PAMETNJAKOVICI

 POSTOJE TAKVI LJUDI KOJI SE PRAVE DA SVE ZNAJU.  STO JE NARAVNO DALEKO OD ISTINE. ALI UCI S  NJIMA  U RASPRAVU UOPSTE NIJE PREPORUCLJIVO. NE STO VI NISTE U PRAVU NEGO STO NJIMA NE MOZES DOKAZATI DA NISU U PRAVU.I ZIVE ONI TAKO BAS IH BRIGA. TO ME JE NAVELO NA BASNU CVRCAK I MRAV. UVEK SMO MISLILI DA JE MRAV U PRAVU JER SE BRINE ZA BUDUCNOST. ALI NE. MRAV JE POD STRESOM A BUDUCNOST NE MOZE DA PROMENI. CVRCAK PEVA A KO PEVA ZLO NE MISLI. AKO SE SNADJE NA ZIMU SNADJE AKO NE. STO BI SEBI POKVARIO TOLIKO LEPIH MESECI UZIVANJA RAZMISLJANJEM STA CE BITI. I TO ME DOVODI DO ORVELA NARAVNO.

Svi smo mi bili u okruženju nekoga ko je ubeđen, ili, čak šta više, pokušava sebe da ubedi kako ima odgovor na svako pitanje. Često ove ljude nazivamo “sveznalicama”. Ljudi koji misle da sve znaju mogu da vam unište dan, ukoliko im to dozvolite. Može biti iscrpljujuće boraviti u društvu nekoga ko odbija da prihvati da su i oni obični ljudi kao i svi ostali. Oni će pokušati da vas nateraju da se osećate loše ukoliko nešto ne znate ili će čak odgovoriti na neko pitanje umesto vas iako nije njima bilo upućeno.Ovakvi ljudi često osuđuju druge, grubi su i oholi. Često dominiraju razgovorom i zadovoljni su kada misle da su mudriji nego vi. Problem je u tome što ponekad ne možete potpuno izbeći ove ljude. Ukoliko radite sa ljudima koji imaju ove osobine, verovatno ćete biti prisiljeni da imate interakciju sa njima, bez obzira na to koliko je njihovo ponašanje frustrirajuće. Dobre vesti su da postoje efikasni načini za ophođenje sa ovakvim ljudima a koji neće dovesti do toga da ugrozite sopstvene vrednosti i svoju dobrobit.

Bitno je shvatiti da ponašanje sveznalica najčešće nije lično. Oni se ponašaju na taj način kako bi savladali sopstvena osećanja ili unutrašnje probleme. Ovo je verovatno bio dugotrajan obrazac u njihovom životu, koji je prethodio vašoj interakciji sa njima. Ljudi sigurni u sebe ne osećaju potrebu da omalovažavaju druge da bi se osećali bolje ili predstavili pametnim.

Iako se može činiti kako ovakvi ljudi imaju nešto protiv vas, veća je mogućnost da su nesrećni sami sobom, i da poseduju slabe veštine suočavanja sa problemima, pa iz tog razloga žele smanjiti vašu vrednost kako bi se osećali dobro. Naravno ovo ne opravdava njihovo ponašanje, zato se nemojte plašiti da postavite granice.

Postavljanje granica može biti teško, pogotovo ukoliko niste navikli na njihovo sprovođenje, ili ako druga osoba ima jaku ličnost. Imajte na umu da postavljanje granica nije samo za drugu osobu, već i za vas. Time stavljate do znanja toj osobi kako želite i kako ne želite da se ophodi prema vama. S obzirom na to da znamo da ne možemo da kontrolišemo druge, isto tako znamo da oni možda neće promeniti svoje ponašanje kada postavimo granice, ali važno je da se vaš glas čuje.

To su vam oni koji zahtevaju da radite na način na koji oni veruju da treba, koji uvek pronađu grešku i nikada nisu zadovoljni onim što drugi urade, koje zanima samo da sve ide po planu (njihovom). Važno im je da ih slušate, ne da vas čuju. Budložeri su zato što su veoma produktivni, kompetentni, pažljivo planiraju. Neuspeh doživljavaju kao katastrofu, i pokušavaju da nađu opravdanje da je greška u nekompetentnim osobama. Oni imaju osećaj moći, samopouzdanje i drugi ljudi im malo trebaju.

Zašto su nam ovi ljudi teški? Zato što deluju frustrirajuće, hladno, „ubijaju« kreativnost, nemate šansu da kažete svoje mišljenje, ne slušaju druge, stalno prekidaju, postavljaju uvek detaljna pitanja, druge vide kao objekte,..Pored njih se ljudi osećaju obeshrabreno i nesposobno

Buldožeri govore ubedljivo, i nastupaju kao autoriteti i o stvarima o kojima malo znaju. Oni nisu klasični lažovi, veruju da znaju kada krenu da grade priču. Samouvereni su, sve dok se ne iznesu prave činjenice. Kao menadžeri su loši, stvaraju probleme i donose rizične odluke.

Zašto oni to rade? Buldožeri su, uglavnom, narcisoidne ličnosti sa kompleksom »više vrednosti«. Njihov bazični osećaj sigurnosti ugrožava svakog ko ne misli isto i zato oni ne žele da rizikuje/ne delegiraju odgovornost i kompetenciju na druge.

Kako se ponašati sa “buldožerima”? Ako zavisite od buldožera: Ne konfrontirati se, ali se hrabro postavljati tako što ćete postavljati promišljena pitanja u vezi sa temom. Nikako ne zauzimati poziciju ‘’eksperta broj 2’’. Isplati se zauzeti blago podredjenu, ali saradničku poziciju. Pažljivo predočiti alternativna rešenja, dobro se pripremiti, upoznati sa problematikom…dobro slušati, ne prekidati. Pažljivo sa neverbalnom komunikacijom. Korisno je parafraziranje na kraju ili povremeno »Ako sam vas dobro razumeo…«. koristiti pitanja i postaviti ih nepokolebljivo (korisna proširena pitanja »Kako taj plan operacionalizovati?), a ne ići u konfrontaciju. Izbeći da se bude drugi ekspert »Ja vas veoma cenim«….pauza….postaviti pitanje i tražiti mišljenje u vezi sa vašim razmišljanjima, idejama, predlozima. Pustite ga da bude ekspert, prihvatite podređenu poziciju radi budućnosti.

 

Ono čega se Orvel plašio su oni koji će zabraniti knjige. Ono čega se Haksli plašio je da neće biti razloga da se knjiga zabrani, jer neće biti nikoga ko bi želeo da je pročita.

Orvel se plašio onih koji će nam uskratiti informacije. Haksli se plašio onih koji će nam dati toliko da ćemo biti svedeni na pasivnost i egoizam.

Orvel se plašio da će istina biti sakrivena od nas. Haksli se plašio da će istina biti utopljena u moru nebitnosti.

Orvel se plašio da ćemo postati zarobljena kultura. Haksli se plašio da ćemo postati trivijalna kultura, zaokupljena nekim ekvivalentom osećanja, orgije i centrifugalnog šteneta.

Kao što je Haksli primetio u Brave Nev Vorld Revisited, građanski libertarijanci i racionalisti koji su uvek spremni da se suprotstave tiraniji „nisu uspeli da uzmu u obzir skoro beskonačan apetit čoveka za smetnjama”.

„Godine 1984.“, dodao je Haksli, „ljudi se kontrolišu nanošenjem bola. U ,,Vrlom novom svetu,, njima se upravlja nanošenjem zadovoljstva“.

Ukratko, Orvel se plašio da će nas ono što mrzimo uništiti. Haksli se plašio da će nas ono što volimo uništiti. ..Orvel nam je svojim romanom ukazao na važnu stvar, a to je potreba za problematizovanjem prirode istorijskkog znanja koje se menja u ideološke svrhe. Dokumenta koja ne služe partiji ili ne mogu pomoći u postizanju određenih efekata i danas, sve češće bivaju uništavana ili menjana u skladu sa zadatim ciljem.

Osim prekrajanja prošlosti, važan zadatak je rad na prekrajanju jezika i stvaranju Novogovora. Rečnici u kojima su reči poput sloboda i mišljenje izostavljene, pokazuju kakvu ulogu za politiku igra jezik, koji je u isti mah i instrument i posledica moći. Jezik tako nije samo sredsvo sporazumevanja, već oružje manipulacije. Orvel je ujedno pisac koji je prvi upotrebio frazu Hladan rat – borba bez upotrebe oružja, ali koja iza sebe ima mnogo jače sredstvo za uništavanje: ukidanje prava na slobodu govora, slobodu mišljenja i slobodu kretanja.

Koliko je sloboda postala otrcana i gotovo nemoguće uspostavljena Orvel nam predstavlja značajnim motivom krivice: “Krivci su svi koji ne razmišljaju partijski.“ Istražni postupak, pri čemu pojedinac biva optužen ili kriv za zločin koji nije počinio, prisutan je kako u svetskoj, tako u domaćoj književnosti. Do zločinca se dolazi špijunažom, a to je moguće, kako ističe Hana Arent u Izvori totalitarizma, samo ukoliko su veze između ljudi toliko pokidane da preovladava odanost partiji i da je heterogena uniformisanost mase glavni preduslov za nastanak totalitarnog režima. 

Za razliku od stradanja u doba inkvizicije ili u staljinističkim čistkama, koje je opisao i Danilo Kiš u svom romanu Grobnica za Borisa Davidoviča, pri čemu se saznalo za smrt nevino ubijenih, orvelovske čistke koje sprovodi partija drže se u strogoj tajnosti. O njima niko nema saznanja jer je u neznanju moć. Cilj istražnog postupka je da se pojedinac, pod prinudom odrekne sposobnosti logičkog, racionalnog rasuđivanja i da čitavim bićem prihvati izopačenu, nametnutu verziju stvarnosti. Izmena svesti iznuđena višednevnim psihofizičkim mučenjem, dovodi na kraju i konačno do prihvatanja stvarnosti koju nam neko kreira – politika i njene potrebe.

Idejni je tvorac slogana da nas neko posmatra, a niko drugi do Veliki brat, koji je u doba distopije koju živimo zauzeo mestu u sferi rijaliti programa, jasno je da uniformisanost potiče od straha da se usled konstantnog nadzora ne može živeti slobodno i da je pravo na mišljenje ugušilo postojanje kamera kojima smo okruženi. Uz frekventnost društvenih mreža danas gotovo da sami sebe stavljamo u poziciju posmatrača ili posmatranog, javno iznosimo podatke o sebi i sopstvene navike.

Postavlja se pitanje da li je i stvarnost koju živimo, a koju je Orvel oštro predstavio u svom romanu, zapravo samo uspešno stavljanje pojedinca pod kontrolu, u kojoj uhvaćen u koštac sa jednim oblikom društvenog zla i partijske moći koja sama sebe generiše i kontroliše, unapred biva osuđena na propast?

Mislite o tome, jer znanje je sve što imamo….

ZNATI ILI NE ZNATI JE JEDINO PRAVO PITANJE U OVOM XXI VEKU. ZELETI DA VIDIS STA CE BITI U BUDUCNOSTI ,A ONDA ZIVETI U STALNOM STRAHU OD TE BUDUCNOSTI  NIJE BAS MUDRO. SVE STO SE DESAVA DESICE SE I TO SE PROMENITI NE MOZE. STO PRE SHVATIMO TO BOLJE