DA LI BI OSTAVILI PARTNERA KADA BI SAZNALI DA JE URADIO NESTO ZAISTA LOSE? ILI DA BI GA OSTAVILI DA IZNENADA POSTANE INVALID ILI SE RAZBOLI OD BOLESTI CIJI JE ISHOD VRLO BRZA I BOLNA SMRT? NAJVECU GRESKU NAPRAVICETE AKO URADITE ONAKO KAKO MISLITE DA DRUGI OCEKUJU OD VAS! PUSTITE STA "SVET" MISLI,VAZNO JE STA VI MISLITE I OSECATE!
Sve ove situacije treba zamisliti. Nazalost, mnogi su prosli kroz njih. I nisu ni sada kada je sve proslo sigurni da li su postupili dobro ili lose. Nikad ne mozes biti siguran!
Zato sam ja uzela neke situacije i ovo sto pisem kao i sve i do sada iskljucivo je moje misljenje. Mozda sa mrvicom zivotnog iskustva . Na primer: Znate svog partnera jako dugo, bezgranicno mu verujete i volite ga. A onda saznate da je ucinio nesto vrlo,vrlo lose. Kako odreagovati? Prvo proveriti da je to sto ste saznali zaista istina. I to ne samo da vam partner potvrdi, nego saznajte i sve sto mozete i to iz "pouzdanih izvora". Da li je rec o nekoj proneveri, o trgovanju nedozvoljenim suptancama ( ili necim jos gorim), da ne spominjem nasilje ili cak ubistvo. Vas moral (kao i moj) tesko bi mogao preci preko takvih stvari bez obzira koliko volimo tu osobu. Nisu to male greske ( a i one ako su ucestale mogu biti veliki problem jer onda znaci da stalno zivite u lazima) pa nekako i da predjete ili da stalno prelazite preko njih jer oprostaj treba da postoji. Jednostavno, ne moze se nastaviti zivot posle takvih saznanja. A i zakon je tu. I treba ga postovati. Pa, ako su uradjene neke protivzakonite stvari treba ih kazniti ( mislim treba prijaviti nadleznima,a ne sam suditi). Mozda, sve ovo zvuci hladno jer u pitanju je ipak ljubavna veza koja traje godinama. Mada, mozete da pitate zasto je to uradio( uradila). Ako, vam odgovori da je nesto uradjeno iz ljubavi kazite da to ne moze biti opravdanje - i nije naravno.Cilj ne opravdava sredstvo ma koliko god to obrnuto govorili.
Ako je u pitanju kraca veza u kojoj se tek upoznajete ,saznanje da je vas partner uradio nesto lose moze vam isto pasti tesko jer ne bi ni zapoceli vezu da vam nije stalo do tebe osobe. Pa, ipak mozete naci vise opravdanja za sebe sto niste primetili da se dogadjaju neka krivicna dela tu pored vas. Sto kod dugih veza jos vise boli. Cudite se kako niste nista primetili? Posle krace veze mislim realno da je lakse preboleti rastanak jer rastanak mora da usledi posle takvih lazi. Generalno govoreci ako su sva ta losa dela vrsena samo zbog finansijske koristi ( a to je u osnovi skoro svih zlocina) onda opravdanja nema. Opravdanje iskljucivo moze da postoji ako ni vas partner nije znao recimo za prevaru ili je ucestvovao u nekom dogadjaju koji se zavrsio ubistvom iz nehata ( samoodbrana recimo). Za sve ostalo ne bi trebali da pokazete razumevanje kolika god da je vasa ljubav i vera u partnera.
Hajde sada da zamislimo situaciju u kojoj vas partner iznenada postaje invalid ( saobracajna ili druga nesreca).Tu kljucnu ulogu igraju godine i duzina veze. Na primer: Duga veza ,srednje godine naravno ( ili cak starost), tu nema dileme - ostaje se uz partnera i cini se sve da mu zivot ucinite laksim. Susrecete se sa mnogo problema,ali sve prevazilazite jer osoba koju volite nije samo telo vec njena dusa. Vase su duse povezane, vasa je ljubav duboka i iskrena da vam (ruka ili noga koje nedostaju) uopste ne trebaju. Svoj zivot podredjujete voljenoj osobi i ne osecate se kao zrtva jer sve sto radite ,radite iskreno od srca. I da. Vas nivo empatije je na najvisem stepenu - mislite kako li je tek partneru tesku sto je invalid i zavisi od vas. Stvar jedino mogu da zakomplikuju prethodno poremeceni bracni odnosi ,na koje invaliditet predstavlja kap koja je prelila casu. Pa, dok se bracni par trpeo iz navike i niko nikom nije bio bukvalno na "grbaci" ( ni u finansijskom, ni u fizickom smislu) islo je nekako. A sad kad jedan partner mora da neguje ili cak izdrzava drugog bez ljubavi i postovanja to vrlo tesko ide ili uopste i ne ide. Sto se tice osoba u srednjim godinama ili cak starih i posle krace veze cesto ostaju i dalje u toj vezi jer se plase samoce i da vise nikada nece naci partnera. Kad su mlade osobe u pitanju ili jako mlade iako su imali vezu od nekoliko godina uplasice se odgovornosti i buducnosti. Kako da zive ceo zivot sa invalidom kome treba nega ? Zar je lako mladoj osobi da odbaci svoj zivot, izlaske, zabavu ,putovanja zbog nekog koga su voleli ili jos uvek vole,a on nije sposoban da ih prati u takvom nacinu zivota? Tu se ne moze reci kome je teze. Da li onome ko je postao invalid u najlepsim godinama mladosti ili onome koji bi trebao da zivi sa njim? Jako teska situacija. I nazalost mnoge veze se prekidaju jer ponavljam mlado bice zaista mora da iskaze najvece ljudske kvalitete i odbaci bukvalno svoj zivot zbog drugog ljudskog bica. To samo retki urade jer realno mi ljudi ipak najvise volimo sebe.
Na kraju zamislite situaciju kada vam partner saopsti da boluje recimo od raka (karcinoma). Tu je sitacija malo drugacija jer se u nekom periodu ne vide fizicki nedostaci. Medjutim, kako bolest odmice nastaju problemi jer je jako tesko gledati osobu koju volite kako umire pred vama. Ovde se veze ne prekidaju ako su bile duge. Ni mladi, ni srednjih godina, a pogotovu stari nisu spremni da ostave svog partnera da se sam bori sa ovom opakom bolescu. Ovde su jako retki slucajevi da je neko ostavio nekog recimo posle 15-20 godina braka jer se razboleo od raka. Kod kratkih veza situacija je obrnuta. Retki su slucajevi da neko ostane sa nekim ko se razboleo, a veza je recimo bila par nedelja ili meseci.
Razmisljam. Neko nas je izneverio radeci posred nas lose stvari. Dovoljan razlog za prekid veze ,osim u retkim situacijama kada ima neko logicno opravdanje.
Partner nam postane invalid. Mi ga volimo, osecamo njegovu nemoc ,pocinjemo da ga zalimo, a on onda postaje nesrecan jer svu nasu paznju dozivljava kao samosazaljenje, a ne ljubav koju i dalje osecamo prema njemu. Vrlo teska situacija za ceo zajednicki zivot. Dobro razmislite pre nego sto se uhvatite u kostac sa ovim problemom. Da li ste dovoljno jaki, da li imate dovoljno ljubavi i strpljenja da zivite jedan potpuno drugaciji zivot jer on ce to i biti hteli vi ili ne. Invaliditet ce vas ogranicavati ma koliko se vi trudili da zivite "normalno". I podrazumeva se da niste ni mrvicu sebicni. Ako ste sigurni (apsolutno sigurni) da mozete onda nikako ne raskidajte vezu. Da li cete ikad vise naci tako divno stvorenje sa kojim ste proziveli najlepse dane svog zivota?
Partner vam se razboli od raka. Uzasno zaista. I tu nema onog problema da ce vam ceo zivot biti drugaciji nego kod ostalih ljudi. Nazalost, ovde je zivotni vek obolele osobe vrlo ogranicen. Ipak u tom periodu zaista morate da budete sve. I partner koji prihvata promene izgleda kako bolest napreduje , i negovateljica u uzasnim situacijama kad voljena osoba trpi jake bolove, i prijatelj koji strpljivo slusa i ono sto ne zeli da cuje ( o smrti i sahrani), i nesebicna osoba koja ce sve ostale segmente zivota podrediti tome da voljenoj osobi olaksa poslednje dane. Treba tu mnogo ljubavi, hrabrosti, snage, volje,strpljenja - pa ako ste sigurni da mozete onda ucinite to. Ostanite pored partnera do zadnjeg daha. Ucinicete veoma veliko dobro delo.
ZNAM DA VAM JE OVAJ POST BIO DOSADAN JER KAD NAM JE DOBRO ZASTO BI SE SMARALI SA OVAKVIM DILEMAMA I PROBLEMIMA. IZVINITE! OVO SAM UCINILA ZATO STO JE ZIVOT NEPREDVIDIV I NIKAD SE NE ZNA KAD CE NEKOME OD NAS ZATREBATI SAVET STA DA RADI U TAKVIM SITUACIJAMA. JAKO BI MI DRAGO BILO DA JE OVAJ TEKST BAR MALO POMOGAO NEKOM DA RAZRESI DILEMU!
Sve ove situacije treba zamisliti. Nazalost, mnogi su prosli kroz njih. I nisu ni sada kada je sve proslo sigurni da li su postupili dobro ili lose. Nikad ne mozes biti siguran!
Zato sam ja uzela neke situacije i ovo sto pisem kao i sve i do sada iskljucivo je moje misljenje. Mozda sa mrvicom zivotnog iskustva . Na primer: Znate svog partnera jako dugo, bezgranicno mu verujete i volite ga. A onda saznate da je ucinio nesto vrlo,vrlo lose. Kako odreagovati? Prvo proveriti da je to sto ste saznali zaista istina. I to ne samo da vam partner potvrdi, nego saznajte i sve sto mozete i to iz "pouzdanih izvora". Da li je rec o nekoj proneveri, o trgovanju nedozvoljenim suptancama ( ili necim jos gorim), da ne spominjem nasilje ili cak ubistvo. Vas moral (kao i moj) tesko bi mogao preci preko takvih stvari bez obzira koliko volimo tu osobu. Nisu to male greske ( a i one ako su ucestale mogu biti veliki problem jer onda znaci da stalno zivite u lazima) pa nekako i da predjete ili da stalno prelazite preko njih jer oprostaj treba da postoji. Jednostavno, ne moze se nastaviti zivot posle takvih saznanja. A i zakon je tu. I treba ga postovati. Pa, ako su uradjene neke protivzakonite stvari treba ih kazniti ( mislim treba prijaviti nadleznima,a ne sam suditi). Mozda, sve ovo zvuci hladno jer u pitanju je ipak ljubavna veza koja traje godinama. Mada, mozete da pitate zasto je to uradio( uradila). Ako, vam odgovori da je nesto uradjeno iz ljubavi kazite da to ne moze biti opravdanje - i nije naravno.Cilj ne opravdava sredstvo ma koliko god to obrnuto govorili.
Ako je u pitanju kraca veza u kojoj se tek upoznajete ,saznanje da je vas partner uradio nesto lose moze vam isto pasti tesko jer ne bi ni zapoceli vezu da vam nije stalo do tebe osobe. Pa, ipak mozete naci vise opravdanja za sebe sto niste primetili da se dogadjaju neka krivicna dela tu pored vas. Sto kod dugih veza jos vise boli. Cudite se kako niste nista primetili? Posle krace veze mislim realno da je lakse preboleti rastanak jer rastanak mora da usledi posle takvih lazi. Generalno govoreci ako su sva ta losa dela vrsena samo zbog finansijske koristi ( a to je u osnovi skoro svih zlocina) onda opravdanja nema. Opravdanje iskljucivo moze da postoji ako ni vas partner nije znao recimo za prevaru ili je ucestvovao u nekom dogadjaju koji se zavrsio ubistvom iz nehata ( samoodbrana recimo). Za sve ostalo ne bi trebali da pokazete razumevanje kolika god da je vasa ljubav i vera u partnera.
Hajde sada da zamislimo situaciju u kojoj vas partner iznenada postaje invalid ( saobracajna ili druga nesreca).Tu kljucnu ulogu igraju godine i duzina veze. Na primer: Duga veza ,srednje godine naravno ( ili cak starost), tu nema dileme - ostaje se uz partnera i cini se sve da mu zivot ucinite laksim. Susrecete se sa mnogo problema,ali sve prevazilazite jer osoba koju volite nije samo telo vec njena dusa. Vase su duse povezane, vasa je ljubav duboka i iskrena da vam (ruka ili noga koje nedostaju) uopste ne trebaju. Svoj zivot podredjujete voljenoj osobi i ne osecate se kao zrtva jer sve sto radite ,radite iskreno od srca. I da. Vas nivo empatije je na najvisem stepenu - mislite kako li je tek partneru tesku sto je invalid i zavisi od vas. Stvar jedino mogu da zakomplikuju prethodno poremeceni bracni odnosi ,na koje invaliditet predstavlja kap koja je prelila casu. Pa, dok se bracni par trpeo iz navike i niko nikom nije bio bukvalno na "grbaci" ( ni u finansijskom, ni u fizickom smislu) islo je nekako. A sad kad jedan partner mora da neguje ili cak izdrzava drugog bez ljubavi i postovanja to vrlo tesko ide ili uopste i ne ide. Sto se tice osoba u srednjim godinama ili cak starih i posle krace veze cesto ostaju i dalje u toj vezi jer se plase samoce i da vise nikada nece naci partnera. Kad su mlade osobe u pitanju ili jako mlade iako su imali vezu od nekoliko godina uplasice se odgovornosti i buducnosti. Kako da zive ceo zivot sa invalidom kome treba nega ? Zar je lako mladoj osobi da odbaci svoj zivot, izlaske, zabavu ,putovanja zbog nekog koga su voleli ili jos uvek vole,a on nije sposoban da ih prati u takvom nacinu zivota? Tu se ne moze reci kome je teze. Da li onome ko je postao invalid u najlepsim godinama mladosti ili onome koji bi trebao da zivi sa njim? Jako teska situacija. I nazalost mnoge veze se prekidaju jer ponavljam mlado bice zaista mora da iskaze najvece ljudske kvalitete i odbaci bukvalno svoj zivot zbog drugog ljudskog bica. To samo retki urade jer realno mi ljudi ipak najvise volimo sebe.
Na kraju zamislite situaciju kada vam partner saopsti da boluje recimo od raka (karcinoma). Tu je sitacija malo drugacija jer se u nekom periodu ne vide fizicki nedostaci. Medjutim, kako bolest odmice nastaju problemi jer je jako tesko gledati osobu koju volite kako umire pred vama. Ovde se veze ne prekidaju ako su bile duge. Ni mladi, ni srednjih godina, a pogotovu stari nisu spremni da ostave svog partnera da se sam bori sa ovom opakom bolescu. Ovde su jako retki slucajevi da je neko ostavio nekog recimo posle 15-20 godina braka jer se razboleo od raka. Kod kratkih veza situacija je obrnuta. Retki su slucajevi da neko ostane sa nekim ko se razboleo, a veza je recimo bila par nedelja ili meseci.
Razmisljam. Neko nas je izneverio radeci posred nas lose stvari. Dovoljan razlog za prekid veze ,osim u retkim situacijama kada ima neko logicno opravdanje.
Partner nam postane invalid. Mi ga volimo, osecamo njegovu nemoc ,pocinjemo da ga zalimo, a on onda postaje nesrecan jer svu nasu paznju dozivljava kao samosazaljenje, a ne ljubav koju i dalje osecamo prema njemu. Vrlo teska situacija za ceo zajednicki zivot. Dobro razmislite pre nego sto se uhvatite u kostac sa ovim problemom. Da li ste dovoljno jaki, da li imate dovoljno ljubavi i strpljenja da zivite jedan potpuno drugaciji zivot jer on ce to i biti hteli vi ili ne. Invaliditet ce vas ogranicavati ma koliko se vi trudili da zivite "normalno". I podrazumeva se da niste ni mrvicu sebicni. Ako ste sigurni (apsolutno sigurni) da mozete onda nikako ne raskidajte vezu. Da li cete ikad vise naci tako divno stvorenje sa kojim ste proziveli najlepse dane svog zivota?
Partner vam se razboli od raka. Uzasno zaista. I tu nema onog problema da ce vam ceo zivot biti drugaciji nego kod ostalih ljudi. Nazalost, ovde je zivotni vek obolele osobe vrlo ogranicen. Ipak u tom periodu zaista morate da budete sve. I partner koji prihvata promene izgleda kako bolest napreduje , i negovateljica u uzasnim situacijama kad voljena osoba trpi jake bolove, i prijatelj koji strpljivo slusa i ono sto ne zeli da cuje ( o smrti i sahrani), i nesebicna osoba koja ce sve ostale segmente zivota podrediti tome da voljenoj osobi olaksa poslednje dane. Treba tu mnogo ljubavi, hrabrosti, snage, volje,strpljenja - pa ako ste sigurni da mozete onda ucinite to. Ostanite pored partnera do zadnjeg daha. Ucinicete veoma veliko dobro delo.
ZNAM DA VAM JE OVAJ POST BIO DOSADAN JER KAD NAM JE DOBRO ZASTO BI SE SMARALI SA OVAKVIM DILEMAMA I PROBLEMIMA. IZVINITE! OVO SAM UCINILA ZATO STO JE ZIVOT NEPREDVIDIV I NIKAD SE NE ZNA KAD CE NEKOME OD NAS ZATREBATI SAVET STA DA RADI U TAKVIM SITUACIJAMA. JAKO BI MI DRAGO BILO DA JE OVAJ TEKST BAR MALO POMOGAO NEKOM DA RAZRESI DILEMU!
