patispanj

понедељак, 16. септембар 2019.

NE ZNAM NA STA VAS ASOCIRA PRICA O STAROM RIMU? NA RIMSKO PRAVO, GLADIJATORE, ORGIJE, FILOZOFE,POZORISTA, BOGOVE...MNOGO TOGA IMA DA SE KAZE O ZIVOTU U STAROM RIMU! MEDJUTIM, MENI SE DANAS NEKAKO UPOREDJUJU STARI RIM I SADASNJE DRUSTVO! MOZDA I VAMA BUDE ZANIMLJIVO!

Za borbe gladijatora vezujemo smrt. Naime, borba je trajala sve dok jedan od gladijatora ne umre. Ali, borbe su se odvijale prema ustaljenim pravilima. Vodilo se računa o igračima, protivnici su morali biti slične građe i iskustva. Postojao je i sudija, koji je kontrolisao celu borbu i zaustavljao je, ukoliko bi neko bio teško ranjen. Kako se dosta ulagalo u gladijatore, treneri su ih obučavali kako da rane protivnika, a da ga ne ubiju i tako prekinu borbu. Životni vek gladijatora bio je kratak i brutalan.

Pročitajte više: http://edukacija.rs/zanimljivosti/nekoliko-zanimljivosti-o-gladijatorima

Moderna nauka i arheologija nam danas pužaju detaljniji uvid u život jednog gladijatora. Pa tako danas znamo da su ovi slavni zatvorenici imali poprilično dobru medicinsku negu. Njihove rane i lomovi su se lečili, a tokom oporavka čak su bili podvrgnuti i fizikalnim terapijama. Istorijski dokumenti potvrđuju da su neki gladijatori imali i vlastite privatne doktore i masere, a njihova se ishrana pomno pratila.

Analizom 100 gladijatorskih borbi iz I veka utvrđeno je da je samo 19 od 200 gladijatora izgubilo život u areni. Oni su jednostavno bili previše dragoceni da bi umrli.Poput današnjih sportova, gladijatorskim borbama je vladao finansijski interes. Lanistae, poduzetnici koji su kupovali, prodavali i novačili nove glaijatore bili su najvažniji faktor ovog krvavog sporta. On su gladijatore iznajmljivali za borbe, ali pre toga su ih vodili u gladijatorske škole, obučavali, dobro hranili… Lanistae su u svoje gladijatore ulagali jako mnogo sredstava.
Lanistae su bili toliko moćni da su uglavnom oni bili ti koji su odlučivali o životu gladijatora, a ne publika ili organizator (političar ili patricij). S obzirom da su ulagali novac u svoje borce, njima u interesu nije bilo da ih iznesu mrtve ili previše ranjene iz amfiteatra. Lanista je imao puno pravo da zatraži od sudije (da, svaka borba je imala sudiju) da poštedi borca ili da proglasi borbu nerešenom, kako bi se sprečilo nanošenje daljih ozlijeda.Sve ovo govori o statusu gladijatora u Rimskom Carstvu, a to da su bili slavni i bogati sportisti potvrđuju i činjenice da su pobednici bili i jako dobro nagrađivani nakon borbi. Poslije borbe, pobednik se smio popeti do lože u kojoj su sedili dostojanstvenici, a tu bi i dobio nagradu – palminu granu i vrećicu sa novcem koju je smio zadržati, uprkos tome što je bio rob. Za izvanredne nastupe, gladijatori su mogli dobiti i lovorov venac, koji je ekvivalent današnjoj zlatnoj medalji. Neki ‘slobodni ljudi’ su postajali gladijatori upravo radi ovih nagrada. Da napomenem iako se izvinjavam na svim bizarnostima i uznemiravajucim postupcima da su "mocnici" pili krv gladijatora. U Starom Rimu su pili krv ubijenih gladijatora. Smatralo se da na taj način čovek dobija životnu snagu. Nekoliko rimskih autora opisuje kako su posle borbi sakupljali krv mrtvih gladijatora i prodavali je kao lek. Rimljani su mislili da gladijatorska krv može izlečiti epilepsiju. Podseca li vas to na masone i slicne tajne organizacije?
I sada sa cime da uporedimo gladijatore u nasem vremenu? Mene najvise podsecaju na preplacene sportiste , uobrazene "zvezde" koji se sportom bave iskljucimo radi novca i slave! Danasnji gladijatori takodje imaju sponzore,takodje imaju slavu i novac koji "zaradjuju" u namestenim borbama. Sport je dakle od pocetka bio izuzetno planirana igra mocnika koja za svoje potrebe nekoga slavi ili "ubija". Pa, eto slicniji smo nego sto bi zeleli nasim precima od pre dva milenijuma.
Iako je prosečan životni vek u Starom Rimu 25 godina, mnogi Rimljani su doživeli starost. Na određivanje cifre 25 su verovatno uticale česte smrti žena pri porođaju, kao i česte smrti dece. U proseku, Rimljani nisu živeli kraće od nas. To nas dovodi do sumorne istine. I dalje se govori kako zivimo duze ,ali da li je to istina? Ne umire li mnogo mladih od bolesti i ne umiru li i danas zene na porodjaju?
Rimski sat je mogao da traje od 75 naših savremenih minuta u toku leta do 44 u toku zime. Stvar je u tome što su se Rimljani uglavnom orijentisali prema suncu. 12 dnevnih sati počinjalo je sa izlaskom sunca, a 12 noćnih posle zalaska. Dužina svakog sata je bila promenljiva, jer se dužina dana zimi i leti jako razlikovala. Zbog toga su Rimljani imali razumevanja za kašnjenje, a ni sami nisu bili naročito ažurni. Ovo je fenomenalno. I oni su znali to da mi ustvari nista ne znamo o vremenu. I tako su ga tretirali. Nisu ga stavljati u krute okvire kao mi, donoseci nam time stresan zivot.
Rimljani su procenjivali ljude po izgledu – tačnije, po boji odeće. Postojale su dve varijante – sve nijanse braon, žute, sive i crne boje su se smatrale znakom siromaštva; sve nijanse crvene, ljubičaste i zelene nastajale su veštačkim putem, bile su skupe, dopremljene iz daleka i smatrale su se znakom bogatstva. Naročito šik je bilo nošenje ljubičaste odeće. Da li danas isto cenimo ljude samo po odeci? Nikad vise cini mi se!
U Rimskom carstvu su se rodili veliki filozofi, kao što su Seneka i Marko Aurelije. Ipak, mnogi Rimljani su bili neprijateljski nastrojeni prema filozofiji. Smatralo se da izučavanje filozofije sa fokusom na unutrašnji svet čoveka čini ljude nepodobnima za aktivan život i služenje državi. Sluzenje drzavi? Ne treba da budes pametan , to je dobro za drzavu! Poznato?!
Od kraja I veka n.e. rimski carevi su uveli tradiciju svakodnevnog ispijanja malih količina otrova radi poboljšanja imuniteta. Taj otrov se nazivao mitridat, u čast Mitridata Velikog, kralja Ponta, koji je prvi isprobao ovaj metod. Meni ovo lici na prici o vakcinama! Mozda i uzimanju nikotina, droga, al prvenstveno uzimanje malih doza bolesti?
Rimljani su toliko voleli da preteruju u svemu, da su čak uveli tradiciju povraćanja tokom gozbi. Po rečima Seneke, Rimljani su se na gozbama prejedali, nakon čega bi izazivali povraćanje da bi ispraznili želudac i nastavili da jedu. Orgije, bahacenje, blud, nemoral, narcisoidnost, i svih sedam smrtnih grehova bili su svakodnevnica u Starom Rimu. A danas imamo rijaliti sou programe i ostale nacine propagiranja svega ovoga. Sta je Stari Rim u odnosu na neki od nasih rijatilija - obrazovni program!
Incitat je bio omiljeni konj cara Kaligule. Po rečima Svetonija, bila je podignuta skulptura Incitata od mermera i slonovače i imao je purpurnu odoru i opremu od dragog kamenja. Svetonije takođe piše da je Kaligula nameravao da Incitata postavi za konzula. Moguće je da je na takav način car želeo da se našali sa senatom, pokazujući da je čak i konj u stanju da obavlja posao senatora. Ne pricam o politici u mojim blogovima sa dobrim razlogom, ali ne mogu da odolim. Zato kad god su neki prenosi iz skupstine cuju se povici onih koji to pomno prate: svinji, govedo, konju....
Rimljani su se kupali svaki dan, ali sapun nisu koristili. Umesto toga su se mazali uljima, nakon čega bi ih sastrugali zajedno sa prljavštinom.
Rimljani su koristili ljudski urin za pranje odeće. Radnici su odeću stavljali u posudu i sipali u nju urin. Nakon toga, jedan čovek bi tapkao nogama po odeći da bi otklonio mrlje. Urin se koristio i za pranje zuba! Danas je hemija u sluzbi zdravlja na visokom nivou. Oslanjamo se na prakove za ves, sampone, sapune i ostala sredstva za higijenu kao da nam od njih zivot zavisi. A i zavisi, ali u obrnutom smislu. Mi se peremo da speremo prljavstinu, a time samo dodatno prljamo nasu okolinu. Paradoks savremenog sveta. Jedan od mnogih.
SAD BILO BI TU JOS PRICA RECIMO I O TOM RIMSKOM PRAVU KOJE JE I DANAS NESTO BEZ CEGA NEMA SUDIJE ILI ADVOKATA I PRICA O IZUZETNIM POZORISTIMA KAKVIH DANAS NEMA , O RIMSKIM BOGOVIMA KOJE UZ GRCKE POMINJEMO MNOGO PUTA, ALI ZAVRSICU TEKST SAMO RECIMA: AVE CEZARE!

Gladijatorske borbe predstavljale su deo obreda na sahranama plemića. Naime, kada bi neka istaknuta ličnost aristokratskog društva, umrla, ožalošćena porodica bi angažovala osuđenike ili robove da se bore do smrti. Na taj način se održavao bizaran hvalospev pokojniku.
Legenda kaže, da su Rimljani verovali da krv čisti dušu pokojnika. Gladijatorske borbe predstavljale su vid žrtve, odnosno puštanje krvi za dušu pokojnika.
Kasnije su ove igre postale deo zabave elitnog društva. Održavale su se borbe između dva gladijatora, ali i između gladijatora i divljih životinja.

Pročitajte više: http://edukacija.rs/zanimljivosti/nekoliko-zanimljivosti-o-gladijatorima

субота, 14. септембар 2019.

ZNATE LI PRAVU ISTINU O ZRTVENOM JARCU ? KO JE I ZASTO ZRTVENI JARAC? SAD NE BIH JA ONU BIBLIJSKU PRICU! NEGO OVU NOVU KOJA SE SAD DOGADJA!
DAKLE ZRTVENI JARAC NEKAD BIO JE JARAC NA KOGA SU PRENOSENI SVI GRESI , KAD SE SVI ISPOVEDE SUTNU JARCA U DUPE I ON ODNESE SVE GREHE. DANAS, JE DRUSTVO ZRTVENI JARAC, PREUZIMA GREHE SVIH NAS I POSTAJE CELOKUPNI - SAV GREH! ZATO SAD I ZIVIMO U DRUSTVU KAKVOM ZIVIMO - NEMORALNOM, BAHATOM, POTROSACKOM BEZ PRAVIH VREDNOSTI I CILJEVA!
Žrtveni jarac je nevina žrtva na koju je usmerena nagomilana, potisnuta i pomerena agresivnost okoline i koja ispašta za tuđe grehe. Ovaj fenomen je opisao i dao mu naziv antropolog Dž. Dž. Frejzer. Naziv potiče od poznate biblijske priče, ο jarcu kojeg su stari Jevreji svake godine ritualno žrtvovali tako što su ga izgonili u pustinju natovarenog njihovim gresima, kako bi Bog iskalio svoju ljutnju na toj životinji, kažnjavajući nedužnog jarca, a ne njih.Ali među ljudima i dalje postoji običaj da se zajednička krivica, za neuspeh u nekom poduhvatu i sl., svali samo na jednog člana kolektiva. Taj se, onda, naziva žrtveni jarac.

U vezi sa frazemom žrtveni jarac može se postaviti i pitanje zašto je među svim životinjama za žrtvu izabran upravo jarac, zašto se baš na njega prenose ljudski gresi. Odgovor na to pitanje može se naći u mitologiji mnogih naroda, pa tako i u našoj. Prema narodnim verovanjima u nas, jarac je postao od đavola. Zato se u narodnim pričama đavo najčešće i pretvara u jarca. Osim toga, jarac je oličenje i drugih zala: raskalašenosti, razbludnosti i sl. Otuda su i satiri u starogrčkoj mitologiji prikazivani kao kozonogi i dlakavi demoni, koji su čak i oblikom ušiju podsećali na jarca. Jarac je, dakle, sam po sebi grešan, pa je onda najlakše bilo na njega preneti tuđe grehove.

Kako je doslo do toga da obican jarac preraste u celokupno drustvo? I jadni jarac je zrtva progresa. Zivimo u gradovima u kojima nema mesta za jarceve pa makar oni bili i zrtveni. Urbane sredine usisale su ljude sa sve grehovima. A onda je drustvo postalo "krivo" za sve nase neuspehe!
Tako da ako je neko sklon bludu, nemoralu, kradji, lazima, ubistvu on ce to i ciniti, bilo drustvo onakvo kakvo treba ili ne. Naravno da je bolje da je drustvo ispravno i kao takvo uzor ponsanja, ali valjda svaki covek zna sta je dobro, a sta zlo. I kad pocini neko zlo covek se vadi da je to zato jer je drustvo ( zrtveni jarac) takvo. Da li mu se time gresi smanjuju ili oprastaju?
Sad isto se postavlja pitanje da li kada danas nekoga proglasimo zrtvenim jarcem ( nevinog- krivim) on to zaista i jeste! Meni se ipak cini da ustvari bude uhvacen krivac za nesto sto mnogi rade al nisu uhvaceni - te se nevinost ne moze ni pominjati nego samo krivica. Time se pojam zrtveni jarac obezvredjuje. I sa pojedinca koji nije nevin ali je uhvacen i "zrtvovan" za "primer' ostalima prenosi na celokupno drustvo, koje isto nije nevino, ali ni krivo za sve grehe pojedinaca. Znam, zvuci komplikovano.
Sustina bi bila da se sve menja, da je i drustvo kao i svet oko nas u stalnom progresu i da se grehovi u duhu globalizacije stapaju sa celokupnim drustvom "cisteci" pojedince. Naravno da to nije dobro, medjutim vec sam vise puta rekla da i kada nesto i vidimo i shvatamo ipak ne mozemo da promenimo. Ne menja se drustvo tako lako.
Zrtvenih jaraca je oduvek bilo i bice, kao i krivaca koji nisu kaznjeni za iste grehe. Borba dobra i zla i balansa u drustvu traje od postanka sveta. I kako god da zivite samo je pitanje srece i podele karata kakav ce vam biti zivot. Ne pobedjuju uvek dobri!
Jarci su staloženi, proračunati i odgovorni. Mrze sve što narušava njihove precizne planove te im ugrožava sigurnost i privatnost. A to znači da mrze mnogo toga.Izdaja, nesigurnost, rasipnost ,vulgarnost i uopste nestabilne i nekarkterne osobe. Ne smatraju se uzalud glavnim hejterima zodijaka. Meni ovo ne lici na lose osobine i zato zasto su jarca poistovetili sa djavolom? Meni su to samo ljudi koji imaju jak karakter i znaju sta zele, a sta ne.
KAD NAPRAVIMO NEKI ZAKLJUCAK NA OVU NEOBICNU TEMU O ZRTVENOM JARCU JASNO VAM JE DA JE SA PREUZIMANJEM GREHOVA NA SEBE DRUSTVO PALO NA DNO U ODNOSU NA SVA PRETHODNA DRUSTVA. TAKODJE RAZUMELI STE DA IZRAZ ZRTVENI JARAC NE ZNACI NEMINONOVNO NEVINU ZRTVU NEGO SAMO UHVACENOG KRIVCA. I JARAC NE MORA DA BUDE HEJTOVAN ZATO STO JE SUPERIORAN! A ONI PRAVI JARCEVI - ZIVOTINJE KAD MALO BOLJE POGLEDATE I JESU NEZGODNI KAD IH DIRAS!

четвртак, 12. септембар 2019.

POSLE PRETHODNOG TEKSTA :STA CES BITI KAD PORASTES NAMECE SE LOGICNO PITANJE - PA EVO PORASTAO SAM I STA SAD? MNOGA ZANIMANJA NESTAJA, ALI I MNOGA NOVA NASTAJU. SVET IDE U PROGRES KAO STO REKOSMO, ALI TAJ SVET JE NASAO ZAMENU ZA LJUDE. NIJE LI TREBALO DA BUDE DRUGACIJE. DA LJUDI UPRAVLJAJU SVETOM? PROLETERI SVIH ZEMALJA UJEDINITE SE!
U idućoj deceniji svaki peti zaposleni ostaće bez posla zbog automatizacije i veštačke inteligencije, ali razvoj tehnologije istovremeno bi trebalo da stvori i potpuno nova radna mesta.Ti novi poslovi verovatno neće biti dobro plaćeni, posebno kad je reč o ženama. Najveći broj novootvorenih poslova poslednjih godina zapravo je slabo plaćen iako značajno rastu i oni koji nose visoka primanja.
Istorijski podaci iz SAD-a sugerišu da bi do 2030. godine oko 9 posto populacije moglo biti zaposleno u sasvim novim zanimanjima.
U tom procesu, stoji u istraživanju, 40 do 160 miliona žena prelaziće iz jednog zanimanja u drugo, pri čemu će se, uz postojeće, suočiti i s novim izazovima.Premda će s gubitkom posla podjednako biti suočeni muškarci i žene, proces će zahvatiti različita područja. Kad je reč o novim poslovima čija će ponuda rasti, a žene su u njima slabo zastupljene, posebno se izdvajaju područja profesionalnih i tehnoloških usluga. Da bi se prilagodile novom svetu, moraće da porade na svojim tehničkim veštinama, mobilnosti i tehnološkoj prilagodljivosti.
Vreme koje se koristi za fizičke i manualne poslove, kao i osnovne kognitivne veštine, značajno će se smanjiti jer će te aktivnosti biti automatizovane. S druge strane, povećanje novih, fleksibilnijih načina rada na daljinu ženama će ujedno koristiti zbog usklađivanja radnih i porodičnih obaveza.
Šta je razlog snažnog rasta slabo plaćenih poslova? U nedavno objavljenoj knjizi “Ghost Work” (Radnici iz senke) autori Mari Grej i Sidhart Suri predviđaju da će 60 posto globalne radne snage do 2055. godine činiti “poslovi na zahtev”. U tu kategoriju, među ostalim, uključuju one koji rade u agencijama za privremeno zapošljavanje, zaposlene na određeno vreme, rad putem veba ili aplikacija.Iako se na automatizaciju i veštačku inteligenciju najčešće gleda kao na pretnju radnim mestima, autori Grej i Suri smatraju da veći problem zapravo leži u korporacijama poput Amazona, Gugla i Majkrosofta, koje se oslanjaju na uglavnom nevidljivu radnu snagu.
Svaki biznis koji se oslanja na veštačku inteligenciju oslanja se na te “radnike u senci”, one koji stvaraju njihov osnovni proizvod. U toj rastućoj nevidljivoj ekonomiji poslovi se kreću od dekodiranja narudžbina za pljeskavicu do stvaranja sadržaja, prevođenja i istraživanja, do veb dizajna. Mnogo je startapova koji se bave obradom informacija i analitikom, koji koriste platforme ili kolektivnu inteligenciju i pritom se oslanjaju na radnike koji nisu stalno zaposleni.i rastući “poslovi na zahtev”, navode autori, podsećaju na neko prošlo vreme, pre kancelarija, kada su posrednici unajmljivali radnike da obave određene poslove. Prednost je za poslodavce u tome što takav rad nije skup jer nemaju izdatke kao što su doprinosi na plate ili kancelarijski prostor. Kao dobra strana novih formi zapošljavanja izdvaja se mogućnost rada kod kuće kad to odgovara onima koji ne žele formalnost ili se od njih očekuje da samo upotpune kućni budžet.
Međutim, kako bi se u taj novi način rada i življenja uvelo više pravila, koja bi ujedno donela i više zadovoljstva, autori Grej i Suri uz ostalo zagovaraju platforme na kojima se radnici identifikuju samo sa slovima ili brojkama kako bi se izbegla diskriminacija na dobnoj ili rodnoj osnovi, ali i online forume putem kojih bi delili informacije o pouzdanim poslodavcima.
Takođe, smatraju da bi radnici trebalo da se udružite u nešto poput srednjovjekovnih cehova, koji bi ljudima omogućili i sticanje veština, a mogli bi biti i “skladište” u kojem bi se pohranjivale radne beleške o svakom radniku. Odgovorni poslodavci, pak, mogli bi se obvezati da će koristiti samo radnike iz ceha i da će poštovati minimalne standarde po pitanjima kao što je prometno plaćanje. I oni bi imali koristi od pouzdanijih i veštijih radnika. U svakom slučaju, od ujedinjenih radnika sveta, veruju, svi bi imali koristi.
Sta sve ovo zapravo znaci? Da smo opet u nekakvoj tranziciji? Da dok nas potpuno ne zamene masine i vestacka inteligincija, mi postajemo njihova kombinacija od krvi i mesa koja je potrosni i lako zamnjiv materijal. Ponizavajuce zaista. Evolucija drustva je kao i svaka evolucija. Ima svoje prednosti i svoje lose strane. A kako se nalazimo u cetvrtoj tehnoloskoj revoluciji pitanje je kako se snaci. Porastao sam pa sta? Hteo sam da budem: Pekar, lekar, apotekar (Bora Corba), ali gle sva ta zanimanja sto su mi se cinila toliko kul kad sam bio dete nestala su! I sta cu sad? Nude mi se zanimanja koja ne poznajem, ne razumem, ne znam, ne zelim da radim. I to sa potpunom nesigurnoscu. Znate onu moju pricu: Siguran posao od zaposlenja do penzije u jednoj firmi, stan od drustva, socijalno, zdravstveno, placeni odmori, topli obrok i ostale fantazije iz proslosti. Ali tada kad porastes i dobijes sve to ,onda osnivas porodicu i siguran si da ces imati cime da je odrzavas ( mislim na finansije). Danas porastes, stan nemas niti mozes da ga priustis, posao nemas, a od ovih poslova na zahtev koji polako ali sigurno zauzuimaju svoje mesto medju poslodavcima siguran si u priliv novca samo dok taj posao traje. A posle?
Kad smo, kako i zasto uopste dozvolili da do toga dodje ne znam. I bolje kad nismo sposobni da upravljamo svetom prepustimo sve tim masinama i vestackoj inteligenciji ( koje smo uzgred mi stvorili). Pa nek rade poslove na zahteve i prohtev, a nama ljudima vratite one "pesacke" spore poslove ko ji se obavljaju nasim rukama , nasim vestinama i nasim znanjem. I vratite nam sigurnost, pa nek je plata kolika god samo da je stalna i sigurna i da se moze nekako ziveti od nje.
NA KRAJU OPET MOLBA SVIM RADNICIMA SVETA. UJEDINITE SE! SVI SMO LJUDI - RADNICI! BORBU PROTIV POSLODAVACA, MASINA, VESTACKE INTELIGENCIJE NE MOGU VODITI POJEDINCI! SAMO UJEDINJENI MOZEMO UCINITI DA RADNIK COVEK OPSTANE I OSTANE NAJBOLJA I NAJPOUZDANIJA RADNA SNAGA KAO STO JE ODUVEK I BILO!

уторак, 10. септембар 2019.

STA CES DA BUDES KAD PORASTES? NAJBOLJI ODGOVOR SAM CULA U 'KEFALICI'. JEDAN MALISAN RECE KO IZ TOPA - TATA! NIKADA NISMO USPELI DA IZBEGNEMO OVO PITANJE! PITAJU NAS CIM PROGOVORIMO, PA KROZ CELO SKOLOVANJE, PA I KAD GA ZAVRSIMO DOK NE NADJEMO POSAO! I NARAVNO DA NAM SE ODGOVORI RAZLIKUJU ZAVISNO OD TOGA KOLIKO IMAMO GODINA! RETKO KO POSTANE ONO STO JE ZELEO JOS U VRTICU! ILI KO CE RADITI POSAO SNOVA !ALI ZAPRAVO HTELA BIH U OVOM POSTU DA SE POZABAVIM DVEMA VAZNIM STVARIMA - KOLIKO SU SE PROMENILE ZELJE ZA ODREDJENIM PROFESIJAMA I KAKO JE MOZDA DANAS NAJVECI USPEH POSTATI TATA ILI MAMA!
Idemo redom. Od proslosti. Nekada su deca zudela da budu doktori, profesori, piloti, stjuardese,pekari, zidari,bravari, frizeri... I kad bi ucetiljica pitala svako dete bi sa ponosom izgovaralo svoju zelju i nije moralo da brine sta ce reci ostala deca. Mesta podsmehu nije bilo.
Onda se tehnologija razvila uzasnom brzinom i mnoga zanimanja su jednostavno nestala ili su postala predmet sprdnje! Danas deca sa zebnjom odgovaraju uciteljici sta zele da postanu kad porastu. Naravno, tako mali ,ali vec znaju da ne smeju da kazu istinu da im se ne bi smejali. Nego jednostavno izgovaraju zanimanja koja su danas u trendu! Zalosno zaista. Sada, ne bih rekla da su deca kriva za to. Od kuce preko skole i "ulice" svi pricaju samo o "uspehu" i novcu! Nekada su doktori i profesori bili izuzetno postovani, danas ni oni vise nisu kao nekad, niti ih pacijenti postuju. Profesori u skolama dozivljavaju stvari koje se nekada nisu mogle ni zamisliti. A tolike godine skolovanja i truda. Danas se retko ko bas odlucuje za ove profesije,pa uz one koji su "pobegli" zbog plate i onih koji ne zele da rade u ovakvom stanju zdravstva i skolstva suocavamo se sa sve vecim deficitom ova dva jako vazna zanimanja. Piloti i stjuardese ( koje posle postanu pevacice i knjizevnice i prvo lice u trendingu) su jos na ceni. Ali zato zlatni zanati izumiru jer su nepravedno potcenjeni. Shvatam biti nesto u IT-iju je jedno a biti pekar sasvim drugo. IT strucnjak kad kaze sta radi svi ga gledaju sa strahopostovanjem, a ako kazes da si pekar svi te ono cudno gledaju. Ali i IT strucnjaci ujutru prvo svracaju u pekaru! Nesto mi pade napemt i zanat- zidar. Neko dete rece to prvi dan skole, a kroz ucionicu bura smeha. Jos je to dete upozorilo uciteljicu da ga ne pita pred svima jer je znalo kakva ce biti reakcija. Uciteljica je onda ipak to uradila i pokusala da objasni deci da nije zidarevih vrednih ruku ne bi bilo ni toplih domova u koje se svi ususkamo uvece i mirno spavamo. Kako deca i dalje nisu razumela vrednost zidarevih zlatnih ruku uciteljica im je predlozila da sledecih dana imaju nastavu napolju. U prvi mah deca su se obradovala, a onda je jedno dete reklo : A sta ako bude kisa i hladno? Pa, onda cemo uci u skolu medju zidove koje je zidar izgradio!Nadam se da su deca zaista razumela.
Sta je onda sa malo starijom decom? Tinejdzerima? Kod njih tek postoji problem. Deca koja dolaze sa skupom brendiranom odecom i obucom,mobilnim najnovije generacije koju dok su osnovnoj skoli dovoze roditelji u dzipovima, a u srednju sami dolaze u dzipu nemoguce je ubediti u prave vrednosti. Pa iako je zaista za nekim zanimanjama prestala potreba ( ipak je ovo cetvrta industrijska revolucija) opet i ona zanimanja koja i dalje postoje striktno su podeljena na IN i AUT! I ne daj boze da kazes da bi rado bio neki zanatlija! Ali kako ti njima da dokazes da starleta i kontraverzni biznismen nisu zaista profesije??? Opet, moram da se izvinim zlatnoj, dobroj, pametnoj deci koja ne podlezu celokupnom drustvenom padu morala i vrednosti. Deci koja i dalje zele da budu vredni radnici.Sad koliko ce u tome uspeti u ovom drustvu to je vec druga i uzasno teska prica.
Da se vratimo na predskazanje klinca iz "Kefalice" koji sad verovatno ima dvadesetak godina ili mozda i koju godinu vise. Zelim mu od sveg srca da postane tata jednog, dva, tri, cetiri... deteta. Onoliko koliko zeli. I da ponovim po ko zna koji put da vreme u kome zivimo radi protiv nas - ljudske vrste. Na milion nacin se mocnici trude da onemoguce roditeljstvo. Bore se hemijskim sredstvima, politickim, finansijskim, emocionalnim ......Pokusavaju da ubede mlade ljude da ne treba da imaju decu jer nemaju stanm posao im visi o koncu - sto je u principu i istina. Siromastvo je sve vece. Ali i oni sto voze dzipove imaju samo po jedno dete. Sto vise novca vise i sebicnosti. Moja baka je uvek govorila da su siromasni ljudi bogati jer imaju mnogo dece. Moje iskustvo - imam cetvoro dece govori da jeste bilo tesko odgajati i iskolovati decu, da smo se svi u kuci odrekli mnogo toga, ali evo ih sad su ljudi - ti isti mladi ljudi koji nemaju stan i stalan posao i nijedno ni ne pokusava da planira porodicu. Moj primer ne pomaze! I samo jos nesto, danasnji prvacici se mnogo, mnogo razlikuju od nekadasnjih. Na primer, sta je jedna uciteljica otkrila kod svojih novih djaka.
Troje učenika ne zna svoje prezime. A jedan ne zna kako je mami pravo ime, kaže da je svi zovu Beba. Ali, roditelji kažu: "Sve on (ona), zna! A meni je tako slaatko što ne govori "čisto"… Ima vremena, naučiće.“Ima vremena? Koliko? Kad je vreme da dete progovori? Sa sedam godina, ide na fudbal, engleski, a ne zna da govori srpski i ne zna da veže pertle! Ali većina njih ne izgovara pojedine glasove, a nekoliko njih ne zna većinu . Zbog toga što roditelji toliko malo vode računa o deci. Ali im zato kupuju satiće-smartiće i patike koje moraju jaako da čuvaju jer: "Molim te, učiteljice, obriši mi patike, tata će me ubiti na mestu ako vidi da su prljave, dao je silne pare za njih!".I sve sto su naucili , naucili su sa TV-a, interneta ili mobilnih telefona.
Zato se jako plasim za ovu novu generaciju, koja ima mnogo toga ,a u stvari nista nema.
DECO NIKADA NEMOJTE DA PRESTANETE DA VERUJETE U SNOVE PA CETE SIGURNO STICI DO POSLA IZ SVOJIH SNOVA. I PLANIRAJTE PORODICU. PORODICA MA KOLIKO SE TRUDILI DA JE UNISTE MORA DA OPSTANE! I NEMOJTE SE STIDETI NI JEDNE POSTENE PROFESIJE, A AKO VAM SE NEKO SMEJE STO STE ZIDAR ILI NEKI ZANATLIJA NE ZAMERITE MU JER NIJE U MOGUCNOSTI DA SHVATI KOLIKO JE ZANAT VAZAN ZA SVE LJUDE! I DECA! MNOGO DECE!

недеља, 8. септембар 2019.

ZOVEMEO GA HLEB I BEZ NJEGA NE MOZEMO DA ZAMISLIMO ISHRANU. I MISLIMO DA SE PRAVI SAMO OD ZITARICA. ALI NE. SVE ONO STO ZOVU HLEB MOZE BITI I OD VOCA I POVRCA NE SAMO OD ZITARICA, A NEKAD I OD MESA!
Kao namirnica hleb se pojavio u svakoj kulturi i na svim kontinentima. Zajedno s prvim naseobinama razvijalo se i umeće gajenja žitarica. Nastali su i tzv. prahlebovi, pljosnate vekne koje su se pekle na zagrejanom kamenju i bez kvasca spravljale od ječma, prosa, kukuruza i heljde. Prvi predak hleba bio je daleko sličniji onome što danas sve više čujemo: bez glutena i bez kvasca.Hleb koji danas poznajemo i najčešće konzumiramo najsličniji je egipatskoj varijanti. Pre nekih 4.500 godina Egipćani su brašnima koja sadrže gluten, kao što su pšenično ili raženo, počeli da dodaju pekarski ili hlebni kvasac i ostavljali smesu da fermentira, slično današnjem procesu, a među prvima su počeli da grade i pećnice. Danas postoji nebrojeno vrsti hleba širom sveta: arapske vekne, indijski čapati, kukuruzne tortilje Latinske Amerike… koje potiču od onog prvog, prahleba, dok je svaki hleb koji sadrži kvasac naslednik egipatskog.Beli hleb nije jedini. U svetu postoji bezbroj vrsta hleba, a i kod nas sve više u upotrebu ulaze raženi, beskvasni, sa semenkama, različitim dodacima i kombinacijama sastojaka. U zavisnosti od sastojaka takvi hlebovi su više ili manje bogati hranljivim materijama. Pa i ugljeni hidrati, zbog kojih mnogi izbegavaju ovu namirnicu, nisu sami po sebi štetni, već je potrebno znati kad su organizmu potrebni i u kojoj količini. Korist od ugljenih hidrata je da organizmu pružaju potrebnu energiju, i zato je poželjno unositi ranije tokom dana, i ne u većoj količini od ugrubo dve kriške hleba. Što se ide više u noć, to organizam slabije troši ugljene hidrate, i zato je najbolje konzumirati ih kad mogu i da se potroše – ujutro ili do sredine dana.
Na srpskom trzistu cak 60 vrsta hleba - na srecu od zitarica. U eri zdrave hranu ( bar tako je zovu) trziste je preplavljeno crnih hlebom, hlebom od ovsa, heljde, semenki ,bez brasna ( to sam probala odlican je) i ko ce ih sve nabrojati. Ali meni nisu toliko zanimljivi ovi hlebovi jer su nam dostupni pa sam mnoge probala. Zelela bih da ovaj blog posvetim neobicnim hlebovima koji to mozda i nisu u pravom smislu reci ustvari onako kako mi zamisljamo hleb, vekna koja se sece. Zelela bih da pisem o neobicnim hlebovima iz raznih zemalja. Beli hleb se već dugo smatra glavnim neprijateljem linije i zdravlja, on je povezan sa gojaznošću i visokimg krvnim pritiskom kod ljudi.
Profesor Žou Veibiao sa Univerziteta u Singapuru našao je način rešavanja tih problema, zadržavajući teksturu i ukus hleba. Svetu je predstavio najnoviji hit u ishrani - ljubičasti hleb koji je mnogo zdraviji od belog hleba!Žou Vijebao počeo je sa ekstrakovanjem antocijanina, prirodnog plavog pigmenta iz crnog pirinča, koji se može pronaći i u borovnicama i grožđu, izostavljajući njegova skrobna jedinjenja. Antocijanin je umešao u testo i dobio hleb mnogo bolji za ljudsko telo od belog!Kada se hleb ispeče na 200 stepeni, 80 odsto antioksidanata antocijanina ostaje sačuvano. Ovo jedinjenje reaguje i sa enzimima skorba iz brašna, zbog čega se ljubičasti hleb vari 20 odsto lakše u odnosu na običan, što je novu namirnicu odmah lansiralo na listu superhrane.
Prvi koga zovu banana hleb jeste vekna koja se sece i podseca na hleb jer u sebi ima brasno ,ali moze da bude i u kategoriji kolaca svakako. Banana bread potice inace iz Amerike, a odakle bi , kao i cuveni mafini tako u banana hleb mozete bukvalno dodati sta god pozelite ( orahe, suseno voce, jogurt, cimet...)
"Naan" je indijski "pljosnati" hleb s kvascem koji se peče u jako ugrejanoj "tandoor" peći.
Pečeni "naan" obično se premazuje rastopljenim maslacem ili maslom (ghee) pa se poslužuje uz sve moguće oblike indijskih soseva zvanih "curry."
Indijska hrana poznata je u svetu po svojim pikantnim jelima, a njihov hleb je možda i najvoljeniji deo njihovog obroka. Hleb liči na somun, ali je daleko mekši, i u ukusniji.
Da li ste nekad pravili sendvice za proslave bez francuskog hleba pod nazivom "Baget"?
Danci jedu razani hleb sa dodatkom kima i kakaoa da bi dobili tamnu boju! Dugo se i sprema i pece!
Kada je u pitanju nemačka kuhinja hleb je svakako na vrhu liste specijaliteta, ali ova namirnica za Nemce predstavlja mnogo više od hrane. Umeće pravljenja hleba Nemci pokušavaju da uvrste u UNESCO-vu listu nematerijalnih dobara. U Nemačkoj se proizvodi preko 300 vrsta crnog i belog hleba i više od 1.200 vrsta mini-hleba i peciva. Dampfnudel - seljacki hleb pravi se tri dana!Svaka regija u Nemačkoj ima svoj recept za pravljenje hleba, pa tako u severnom delu možete primetiti izobilje crnog, veoma sitog Kineski hleb koji se zove "mantou" osnovna je hrana na trpezarijskim stolovima kineskih porodica. Hleb je u Kinu stigao iz zapadnih zemalja pre nešto više od jednog veka. ražanog hleba, dok na jugu preferiraju lagan hleb od pšenice. Najčešće za pečenje koriste ražano brašno, nekada u kombinaciji sa pšenicom, i može posedovati još neke sastojke kao što su ovas, ječam, luk, orasi, semenke suncokreta, maka i susama, sir, slaninu, bilje i začine.
Hleb i peciva u Kini su slatki ili u najboljem slučaju imaju slatkasti ukus. Mantu hleb - od cega nego od pirinca .
Kineski hleb koji se zove "mantou" osnovna je hrana na trpezarijskim stolovima kineskih porodica. Hleb je u Kinu stigao iz zapadnih zemalja pre nešto više od jednog veka.U nekim delovima Azije, posebno u severnom delu Kine, pareni hleb je bitan sastojak ishrane. Veliki deo domaće proizvednje i uvežene pšenice se koristi za proizvodnju parenog hleba. Pareni hleb se priprema kuvanjem ili parenjem fermentisanog testa. Zato pareni hleb nema koru, suprotno hlebu napravljnom u zapadnjačkom stilu, već više mekanu, glatku, tanku opnu. Boja spoljašnje opne i unutrašnjih mrvica bi trebalo da bude veoma bela. Pareni hlb ima simetrični, lepo zaobljen oblik i vlažnu, elastičnu, izdašnu teksturu mrvica i jede se kao običan hleb, ili ispunjen mesom, povrćem ili slatkim sastojcima Od evropskih hlebova u Kini se prodaje samo Francuski baget hleb!
Hleb od krompira je nas domaci seljacki hleb naravno od ivanjickog krompira.
Za ovaj hleb sam nedavno saznala i hvala internetu na tome. Izuzetno je popularan, možete ga naći pod nazivom Japanski ili Mlečni hleb sa Tangzhong starterom. Veoma rasprostranjen na Istoku, a iako nosi naziv Japanski, poreklo mu je Kinesko. Njegova popularnost leži u mekoći i dugotrajnosti hleba, naime svež je i posle 5 dana, a pri tom nema nikakvih aditiva i sl. štetnih materija.
Tajna ovog hleba je u tzv. tangzhong starteru. Tangzhong starter je smesa koja se pravi od brašna i vode ili mleka. Odnos je uvek 1:5, u korist tečnosti. Ta masa se kuva na laganoj vatri dok ne postigne temperaturu od 65°C, na toj temperaturi se povećava apsorpciona moć glutena, moć da upija vlagu. I u tome leži tajna svežine i mekoće ovog hleba.
Meksicke tortilje vise podsecaju na palacinke ( kao i naan) ali meksikanci tortilje jedu uz obrok kao mi hleb.
Grof Šeremetjev je 1836. u pismu velikom pesniku Aleksandru Puškinu zapisao: „Ne valja, brate, ovaj život u Parizu: hrana je nikakva, crnog hleba ni za lek". Ove reči objašnjavaju ono što se podrazumeva kao prepoznatljivi ruski ukus. Crni, tj. ražani hleb, bio je sve do 20. veka najvažnija namirnica ne samo na seoskim, nego i na gospodskim trpezama. Ražani hleb je vekovima činio osnovu celokupne ishrane, posebno u selima. Uz „šči" (gusta čorba, obično od kupusa) seoska porodica bi obično pojela i do kilogram crnog ražanog hleba.Većina Rusa ni danas ne bi mogla da zamisli dan bez svog domaćeg crnog „borodinskog" hleba.
Izvinite al ovaj sam recept morala da prilozim da docaram svedski hrskavi hleb bez brasna koji je potpuno zdravm ali ne verujem da bi se ovde primio gde mirisni beli hleb pojedemo ako je vruc do pola na putu kak kuci. Evo sastojaka:
1dcl susama
1dcl bundevinih semenki
1dcl lanenih semenki
1dcl suncokretovih semenki
1 dcl bundevinog ili maslinovog ulja
1,1/2 dcl ovsenih mekinja
2, 1/2 dcl brašna od semenki (bundeva, lan, susam, suncokret)
kafena kašičica praška za pecivo
kafena kašičica soli
2dcl vode.
Sad malo da odemo i do Afrike. Da li je hlebno drvo stvarno hleb? Ova namirnica jeste osnovna hrana u tropskim područjima ^[. Retko kada se jede sirova, tako da se češće prži, kuva ili peče. Pošto je bogata skrobom, ukus podseća na krompir ili pečen hleb. Neretko se ovaj plod konzervira u jame koje se prekrivaju lišćem i na taj način ova namirnica može da se čuva oko godinu dana pa i više. Hlebno drvo koje je prethodno bilo konzervirano može služiti kao sos za mnoga jela.
Nisam ni zagrebala povrsinu price o vrstama hleba.
Nisam zaboravila da pomenem da se vekna od mesa pravi stvarno od mesa al se zove vekna.
Hleb moze da se pravi bukvalno od svega sto je brasnjavo! Bilo to zitarice, voce ili povrce.
I SAD MENI SAMO OSTAJE DILEMA DA LI JE BELI HLEB TOLIKO STETAN KOLIKO JE CRNI KORISTAN? I SVI OVI DANAS MODERNI 'ZDRAVI" HLEBOVI OD KO ZNA CEGA? MOJ IZBOR JE IPAK UVEK BELI HLEB, BELA SLANA PECIVA I BUREK NARAVNO!

петак, 6. септембар 2019.

NE ZNATE KO JE ABI DZONSON? I NE ZNATE ( BAR TAKO KAZU) DA U AMERICI NA KLINIKAMA SPECIJALIZOVANIM SAMO ZA ABORTUSE SPAJAJU DELICE FETUSA ( CITAJ BEBE) DA VIDE DA LI SU GA KOMPLET IZVADILI. SLIKA IZ FILMA UNPLANNED GDE FETUS ( CITAJ BEBA) IZBEGAVA SONDU KOJA CE GA IZVADITI - LEPO SE VIDI NA ULTRAZVUKU NIKADA MI NECE IZACI IZ PAMCENJA. PA AKO PLANIRATE ABORTUS POGLEDAJTE OVAJ FILM PRVO! A ONDA PROCITAJTE KNJIGU KOJU JE NAPISALA ABI 'ZIDOVI GOVORE" U KOJOJ SU ISKUSTVA ( PA I NJENO) SA ABORTUSA NA KLINICI PLANIRANO RODITELJSTVO. DANAS ABI IMA OSMORO DECE! NEKAD JE UCESTVOVALA U HILJADAMA ABORTUSA KAO DIREKTORKA TE KLINIKE! FILM NEPLANIRANI JE SNIMLJEN PO NJENIM MEMOARIMA).
Znate moj stav o abortusu. Opravdan je kada je zbog zdravstvenih razloga ( majke ili bebe) nemoguce ostvariti trudnocu do porodjaja. Ili kada je beba nastala kao posledica silovanja i zlostavljanja. U svim drugim slucajevima prvo treba dobro razmisliti. Nikad nije bas abortus jedino resenje. Uvek postoji jos neko iako ga u prvi mah ne vidimo. Zato treba dobro razmisliti. Abortuse koje danasnje devojke obavljaju po cak 9 puta opravdavaju zaposljavanjem, finansijskom situacijom ili cak nemogucnoscu da zbog mucnine odu na more??? Ili jednostavno ne zele obavezu - koja za njih predstavlja dete! Sad ako je majci dete obaveza onda se zaista zapitam ima li svrhe da ga rodi? Skoro da su one u pravu. Mada, to se cesto pitam zar danasnje devojke ne znaju nista o kontracepciji? A ako znaju ( naravno da znaju) zasto je ne koriste nego idu na abortuse kao meru kontracepcije. Uzas!
Da se vratimo mi na Abi koja je i sama imala dva abortusa - na dva nacina. Za nju su bili veoma opravdani razlozi iako je sa drugim abortusom dozivela pravi pakao. Rad na klinici u kojoj se obavljaju abortusi bio je studentu psihologije potpuni izazov. A da ne kazem da je "namamljena" i pricom da se na klinici vode psiholoski razgovori i da se devojkama ( zenama) pomaze da se odluce. Taj deo je potpuno privukao. I dok je radila kao psiholoski savetnik ,a kasnije u upravnica klinike ( cak 8 godina) rodila je i jedno dete u vrlo srecnom braku. Ni suprug ni roditelji nisu razumeli zasto radi to sto radi ali su je uvek podrzavali. Ispred klinike svakodnevni protesti ljidi koji se bore za zivot beba. Nekada i uspeju da neka devojka ne udje u kliniku! A onda prilikom jedne intervencije i asistiranja kod pobacaja ( iako je bila samo savetnik) videla je onu bebu koja bezi od sonde i prelomila je u sebi. Shvatila je istinu. Klinika se bavi samo pobacajima i tako zaradjuje ogromne sume novca. Tada prelazi na drugu stranu i pocinje njena borba za zivot beba. Danas Abi ima osmoro dece.
Evo i njene zivotne price. Rodjena je1980-te u Teksasu. Diplomirala psihologiju.Iako odrasla u konzervativnoj porodici koja se protivi pobacaju Abi je zapocela volontiranje u klinici za planirano roditeljstvo nakon sto je ugledala njihov stand na sajmu volontera na njenom fakultetu. Predstavnici klinike su trvdili da oni zapravo rade na tome da smanje broj pobacaja.Njen rad na klinici i volontiranje pocelo je 2001-ve godine.zanimljivo je da je ipak sve vreme bila u jako dobrim odnosima sa aktivistima iz Koalicije za zivot ( danas se zovu 40 dana za zivot).Svojim trudom i vrednim radom postala je najbolji zaposleni za 2008.mu godinu. Vec sledece godine kada je gledala kak ose fetus grci i pokusava da pobegne od vakumske cevi koja hoce da ga izvadi iz materice odlucuje da napusti taj posao. Za samo devet dana koji je provela u paklu kajanja ona 2009-te odlazi iz klinike.
Џонсон је аутор двеју књига. Непланирано , објављено у јануару 2011. године, говори о њеном раду у Планираном родитељству и њеном претварању у опозицију побачаја; књига је основа за филм који је објављен у марту 2019. Зидови се причају: Радници клинике за побачај причају своје приче , објављен 2016. године, препричава приче о бившим побачајима који су стигли кроз њено министарство .
Klinika u kojoj je Abi radila je tuzila Abi ,ali se nije dobro provela na sudu jer su isplivali mnogi ruzni detalji iz zivota i rada klinike. Zato je Abi oslobodjena, a 2013-te klinika je zvanicno zatvorena!
Zanimljivo je i to sto su Abi kao baptist i Doug ( njen suprug) kao luteran uopste ucestvovali u slucajevima namernog pobacaja - abortusa. Mada opet 2012-te oboje su postali katolici. Verovatno otud i toliko dece jer katolicka crkva zabranjuje abortus!
SAD JEDNO UPOZORENJE: FILM NEPLANIRANI NEMOJTE GLEDATI SAMI. POTRUDITE SE DA SA VAMA BUDE PARTNER. DRUGO IMA SCENA U FILMU KAO ONO SKLAPANJE FETUSA KOJE SU POTPUNO UZNEMIRAVAJUCE. ALI SIGURNA SAM I DA SU POTPUNO REALNE. NA KRAJU MI ZENE TRPIMO ZAISTA NEVEROVATNE STVARI, BOLOVE, RANE KOJE NIKAD NE ZACELE. I ZATO UZMIMO SE U PAMET I UCINIMO SVE DA NE DODJE DO NEZELJENE TRUDNOCE. A AKO DODJE IZBOR JESTE TEZAK I ZATO SAGLEDAJTE CELOKUPNU SLIKU KOLIKO GOD DA UZNEMIRAVAJUCE IZGLEDA.

среда, 4. септембар 2019.

NEMOJ DA JEDES HLEB SA PATOSA- GOVORILA JE MOJA BAKA! OD PROSLOSTI DO BUDUCNOSTI! PATOS I PATOS I PATOS!
Nekada smo ( pa do skoro) isli na Kalenic po hleb sa patosa ili u Vojvode Stepe i danas svratimo u mali beli kucerak privuceni hlebom koji mirise kao ni jedan! Zidane peci na patosu su danas retkost i normalno je da su fabrike zamenile vredne pekare, jer ko bi nahranio dvomilionski grad. Ipak, nostalgija ostaje. I kao sto rekoh neki dan, zao mi je sto nasa deca ne mogu da vide mnogo lepih stvari.
Progres mora da postoji, znam. Da nije napretka jos bi ziveli i bez struje i bez masina i komjutera i telefona... A mozda bi i bilo bolje.Umesto pekare na Kalenicu, jos jedan kafic. Valjda to tako treba. Pa se poredjali, apoteka, kafic, apoteka, kafic kao dve najneophodnije stvari na svetu. Monotoniju razbijaju prodavnice... Ima pekara ne kazem, ali nema ovog divnog hleba - sa patosa.
Na Trg Republike prosto ne zelim da odem otkad je dobio novo moderno ruho. Da nije "Konja" ne bih ga ni prepoznala. Na Kalemegdanu asfaltirane mnoge staze, Skadarlija poplocana nekim plocama...Progres valjda diktira da se sve staro i lepo unisti. Sta ja znam??? Mene hvata tuga i uzasna nostalgija.
Al opet gledam slike iz "belog sveta" , deca mi malo putuju, a i internet radi svoje. I nekako Berlin i Bec i Atina su ostali "svoji" usprkos progresu. Zanatlije nisu proterane u mnogim metropolama sveta, naprotiv! I sad ako mi prihvatamo nas Beograd takvim kakvim su ga napravili, verujem da turistima nije bas jasno. Mi koji imamo retko bogatu proslost trudimo se da je unistimo sto vise mozemo. Mada opet danasnje generacije drze se "ajfona". Kakvi obucari, sajdzije i ostali. Tako da shvatam da proslost mora da se prenosi sa kolena na koleno kako je oduvek i bilo. Medjutim, osecam da je proslost ostala gde je i bila i da nije preneta u sadasnjost samim tim tek buducnost mi izgleda lose.
I sad malo da se poigram reci da ovaj tekst ne bude pretuzan. Patos je nekada bio uobicajeni pod u kucama. Jeste drveni, ali ni nalik brodskom podu ili parketu ili slicnim podovima danas. Patos je bio izmedju zute,narandjase i svetle braon boje i njegovo odrzavanje je bilo "ogledalo" domacice. Postojala je specijalna mast kojom se premazivao i glancao do besvesti. Ali je bio prelep zaista. Danas, naravno niko ne bi imao vremena za to, pa svaki pod lici jedan na drugi, ali nekad se tacno po patosu znalo ko si, kakav si odakle si i tako dalje.Ako imate srece mozda poznajete nekog ko ima patos kao pod.
Patos u glasu imaju glumci kada hoce nesto da naglase. Glumiti "sa patosom" je privilegija, urodjeni dar koji se nemoze nicim imitirati. Samo retki glumci su to imali u sebi. Neverovatan i nepogresiv osecaj kad i sta treba da naglase. Nauciti tekst uloge je jedno, "uci u ulogu kako kazu scenarista i reziser je drugo, a osetiti ulogu nesto sasvim trece. Postoje glumci "sa patosom" i to je sreca.
Moram jedan dan da pisem o vrstama hleba. Bas dobra tema. U Pecincima postoji i muzej hleba sto svakako hleb i zasluzuje. I verujem da ga ima bezbroj vrsta. Ali ne znam da li je neki ravan hlebu sa patosa.
PATOS, PATOS I PATOS. SVA TRI JEDINSTVENA. SVA TRI U PROSLOSTI ( GLUMCI IZVINITE). SADASNJOST JE JOS JEDNOM POKAZALA KOLIKO JE SUROVA I SEBICNA.
A PROSLOST JE OSTALA DALEKO, NAPUSTENA I NEPRIZNATA.
PATOS!