HODANJE

HODANJE! BITI U ISTO VREME NA CETIRI MESTA JE NEOPHODNO ZA DANASNJI NACIN ZIVOTA! APSURD - NASI PRECI SU ISLI NA HODOCASCE  U JERUSALIM I SANTJAGO DE KAMPOSTOLO ( PAOLO KUELJO) HODAJUCI, ALI NISU ZIVELI DUZE ZBOG TOGA.
Četiri ugla“ su jedinstveno mesto u Sjedinjenim Država, a možda i na svetu. Nigde drugde ne možete biti na četiri mesta u isto vreme, osim tu. Radi se, naime, o tački u kojoj se spajaju četiri savezne države, i to jugoistočna Juta, jugozapadni Kolorado, severoistočna Arizona i severozapadni Novi Meksiko. Šta više, te države se na tom mestu seku pod pravim uglom, jer su im takve granice. Ako stanete u centar, možete da budete u sve četiri države istovremeno.Ovo sam stavila samo zbog moje stalne zelje da mozemo biti na vise mesta od jednom jer se zivot uzasno ubrzao. Inace danasnja tema nekako mi je vrlo cudna i teska jer mi nema neke logike. Zato cu redom da pisem pa da vidimo sta ce ispasti na kraju.
Pecinski covek je bio izuzetno aktivan, verovao je da sve ima dusu ( a ne u neko bozanstvo), eventualno je prirodne pojave smatrao necim boznaskim. Ziveo je najvise 18 godina. znaci njegov vek je bio kratak usprkos fizickoj aktivnosti, ruralnom zivotu u nezagadjenoj sredini i sa verom u sebe ,a ne u Boga.
Idemo dalje , robovlasnistvo i tezak fizicki rad robova sigurno nije doprineo poboljsanju covekovog zivota, al za divno cudo produzio mu se  zivotni vek. Da li zato sto je poceo da veruje u mnogo boznastava, ili to ima veze sa teskim fizickim radom?
Feudalizam. Opet imamo dva sloja . Jedni uzivaju, drugi rade. Jedni veruju ,drugi veruju. Zivotni vek isti!
Kapitalizam, onaj nekad i ovaj sad sa nekim periodom socijalzima doneo je promene u pitanju vere (komunisti su resili da Boga nema). Nema mnogo kapitalista, vise je radnika, ali opet hodanje je na radnicima jer kapitalisti imaju prevozna sredstva u svojini. Hodaju, rade, neko vreme i u Boga ne veruju. Idu jos od feudalizma na hodocasca naravno hodajuci, ali ne vidsi se drasticna razlika u duzini zivota jednih  i drugih.
Sadasnje vreme. Ne znam da li da vise spominjem da sada ima toliko raznolikih  vera i toliko napredne tehnologije koja omogucava coveku da najvise sedi, a najmanje hoda. A zivotni vek nikad  duzi i sve se vise povecava. Da li je hodanje onda potrebno ili nije? Jer kad god neko ode kod doktora odmah pitaju da li ste fizicki aktivni? Da, ceo dan provodim za kompjuterom i posle autom do kuce gde radim prekovremeno za kompjuterom. Vozim se liftom i do drugog sprata - brze je! I doktori odmah sve vase zdravstvene probleme povezu sa vasom fizickom neaktivnoscu! Sto mozda jeste istina,a mozda i nije. Moje misljenje da je za sve nase bolesti kriv samo stres. ali, dobro to je neka druga prica.
Vratimo se malo hodocascu.
Hodočašće u hrišćanskoj kulturi igra važnu ulogu barem od početka četvrtog veka i vremena cara Konstantina Velikog te njegove majke, Svete Jelene (rođ. Flavija Julija Helena) koja je upravo tokom posete Svetoj zemlji — gde je između ostalog obišla i Crkvu Groba Gospodnjeg koju je njen sin počeo da gradi na mestu gde je Isus bio sahranjen pre Vaskrsnuća — otkrila Istinski krst na kojem je bio razapet.
Jerusalim, Vitlejem i ostali lokaliteti u Palestini od samoga su početka bili odredišta kojima su vernici odlazili, ali pored njih uvek su postojala i druga mesta hodočašća. U pravoslavnom svetu koji je vrlo partikularan, odnosno sastavljen od pomesnih, autokefalnih crkava koje su u liturgijskom jedinstvu ali u suštini nezSveti Jakov pada 25. jula, ali nije bilo neophodno tempirati da se baš tada bude tamo, premda to jeste bilo idealno, što zbog „crvenog slova“ što zbog činjenice da su hodočasnici taj put prelazili isključivo peške, inače sam čin ne bi imao smisla: pošto im je trebalo nekoliko meseci da dođu i još toliko da se vrate (premda su neki putovali čak i godinama) zbog vremenskih je prilika bilo idealno stići sredinom leta i maksimalno iskoristiti tople mesece za drumovanje.avisne jedne od drugih, svaka pojedinačna crkva ima neka svoja mesta koja vernici posećuju. Katolička crkva, međutim, shodno njenom unitarnom karakteru liturgijskog jedinstva sa Rimom, ima lokacije koje su opšte.Ali već više od deset vekova postoji jedno drugo odredište koje po svojoj „popularnosti“ među katolicima nije daleko ni od Rima ni od Jerusalima. U pitanju je Santijago de Kompostela, grad u Galiciji, na severozapadu Španije.  Do njega je hodajuci isao i moj omiljeni pisac Paolo Koeljo i  na tom putu pronasao inspiraciju za svoje knjige.
Sveti Jakov pada 25. jula, ali nije bilo neophodno tempirati da se baš tada bude tamo, premda to jeste bilo idealno, što zbog „crvenog slova“ što zbog činjenice da su hodočasnici taj put prelazili isključivo peške, inače sam čin ne bi imao smisla: pošto im je trebalo nekoliko meseci da dođu i još toliko da se vrate (premda su neki putovali čak i godinama) zbog vremenskih je prilika bilo idealno stići sredinom leta i maksimalno iskoristiti tople mesece za drumovanje.Hodočašće se može smatrati jednim od najstarijih oblika turizma, jer postoje dokazi da su i hiljadama godina unazad ljudi prevaljivali velike razdaljine kako bi posećivali sveta mesta. Namerno sam ovo dodala jer danas svaka turisticka agencija ima ture  do "svetih mesta" do kojih se naravno stize autobusom ili avionom. Hodajuci naravno ne. I time hodocasce kao i mnoge druge "svetinje" gube svoj znacaj. Pisala sam o nasim jedinstvenim na svetu krsnim slavama koje su pocele da se slave i po restoranima.
Dakle apsurdi danasnjeg drustva nemaju kraja. Hodanje je neophodno, ako imas vremena za njega. Ako si zaista vernik krenuces jednom u zivotu na hodocasce da pronadjes veru u sebi -avionom najbolje.  U potrosackom drustvu, propalog morala vlada tehnologija nad zdravim zivotom ( koji ukljucuje hodanje). Sarma je takodje u svojoj knjizi "Kaludjer koji je  prodao svoj ferari' objasnio sta znaci pronaci veru u sebe i u sebi! Njegovih 7 koraka ka sreci ( s tim da te sreca zaista ne ceka na kraju puta nego je sreca na tom putu do nje) su nesto najbolje sto covek moze da uradi  u svom zivotu.
 STA BI BIO DOBAR KRAJ? NISAM I DALJE ODLUCILA DA LI  SE STVARNO MORA HODATI DA BI OSTAO ZDRAV  I DUGOVECAN POGOTOVU STO LAJF KOUCI CAK TVRDE DA JE HODANJE BOLJE I OD TRCANJA . TAKODJE NIKAD NECU MOCI DA 100% STANEM IZA TOGA VERUJEM LI U BOGA ILI NE. ZATO,RAZMISLITE MALO O VOJ TEMI. KOLIKO SMO DOBILI, A KOLIKO IZGUBILI STO VISE NEMAMO POTREBU ZA HODANJEM!

PROGRES PO SVAKU CENU

PROGRES PO SVAKU CENU! POSLOVE KOJE NECE NIKO DA RADI IMA KO HOCE DA RADI! SVA APSURDNOST NOVOG SVETSKOG PORETKA. OPASNOST OD ASIMILACIJE STANOVNISTVA ZBOG BIRANJA POSLOVA I SVE NAPREDNIJE TEHNOLOGIJE. DEPOPULACIJA MOZDA PODRAZUMEVA BAS I TO ASIMILACIJU!
Pa da bre, ali ako recimo u Nemackoj ima preko milion Srba ona nece postati Srbija, ali ako u Srbiji ima milion Pakistanaca koji ovde rade i zasnivaju porodicu Srbija moze postati Pakistan! Ili Kina ili Albanija ili Azerbejdzan, Filipini.....
Ali realno da li bi svoje dete danas poslali u skolu za pekara, zavarivaca, bageristu......
Tako nam i treba, progres po svaku cenu!Srbija se već sada suočava s problemom nedostatka radnika obučenih za određene vrste poslova, a po oceni ekonomista, u bliskoj budućnosti taj problem biće još izraženiji.
Naime, oni ocenjuju da će se naša država naći u situaciji da najobičnije poslove, kao što su vozački, pakerski, u ugostiteljstvu i hotelijerstvu, zavarivački, zidarski, električarski, pekarski i drugi neće imati ko da radi.Teško da bi do pre nekoliko godina iko mogao poverovati u to da će zemlje Balkana biti atraktivne za radnu snagu iz Filipina, Indije, Bangladeša, Pakistana, Egipta, Sirije, Libana, Jordana, Ukrajine..U Srbiji već sada, u skladu sa Zakonom o zapošljavanju stranaca i Pravilnikom o dozvolama za rad, radi oko 9.000 stranih radnika koji su prijavljeni, a ostalih ko zna?
Savremeno radno okruženje opisuje kao makar delom digitalizovano i često sa fleksibilnim radnim vremenom i zadacima.
Takođe navodi da će u budućnosti biti sve češće da ljudi obavljaju više poslova odjednom, što će uticati na razvoj takozvane "gig ekonomije" koja podrazumeva da će ljudi sve više zarađivati kao frilenseri, ali i trgujući putem platformi kao što su "Kupujem-prodajem", "Uber", "AirBnb" ili "Etsy".
Da bi se snašao u takvom radnom okruženju, čovek će morati dodatno da razvije one sposobnosti koje ga čine različitim od mašina. Tu se pre svega misli na mogućnost čoveka da u mnoštvu informacija razlikuje lažne i istinite, što se naziva filtriranjem informacija i sistematskim razmišljanjem.
Gde se u visoko tehnolosko razmisljanje milenijalaca i najnovije generacije mladih uklapaju recimo zidarski poslovi pogotovu posle pronalaska 3D stampaca? Da li mladi treba da neguju zanate i poslove proslosti ili svi treba da budu IT strucnjaci i frilenseri? Veoma tesko pitanje.
Opet s druge strane ako svi toliko govore o potpunom automatizovanju, digitalizovanju ili vec cemu procesa rada u mnogim oblastima cemu onda znati i  raditi manuelno ? I kako to da smo i mi Srbi opsednuti novom tehnologijom, pa nam je ispod casti da radimo gomilu poslova, a ima nas oko milion nezaposlenih? Kako filipincima i mnogim drugima ne smeta nikakav posao koji su i do sada obavljali ljudi? Potpuna konfuzija i apsurdnost. I da, zasto i dalje ima potrebe za nekim poslovima kad smo se vec potpuno automatizovali i digitalizovali? Sta to znaci: da komjuter ne moze da nam zavari cevi na gradilistu? Da li to znaci da nam robot ne pece hleb u 4 ujutru? Ako nismo spremni da nam masine sve rade zasto onda vec sad odustajemo od poslova koji se mogu obavljati samo na taj nacin - rucno?  I time dovodimo u opasnost opstanak cele nacije. Jer POSAO je kljucna stvar  u zivotu coveka. Jos uvek se ne moze ziveti ako nemas finansijska  sredstva ( opet moja prica o potrosackom drustvu). Pa zasto onda ne mozes u svojoj zemlji da radis poslove za koje se grabis u inostranstvu, a na tvoje mesto dolaze stranci? Verovatno bas zato - bolja plata  je tamo u "belom svetu", a drugim ljudima bolja je plata kod nas. Ma zacaran krug kazem vam.  Mi u inostranstvo idemo da radimo sve ono sto necemo da radimo u Srbiji! U Srbiju dolaze stranci da rade sve ono sto mi radimo u drugim zemljama. Sta vise reci?!
PROCICE JOS MNOGO GODINA U KOJIMA CE BITI POTREBNI SVI TI POSLOVI KOJI SE SADA IZBEGAVAJU U SVOJOJ ZEMLJI, A RADE U TUDJOJ! STO DOKAZUJE DA NISU POSLOVI IZUMRLI ILI DA ZA NJIH NEMA POTRAZNJE. IMA SAMO BOLJE PLATE.
ALI CE PROCI MALO GODINA DOK SE DEMOGRAFSKA KARTA STANOVNISTVA NE IZMENI POTPUNO! STVARNO RAZMISLJAJTE O POSLEDICAMA I UCINITE NESTO STO JE MOGUCE PRE!

PRAVOSLAVNI VANZEMALJCI

PRAVOSLAVNI VANZEMALJCI! HUMANI KAPITALIZAM! ZASTO NAS SPIJUNIRAJU PREKO SVEGA?
Vanzemaljci su  napredniji i inteligentniji od ljudi, ali da u isto vreme nemaju kapacitete da vladaju svemirom. Zato, vanzemaljci vole da nas kontrolišu na daljinu.
Suštinski, vanzemaljske aktivnosti podsećaju na aktivnosti čuvara životinja ili nadzornika u prirodnim rezervatima, jer vanzemaljski entiteti „diskretno i neupadljivo motre na nas, ali se ne mešaju u naša posla“. A da li ste nekada razmisljali da li vanzemaljci veruju u Boga? Pa da li im je svejedno da sradjuju sa katolicima , protestantima ( Amerima) ili sa pravoslavcima Rusima? Ambiciozni planovi Kine za istraživanje meseca neće se zaustaviti ovde: cilj joj je i da pošalje astronaute na Mesec do 2030. godine, a ako joj to pođe za rukom, to će biti prvi ljudi koji su koračali po ovom satelitu od ranih 1970-ih godina. A za to vreme trampu je prioritet AL vestacka inteligencija. Da li su vanzemaljci povezani sa bazom na mesecu ili vestackom inteligencijom? Ko zna?Veoma tesko pitanje na koje naravno obican covek nema odgovor. Ako je Putin trenutno jaci od Trampa govorimo li o pravoslavnim vanzemaljcima koji kontrolisu svet? Verovatno.
E onda mozemo da se nadamo i nekoj humanijoj  varijanti kapitalizma koji inace izumire.
Kapitalizam kakvog ga poznajemo je gotov. Tako kaže novi izveštaj naručen od strane grupe naučnika koju je imenovao generalni sekretar UN. Osnovni razlog? Rapidno se prebacujemo na radikalno drugačiju svetsku ekonomiju, zbog naše sve održivije eksploatacije prirodnih resursa planete.
Klimatske promene i izumiranje vrsta su sve brži, iako društva doživljavaju sve veću nejednakost, nezaposlenost, spor ekonomski rast, porast nivoa dugova, i impotentne vlade. Nasuprot onome što oni koji kreiraju politiku obično misle o ovim problemima, novi izveštaj kaže da ovo uopšte nisu zasebne krize.Revizija trke naših života’ daje žestuku osudu saučesništva savremenog kapitalizma u ekološkoj krizi. Gratnamova presuda je da „Kapitalizam i mejnstrim ekonomija jednostavno ne mogu da se izbore sa ovim problemima“, poglavito sa sistematskim uništavanjem planetarnih ekoloških sistema i prirodnih resursa.Suočeni smo sa vidom kapitalizma koji je stavio fokus na maksimizaciju kratkoročnog profita, sa malo ili nikakvog uočljivog zanimanja za dobrobit društva. Mnogi stručnjaci veruju da smo prevazišli kapitalizam, ali se ne slažu oko toga kakav će biti krajnji ishod. U svojoj knjizi Postkapitalizam: vodič za našu budućnost, britanski ekonomski novinar Pol Mejson teoretiše da informaciona tehnologija utire put za način za emancipaciju rada, smanjivanjem troškova proizvodnje znanja – i potencijalno drugih vidova proizvodnje koji će preći na veštačku inteligenciju, blokčejn, i tako dalje – bukvalno na nulu. S toga, kaže ući ćemo u utopijsko ’postkapitalističko’ doba masovnog izobilja, bez sistema cena i pravila kapitalizma.
Sve to zvuči lepo i krasno, ali Mejson potpuno ignoriše kolosalnu ekponencijalno rastuću fizičku strukturu ’interneta stvari’. Njegov digitalni ustanak je projektovan da doveka konzumira ogromne količine enerigije (skoro petine električne energije na globalnom nivou, do 2025.), i do 2040. će biti zaslužan je 14 procenata globalne emisije ugljenika. Jedini spas u ovom momentu je svakako neki humaniji kapitalizam u cijem osnovu je smanjenje svih vrsta potrosnje!Od Aleksa Džonsa preko ruskih fabrika trolova do iranskih operacija vršenja uticaja, Fejsbuk se sve više suočava sa pritiscima da izađe na kraj sa svojim problemom sa dezinformacijama. Ali Fejsbuk se interno i sam primio na ‘lažne vesti’. U Fejsbukovom dokumentu do kog je došao Motherboard, ova kompanija je pogrešno pripisala jednu fotografiju skorašnjem genocidu u Mjanmaru, dok ona zapravo datira iz zemljotresa u sasvim drugoj zemlji od pre više godina.
 Društvene mreže su nepresušan izvor infomacija, pa tako čestu budu alat koji služi pojedincima da "uhode" druge ljude. Preko Fejsbuka, ljude koje ne poznajete ili nemate u svojoj listi prijatelja, možete da "špijunirate". A sam Fejsbuk vas spijunira samo radi profita . Oni znaju sta ste lajkovali svo vreme koje ste proveli na ovoj drustvenoj mrezi. Sto njima stvara  sliku o brendu koji ih zanima. Spijuni ostalih clanova fejsbuka koji vam nisu prijatelji to rade na ovaj nacin.
Fejsbukov moćni alat "Graph Search", semantički pretraživač koji su Zakerberg i njegov tim predstavili 2013. godine omogućava vam da pretražite tu mrežu koristeći materinji jezik.
Recimo da o toj osobi znate samo gde radi ili gde je studirala (ili još bolje, oboje). Pretražite "ljude koji rade u kompaniji X" ili "ljude koji su išli na fakultet X". Kombinujte te kriterijume za preciznije rezultate.
Osim ako niste zaključali doslovno sve na svom profilu, svi mogu bez problema da saznaju koje bendove, knjige, filmove, stranice, ljude ili grupe volite.
Sve što im treba je vaše ime i nekoliko ključnih reči u pretrazi, poput "strane koje se sviđaju osobi X".
Ponovo zahvaljujući "Graph Search"-u, svako može da vidi gotovo sve fotografije koje je neko lajkovao ili komentarisao. Ponovo, samo upišete “fotografije koje je osoba X lajkovala” ili "fotografije koje je osoba X komentarisala" i stiže vam galerija.
Ovde "Graph search" postaje zaista zastrašujući. Možete da ga koristite da vidite na kojim je žurkama neko bio ili na kojim se lokacijama prijavio. Sve što treba da uradite je da upišete “mesta koja je osoba X posetila u poslednjih X meseci”. I vase podatke moze da vidi svaki korisnik, a onda pomislite sta sve moze da vidi Cukenberg. Kad smo kod njega i on je postao svestan posle pada od 10 sati Fejsbuka , Instagrama koji se desio u cetvrtak vece da  njegove drustvene mreze nece jos dugo opstati.
I SADA REZIME OVOG NEOBICNOG POSTA. STA BI BILO KAD BI BILO. KAD BI VANZEMALJCI PRESTALI DA BUDU STIDLJIVI I POCELI DA SE POKAZUJU I OBICNIM LJUDIMA A NE SAMO PUTINU ITRAMPU SVET BI BIO ZNACAJNO DRUGACIJI. ZATIM, AKO BI ZAISTA OTISLI NA MESEC KOJI JE NASA NAJBLIZA  BAZA VANZEMALJACA ( MARS VISE NIKO NE SPOMINJE) DA LI BI NAM SE ONDA VISE 'OTVORILI'? KAPITALIZAM JE U OZBILJNOM PROBLEMU ,A KOMUNIZAM NIKAD NIJE IMAO SANSE. STA JE ONDA NJU EJDZ? STO SE TICW VESTACKE INTELIGENCIJE SVE VISE SUMNJAM DA IMA VEZE SA VANZEMALJCIMA JER SAMO ONI POSEDUJU VECU INTELIGENCIJU OD NAS. NIJE CUDO STO JE ONDA SULUDA TRKA OKO ALA IZMEDJU KINEZA I AMERA TRENUTNO ( A TU SU I RUSI VEROVATNO. GLOBALNO SPIJUNIRANJE SVEGA TRENUTNO JE SAMO U SLUZBI PROFITA STO NE ZNACI DA NIJE I ONO POVEZANO SA 'BRIGOM' VANZEMALJACA O ZEMLJANIMA!

DZUBOKS ,KARAOKE I SVASTA NESTO

DZUBOKS, KARAOKE, AKUSTICNA GITARA, SINTISAJZER, PA CAK I MIKROFON PRILJUCEN NA KOMP ( I OBAVEZNO PEVANJE POD TUSEM) - SVE JE BOLJE NEGO OVA MUZIKA - NAZVACU JE AUTOTJUN MUZIKA! PROSLOST JE ZAISTA SLATKA KAO SECER IZ MOG PATISPANJA!
Džuboks  je delimično automatizovani muzički uređaj, obično na kovanice, koji može odsvirati posebno odabrane pesme iz vlastite zbirke pesama na nekom od medija.
Tradicionalni džuboks iz 1960-ih bili su prilično veliki sa velikim polukružnim krugom na vrhu i živo osvetljenom prednjom stranom uređaja. Imali su tastere sa slovima i brojevima, tako da se je izborom njihove kombinacije, moglo izabrati željena pesma za reprodukciju (uobičajeno su to bile singl ploče).
Džuboks je vrhunac popularnosti imao u Americi između 1940. - 1960., u Evropi je to bilo za deceniju kasnije 1950 - 1970). Njihova popularnost bila je vezana uz širenje rokenrol muzike.
Od 1980-ih i pojave kompakt-diska menjao se i džuboks. Od 2000. proizvode se potpuno digitalni koji nemaju nikakve fizički pohranjene zbirke pesama, već isključivo računarske datoteke. I  to za mene vise nije dzuboks ( africka rec juke = neuredan ili mangup), jer bas taj mangupluk u pustanju neke pesme sa singl ploce pomocu kovanice bila je pravi dozivljaj. Sadasnji dzuboks je samo jos jedan "program mog kompjutera" i verovatno je zatrovan i autotjunom.
Nakon povratka vinila, vreme je i za povratak džuboksa. Prvi put nakon 25 godina jedna kompanija odlučila je ponovo da proizvodi džuboks koji muziku puštaju sa ploča.
Američki Krosli predstaviće model CR1209A u koji može da stane 70 ploča, što znači da će u ponudi biti najviše 170 pesama.
To ne deluje impresivno, s obzirom na današnje mp3 uređaje, koji nude i po više hiljada pesama, ali novi džuboks imaće mogućnost spajanja putem blututa, što znači da će moći da pušta muziku s mobilnih telefona, računara, mp3 plejera…
Muziku će korisnici birati kao nekad, pritiskom na dugme sa brojem pored željene pesme, ali i korišćenjem daljinskog upravljača što je svakako novost.
Krosli u budućnosti planira da poveća prostor za ploče, što znači da će u džuboks stati i klasične LP ploče.
Interesa svakako ima jer prodaja ploča u celom svetu sve više raste, jer se covek ipak uvek iznova vraca onome sto je najbolje i najlepse. Nove tehnologije ipak moraju da budu prisutne jer su gramofoni zarobljeni na prasnjavim tavanim i podrumima! Iznesite ih i nabavite ploce ( ako ih vec nemate) ,a onda pravac u neki kafic koji je nabavio dzuboks.
Ili ima  karaoke! Karaoke od japanskih reci  prazno i  orkestar  je vrsta interaktivne zabave razvijene u Japanu gde pevac amater peva zajedno sa snimljenom muzikom  koristeci mikrofon. Muzika je obicno istrumentalna verija neke  dobro  poznate popularne pesme. Na ekranu se pojavljuje tekst kako bi svi mogli da pevaju iako ne znaju reci! Trenutno se procunjeju da globalno trziste karaoka vredi skoro 10 milijardi dolara.
Zanimljivost je da je Daisuke Inoue (izumitelj kararaoka) dobio tek 2004 - te Nobelovu nagradu za  "mir u sakama" ( stvaranje karaoka aparata)  sa objasnjenjem da su karaoke potpuno dobar nacin da ljudi nauce tolerisati jedni druge. 
Slazem se potpuno. Zamislite scenu u nekom restoranu sa karaoka masinom u kome mikrofon uzimaju ljudi svih nacionalnosti, boja, jezika, verskih opredeljenja  ( ovde akcenat - muzikalni i nemuzikalni) i pevaju razdragano i srecno, a vi ih puni tolerancije slusate pa cak kad vam i "paraju usi". Tako i treba da se peva i slusa muzika. Autotjun ovde nije mogao da se prosvercuje. Karaoke su se iz Azije prosirile po celom svetu.Kako je vise muzike postalo dostupno za karaoka masine ,muzicka industrija je shvatila da su karaoke vrlo profitabilne. Danas su to masine sa vrhunskom zvucnom opremom ,tekstovi se prikazuju na vise TV ekrana ,a plesni podijumi su veci i sve ih prate svetlosni efekti naravno.
Bilo je sigurno na desetine klubova u Beogradu kroz koje su prošli karaoke talenti, ali na tim mestima su to bili prolazni trendovi koji su trajali samo jednu sezonu. U ovima koji su preživele, karaoke se održavaju tokom zime i to uglavnom radnim danom. Bitef art kafe, Danguba, Stefan Braun, klub Fest u Zemunu i Čorba kafe – sve su to mesta u Beogradu koja su proslavila karaoke poslednjih godina.
 Želela sam da saznam šta je to sa ljudima koji prebrode strah veći i od smrti – strah od javnog nastupa - i rade ono u čemu (značajan deo) provereno nisu baš dobri - pevaju. Mada u ovim klubovima ima i dosta profi pevaca.I za divno cudo ljubav na prvi pogled se odmah rodi. Ko jednom otpeva "karaoke" javno dolazice uvek iznova. Koliko filmova ste gledali gde upravo karaoke prikazuju u scenama sa najvecim nabojem emocija.
Ipak tu bi  trebali da nastupaju samo totalni amateri  i da onda amateri  dominiraju  u tom proseku, a ne da nam anksioznost raste zbog toga što će kontrast sa našim blamantnim nastupom biti veći.
Možda kod nas nije toliki nivo ozbiljnosti karaoka kao u Aziji, gde ubistva pevača karaoka zbog lošeg izvođenja nisu retka.
E sad to pevanje za sebe ili drustvo uz akusticnu gitaru je nesto neprocenjivo. Bilo to skolsko dvoriste, park, plaza , soba ili klub, niko nije ostajao ravnodusan. Jer akusticna gitara ne laze. Imam mnogo primera, al jedan mi se bas urezao u pamcenje ,a mozete i vi da proverite. Nastup Dzastina bibera u nekom klubu gde peva samo uz akusticnu gitaru i uporedite ga sa onim "izmiksanim" u studiju . I to je prica recimo za sve pevace jer kada pevaju uzivo za svoju i nasu dusu mnogo su iskreniji  i pruzaju nam mnogo vise uzitka. A sto se tice nasih drustva ( i to ne samo  u mladosti) ima li nekog da nema secanja na takva druzenja  sa gitarom i pesmom?
Strasna stvarnost - vek autotjuna. I Zorana Sumadinca koji je pokrenuo bizar autotjun - muzicki pravac? Ah, gde nam je onaj turbo folk 9o-tih?
Ototjun (ili oto-tjun, prema originalnom izgovoru, takođe nepravilno autotjun) je audio procesor kreiran od strane kompanije Anters Audio Tehnologija. Služi za korekciju u glasu i instrumentalnom izvođenju. Uveden je za korekciju samo glasa, ali je posle korišćen za korekciju proklizavanjem frenkventnih talasa. Danas ni jedna pesma ne moze bez autotjuna. Vidim da nije pravilno ali navikla sam kao i na mnoge reci koje koristim  zadnjih godina (tipa viber vajber). Andi Hildebrand je glavni pokretac Auto tjunea ,kontraverzne ,ali globalno prihvacene digitalne tehnologije koja ispravlja pevacku numeru kako bi je uskladila u realnom vremenu. Pocelo je sa Ser i "Beliv" 1998-me, a dvadesetak godina kasnije nijedna pesma ije bez autotjuna! Kako smo mi uopste ziveli pre njega i digitalizacije svacega?
I kao sto reci neki muzicar - autotjun je plasticna hirurgija u muzici, ali vrlo pogubna jer pevaci postaju lenji! Zasto bi provodili sate u vezbanju kad sve za cas moze da se "ispegla"  "provlacenjem" kroz autjun. A sada ce biti dostupan i kao alikacaja na I-phonu!
Toliko su nas "pokvarili" ispravljujuci svoj glas i muziku da nam sve pesme lice. Nema one predivne jedinstvenosti i nesavrsenosti u pevanju pravih pevaca. I nisam zaboravila sintizajzer koji je mogao da obogacuje   nasnimava  zvuk  ,ali ne i da" popravlja" netalentovane pevace. I na kraju cista radost: pevanje pod tusem i urlanje na svoj mikrofon ukljucenim u kompjuter. Najlepsi moguci osecaj koji nista ne moze da pokvari. Intiman  i samo tvoj!
NADAM SE DA CEMO SE OPAMETITI I DA CEMO SE VRATITI 'STAROVREMSKOM' NACINU PEVANJA  I SLUSANJA MUZIKE!
 

BIBLIOTERAPIJA

MISLITE DA JE GLUPO STO PONOVO CITATE NEKU KNJIGU, ILI GLEDATE FILM ILI SERIJU? NAPROTIV! TO JE NAJBOLJE STO MOZETE DA URADITE ZA SEBE! IZNENADICE VAS KAKO VAM POSLE 10,15,20 GODINA SVE IZGLEDA DRUGACIJE! BIBLIOTERAPIJA!
Ako ste posebno uživali čitajući „Petra Pana“ kao dete, ili „Đavo nosi pradu“ tokom odmora, možda bi vam značilo da se vratite takvim knjigama. Vraćanje poznatim pričama u kojima smo uživali prvi put kada smo ih čitali, ili tokom posebno srećnih perioda života, moglo bi prilikom svakog sledećeg čitanja da „raspali“ pozitivna osećanja koja smo prvi put osetili. Ovo se takođe odnosi na muziku, umetnost i druge ugodne aktivnosti. Ponovoljeni kontakt ili upoznavanje sa hedonističkim iskustvom, bilo to čitanje, muzički komad, ili nešto drugačije, rezultira u „ponovnom cenjenju“ iskustva i čak donosi korist mentalnom zdravlju, saznajemo iz istraživanja.
Zato, ne bi trebalo da oklevamo da se vratimo knjigama koje smo ranije pročitali – ili ponovimo doživljaje – u kojima smo prethodno uživali: postoji velika šansa da će nam se ponovo svideti.Osim što uživamo u njima, ponovno čitanje nam omogućava da bolje upoznamo zaplet ili junake i donesemo složenije i promišljenije zaključke.
Ako neki junak iz romana liči na nas,  vreme koje budemo posvetili  ponovnom čitanju nam može omogućiti da dodatno uporedimo svoj život i situacije sa njim, i da zauzvrat dobijemo ohrabrenje, osiguranje ili podstrek.
Citajuci ponovo neke knjige ili gledajuci film ili seriju sa vremenske distance moze vas potpuno iznenaditi. Otkricete ono sto niste videli prvi ili drugi put i vase novo vidjenje stvari ce biti vase sazrevanje kao osobe. Posebno ako potpuno otvorite um iza svake recenice ili izmedju redova videcete potpuno novu pricu. Zato nikako ne treba  biti skeptican prema onima koji ponovo citaju. Naprotiv, probajte i vi - odusevicete se. Na sta me ova tema jos asocira? Znate ono kad ste bili sa porodicom na nekom mestu ( sa  partnerom ili bliskom osobom) i bilo vam je super? Zar ne pozelite da opet odete na to mesto?
Treba da razumete da nije isto citati neku knjigu sa 15-20 godina i sa 40! Neku knjigu mozete potpuno drugacije shvatiti u zavisnosti od vaseg zivotnog doba i iskustva.Tako da je osnovni kriterijum za tumacenje nekog sadrzaja upravo vasa starosna dob!
Takodje je vrlo vazno za razvoj deteta citati mu od najranijeg doba.
Što više čitate svom detetu, ono više bogati svoj rečnik. Kada dete sluša istu knjigu više puta, ono prepoznaje i usvaja veliki broj reči iz datog književnog dela. Sav taj tekst koji i mi pamtimo čitajući - pamti i dete takođe. I to je dobro. Zato treba ohrabrivati dete u ponovnom čitanju, jer na taj način ono bogati svoj vokabular, koji je prvi pokazatelj usvojenog znanja i rada s detetom. Deca kojima se redovno čita od najranijeg perioda imaju veoma izgrađene i bogate vokabulare, i do nekoliko puta bogatije od dece kojima se ne čita.
Čitanje iste priče ponovo i ponovo pomaže detetu da razume sve delove priče: od sadržaja do likova i onoga što oni predstavljaju. Razumevanje i jeste poenta čitanja, zato svaki put kada dete čuje priču, ono je sve bolje i bolje razume. Svaki prolazak kroz tekst ili liustracije, vodi dete duboko u značenje priče i priprema ga za druge, složenije sadržaje u budućnosti. Često se dešava da mališani uz ponovno čitanje samostalno dolaze do skrivenih značenja, do rešenja problema ili do simboličkih vrednosti onoga o čemu se govori. S ovog aspekta, ponovno čitanje podstiče na dublje razmišljanje, stvaranje sinapsi u mozgu deteta i razvoj kritičkog mišljenja.

Izražajno i čitanje s razumevanjem, zajedno grade čitalačko samopouzdanje kod dece. Mališani koji razumeju priču tako da su im jasne sve reči, rečenice i događaji u njoj, mnogo su sigurniji u svoje čitalačke spoosobnosti i mnogo više uživaju u čitanju. Takođe, oni imaju veću želju da nauče slova, da samostalno čitaju, a kasnije i da samostalno uče. Mala deca koja imaju omiljeno štivo, vrlo često uzimaju knjigu i “čitaju” njen sadržaj svojim drugarima, gostima i ljudima u njihovoj blizini. Verujući u sebe i usvojeni sadržaj, oni na taj način pokazuju koliko su sigurni u svoje poznavanje materije i sebe, kao malog čitaoca.

Svi navedeni razlozi koji idu u prilog zahtevu “čitaj mi ponovo” – verovatno neće olakšati vaše ponovno čitanje, ali će svakako pomoći da u toku njega ostanete budni.
Vidite, i sasvim mala deca shvataju da neku knjigu moraju da procitaju vise puta ( ili da im je procitaju) da bi je potpuno razumeli. Mi odrasli to nikako da shvatimo!
Korišćenje knjiga u vidu terapije je svima dostupno, besplatno je uz člansku kartu biblioteke i čak ima i ime: biblioterapija.
Biblioterapija je dodatak psihološkom lečenju koji uključuje prikladne knjige ili drugi napisani materijal koji bi trebalo čitati van psihoterapijskih seansi. Cilj biblioterapije je da osoba koja se treba lečiti proširi i produbi razumevanje svog problema.
Biblioterapija se primenjuje u raznim okolnostima koje se tiču psiholoških problema. Stručnjaci kažu da su uspešno primenili biblioterapiju u lečenju poremećaja ishrane, anksioznosti, kao i promena raspoloženja, agorafobije, zloupotrebe alkohola i supstanci i psihičkih poremećaja koji su prouzrokovani stresom. Oprez! Biblioterapija neće biti korisna kod ljudi koji pate od poremećaja uma, psihoza, kod ljudi sa ograničenom mentalnom sposobnošću, disleksijom ili kod onih koji aktivno odbijaju lečenje.Ponovno čitanje knjige izaziva pozitivna osećanja koja smo imali tokom prvog čitanja i stvara ponovno proživljavanje tog iskustva, pokazalo je istraživanje. Bilo da se radi o ,,Gordost i predrasude” ili ,,Dnevnik Bridžit Džouns”, ako u vama izaziva sreću, vredno je ponovnog čitanja.Bilo da vam treba knjiga za anksioznost, depresiju ili nešto potpuno drugo, pitajte načitanog prijatelja da vam preporuči nešto, ili ih pronađite na internetu. ,,Krive su zvezde” Džona Grina može nam pomoći da se izborimo sa bolešću, a knjiga Kejt Atkinson ,,Život posle života” sadrži odlične lekcije o odrastanju. Bilo ko ko je patio zbog neuzvraćene ljubavi može se pronaći u knjizi ,,Rečnik ljubavnika” Dejvida Levitana.Kada se izgubite u svetu fiktivnih likova, možete da promenite i sopstveno ponašanje i misli kako bi se slagali sa ponašanjem i mislima nekog lika, sugerišu istraživači. Kao rezultat toga, čitanje pozitivnih i inspirišućih knjiga vam može pomoći da donesete bolje odluke i napravite stvarne promene u sopstvenim životima, pa makar i na kratko.
 Ima neke posebne privlačnosti u ponovnom čitanju, predavanju ritmu priče, mestu i likovima koje već dobro poznajete, kao i poznatim emocijama koje se iznova rasplamsavaju. Ponovno čitanje ima i drugačiji tempo. U prvom čitanju proletim kroz knjigu kako bih što pre sazno šta se sledeće desilo, ali u sledećem čitanju sve ide lagano, ležerno, čak i dok čitam delove koje sam zaboravila.
„Lajtmotivi su često drugačiji kada knjigu ponovo čitamo kroz prizmu odraslih“.U istraživanju iz 2012. koje se bavilo pitanjem zašto ljudi ponovo iščitavaju knjige, gledaju filmove i posećuju ista mesta, istraživači su pitali 23 učesnika koja bi iskustva obnovili, zbog čega i kako se osećaju povodom toga. Otkrili su da ponavljana iskustva „omogućavaju učesnicima da aktivno koriste vreme i služe im kao katalizator za egzistencijalna razmlišljanja“.
Knjige našeg detinjstva nam dozvoljavaju da bar na trenutak „zaustavimo reku života“ i u celini sagledamo naše mesto u njoj. Za jednu ženu, na primer, koja je često gledala romantičnu dramu iz 1999. godine „Poruka u boci“, film je bio od neprocenjive koristi kao pomoć pri teškom raskidu.
Rozali Kneč još smatra da ponovno iščitavanje omiljenih dela „u trenutku kada nam izgleda da smo u ćorsokaku ili da nismo nimalo napredovali, čak da smo možda i nazadovali, vraćanje omiljenim knjigama iz prošlosti pruža oblik ovom iskustvu i nadu da ćemo ga prevazići“. Na taj način, čitanje može biti lekovito jer je „terapija upravo to  ̶  pričanje svoje priče tokom kojeg morate da prevaziđete nezgodna pitanja sve dok se naša priča ne uobliči u nešto sa čime možemo da živimo i u tačku iz koje ćemo krenuti napred“.
A SAD DA ZAKLJUCIMO ONO STO SVI VEC DOBRO ZNAMO. DA JE KNJIGA, FILM ILI SERIJA STIVO KOJE NAS UCI ZIVOTU NA OVAJ ILI ONAJ NACIN. BIBLIOTERAPIJA PODRZAVA PONOVNO CITANJE ILI GLEDANJE. DECA TO ZNAJU PA SVAKO VECE TRAZE ISTU PRICU. I SVAKAKO MORAMO DA ZAPAMTIMO DA JE ZIVOTNA DOB KLJUCNA U RAZUMEVANJU SADRZAJA. I NA ZALOST POSTOJI I JEDNO RAZOCARENJE - NEKADA NAM ISTA KNJIGA NE PRUZI ISTE EMOCIJE! VEROVATNO ZATO STO JE SADA SHVATAMO NA DRUGI NACIN. BEZ OBZIRA NA OVU JEDNU JEDINU MANU PONOVNOG CITANJA SVAKAKO PRONADJITE NEKU KNJIGU KOJA JE NA VAS OSTAVILA DUBOK UTISAK I CITAJTE JE POLAKO I UZIVAJTE!!!! 

BESMRTNI MATORCI

DECA TREBA DA NADZIVE RODITELJE! TAKO I JEDINO TAKO TREBA DA BUDE! ALI, OVO JE XXI VEK I SVE JE POSLO NAOPACKE! RATOVI, MUTIRANE BOLESTI, BOLESTI ZAVISNOSTI,TEHNOLOGIJA KOJA UBRZAVA VREME I STVARA STRES! I NIJE VISE NIKAKVO CUDO DA UMIRU, NERODJENE BEBE, BEBE I MALA DECA IZNENADA U SNU, DA UMIRU DECA I TINEJDZERI OD BOLESTI KOJE SU "ISKORENJENE" PA SE OPET VRATILE, I OD RAKA NIKAD VISE NEGO ZADNJIH GODINA, OD DROGE I NEZDRAVE HRANE I OKOLINE. NIKAD VISE SMRTI   U 20, 30 GODINA I TO OD MOZDANOG I SRCANOG UDARA OD CEGA SU NEKADA UMIRALI SAMO STARI LJUDI. A STARIJI LJUDI ISPADOSE ZDRAVIJI I ZIVE SVOJE DUGOVECNE ZIVOTE SAMI JER SU DECU SAHRANILI!!!! UZAS! UZAS!!! UZAS! PA DA LI JE TO BUDUCNOST COVECANSTVA? BESMRTNI MATORCI???
Spontani pobacaji kojima se ne zna uzrok usprkos sve vecem napretku madicine, umiranje beba u stomaku iz nepoznatih razloga plase vec i ovako uplasene zene koje jedva ostaju u drugom stanju. Danas je teze napraviti dete nego ikada. Postoji ta vestacka opladnja i razne druge opcije,ali ovde govorimo o prirodi koja je hiljadam godina unazad zivot zacinjala od polnih celija muskarca i zena. I taman nekako uspe da se zacne beba,a onda horor od devet meseci da li ce sve biti u redu. Rizicne trudnoce, spontani, prevremeni porodjaji. Nekako dodjemo do bebe ,a ona iznenada umre u snu. Kako i zasto niko ne zna. Pa, onda krenu virusi, bakterije i alergije. Sve mutirano i sve potencijalno zivotno opasno.Uz hranu, vazduh, vodu i okolinu  koji su takodje zagadjeni nasoj deci nije lako. Vratile se ovih dana i male boginje koje su bile iskorenjene 1974-te, i  protiv kojih se daje regularna vakcina od tada. Kako epidemija opet hara ne znam. Pa stomacni grip, inflence sa puno slova i brojeva, do decije paralize, leukemije, tuberkuloze i ostalih smrtonosnih i teskih bolesti. Srbija je i na  jako visokom mestu po siromastvu i po broju obolelih od retkih bolesti!!!
Ako smo prosli detinjstvo uz pomoc antibiotika i sirupa, stigli smo do adolescencije. Sada nije samo fizicka bolest pretnja. Nego i emocinalne krize i bolesti zavisnosti. Psihicke probleme ima svako trece dete. Znate i sami zasto. Zato sto zivimo zivot bez blurovanja, virtualni svet ne daje savete za realni svet, a vreme juri sve brze. Tako da adolescenti piju, puse, drogiraju se, zive sa povecanim promiskuitetom i svim vrstama krize  i strahova oko njih . Pa il ise sami ubiju ili ih nesto od toga ubije. Plus bolesti koje ih prate od rodjenja.
Dosli smo do mladosti najlepseg zivotnog doba. Buducnost nikakva, a ocekivanja velika. Ako ne izgledas kao  "milion dolara" i nemas "djon" obraz bolje ni ne pokusavaj da se zaposlis. Tvoje fakultetsko znanje i dodatni rad na sebi samo ce biti "trn u oku" sefovima (znate i zasto). Daces sve od sebe, izvuci ces maksimum i gledati kako glupi, lenji, bezobrazni i bezobzirni napreduju. Taj stres izmedju 20-30 godine zivota kada si potpuno posvecen svojoj karijeri u zadnje vreme sve cesce dovodi do srcanih i mozdanih udara. Ne moze svako da se pomiri sa ovim drustvom u kome zivimo. I ne treba. Ali jako je tuzno i mnogo strasno sto je pametnih  i sposobnih ljudi sve manje. Ne zato sto ih stvarno nema nego zato sto jednostavno nece da se eksponiraju. Toliko su shvatili, da ako zele da prezive moraju da se uklope u "mrtvo more".Cute i trpe ,a onda samo padnu i umru i svi se pitaju - sta im bi?
U periodu od 30 -50 godina, uklopio si se nekako u potosacko drustvo, stvorio porodicu, imas kakav takav posao i svaki dan cinis cuda. Jer danas preziveti dan jeste pravo cudo. Stres te juri od samog jutra, cim se probudis. Pa i ako ne palis TV, ni ne citas novine, iskocice ti na mobilnom ili laptopu "najnovije vesti" dok trazis kako da sto pre stignes do posla i kako da ga obavis. Ili ce te sacekati (stres) u prodavnici , pre ili posle posla. Ili na samom poslu. Ili u gradskom prevozu.......ili.......
A tu je i politika, i ratovi i opet bolesti - tvoje ili tvoje porodice ( i predaka i potomaka),pa ko izdrzi i prezivi - zivece doveka.
I nisu samo poroci krivi za smrt mladih, evo i danas je na terenu umro jos jedan fudbaler. A bilo je slucajeva i u drugim sportovima, a i kod dece koja su se igrala na skolskim terenima!
ZATO SMO MI NAJSTARIJI NAROD JER POSAHRANJIVASMO NASU MLADOST! MRTVO MORE UZIMA SVOJ DANAK. SVI VIDE DA ZIVOT NE TREBA OVAKO DA IZGLEDA, ALI NIKO NISTA NE CINI DA GA PROMENI. HVATA ME NOSTALGIJA ZA VREMENIMA KADA JE MLADOST BILA BUNTOVNA I ZELELA PROMENE I NARAVNO CINILA SVE DA DO NJIH DODJE. DANASNJA MLADOST ZAPALA JE U APATIJU I KROZ ZIVOT KORACA ONIM LAKSIM PUTEM (PUTEM LAZI, PREVARA,LENJOSTI,GLUPOSTI).
I NA SVE TO MI BESMRTNI MATORCI SMO IM OSTAVILI  U NASLEDJE PROPALO DRUSTVO I ZAGADJENU PLANETU! NIJE SVA KRIVICA NA NJIMA!
I STA CE NAM OVA BESMRTNOST KADA U NJOJ NECE BITI BEBA, DECE, MLADIH NEGO SAMO KLONIRANI MATORCI!

NANOTEHNOLOGIJA

NANOTEHNOLOGIJA! IMPLANTI KOJI NISU VESTACKI ZUBI I GRUDI! MEDICINA DANAS MOZE DA CINI CUDA! SAD DRUGO JE PITANJE DA LI CEMO POSTATI DUGOVECNI ( KAO KIBORZI) ILI CEMO POSTATI BESMRTNI KAO KOMPLET MASINE ILI CE NAS ZBRISATI SA LICA ZEMELJE U NALETU DEPOLULACIJE! SVEJEDNO KOJI CE SE SCENARIO DESITI PRICACEMO STA SVE MEDICINA DANAS MOZE ( OSIM DA IZLECI GRIP I MALE BOGINJE).
Istraživački tim koji predvodi p ofesor Poll T.Haemond sa poznatog Institiuta za tehnologiju u Masačusetsu (MIT) napravio je – nanopreliv – za hanzaplaste, gaze i zavoje koji može da pokreće RNK baš na mestima na kojima je to potrebno. Ovaj tim istraživača razvio je specifičan mali interferentni RNK (siRNK) koji je u stanju da isključi specifične gene u ćelijama vezujući se za druge RNK molekule sa kodovima tih gena. Na taj način siRNK nišani gene koje su potrebni za regeneraciju povređenog tkiva i pokreće ih – čime se ubrzava proces zarastanja rana.
Naučnici sa Norveškog univerziteta nauke i tehnologije u Trondhajmu uspeli su da naprave – nanoigle koje omogućavaju da se lekovi daju direktno u ćelije, kada ćelijske membrane ne propuštaju lekovite supstance. Profesor Pavel Sikorskii koji predvodi tim naučnika, objašnjava da će nanoigle znatno olakšati istraživanja i razvoj novih lekova i da njihova primena u medicini pruža velike mogućnosti.
Nanotehnologija je već ostavila značajan pečat na svet medicinske nauke. Međutim, novine su u domenu naučne fantastike. Naučnici sa univerziteta British Columbia trenutno rade na nanobotovima koji će dijagnostikovati bolest i lečiti je iznutra. Da bi to omogućili morali su da naprave veoma fleksibilne veštačke mišiće, dovoljno jake da rotiraju objekte hiljadu puta teže od njih samih. Mišić će biti ubacivan u nanobotove kao veštački bič ili rep koji će se rotirati i pokretati ih.
 Kanadski naučnici sa Univerziteta Alberta razvili su nanočestice koje su u laboratorijskim uslovima uspešno uništavale ćelije raka pluća. Iako tek predstoje istraživanja na životinjama, čestice bi se u ljudski organizam mogle uvesti uz pomoć inhalatora sličnog onom kakav koriste astmatičari. Za rak pluća je karakterističan nekontrolisani rast abnormalnih ćelija u jednom ili oba plućna krila. Inhaliranje nano čestica moglo bi funkcionisati bolje od tradicionalnih načina lečenja, zbog toga što te čestice napadaju samo ćelije raka i ne utiču na zdravo tkivo. Slično lekovima koje koriste astmatičari novi lek je u obliku praha, ali za razliku od njih, on se razlaže u nanočestice kad dođe do kontakta. Naučnici očekuju da bi se ovaj način upotrebe lekova mogao primeniti i u lečenju drugih bolesti.

Američki naučnici sa Stanford Univerziteta su uz pomoć nanotehnologije razvili novi tretman protiv raka pluća koji ne oštećuje zdravo tkivo. Tretman se sastoji od umetanja sintetičkih nano-cevčica u ćelije raka i njihovog zagrevanja uz pomoć lasera.

Te nanocevčice imaju polovinu prečnika molekule DNK te ih u prosečnu ćeliju može stati nekoliko hiljada. Nakon što se cevčice proizvedene od ugljenika izlože laserskom svetlu bliskom infracrvenom delu spektra u roku od 2 minute dolazi do njihovog zagrevanja na 70 stepeni C i do smrti kancerogenih ćelija u kojima se nalaze. Naučnici dodaju kako je pričvršćivanjem antitela za nanocevčice moguće precizno naciljati tačno određeni tip ćelija kancera. Standardna hemoterapija uzrokuje smrt i ćelija tumora i zdravih ćelija.

 Verovali ili ne, naučnici su otkrili implant koji lek dovodi direktno u mozak, što znači da će od sada biti moguće izlečiti neke od najstrašnijih bolesti današnjice.

Naime, radi se o implantatu ugrađenom u mozak koji bi poboljšao unos lekova u ključni organ čovečjeg tela.
U istraživanju su učestvovale osobe sa Parkinsonovom bolešću kojima je ugrađen implant koji dostavlja lekove direktno u mozak kroz otvor sa strane glave. Takva naprava se koristi za slanje prirodno prisutnog proteina za koji se naučnici nadaju da bi mogao da pomogne u obnovi ćelija koje je bolest oštetila u zahvaćenom delu mozga.Delotvornost takvog načina dostave lekova uslovljava činjenicu da bi to moglo da bude rešenje za nove načine lečenja tumora mozga, moždanih udara i drugih degenerativnih stanja.  Ova naprava bi omogućila da se potrebni protein pošalju u zahvaćeni deo mozga s velikom preciznošću.
Profesor Stiven Žil, neurohirurg koji je dizajnirao ove implantate, kaže da je ovo prvi put da su oni korišćeni u ovakvoj vrsti lečenja. Veruje da bi takva tehnologija mogla da bude korišćena i u lečenju tumora na mozgu, za hemoterapije, kao i za testiranje novih lekova za pacijente koji boluju od Alchajmerove bolesti kao i onih koji su pretrpeli moždani udar.
- Pokazalo se da možemo na siguran način da umetnemo lekove direktno u mozak pacijenata uz pomoć ovog malenog implanta koji se ugrađuje kroz kožu iza uva - kaže Žil.
 Nanomedicina je grana medicine koja se zasniva na medicinskoj primeni nanotehnologija, kroz primenu nanomaterijala, nanoelektronskih biosenzora i molekulske nanotehnologije. Poseban deo nanomedicine predstavlja nanomedicina usmerena na inženjerstvo tkiva, koja će omogućiti reparaciju i potpunu zamenu oštećenih tkiva novim tkivima. Time će biti otvoren put sanacije obolelih organa, koji neće zahtevati donatore i koji će imunološki biti u bliskoj vezi sa tkivom pacijenata kod kojih se vrši zamena oštećenih tkiva i organa. Jedna od delatnosti, za koju se očekuje da će biti posebno atraktivna u decenijama koje dolaze, biće repariranje obolelih tkiva i organa i uzgajanje tkiva pogodnih za njihovu reparaciju. Govori se o tzv. fabrikama tkiva i organa, kao o jednoj potpuno novoj grani delatnosti. U fitofarmaciji to će biti proizvodnja i ekstrakcija humanih biopolimera iz biljaka nastalih ukrštanjem DNK biljaka i čoveka. Takav korak će imati izuzetan značaj u približavanju medicine jednom potpuno novom konceptu koji je umesto na hemiji, zasnovan ne celovitom prilagođavanju prirodnih resursa čoveku. U nekoj sasvim naprednoj fazi razvoja nanomedicine očekuje se da će čovek ovladati postupcima samoorganizacije vrlo složenih funkcionalnih uređaja, koji će sledeći logiku bioloških mašina u ljudskom telu biti u stanju (slično enzimima, koji umeju da prepoznaju različite ćelijske receptore), umeti da dijagnostifikuju promene na ćelijama, da se samoorganizuju i samorepliciraju do nivoa koji će obezbediti funkcionalno izvršenje različitih složenih zadataka, vezanih za reparaciju zidova ćelija, a potom i celih organa, kojima te ćelije pripadaju. Zbog svega navedenog, nanomedicinska istraživanja u svetu u tehnološki najnaprednijim zemlajma – imaju apsolutni prioritet u strategijama razvoja i strategijama istraživanja na nacionalnom nivou. U SAD ona su kontrolisana od strane Nacionalnog instituta za zdravlje, EU ima svoje nadnacionalno telo za Istraživanje i razvoj Mikro i Nanotehnologija, Rusija već niz godina intenzivno razvija naučnu bazu za široku primenu nanotehnologije u različitim sferama, a naročito u sferi očuvanja zdravlja, kosmičkih istraživanja i najnaprednijih vojnih programa. Sve veći značaj ove grane medicine pokazuje nagli porast broja centara za nanomedinska istraživanja (u 2005-oj u celom svetu bilo ih je samo 5, da bi do polovine 2006. godine, osnovalo se još dodatnih 130 centara). Danas, broj takvih centara lociranih u raznim tehnološki razvijenim delovima sveta broji se na hiljade.
 Vodeći naučnici na polju nanotehnologije – nanomedicina, predviđaju komercijalnu upotrebi nanobota raznih vrsta, naručito onih sa DNK, za par decenija. Oni bi mogli biti deo našeg krvotoka putujući kroz organizam i nadgledati svaku ćeliju. Međutim za sada istraživanja se fokusiraju da dokažu bezbednost nano tehnologije. Ona je veoma važna jer se nanoboti prave od raznih materijala, naročito metala. Zadržavaju se u organizmu duže nego obični lekovi. Njihovim akumuliranjem u telu može doći do ispoljavanja neželjenih efekata. Tržižte nanomedicine se trenutno procenjuje između 150 i 250 milijardi američnih dolara, a sigurno će još rasti. Nanoboti napravljeni od DNK mogu popravljati sami sebe, a biološki molekuli koji ulaze u njihov sastav mogu biti korišćeni kao navigator tako da čestice ne mogu zalutati. U budućnosti se očekuje sve šira primena ovih sićušnih robota.Nanomedicina – nanočestice se grubo mogu klasifikovati na čvrste i meke, u zavisnosti od materijala od kog su izgrađeni. Čvrsti su obično od materijala kao što je grafen, sloj debljine atoma. Slojevi se mogu grupisati u šuplje cevi i sfere koje imaju specifična svojstva. Međutim, naučnici se više fokusiraju na meke nanočestice građene od bioloških materijala poput proteina, masti i DNK. Zahvaljujući svom sastavu mogu da obavljaju još specifičnije zadatke, jer su izgrađeni od kompleksnih molekula koji se nalaze u ćeliji. DNK se pokazala kao veoma dobar materijal za pravljenje nanobota. Naučnici su kreirali DNA lanac sa posebnom genetskom sekvencom, tako da se subjedinice grupišu u dvodimenzionalne i trodimenzionalne strukture. Što je lanac duži, kompleksnija struktura može da se formira. Manipulacija DNK na ovaj način poznata je kao „DNK origami“ i koristi se za pravljenja majušnih pokretnih mašina, koje mogu da se otvore i zatvore ili da budu spravice za dostavljanje lekova koje se po obavljenoj funkciju samounište.
RAZNE NANO CESTICE I  RAZNE ZA SADA CEVCICE MOGU DA CINE CUDA. KAD BOLJE RAZMISLIMO  LJUDSKO TELO JE SAMO SKUP RAZNIH CESTICA, ZATO I NE CUDI DA MOZE DA SE POPRAVLJA ILI CAK DA MU SE MENJAJU DELOVI. FASCINANTNO U SVAKOM SLUCAJU.  I SIGURNA SAM DA SVE OVO POSTOJI I MNOGO VISE OD OVOG! I DA SE OVOM NANO MEDICINOM LECE ONI KOJI CE OSTATI KAD SVE DRUGO NESTANE!