TELEPATIJA AL NE ONA KOJU ZNAMO I POZNAJEMO, OVO JE NEKA NOVA TELEPATIJA ILI BOLJE RECENO MAGIJA KOJU PROIZVODE ILON MASK (MOJ NOVI OMILJENI LIK) I NJEGOVA DOSTIGNUCA. REC JE O CIPU KOJI POVEZUJE LJUDSKI MOZAK ( U KOJI JE UGRADJEN) I KOMPJUTERE. NEVEROVATNO.
Svedoci smo revolucionarnog otkrića! Ugrađen je prvi čip u ljudski mozak. To je objavio Ilon Mask u čijem je vlasništvu kompanija „Neuralink“ poznata po razvoju neuro-tehnoloških uređaja. Čovek koji je primio implant je dobro i oporavlja se. Ovim je zakoračeno u novo razdoblje, a osnovni cilj je da se mozak poveže sa računarima kako bi se pomoglo osobama sa složenim neurološkim stanjima. Plan je da se Neuralinkov prvi proizvod nazove Telepatija i da omogući kontrolu telefona i računara mislima!Skorašnji napredak u projektu Neuralink, osnovanog od strane Elona Muska, otvara nove mogućnosti za osobe sa cerebralnom paralizom. Musk je juče objavio da je prvi čovek uspešno primio implantat Neuralink, što predstavlja značajan korak napred u tehnologiji interfejsa mozak-kompjuter.
Ova tehnologija, koja omogućava kontrolu različitih uređaja pomoću misli, posebno bi mogla biti od koristi osobama sa cerebralnom paralizom. Cerebralna paraliza utiče na motoričke sposobnosti i može ograničiti sposobnost komunikacije i samostalnog kretanja. Neuralinkova tehnologija, koja je još uvek u razvoju, ima potencijal da prevaziđe ove izazove omogućavajući direktnu komunikaciju između mozga i elektronskih uređaja, poput računara ili mobilnih telefona.
Implantat, nazvan "Telepatija", dizajniran je da omogući korisnicima da kontrolišu tehnologiju mislima, što bi moglo značajno poboljšati kvalitet života osoba sa ograničenom mobilnošću. Iako je tehnologija još uvek u eksperimentalnoj fazi, njen potencijal za promenu načina na koji osobe sa cerebralnom paralizom interaguju sa svetom je izuzetno obećavajući.
Razumevanje rada Neuralink implantata i njegovog potencijala u pomoći osobama sa cerebralnom paralizom zahteva dublje zaranjanje u tehnologiju koja stoji iza ovog napretka.Neuralinkov implantat, poznat kao "Telepatija", sastoji se od niza tankih niti koje sadrže elektrode. Ove niti se hirurški umetaju u mozak, gde su sposobne da detektuju i snimaju električnu aktivnost neurona. Ove električne signale mozak koristi za slanje komandi različitim delovima tela. Zahvaljujući naprednoj tehnologiji, Neuralink može da "čita" ove signale i prevodi ih u komande koje se mogu koristiti za upravljanje eksternim uređajima, poput računara ili pametnih telefona.Ključna komponenta ovog sistema je interfejs mozak-kompjuter (BCI), koji omogućava direktnu komunikaciju između mozga i elektronskih uređaja. Kada osoba misli o određenoj akciji, kao što je pomeranje ruke, mozak generiše specifične električne signale. Neuralinkov BCI ove signale "čita" i pretvara ih u digitalne komande koje se mogu koristiti za upravljanje računarom ili drugim uređajem ili pomagalom koji će pomeriti ruku uz pomoć elektro motora ili poslati impuls direktno u mišić. Ovo otvara mogućnost osobi sa cerebralnom paralizom da komunicira ili upravlja uređajima bez potrebe za fizičkom pokretljivošću ili može omogućiti fizičku pokretljivost u kombinaciji sa drugim uređajima.Za osobe sa cerebralnom paralizom, koje često imaju ograničenu motoričku kontrolu, ovakav sistem može značajno poboljšati sposobnost komunikacije i interakcije sa svetom. Na primer, osoba koja ne može da koristi standardnu tastaturu ili miš, može koristiti Neuralinkov sistem da kontroliše računar mislima, omogućavajući im da pišu tekstove, surfuju internetom ili čak koriste specijalizovane softvere za komunikaciju. Takođe je moguće da se ovaj čip poveže na druge napredne uređaje iz domena nanomedicine, koji mogu predavati komande direktno mišićima. Tako se može očekivati da bi se moglo uticati na spazam ili nedostatak tonusa u mišićima, te da bi osobe sa cerebralnom paralizom koje ne hodaju mogle da prohodaju i dobiju motoričke funkcije koje nemaju.
Iako je tehnologija puna obećanja, postoje i tehnički i etički izazovi. Tehnički izazovi uključuju preciznost implantata u detektovanju i interpretaciji neuralnih signala, kao i njegovu dugoročnu stabilnost i sigurnost unutar mozga. Etički izazovi uključuju pitanja privatnosti (kako se podaci skupljaju i koriste), autonomije (u kojoj meri korisnici imaju kontrolu nad tehnologijom) i potencijalne dugoročne posledice upotrebe takvih uređaja.
Neuralinkov napredak otvara nove horizonte u tretmanu i podršci osobama sa cerebralnom paralizom, ali je važno nastaviti sa pažljivim istraživanjima i razvojem kako bi se osiguralo da tehnologija bude sigurna, efikasna i etički prihvatljiva. Dok se tehnologija razvija, ostaje da vidimo kako će se ova obećanja pretočiti u stvarne aplikacije koje mogu značajno poboljšati živote osoba sa cerebralnom paralizom.
Međutim, važno je napomenuti da su sa ovom tehnologijom povezani i određeni izazovi i rizici, uključujući potencijalne probleme sa sigurnošću uređaja i etička pitanja vezana za eksperimente na životinjama i ljudima. Neuralink je dobio odobrenje Američke uprave za hranu i lekove (FDA) za sprovođenje kliničkih ispitivanja, što ukazuje na to da se ovi rizici pažljivo razmatraju i adresiraju.
Dok čekamo dalji razvoj i rezultate kliničkih ispitivanja, možemo se nadati da će Neuralink i slične tehnologije pružiti nove mogućnosti za poboljšanje života osoba sa cerebralnom paralizom.
Skaj njuz navodi da je početni cilj kompanije “Neuralink” da omogući ljudima da kontrolišu računarski kursor ili tastaturu koristeći samo svoje misli.
Pre dobijanja dozvole, „Neuralink“ je šest godina testirao i razvijao čip.
Kompanija navodi da njen eksperimentalni implant, koji se napaja iz baterije i može da se puni bežično, snima i prenosi moždane signale bežično na aplikaciju koja dekodira gde osoba hoće da se pomeri.Telepatija“ će, kako je naveo, omogućiti kontrolu telefona ili kompjutera, a preko njih i kontrolu svakog drugog uređaja – samo mislima.
„Prvi korisnici biće oni koji su izgubili sposobnost da koriste ruke i noge“, istakao je Mask.
Mask da se nada da će čip omogućiti i korisnicima sa invaliditetom da brzo komuniciraju.
U septembru prošle gdine “Neuralink” je dobio odobrenje za ispitivanje na ljudima, a prethodno je čip bio testiran na majmunima i svinjama.
Naučnici sa prestižnog Massachusetts Institute of Technology (MIT) kritikovali su neurološki čip koji je predstavio milijarder Ilon Mask, u članku objavljenjom u magazinu MIT Technology Review, ocenivši da čip ne može da ispuni stvari koje je Mask obećao.
Neuralink, Maskova kompanija koja je kreirala ovo rešenje, rekla je da ima za cilj da „ugradi čip koji uključuje hiljade elektroda u najsloženiji ljudski organ, kako bi pomogao u izlečenju neuroloških stanja poput Alchajmerove bolesti, demencije i povreda kičmene moždine“.
Međutim, naučnici sa MIT-a kažu da „nijedan od ovih ciljeva nije nadohvat ruke, a malo je verovatno da će ikada i biti“, nazivajući većinu medicinskih tvrdnji Neuralinka „veoma spekulativnim“.
MIT je brzo istakao da je „Mask spretno izbegavao da daje rokove ili se obavezuje na rasporede (plasiranja proizvoda)“ tokom svoje prezentacije.
Neuralink nije prva kompanija koji veruje da bi moždani implantati mogli da prošire ili vrate ljudske sposobnosti umanjene usled bolesti.
Istraživači su počeli da stavljaju sonde u mozak paralizovanih ljudi krajem 1990-ih kako bi pokazali da im signali mogu omogućiti da pomeraju robotske ruke ili računarske kursore. A miševi sa vizuelnim implantatima zaista mogu da primete infracrvene zrake.
Nadovezujući se na taj rad, Neuralink kaže da se nada da će dalje razvijati takve interfejse mozak-računar (ili BCI) do tačke kada se može instalirati u lekarskoj ordinaciji za manje od sat vremena.
„Ovo zapravo funkcioniše“, rekao je Mask o ljudima koji kontrolišu računare pomoću moždanih signala.
Međutim čak i četiri godine nakon formiranja kompanije, Neuralink nije pružio dokaze da može da leči depresiju, nesanicu ili desetak drugih bolesti koje je Mask spomenuo.
Jedna teškoća koja je pred kompanijom je usavršavanje mikrožica koje mogu „preživeti“ u ljudskom mozgu, samo taj problem mogao bi da košta kompaniju godine razvoja.
„Uprkos dugačkoj listi medicinskih aplikacija koje je Mask predstavio, Neuralink nije pokazao da je spreman da se posveti bilo kojoj od njih. Tokom događaja, kompanija nije obelodanila planove za započinjanje kliničkog ispitivanja“, zaključuje se u članku.
MENI SE OVO CINI IZUZETNO DOBRIM I KORISNIM. NARAVNO SVE IMA DVE STRANE. MIT SE PLASI ZLOUPOTREBE. ALI REALNO ZAR NE MOZE BAS SVE DA SE ZLOUPOTREBI. NAVIJAM ZA MASKA. OVO SU DOBRE STVARI. MADA SVET VISE NIKADA NECE BITI ISTI. MOZDA ON TO ZNA PA PRIPREMA LJUDE ZA TAJ SVET. NE ZOVE MU SE DZABE FABRIKA TESLA. MOZDA SU IZ ISTE DIMENZIJE TI PUTNICI KROZ VREME, MOZDA SU I ORTACI!
