PRANGIJA,PRTINA I VUKOJEBINA

 DIVNE ZABORAVLJENE RECI. KOLIKO IH IMA I KOLIKO MI JE ZAO STO NISU U UPOTREBI. ZNAM DA JE JEZIK ZIV PA DA SE SAMIM TIM I MENJAM ALI STARE RECI I FRAZEOLOGIZMI NEMAJU CENU. OVA MESAVINA SRPSKOG, ENGLESKOG I NAPRAVLJENOG SKARABUDZENOG ENGLESKO SRPSKOG JEZIKA JE UZASNA.

O frazeoloizmima imam ceo blog ( to su one fraze: pijan ko letva, glup kao noc i slicno) i to mi je fascinantno. Juce se na tik toku pojavilo pitanje Ko je taj Marjan i sto spominju njegova muda? Sto znaci da bi novi narastaji sem tik toka mogli dapogledaju jos neke sadrzaje.

Zato cu se danas zadrzati na starim recima. Vazda ( uvek) je dobro cuvati od zaborava nesto toliko vredno kao sto je maternji jezik. Dok brkljacim po mozgu trazeci koje su to reci koje bi idanas mogle da se koriste  vidim da su uveliko takmicenja za rec koja se ove godine najvise  pominjala u svetu. Leksikografi Oksfordskog rečnika engleskog jezika izabrali su reč 2021. godine – Vax (vaks), koja obuhvata sve što se odnosi na vakcinu protiv korona virusa.

Kraj godine je vreme kada se sumiraju rezultati pretraga, ocenjuju trendovi, proglašavaju reči godine za pojedini jezik.

Naravno engleski je najpopularniji jezik pa su takvi izbori odlično medijski propraćeni u celom svetu pa i kod nas.

Vajkati se (zaliti se, kukati) na meniju je vec druga godina (zbog pomenutog virusa ali i ostalih problema) ,pa je na zalost mnogo njih geknulo (umrlo ili propalo finansijski).  Kad smo kod umiranja tu je i lipsavanje sto se odnosi na zivotinje, mada je ja cesto koristim kad sam umorna - kazem lipsala sam.

Prtina i vukojebina iz naslova takodje imaju svoj blog, a ko ne zna sta je evo objasnjenja. Prtina je staza u snegu koju obicnu napravi zivotinja ili covek koji prvi prodje neki zavejan put. E na takvim mestima zive i vukovi. Ali i ljudi koji su ostali na planinama i u selima koja su preko cele zime zavejana i nedostupna, a ni leti ne privlace ljude da ih posecuju. Dakle napustena i udaljena mesta koje posecuju mozda samo vukovi?

Mnogo reci povezuju ljude i zivotinje, recimo konj se dzilita ( neobuzdano pomera i skace), a dzilitati se moze i covek kad se docepa dzilita (koplja).

Prangija je sprava, odnosno vrsta malog topa iz kojeg se puca prilikom veselja; figurativno se može odnositi na tvrdoglavog čoveka  ili na ruznu devojku . Iz prangije se pucalo da bi se najavili razni narodni skupovi, pa i sabori, ili, s vrha brega, da se rasteraju gradobitni oblaci. Jedan od običaja je da se na Badnji dan u ranu zoru, pucanjem iz pušaka i prangija, objavljuje se odlazak u šumu po badnjak.

Vecina ljudi danas ne ume i ne zeli da zablagodari ( zahvali). Sve uglavnom uzimamo zdravo za gotovo (frazeologizam). 

Fudbal, fakultet, fabrika, fotografija – ovo jesu reči koje upotrebljavamo svakodnevno u srpskom jeziku, ali nijedna od njih nije srpskog porekla! Ako niste znali, Srbi zapravo nemaju nijednu svoju reč koja počinje na slovo F. Evo kako i zašto.

“Tačno je da u srpskom jeziku nema nijedne reči srpskog porekla koja počinje na slovo F, a razlog tome je što je upotreba ovog slova preuzeta iz Vizantije u srednjem veku. Kasnije pod uticajem turskog, grčkog, francuskog i nemačkog jezika reči koje počinju na ovo slovo postale su učestalije i odomaćile su se u našem jeziku”, kaže filolog Ivan Klajn. 

Odokativno je mozda i najpreciznija mera. Jer cime nesto mozes da izmeris preciznije nego svojim okom? 

Naime, “promaja” je jedina ili jedna od retkih srpskih reči za koju ne postoji adekvatan prevod. Da li to znači da su Srbi izmisli i pojavu i reč? Upravo tako! Bilo kome iz Srbije će biti smešno kada čuje da ste naučili ovu reč, a vi se spremite da često slušate mame ili bake kako govore: “Zatvaraj prozor, ubiće te promaja!”.

Barabar (uporedo) sa ovom pricom hocu da vas ubedim da deca vole ove stare reci iako im se prvo smeju. Dvoje od cetvoro moje dece koristi stare reci koje i ja uportrebljavam u svakodnevnoj komunikaciji sa vrsnjacima koji ih takodje polako prihvataju. Aman zaman nam je maltene uzrecica.

Bangav  znaci hrom covek, covek koji tsko hoda, medjutim mi ga koristimo i za nespretnost kao sve ti ispada kad si bangav.

Nema vajde (dobiti) ako koristis stare reci ali nema ni stete.

Kabast mi je isto omiljena rec i cesto je koristim ,a znaci krupan, veliki, nezgrapan. O reci merak da i ne govorim . Strast, ceznja ,zudnja, uzivanje ma kako opisati merak?

A rec ume i da se koristi al da ima i drugo znacenje. Mrcinjas je lesinar onaj koji jede mrcine. Mi ga koristimo  kada neko spava kad nije vreme pitamo ga jel sad mrcnjis(spavas).

Pljosku (bocu spljostenog oblika ) dobro je imati u dzepu kaputa zimi ako je u njoj rakija!

Popismaniti (pokajati se, predomisliti se) cesto se desava ,a izraz podseca na jednu fiziolosku potrebu  sto me asocira na ono : oce piski ,nece piski!

U tefter (beleznicu ) belezim kucne troskove vec vise od 30 godina. A kad trazim novac za kucu kazu da im uzimam harac - ucila deca u skoli ,da su Turci uzimali porez al sto  ih ja na to podsecam?

TO SU SAMO NEKE LEPE STARE RECI. IMA IH MNOGO KOJE KORISTIMO MOJA PORODICA I JA. PA NAPISITE I VI NEKU U KOMENTAR BICE MI JAKO DRAGO DA NAUCIM!