformacijama.

Provera činjenica ili fekt-čeking znači preispitati svaki podatak iznesen u određenoj tvrdnji koristeći javno dostupne podatke, arhive, društvene mreže, napredne pretrage interneta i slično.

Način na koji primamo informacije potpuno je promenjen sa ekspanzijom interneta, a naša sposobnost da kao čitaoci dobijamo samo proveren sadržaj praktično je nemoguć. U selekciji sadržaja i razlikovanju dezinformacija i istine, pomažu nam osobe koje se bave upravo fekt-čekingom.

Nakon što je 2016. godine kao posledica žestoke kampanje za predsednika SAD termin “postistina” [post-truth] izabrana za reč godine prema rečnicima Univerziteta u Oksfordu, ovaj izraz postao je jedan od najčešće korišćenih kada se govori o fenomenu lažnih vesti [fake news]. Sirenje panike, lažne vesti o smrti slavnih ličnosti, teorije zavere ubuduće će biti sve manje prisutni na fejsbuk nalozima u Srbiji. Naime, ova globalna kompanija objavila je juče da upravo u našoj zemlji počinje primena novog „nezavisnog programa za proveru činjenica” koje se objavljuju i dele na ovoj mreži. Biće proveravani svi sumnjivi sadržaji, bez obzira na to ko ih objavljuje, pojedinci, veliki ili mali mediji. Međutim, vesti koje „fakt čekeri” (proverivači informacija) označe kao lažne neće biti proterane sa „Fejsbuka”. One će stajati niže u pregledu (newsfeed), što će smanjiti njihovu vidljivost i mogućnost deljenja, objašnjeno je na jučerašnjoj onlajn konferenciji koju je organizovao „Fejsbuk”, a kojoj je prisustvovala i „Politika”.

Iako mnogi smatraju da su društvene mreže postale oružje u borbi sa neistomišljenicima i da su sve više ideološki i politički obojene, predstavnici „Fejsbuka” su za naš list naglasili da novi način provere vesti nema veze sa politikom, niti sa američkim predsedničkim izborima.

– Naš jedini cilj je borba protiv lažnih vesti. To je odgovornost koju shvatamo ozbiljno i zato konstantno radimo na tome kako da pomognemo da se zaustavi širenje dezinformacija na našoj platformi – poručila je Sofi Ajers, strateški menadžer za razvoj partnera kompanije „Fejsbuk”.

Projekat u Srbiji pokrenut je u saradnji sa organizacijom RTA, koja je pokretač portala „Istinomer”, i agencijom Frans pres (AFP), a isti program pokrenut je u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. U toku je razvijanje projekta i u Hrvatskoj.

U „Fejsbuku” navode da su svi partneri sertifikovani putem nezavisne Međunarodne mreže za proveru činjenica. Regionalna direktorka AFP-a za Evropu Kristina Buhejgar izjavila je juče da se raduje ovoj saradnji i da pokretanje predstavništava u Bosni, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Srbiji svedoči o važnoj ulozi ove medijske kuće.

Objašnjeno je i da će stranicama i domenima koji u kontinuitetu dele lažne vesti distribucija sadržaja biti smanjena, a biće im ukinuta i mogućnost za oglašavanje i monetizovanje sadržaja.

Takođe, lažne vesti će biti identifikovane na osnovu komentara korisnika ili prijavljivanja zajednici, a nakon toga će istinitost iznetih tvrdnji proveravati „fakt čekeri”.

– To znači da ćemo, kada neki post bude označen kao lažan, na tu činjenicu upozoravati ljude koji ga vide ili koji pokušavaju da ga dele – objasnili su juče predstavnici „Fejsbuka”.

Svi korisnici ove društvene mreže, koji ne budu zadovoljni odlučivanjem o sudbini informacija koje budu delili, moći će da se žale direktno „fakt čekeru”.

Inače „Fejsbuk”, kako je juče rečeno, sarađuje sa više od 70 partnera za proveru činjenica na više od 70 jezika i ova mreža će i dalje biti širena.

Program provere činjenica je, kako kažu, u skladu sa „Fejsbukovim” trostrukim okvirom za poboljšanje kvaliteta i istinitosti sadržaja u pregledu vesti, koji predviđa uklanjanje naloga i sadržaja koji krše standarde ove zajednice ili politike oglašavanja, smanjivanje distribucije lažnih vesti i neistinitih sadržaja, poput senzacionalističkih naslova.

„Fejsbuk” je ranije više puta kritikovan zbog slobode koju je pružao svojim korisnicima, a početkom juna bio je na meti kritika organizacija za ljudska prava u Americi jer je preneo neke od objava američkog predsednika Donalda Trampa navodeći da tim objavama nisu kršeni standardi zajednice i da „Fejsbuk” ne može da cenzuriše Trampa jer podržava slobodu govora. Pre samo mesec dana usledio je novi skandal kada je popularna kompanija „Viber Rakuten” objavila da prekida saradnju sa „Fejsbukom” zbog sumnje da je uz pomoć ove mreže došlo do „širenja govora mržnje” tokom protesta u Americi.

Ipak, predstavnici kompanija koje će otkrivati lažne vesti na „Fejsbuku” u Srbiji juče su rekli da većina njih godinama radi kao novinari i da dobro znaju prilike u zemlji i regionu, da im neće biti problem da prepoznaju lažne vesti i da delaju u skladu sa istinom. I zaista, to su načela kojih se svi mi moramo “Fact-checking” (provera činjenica) predstavlja nepristrasan izveštaj, kojim se ocenjuje tačnost javno dostupnih izjava javnih ličnosti, institucija, informacija koje objavljuju klasični mediji ili sajtovi… Provera činjenica podrazumeva jasno navođenje primarnih izvora korišćenih da bi se tvrdnja potvrdila ili opovrgla, kao i objašnjenje zašto se korišćeni izvori smatraju pouzdanim. Ova disciplina dobija sve više značaja u vreme post-istine u kojem živimo.

Na primer, tim jednog od najuglednijih i najvećih fact-checking portala – Politifact, uskoro će provesti nekoliko nedelja na turneji u tri grada u kojima žive građani koji ćine tradicionalnu Trampovu podršku, gde će uraditi istraživanja i objašnjavati građanima šta je fektčeking. U Francuskoj već sprovode nešto slično: rade anketu sa građanima o rasprostranjenim lažnim vestima i na licu mesta objašnjavaju zbog čega nešto nije tačno. Takođe, jednom nedeljno organizuju razgovore preko Fejsbuka sa čitaocima tokom kojeg objašnjavaju takođe šta je fektčeking, metodologiju, odgovaraju na pitanja i sl.

Istinomer koji je jedan od fektčeking portala sa najdužim stažom na pomenutoj konferenciji, već duže vremena planira organizovanje tribina širom Srbije sa istom idejom – građani imaju prava da budu istinito obavešteni, ako treba i iz prve ruke, da bi na osnovu valjanih informacija mogli da donose prave odluke o svom političkom ili društvenom angažmanu.

Danas su tehnike laganja i obmanjivanja javnosti postale složenije i na njima, kada su politika i biznis u pitanju, rade timovi ljudi, cele agencije… više nije dovoljno, neki put je i nemoguće, samo oceniti izrečene činjenice, već se mora pristupiti razotkrivanju logike argumenata koju koriste oni kojoje ocenjujete, odnosno vraćanju izjave u njen pravi kontekst, razotkriti joj namenu

Fektčekeri, okupljeni sa raznih strana sveta, istakli su potrebu formiranja jedinstvene baze lažnih vesti na internetu. Ova baza bi se neprestano dopunjavala novim lažnim vestima, čime bi se prevazišao nedostatak koji je zapažen kod Fejsbuka koji blokira sajtove koji objavljuju lažne vesti, ali ne i isti sadržaj kopiran sa originalnog sajta na drugim sajtovima. Ima, međutim, i mnogo otvorenih pitanja i nedoumica u pogledu kriterijuma za pravljenje takvih baza – između ostalog i ko je “autoritet” za pitanja istine i laži danas? Tradicionalni mediji koji najčešće imaju dobru reputaciju i koji bi po prirodi stvari trebalo da budu referentni za proveru istinitosti informacija, u poslednje vreme – takođe šire lažne vesti. Druga nedoumica je, da li baza treba da bude otvorena za javnost ili samo za fektčekere, upravo zato što se na pojedinim sajtovima nalaze istovremeno i istinite i lažne vesti. Bilo je mišljenja da ista baza ne može biti i za novinare i za javnost, jer je cilj da sprečimo širenje lažnih vesti u tradicionalnim medijima. 

Jedan panel na konferenciji bio je posvećen finansiranju fektčekinga. Istaknuto je da na fektčeking mora da se gleda kao biznis, jer sve košta. „Proizvodu treba da damo vrednost i čitaoci treba da plate za to“, kazao je izvršni direktor Politifact-a Aaron Sharockman. Ova redakcija je u januru 2017. započela kampanju promovisanja i skupljanja novca od čitalaca. Napravljeno je nekoliko paketa za donatore (u principu se radi o malim sumama novca ), a za uzvrat se dobijaju benefiti zasnovani na dodatnim informacijama (insajder info o procesu rada, dešavanja iza kulisa, razgovor sa novinarima o istraživanju i sl) kojih neće biti u objavljenim tekstovima. Kao dodatni bonus predviđeni su i besplatni gadžeti sa brendom Politifacta. Nekoliko učesnika je govorilo o važnosti obrazovanja publike da prepozna fake news – lažne vesti. Naročito publike koja nije na ekstremnim ideološkim polovima, a takvih je najviše.;

 

Svako od nas se u svom virtuelnom životu bar jednom susreo s nekim vidom cenzure. Verujem da bismo se svi saglasili da nije nimalo prijatno kada neko tu vrstu slobode, pa makar i virtuelne, na bilo koji način pokuša da ograniči. Međutim, kao što neko davno reče, sloboda je sloboda, ali za druge. Drugim rečima, lako ćemo se složiti da nije prijatno kada nam u javnom prostoru neko „zapušava usta“, ali je pravo pitanje kakav odnos imamo prema meri slobode za drugog čoveka. Kao i mnogo puta do sada, najbolji opis onoga što nazivamo slobodom govora, pronašla sam kod Džordža Orvela, tačnije u njegovom predgovoru za Životinjsku farmu. Cenzurisan u vreme kada je to delo objavljeno, on, između ostalog, kaže da „svako ima pravo da govori i štampa ono u šta je uveren da je istina, ako to neće povrediti druge ljude tako da se to nedvosmisleno može dokazati“.

I zaista, čini se da danas, u eri društvenih mreža poput Fejsbuka i Tvitera, svako može da kaže, tj. napiše ono što misli. Problem nastaje onog trenutka kada se dotaknemo tumačenja drugog dela piščevog zapažanja, koje se odnosi na povređivanje drugih ljudi, ali na način da se to može nedvosmisleno dokazati. Naravno, sve dok smo na terenu opipljivih i neupitnih dokaza, neće nam biti teško da, čak i kao laici, ocenimo da li je nekoga „ubila teška reč“. Međutim, postavlja se pitanje šta se dešava u slučaju kada neka uticajna organizacija sebi dodeli pravo da plasiranje ideja, koje joj se iz bilo kog razloga ne dopadaju, označi kao „povređivanje“, „laž“ ili „dezinformaciju“, da bi svoja maštovita i proizvoljna tumačenja zatim uzimala kao opravdanje za cenzuru na internetu, a sve po principu – kadija te tuži, kadija ti sudi?

ČUVARI GLOBALISTIČKE „ISTINE“
Da ovo nije nikakva teorija zavere i da je ova strategija na internetu već uveliko počela da ubira svoje trule plodove, možemo da se uverimo na društvenoj mreži Fejsbuk. Naime, baš uoči evropskih parlamentarnih izbora (održanih maja prošle godine), ova platforma odlučila je da preduzme „nove korake u suzbijanju širenja dezinformacija“. Tako je otpočela saradnja sa „nezavisnim“ novinarskim fact-check (reč fact na engleskom jeziku znači „činjenica”, a check znači proveriti; prim NS) organizacijama, koje su „specijalizovane za proveru činjenica i borbu protiv dezinformacija“. Može se pretpostaviti da je povod za takav potez bio skandal povezan sa pobedom Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD, kome je, navodno, značajno doprinelo preduzeće Kembridž analitika (povezano sa Trampovim tadašnjim saradnikom, Stivom Benonom), koje je optuženo da je zloupotrebilo algoritme Fejsbuka i pristupilo podacima određenog broja korisnika ove mreže. U svakom slučaju, ovo je bila teza koju je krajnja levica iznela kao jedan od uzroka poraza njihove miljenice Hilari Klinton. Mark Zakerberg, “bog Fejsbuka”, ovim povodom morao je da svedoči pred istražnom komisijom američkog Senata, pa je moguće da je sada rešio da više ništa ne prepušta slučaju, te da radikalnoj globalističkoj levici, koja pripada mreži Soroševih organizacija, obezbedi status „nezavisnih arbitara“ prava i sloboda, kako ubuduće ne bi dospeli u sličnu situaciju.

Inicijativu „FactCheckEU“ za sada čini 19 evropskih „fact-check“ medija iz 13 zemalja, a kako bismo nastavili u orvelijanskom duhu, u daljem tekstu ove medije i njihove poslenike nazivaćemo „čuvarima istine“. Prema navodima sa sajta faktograf.hr, koji je jedan od EU partnera Zakerbergove „policije misli“ iz l(ij)epe njihove, svim članovima te inicijative omogućeno je nadziranje i ocenjivanje tačnosti tvrdnji koje se u javni prostor iznose putem Fejsbuka. Pa tako, kada ove lučonoše neku priču ocene kao lažnu, „Fejsbuk će smanjiti njen doseg u News Feedu, čime se smanjuje broj korisnika izloženih dezinformacijama“. Stranicama koje „učestalo šire dezinformacije“, takođe se ograničava doseg, a „oduzima im se i mogućnost monetizovanja i oglašavanja sadržaja“. „Prema saopštenju Fejsbuka“, pojašnjava faktograf.hr, objavama koje su ocenjene kao lažne, „doseg će biti smanjen za 80 odsto“.

Čuvari istine u Evropskoj uniji proveravaju sadržaj na 14 evropskih jezika: danskom, engleskom, francuskom, grčkom, litvanskom, norveškom, holandskom, nemačkom, poljskom, portugalskom, španskom, švedskom, italijanskom, a kako stoji na Faktograf.hr, bogme i na hrvatskom. U početnim koracima, hrvatskim čuvarima istine pomagale su, kako sami kažu, „iskusnije [sic] kolege i koleginice s regionalnih fact-cheking portala, kao što su istinomjer.ba i istinomer.rs“. Na pitanje: „Kako se financiramo“, Faktograf.hr na svom portalu navodi podršku Nacionalnog fonda za demokratiju (NED), TechSoupa i američkog Stejt departmenta. Kada je reč o „našem“ Istinomeru, na pitanje: „Ko nas plaća“, oni ovako odgovaraju: „Osnivač Istinomera je Crta, neprofitna organizacija civilnog društva. (…) Crta nikada ne aplicira za sredstva iz državnog budžeta ili budžeta lokalnih samouprava kako bi sačuvala kredibilitet i neutralnost i osigurala nepristrasno izveštavanje.“ Stoga Crtu, odnosno Istinomer, između ostalih, finansiraju: IREX, Internews, češko ministarstvo spoljnih poslova i Fond braće Rokfeler.

MIGRANTSKE I DRUGE BITKE
Nama je ovde uglavnom poznato čime se bavi Istinomer. Podsećanja radi, „Balkansku Fact-Checking“ nagradu, Istinomer je 2017. godine dodelio novinarima Centra za istraživačko novinarstvo (CINS), i to za tekstove: „Država pomogla Pinku sa 3,9 miliona evra“ i „Pink dobio najmanje sedam miliona evra kredita od države“, dok je ovih dana na njihovom sajtu jedna od najaktuelnijih tema „antimigrantska retorika u Srbiji“. Pa tako rubrika „U fokusu“ prenosi analizu: „Antimigrantski talas: Koje se sve neistine šire o migrantima u Srbiji?“. Tu je i intervju Danice Vučenić (inače, jedne od „junakinja“ filma „Vladalac“, u produkciji televizije N1), s izvršnom direktorkom Helsinškog odbora za ljudska prava, Izabelom Kisić, u kome ona kaže da su „desničarske grupe koje napadaju migrante po Beogradu, na osnovu lažnih vesti, samo kontinuitet politike koju u Srbiji imamo već 40 godina“.

Uzgred, kada se već bavimo temom istinitog izveštavanja, bilo bi zanimljivo čuti na koji to kontinuitet politike desničarskih grupa u Srbiji ona misli, s obzirom na činjenicu da je poslednja (pa i jedina), autentična desna partija, na ovim prostorima delovala pre više od jednog veka. Bila je to Napredna stranka, nastala daleke 1881. godine, koja je na srpskoj političkoj sceni toga doba delovala nešto više od tri decenije. No, hegelovski rečeno, to što u Srbiji zastupnici desnog političkog spektra ne deluju bezmalo jedan i po vek, nije Izabelin problem. Takođe, ako razmislimo, jedini značajan događaj od pre četiri decenije bila je smrt Josipa Broza Tita, pa bi onda, na osnovu toga, trebalo da pretpostavimo da su naši prostori od tada potonuli u „desničarsku apokalipsu“ i teror nad „migrantima“ (ali, kojim migrantima, onima što su u Srbiju došli 2016. godine ili nekim drugima, za koje do sada još nismo čuli?). O kakvim tek „napadima na migrante“ govore ove dve drugosrbijanske perjanice nepristrasnosti, svaka u svojoj branši, teško je reći, a pri tome još i ostati ozbiljan.

Pored „antimigrantske retorike“, ovdašnji čuvari istine biju i druge bitke. Zahvaljujući „političkim akterima, koji su u svojim javnim nastupima, neumorno iznosili ‘diskutabilne’ procene i podatke koji su ‘zahtevali’ da se nađu pod fekt-čekerskom lupom, Istinomer je imao pune ruke posla u svojoj jubilarnoj, desetoj godini postojanja“. Kako kažu, političari su ih „zatrpavali nevažnim informacijama, preuveličavali gde im odgovara, smanjivali sa druge strane, ili pak doslovno izmišljali podatke“. U kategoriji „Istinitosti”, oni su tokom 2019. godine ocenili ukupno 73 izjave javnih funkcionera, od čega je 40 izjava ocenjeno „neistinom“. Ocenu „kratke noge” ponele su 23 izjave. Na sreću (ili nesreću, kako se uzme), zabeleželi su čak jednu izjavu koja je označena kao „istina“.

Takođe, prosečan korisnik Fejsbuka, bilo u Hrvatskoj, bilo u Srbiji, teško da bi mogao sa sigurnošću da utvrdi da li je američki The Federalist zaista „u više navrata objavljivao činjenično netačne informacije“. Iz ovoga proizilazi zaključak da je osnovni problem sa spomenutim portalom tvrdnja da se na njemu iznose desničarski stavovi. Da li je bilo ko u stanju da objasni šta sintagma „desničarski stavovi“ podrazumeva, otkada je to desno političko opredeljenje postalo zabranjeno, ko ga je zabranio i kakve kriterijume je pri toj zabrani koristio?! Bojim se da ćemo svi morati da verujemo sajtu faktograf.hr na reč, uprkos tome što nismo sigurni čime su to tačno zaslužili. Uostalom, ne zaboravimo da je tvrdnju iz njihovog naslova „znanost potvrdila“, pa nemamo nikakvog razloga za sumnjičavost.

Jedna od stranica čiji je rad ovih dana blokiran na Fejsbuku, zahvaljujući Faktografovoj oceni da podeljeni članak sadrži netačne informacije, jeste srpska stranica „Stop Pedofiliji SP“. Ova stranica podelila je link ka četiri godine starom tekstu sa hrvatskog portala novizivot.net (koji je, reklo bi se, uporan u deljenju „netačnih informacija“), pod naslovom: „Pedofili žele ista prava kao homoseksualci“. U svojoj analizi navedenog teksta pod naslovom: „Ne, nije točno da će pedofili dobiti ista prava kao i homoseksualci“, faktograf.hr superiorno objašnjava da je „pokušaj izjednačavanja homoseksualnosti i pedofilije stari i dobro oprobani propagandni obrazac za kojim protivnici izjednačavanja prava heteroseksualnih i homoseksualnih osoba redovito posežu, jer se radi o temi koja lako pobuđuje žestoke emotivne reakcije“. Na taj način je jednoj stranici iz Srbije, zahvaljujući čijem radu se jedan broj pedofila (ne samo kod nas, već i u regionu, pa i u Hrvatskoj), našao iza rešetaka, danima onemogućen rad na Fejsbuku, samo zato što su se „drznuli” da, bez prethodne provere, prenesu članak sa nekog hrvatskog portala, koji je, opet, tekst preveo sa nekog američkog portala, „poznatog po svojim izrazito desničarskim stavovima“.

Dakle, sve i da je tačno da se pomenuti portali, hrvatski i američki, bave „širenjem lažnih vesti“ (čitaj – desničarenjem), ovde se postavlja pitanje zbog čega bi neka stranica u Srbiji ili bilo gde u svetu, zbog toga bila na udaru cenzure i koji su to tačno mehanizmi koje bi administrator neke Fejsbuk stranice mogao da primeni, kako bi sa sigurnošću ustanovio da li se neki novinar preko Atlantika eventualno služio lažima prilikom pisanja svog teksta, ili je, daleko bilo, po svom političkom opredeljenju konzervativac?! S obzirom da je to praktično nemoguće, nesrećnim administratorima FB stranica ostaje jedino da žale što nemaju moći čarobnjaka Merlina, pa da se istinom razmašu baš kao što je kralj Artur vitlao svojim čarobnim mačem. U međuvremenu, moraće da se povinuju bestidnoj cenzuri, čiji se kraj za sada ne nazire.

SKRIVANjE NEUGODNE STATISTIKE
Pored borbe protiv homofobije u javnom prostoru, hrvatski čuvari istine su, na primer, svojim istraživanjima ustanovili i to da „HRT ne „tvrdi” da je u Jasenovcu ubijeno 116.000 Roma“, budući da se radi o „pogrešno pročitanoj brojci na tzv. ‘blesimetru’“, pa, „nije točno da je HRT to objavio ili da to tvrdi, što se može jednostavno provjeriti na HRT-ovim stranicama, na kojima se brojka od više od 16.000 ubijenih Roma pojavljuje već godinama“. Uz lokalne dnevnopolitičke teme, tu je i priča o „homoseksualnoj subkulturi stvorenoj među klerom“, kao i članci koji se bave „antimigrantskom propagandom“, kao što je, na primer, tekst o Ivanu Pernaru, poslaniku Živog zida, „koji već neko vrijeme koristi društvene mreže kako bi širenjem dezinformacija i laži o izbjeglicama dobio na popularnosti“.

Čuvari istine su dosledni nadimku koji smo im dali. Naime, njihov cilj nije da spreče širenje bilo kakvih lažnih vesti, kojima se dezinformiše građanstvo, koliko da se potrude da sopstvenu ideološku matricu, koju su proglasili za jedinu istinu, nametnu i sačuvaju od bilo kakve kritike. Dovođenje u pitanje bilo koje od „svetih doktrina“ savremene globalističke levice, „po difoltu“ će biti proglašeno za širenje lažnih vesti. Da pojasnim, bilo kakvo dovođenje u pitanje „kvir“ ideologije ili „naučno utemeljenih“ ideja Grete Tunberg o nadirućoj ekološkoj katastrofi, „izazvanoj freonom iz frižidera u Africi“, proglasiće se za „zlomisao“ i biće podvrgnuta virtuelnom egzorcizmu. Činjenica da je čuveni otac savremene zapadne seksologije, doktor Kinsi, zaista naučno pokušavao da pronađe opravdanje čak i za pedofiliju, ili da je granica seksualnog punoletstva u nekim državama (recimo, SAD), i dalje 18 ili 21 godina, a u nekim od evropskih država gotovo deceniju manja, ne sme da se dovede pod znak pitanja i označi kao nešto što ide u prilog propagandi pedofilije. Takođe, kada mnogi uticajni i ultrabogati samozvani vladari planete bivaju uhapšeni u sklopu pedofilskih lanaca, to ne bi smelo da se dovede u vezu sa fondacijama koje isti ljudi finansiraju, kako bi ozakonili izopačenosti kojima su skloni.Oni koji ovakve veze dovode u pitanje, biće ili su već prokaženi zbog „širenja dezinformacija“ i „desničarske propagande“.

Isto bi se moglo reći i za drastičan porast broja silovanja u skandinavskim državama nakon masovnog priliva migranata sa Bliskog istoka, koji se „reševa“ na jednostavan način – tako što se ne prikazuje u zvaničnim statistikama, dok se lokalni mediji koji o tome izveštavaju, često i uz prenošenje svedočanstava samih žrtava, proglašavaju za izvore dezinformacija. Jednostavno, radikalna globalistička levica se ne bavi istinom, niti se iskreno bavi bilo kakvim ljudskim ili građanskim pravima, nego se isključivo bavi onim temama koje će joj obezbediti privilegovani način života, obezbeđen od strane korporativnih gospodara. Tako se još jednom potvrđuje veza između radikalnog feminizma, organizacija koje promovišu „kvir“ način života, fanatičnih ekologa i boraca za prava životinja i migranata, a značajnu kariku tog lanca čine i „čuvari istine“, sa osnovnim zadatkom da spreče dolazak pravih informacija do većeg broja ljudi. Nema drugog objašnjenja za „smanjenje dosega“ (reach-a), konzervativnih mislilaca i njihovih ideja.

Kada su naučnici sedamdesetih godina prošlog veka počeli s korišćenjem onoga što će kasnije biti poznato kao internet, kod optimističnog dela naučne zajednice pojavila se nada da će buduća globalna mreža eliminisati sve nepravde i nejednakosti u svetu iz prostog razloga što će svima biti dostupne istinite i tačne informacije o bilo kojoj temi koju možemo da zamislimo. Međutim, pokazalo se da su pesimisti bili u pravu i već devedesetih godina pojavljuje se fenomen, koji će kasnije biti nazvan „trolovanjem“, gde ljudi iz puke dosade, hira ili poremećenosti, prave kompjuterske viruse ili namerno šire lažne vesti. Nakon nekoliko decenija korišćenja interneta, gledamo poražavajuće statistike da se više od devedeset procenata protoka usmerava ka pornografskim sadržajima i onlajn kockanju, dok na „Dip vebu“ ne postoji ni jedna zabranjena stvar koju nije moguće kupiti. Pa ipak, radije nego da se uhvate ukoštac sa realnim problemima, poput ovde navedenih, čuvari istine se „hrabro“ opredeljuju da se svrstaju uz globalne tlačitelje i pruže im dodatnu podršku u suzbijanju istine. Kada bi svet bio drugačiji, možda bismo i bili u iskušenju da poverujemo da se Džefri Epstin ubio.

TOLIKO  SAM PUTA POMINJALA FEJKNJUZ I DELILA  SAVETE KAKO SE ODBRANITI OD NJIH ILI IH BAR PREPOZNATI ,A  NISAM ZNALA DA PISEM USTVARI O FEKTCEKINGU. DAKLE, NAJEDNOSTAVNIJI SAVET - BUDI SVOJ FEKTCEKER!