MARS ILI MESEC

 SVE VISE SE PRICA DA CE ZIVOT NA NASOJ  PLANETI POSTATI TOTALNO NEIZDRZLJIV ZA LJUDSKU VRSTU. PA NAUCNICI RESILI DA UBRZAJU  PRICU O NASELJAVANJU OSTALIH PLANETA. ZA SADA SU U IGRI MESEC  I MARS. PA DA VIDIMO STA KAZU.

Brojni naučnici poput slavnog fizičara Stivena Hokinga ali i preduzetnika Ilona Maska poslednjih godina upozoravaju da bi čovečanstvo trebalo da nastani Mars ako želi da poveća svoje izglede za opstanak.

Naša matična planeta, piše Index.hr, može biti ugrožena na više načina, između ostalih, klimatskim promenama, nuklearnim ratovima i udarima asteroida, a kroz duže razdoblje drastičnim padom nivoa kiseonika i ekspanzijom Sunca.

Naseljavanje Marsa bio bi početak našeg razvoja kao višeplanetarne civilizacije, navodi se u tekstu.

Jedan od prvih koraka u tom nastojanju trebalo bi da bude izgradnja naselja na Marsu. Međutim, dugoročno bi bilo idealno teraformirati Mars – pretvoriti ga u svojevrsnu kopiju Zemlje koja bi, uz vodene površine, imala i atmosferu koja bi mogla da se udiše.

Naučnici smatraju da je rani Mars davno u svojoj evolucijskoj prošlosti izgubio gustu atmosferu bogatu vodom, odnosno njen najveći die, zato što su je oduvali solarni vetrovi i jonizirajuće čestice.

Simulacije objavljene u časopisu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society to su potvrdile. To se dogodilo zato što se jezgra Marsa ohladila i izgubila funkciju dinama koji stvara magnetni štit.

Mars ima male delove preostalog površinskog magnetskog polja, ali oni su lokalizovani na južnoj hemisferi i nisu dovoljne veličine da zaštite planetu ili koloniju.

Za razliku od Marsa, Zemlja ima jezgr koje kruži i poput dinama stvara magnetsko polje, magnetosferu, svojevrstan štit koji skreće nabijene čestice i tako čuva atmosferu od solarnih vetrova.

Rešenja za stvaranje veštačke magnetosfere

Unutrašnjost Marsa je manja i hladnija i ne možemo je jednostavno pokrenuti kako bismo stvorili magnetosferu. Ali postoji nekoliko načina za stvaranje veštačkog magnetnog polja Marsa.

Neke ideje o tome kako bi se to moglo izvesti već su ranije predlagane, a uglavnom uključuju raspoređivanje solenoida, odnosno elektromagneta na tlo ili u orbitu odakle bi mogli da stvaraju neki osnovni nivo zaštitnog magnetskog polja.

Novo istraživanje potvrđuje da bi to moglo da funkcioniše, ali predlaže još bolje rešenje.

Kako se navodi u studiji, ako želite dobro planetarno magnetsko polje, ono što vam je stvarno potrebno je snažan protok nabijenih čestica, bilo unutar planete ili oko planete.

Budući da je kruženje nabijenih čestica praktično nemoguće ostvariti unutar Marsa, preostaje samo druga opcija. Prema autorima studije, oko Marsa bi mogao da se stvori prsten nabijenih čestica uz pomoć njegovog najvećeg meseca Fobosa.

Fobos je veći od druga dva Marsova meseca i kruži toliko blizu Crvene planete da je obiđe svakih osam sati. Autori studije stoga predlažu da se površina Fobosa jonizuje kako bi se u njegovom kruženju duž orbite formirao torus plazme. On bi pak stvorio magnetsko polje dovoljno jako da zaštiti atmosferu teraformiranog Marsa.

Ovaj plan je teoretski ostvariv, međutim za njegovu realizaciju u stvarnosti trebalo bi premostiti značajne inženjerske prepreke

No, kako ističu autori, važno je na vreme da počnemo da razmišljamo o određenim problemima kako bismo bili spremni da ih testiramo kada čovečanstvo počne da naseljava Mars.

"Sa novom erom istraživanja svemira koja je u toku, ovo je pravo vreme da počnemo da razmišljamo o ovim novim i hrabrim budućim konceptima i počnemo ispunjavati praznine u strateškom znanju.

Uz to, ovde istraženi principi takođe su primenjivi na objekte manjih razmera kao što su svemirske letelice sa ljudskom posadom, svemirske stanice ili mesečeve baze, koje bi imale koristi od stvaranja zaštitnih mini-magnetosfera“, pišu u autori studije.Kinezi su svoju sondu nazvali „Pitanja nebu“, Saudijska Arabija je izabrala ime „Nada“, Amerikanci spremaju „Izdržljivost“. Tri zemlje se spremaju za Mars. Hiljadu kilograma teško vozilo namenjeno kretanju po površini Marsa zove se Perseverance – istrajnost. Na društvenim mrežama ga predstavljaju kao svestranu mašinu sa puno hobija – fotografisanje, skupljanje kamenja, vožnja izvan uređenih puteva. Američka svemirska agencija NASA je već pet puta bila uspešna u slanju sličnih vozoia na Mars.

Kinezi su poslali u svemir svoju misiju pod nazvom „Pitanja nebu" . Amerikanci šalju svoju misiju 30. jula, takođe u pravcu „Crvene planete“.

U isušenoj delti

Cilj američke misije je Jezero, krater prečnika 45 kilometara koji je rezultat udara meteora. Naučnici smatraju da je bio ispunjen vodom. A gde je bilo vode, bilo je možda i života. NASA se po rečima Majkla Votkinsa, direktora laboratorije, nada novim odgovorima na stara pitanja. „U krateru je bila rečna delta, koja se isušila pre skoro tri miliona godina. Tu ćemo tražiti indicije za nekadašnje postojanje života na Marsu. U tom predelu ima mnogo gline,  koja je mogla da dobro konzervira tragove života".ovi marsovski rover veoma liči na prethodni koji se zvao „Radoznalost" (Curiosity), koji već osam godina istražuje planetu. Naravno, novi rover je snabdeven usavršenom tehnikom sletanja, savremenijim računarima i kamerama. On je otprilike večičine manjeg automobila. Naučni instrumenti na njemu imaju cilj da ispitaju da li je moguće da se čovek naseli na Marsu.Rover će uzeti uzorke tla i stena, spakovati ih u cevčice i odložiti spremne da ih preuzme sledeća planirana misija.

Rover ima u utrobi i jedan mali helikopter, nešto veći od lopte za bejzbol. To će biti prva upotreba helikoptera na drugoj planeti. Mali je ali okretan – rotor se okrene do 3000 puta u minuti, deset puta brže nego helikopteri na Zemlji.

Dok Amerikanci budu skupljali podatke na površini Marsa, misija Ujedinjenih Arapskih Emirata ostaće na distanci. Sonda „Al amal“ – u prevodu „Nada“ – počeće već 20. jula. Sonda će dve godine kružiti oko planete, posmatrajući gornje slojeve atmosfere i klimatske promene.

Tomas Curbuhen, švajcarsko-američki naučnik koji radi za američki svemirski program je čestitao arapskim kolegama uspešan poočetak misije, rekavši da su i „Istrajnost“ i „Nada“ nezamenjivi delovi istraživanja. Po njemu je ovo veoma uzbudljiva dekada: „Celi svet šalje misije na Mars da bi naučili što više o toj planeti“.

Dugoročno svi imaju isti cilj – da jednom ljudi zakorače na Mars.

 

Atmosfera Meseca ne sadrži dovoljno kiseonika za celo čovečanstvo, ali ispod kamenog gornjeg sloja planete, ima dovoljno gasa da održi osam milijardi ljudi u životu tokom 100.000 godina, tvrdi istaknuti naučnik.

Džon Grant, predavač nauke o tlu na australijskom Univerzitetu Sadern Kros, objasnio je da je Mesec bogat mineralima koji se čvrsto vezuju sa kiseonikom.

Grant tvrdi da, čak i ako se zanemari kiseonik vezan u dubokoj, tvrdoj steni, mesečev regolit - stenoviti gornji sloj - koji je lako dostupan, može da sadrži dovoljno kiseonika za osam miliona ljudi da žive 100.000 godina.

Proračun naučnika zasniva se na ideji da je ljudima potrebno 800 grama kiseonika dnevno da bi preživeli, a regolit je dubok nekih 10 metara. On navodi da se mesečev regolit sastoji od 45 procenata kiseonika, koji je čvrsto vezan za minerale kao što su silicijum, aluminijum i oksidi gvožđa i magnezijuma.

Nažalost, iako stene nisu prozračne, proces izvlačenja ogromnih količina kiseonika iz njih je jednostavan. "Ali postoji kvaka: veoma je gladan energije. Da bi bio održiv, trebalo bi da bude podržan solarnom energijom ili drugim izvorima energije dostupnim na Mesecu“, napominje Grant.

Grantov članak u The Conversation pojavio se nakon što su Australijska svemirska agencija i NASA u oktobru potpisale ugovor o slanju rovera na Mesec sa ciljem prikupljanja lunarnog kamenja i pokušaja da iz njih izvuče kiseonik koji može da se udiše.

Naučnik je takođe skrenuo pažnju na razvoj eksperimentalnih reaktora za poboljšanje procesa proizvodnje kiseonika putem elektrolize koje razvija jedan belgijski startap. Nova tehnologija bi mogla da bude poslata na Mesec do 2025. godine kao deo misije Evropske svemirske agencije.

Čovekov povratak na Mesec u okviru američkog programa Artemis pomeren je sa 2024. "najranije na 2025. godinu", rekao je u utorak direktor NASA Bil Nelson.

NASA je čekala rešenje pravnog spora oko razvoja sistema za sletanje na Mesec kako bi objavila novu vremensku liniju.

"Izgubili smo sedam meseci zbog spora i verovatno smo odložili prvo sletanje ljudi najranije do 2025. godine", rekao je Bil Nelson na konferenciji za novinare.

Američka svemirska agencija Nasa objavila je danas da planira za februar poletanje svoje misije Artemis jedan, kojom se označava početak američkog programa vraćanja na Mesec.

Ta misija je prvobitno planirana da bude do kraja ove godine. Ona će označiti pravo pokretanje programa Artemis sa kojim SAD planiraju da vrate ljude na Mesec, uključujući i prvu ženu.

Prvi let će biti bez astronauta na letelici, nova velika raketa Nase nazvana SLS treba da ponese kapsulu Orion ka Mesecu i da se vrati na Zemlju. Ukoliko letelica ne bude spremna na vreme drugi datumi mogući za lansiranje su predviđeni u martu i aprilu.

Raketa sa kapsulom Orion na vrhu sklapa se u svemirskom centru Kenedi u Kejp Kanaveralu u američkoj državi Floridi. Visoka je oko 100 metara. Za sada ta druga misija treba da bude 2023. i ovog puta će na letelici biti astronauti, ali neće izlaziti na mesečevo tle. Tek će Artemis tri, predviđen za 2024. imati astronaute koji treba da izađu na Mesec

.Trka za osvajanje svemira u 21. veku zasnovana je na istraživanju mogućnosti za sletanje na planetu Mars. Pola veka nakon sletanja na Mesec – Zemljani planiraju zauzimanje novog kursa u trci istraživanja svemira novog doba.

NE ZNAM ZASTO JE POSLE TOLIKO DECENIJA OPET U ZIZI INTERESOVANJA SLANJE COVEKA NA DRUGE PLANETE. I NE BIH DA POMINJEM SVE TE TEORIJE ZAVERE KOJE SU NASTALE JOS DAVNIH  GODINA ZBOG NE VEROVANJA DA SU LJUDI SLETELI NA MESEC. TRKA ZA  NASELJAVANJE LJUDI NA NEKU OD OVE DVE PLANETE ODAVNO JE POCELA ( ZA MARS KASNIJE NEGO ZA MESEC NARAVNO) PA AKO NAM DOPUSTE BICA IZ SVEMIRA MOZDA NAM I USPE. ILI JE I OVO JEDNA VELIKA TEORIJA ZAVERE IZ KO ZNA KOJIH RAZLOGA.