FENOMEN BUBE.I BITLSI (BUBE) SU BILI FENOMEN.ALI NECEMO O NJIMA .Moram da pisem o necemu za sta se uvek pitam da li je bas moralo da postoji?Znam kazacete - lanac ishrane.Medjutim ja se buba potpuno uzasavam. Na vrhu lestvice uzasa naravno je bubasvaba,zatim jelenak(zbog velicine),a onda i bubarusi i ostala gamad kojoj ni ne znam imena.I zasto onda pisem o njima? Pa u programu Aspire mladi naucnici tvrde da ce bube spasiti svet od gladi. U pitanju su bube-surlasi "velike" tek neki santimetar a za njih se tvrdi da su "fabrika hrane" i "spas od zagadjenja vazduha". Ogromne tvrdnje,ogromne moci. Ali ko bi me naterao da jedem bube?.U Gani gde su sproveli spomenuti program ljudi se ne zale. Ali to je blisko njihovoj kulturi. Oni i ovako jedu bube,insekte i gmizavce. Dzabe sto meni tvrde da u ovim bubama ima gvozdja i proteina na nivou govedine i kalijuma i fosfata i cinka i amino kiselina. I koliko li samo treba tih buba za jedan obrok od 200 grama? Mislim da bi pre umrla od gladi nego da to jedem. Opet nikad nisam bila u situaciji da umirem od gladi. Sto znaci ako bi mi neko doneo"maskiran" obrok sa bubama unutra da li bih oklevala?
Buducnost. Buba vec sad ima mnogo vise nego sto bi to nadam se iko zeleo. Pa ipak one su pronasle nacin za prezivljavanje i verovatno ce ih biti sve vise i vise na ovoj zagadjenoj planeti, gde ce ljudi biti sve manje i manje. Cesto spominjem filmove koji su kao "fikcija" ,a ono ispadne da je sve to realnost. Znate onaj film gde bube budu dzinovi? To bi trebalo zauvek da ostane fikcija. Pa kad covek bolje razmisli da li je bolje jesti bube ili pustiti da one jedu nas?
Proslost. Jedina buba koju mogu da podnesem naravno je bubamara. Slatka je i nekako se nje ne plasim. Mozda zbog detinjstva. Kad mi je baka Mara pricala kad uhvatim neku bubamaru: Pusti je dete i pevaj joj ONO LET,LET BUBAMARO DONESI MI GOSTE.Pojma nemam zasto ,ali ja sam redovno stavljala bubamaru na dlan i pevala. A da li mi je donosila goste pojma nemam. Kad sam postala majka decaka suocila sam se sa bubama na najgori moguci nacin jer su ih oni ne prestano donosili i ostavljali u nekim kutijicama koje su se na cudne nacine otvarale te su bube vrlo slobodno setale po kuci. Uzas!
I tako.Ovaj post je kraci od ostalih jer kazem vam ne volim bube i ako ce one biti jedino sto cemo moci da jedemo onda je meni krajnje vreme za umiranje.
Buducnost. Buba vec sad ima mnogo vise nego sto bi to nadam se iko zeleo. Pa ipak one su pronasle nacin za prezivljavanje i verovatno ce ih biti sve vise i vise na ovoj zagadjenoj planeti, gde ce ljudi biti sve manje i manje. Cesto spominjem filmove koji su kao "fikcija" ,a ono ispadne da je sve to realnost. Znate onaj film gde bube budu dzinovi? To bi trebalo zauvek da ostane fikcija. Pa kad covek bolje razmisli da li je bolje jesti bube ili pustiti da one jedu nas?
Proslost. Jedina buba koju mogu da podnesem naravno je bubamara. Slatka je i nekako se nje ne plasim. Mozda zbog detinjstva. Kad mi je baka Mara pricala kad uhvatim neku bubamaru: Pusti je dete i pevaj joj ONO LET,LET BUBAMARO DONESI MI GOSTE.Pojma nemam zasto ,ali ja sam redovno stavljala bubamaru na dlan i pevala. A da li mi je donosila goste pojma nemam. Kad sam postala majka decaka suocila sam se sa bubama na najgori moguci nacin jer su ih oni ne prestano donosili i ostavljali u nekim kutijicama koje su se na cudne nacine otvarale te su bube vrlo slobodno setale po kuci. Uzas!
I tako.Ovaj post je kraci od ostalih jer kazem vam ne volim bube i ako ce one biti jedino sto cemo moci da jedemo onda je meni krajnje vreme za umiranje.
