NE ZNAM NA STA VAS ASOCIRA PRICA O STAROM RIMU? NA RIMSKO PRAVO, GLADIJATORE, ORGIJE, FILOZOFE,POZORISTA, BOGOVE...MNOGO TOGA IMA DA SE KAZE O ZIVOTU U STAROM RIMU! MEDJUTIM, MENI SE DANAS NEKAKO UPOREDJUJU STARI RIM I SADASNJE DRUSTVO! MOZDA I VAMA BUDE ZANIMLJIVO!

Za borbe gladijatora vezujemo smrt. Naime, borba je trajala sve dok jedan od gladijatora ne umre. Ali, borbe su se odvijale prema ustaljenim pravilima. Vodilo se računa o igračima, protivnici su morali biti slične građe i iskustva. Postojao je i sudija, koji je kontrolisao celu borbu i zaustavljao je, ukoliko bi neko bio teško ranjen. Kako se dosta ulagalo u gladijatore, treneri su ih obučavali kako da rane protivnika, a da ga ne ubiju i tako prekinu borbu. Životni vek gladijatora bio je kratak i brutalan.

Pročitajte više: http://edukacija.rs/zanimljivosti/nekoliko-zanimljivosti-o-gladijatorima

Za borbe gladijatora vezujemo smrt. Naime, borba je trajala sve dok jedan od gladijatora ne umre. Ali, borbe su se odvijale prema ustaljenim pravilima. Vodilo se računa o igračima, protivnici su morali biti slične građe i iskustva. Postojao je i sudija, koji je kontrolisao celu borbu i zaustavljao je, ukoliko bi neko bio teško ranjen. Kako se dosta ulagalo u gladijatore, treneri su ih obučavali kako da rane protivnika, a da ga ne ubiju i tako prekinu borbu. Životni vek gladijatora bio je kratak i brutalan.

Pročitajte više: http://edukacija.rs/zanimljivosti/nekoliko-zanimljivosti-o-gladijatorima

Moderna nauka i arheologija nam danas pužaju detaljniji uvid u život jednog gladijatora. Pa tako danas znamo da su ovi slavni zatvorenici imali poprilično dobru medicinsku negu. Njihove rane i lomovi su se lečili, a tokom oporavka čak su bili podvrgnuti i fizikalnim terapijama. Istorijski dokumenti potvrđuju da su neki gladijatori imali i vlastite privatne  doktore i masere, a njihova se ishrana pomno pratila.

Analizom 100 gladijatorskih borbi iz I veka  utvrđeno je da je samo 19 od 200 gladijatora izgubilo život u areni. Oni su jednostavno bili previše dragoceni da bi umrli.Poput današnjih sportova, gladijatorskim borbama je vladao finansijski interes. Lanistae, poduzetnici koji su kupovali, prodavali i novačili nove glaijatore bili su najvažniji faktor ovog krvavog sporta. On su gladijatore iznajmljivali za borbe, ali pre toga su ih vodili u gladijatorske škole, obučavali, dobro hranili… Lanistae su u svoje gladijatore ulagali jako mnogo sredstava.
Lanistae su bili toliko moćni da su uglavnom oni bili ti koji su odlučivali o životu gladijatora, a ne publika ili organizator (političar ili patricij). S obzirom da su ulagali novac u svoje borce, njima u interesu nije bilo da ih iznesu mrtve ili previše ranjene iz amfiteatra. Lanista je imao puno pravo da zatraži od sudije (da, svaka borba je imala sudiju) da poštedi borca ili da proglasi borbu nerešenom, kako bi se sprečilo nanošenje daljih ozlijeda.Sve ovo govori o statusu gladijatora u Rimskom Carstvu, a to da su bili slavni i bogati sportisti  potvrđuju i činjenice da su pobednici bili i jako dobro nagrađivani nakon borbi. Poslije borbe, pobednik se smio popeti do lože u kojoj su sedili dostojanstvenici, a tu bi i dobio nagradu – palminu granu i vrećicu sa novcem koju je smio zadržati, uprkos tome što je bio rob. Za izvanredne nastupe, gladijatori su mogli dobiti i lovorov venac, koji je ekvivalent današnjoj zlatnoj medalji. Neki ‘slobodni ljudi’ su postajali gladijatori upravo radi ovih nagrada. Da napomenem iako se izvinjavam na svim  bizarnostima  i   uznemiravajucim  postupcima da su "mocnici" pili krv gladijatora. U Starom Rimu su pili krv ubijenih gladijatora. Smatralo se da na taj način čovek dobija životnu snagu. Nekoliko rimskih autora opisuje kako su posle borbi sakupljali krv mrtvih gladijatora i prodavali je kao lek. Rimljani su mislili da gladijatorska krv može izlečiti epilepsiju. Podseca li vas to na masone i slicne tajne organizacije?
I sada sa cime da uporedimo gladijatore u nasem vremenu? Mene najvise podsecaju na preplacene sportiste , uobrazene "zvezde" koji se sportom bave iskljucimo radi novca i slave! Danasnji gladijatori takodje imaju sponzore,takodje imaju slavu  i novac koji "zaradjuju" u namestenim borbama. Sport je dakle od pocetka bio izuzetno planirana igra mocnika koja za svoje potrebe nekoga slavi ili "ubija". Pa, eto slicniji smo nego sto bi zeleli nasim precima od pre dva milenijuma.
 Iako je prosečan životni vek u Starom Rimu 25 godina, mnogi Rimljani su doživeli starost. Na određivanje cifre 25 su verovatno uticale česte smrti žena pri porođaju, kao i česte smrti dece. U proseku, Rimljani nisu živeli kraće od nas. To nas dovodi do sumorne istine. I dalje se govori kako zivimo duze ,ali da li je to istina? Ne umire li mnogo mladih od bolesti i ne umiru li  i danas zene na porodjaju?
Rimski sat je mogao da traje od 75 naših savremenih minuta u toku leta do 44 u toku zime. Stvar je u tome što su se Rimljani uglavnom orijentisali prema suncu. 12 dnevnih sati počinjalo je sa izlaskom sunca, a 12 noćnih posle zalaska. Dužina svakog sata je bila promenljiva, jer se dužina dana zimi i leti jako razlikovala. Zbog toga su Rimljani imali razumevanja za kašnjenje, a ni sami nisu bili naročito ažurni. Ovo je fenomenalno. I oni su znali to da mi ustvari nista ne znamo  o vremenu. I tako su ga tretirali. Nisu ga stavljati u krute okvire kao mi, donoseci nam time stresan zivot.
Rimljani su procenjivali ljude po izgledu – tačnije, po boji odeće. Postojale su dve varijante – sve nijanse braon, žute, sive i crne boje su se smatrale znakom siromaštva; sve nijanse crvene, ljubičaste i zelene nastajale su veštačkim putem, bile su skupe, dopremljene iz daleka i smatrale su se znakom bogatstva. Naročito šik je bilo nošenje ljubičaste odeće. Da li danas isto cenimo ljude samo po odeci? Nikad vise cini mi se!
 U Rimskom carstvu su se rodili veliki filozofi, kao što su Seneka i Marko Aurelije. Ipak, mnogi Rimljani su bili neprijateljski nastrojeni prema filozofiji. Smatralo se da izučavanje filozofije sa fokusom na unutrašnji svet čoveka čini ljude nepodobnima za aktivan život i služenje državi. Sluzenje drzavi? Ne treba da budes pametan , to je dobro za drzavu! Poznato?!
 Od kraja I veka n.e. rimski carevi su uveli tradiciju svakodnevnog ispijanja malih količina otrova radi poboljšanja imuniteta. Taj otrov se nazivao mitridat, u čast Mitridata Velikog, kralja Ponta, koji je prvi isprobao ovaj metod. Meni ovo lici na prici o vakcinama! Mozda i uzimanju nikotina, droga, al prvenstveno uzimanje malih doza bolesti?
Rimljani su toliko voleli da preteruju u svemu, da su čak uveli tradiciju povraćanja tokom gozbi. Po rečima Seneke, Rimljani su se na gozbama prejedali, nakon čega bi izazivali povraćanje da bi ispraznili želudac i nastavili da jedu. Orgije,  bahacenje,  blud, nemoral,  narcisoidnost,  i svih sedam smrtnih grehova bili su svakodnevnica u Starom Rimu. A danas imamo rijaliti sou programe i ostale nacine  propagiranja svega ovoga.  Sta je Stari Rim u odnosu na neki od nasih rijatilija - obrazovni program!
Incitat je bio omiljeni konj cara Kaligule. Po rečima Svetonija, bila je podignuta skulptura Incitata od mermera i slonovače i imao je purpurnu odoru i opremu od dragog kamenja. Svetonije takođe piše da je Kaligula nameravao da Incitata postavi za konzula. Moguće je da je na takav način car želeo da se našali sa senatom, pokazujući da je čak i konj u stanju da obavlja posao senatora. Ne pricam  o politici u mojim blogovima sa dobrim razlogom, ali ne mogu da odolim. Zato kad god su neki prenosi iz skupstine cuju se povici onih koji to pomno prate: svinji, govedo, konju....
Rimljani su se kupali svaki dan, ali sapun nisu koristili. Umesto toga su se mazali uljima, nakon čega bi ih sastrugali zajedno sa prljavštinom.
Rimljani su koristili ljudski urin za pranje odeće. Radnici su odeću stavljali u posudu i sipali u nju urin. Nakon toga, jedan čovek bi tapkao nogama po odeći da bi otklonio mrlje. Urin se koristio i za pranje zuba! Danas je hemija u sluzbi zdravlja na visokom nivou. Oslanjamo se na prakove za ves, sampone, sapune   i ostala sredstva za higijenu kao da nam od njih zivot zavisi. A  i zavisi, ali u obrnutom smislu. Mi se peremo da speremo prljavstinu, a time samo dodatno prljamo nasu okolinu. Paradoks savremenog sveta. Jedan od mnogih.
SAD BILO BI TU JOS PRICA RECIMO I O TOM RIMSKOM PRAVU KOJE JE I DANAS NESTO  BEZ CEGA NEMA SUDIJE ILI ADVOKATA I PRICA  O IZUZETNIM  POZORISTIMA KAKVIH DANAS NEMA , O RIMSKIM BOGOVIMA KOJE UZ GRCKE POMINJEMO MNOGO PUTA, ALI ZAVRSICU TEKST SAMO RECIMA: AVE CEZARE!

Gladijatorske borbe predstavljale su deo obreda na sahranama plemića. Naime, kada bi neka istaknuta ličnost aristokratskog društva, umrla, ožalošćena porodica bi angažovala osuđenike ili robove da se bore do smrti. Na taj način se održavao bizaran hvalospev pokojniku.
Legenda kaže, da su Rimljani verovali da krv čisti dušu pokojnika. Gladijatorske borbe predstavljale su vid žrtve, odnosno puštanje krvi za dušu pokojnika.
Kasnije su ove igre postale deo zabave elitnog društva. Održavale su se borbe između dva gladijatora, ali i između gladijatora i divljih životinja.


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zanimljivosti/nekoliko-zanimljivosti-o-gladijatorima

Gladijatorske borbe predstavljale su deo obreda na sahranama plemića. Naime, kada bi neka istaknuta ličnost aristokratskog društva, umrla, ožalošćena porodica bi angažovala osuđenike ili robove da se bore do smrti. Na taj način se održavao bizaran hvalospev pokojniku.
Legenda kaže, da su Rimljani verovali da krv čisti dušu pokojnika. Gladijatorske borbe predstavljale su vid žrtve, odnosno puštanje krvi za dušu pokojnika.
Kasnije su ove igre postale deo zabave elitnog društva. Održavale su se borbe između dva gladijatora, ali i između gladijatora i divljih životinja.


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zanimljivosti/nekoliko-zanimljivosti-o-gladijatorima

Za borbe gladijatora vezujemo smrt. Naime, borba je trajala sve dok jedan od gladijatora ne umre. Ali, borbe su se odvijale prema ustaljenim pravilima. Vodilo se računa o igračima, protivnici su morali biti slične građe i iskustva. Postojao je i sudija, koji je kontrolisao celu borbu i zaustavljao je, ukoliko bi neko bio teško ranjen. Kako se dosta ulagalo u gladijatore, treneri su ih obučavali kako da rane protivnika, a da ga ne ubiju i tako prekinu borbu. Životni vek gladijatora bio je kratak i brutalan.

Pročitajte više: http://edukacija.rs/zanimljivosti/nekoliko-zanimljivosti-o-gladijatorima

Za borbe gladijatora vezujemo smrt. Naime, borba je trajala sve dok jedan od gladijatora ne umre. Ali, borbe su se odvijale prema ustaljenim pravilima. Vodilo se računa o igračima, protivnici su morali biti slične građe i iskustva. Postojao je i sudija, koji je kontrolisao celu borbu i zaustavljao je, ukoliko bi neko bio teško ranjen. Kako se dosta ulagalo u gladijatore, treneri su ih obučavali kako da rane protivnika, a da ga ne ubiju i tako prekinu borbu. Životni vek gladijatora bio je kratak i brutalan.

Pročitajte više: http://edukacija.rs/zanimljivosti/nekoliko-zanimljivosti-o-gladijatorima

Za borbe gladijatora vezujemo smrt. Naime, borba je trajala sve dok jedan od gladijatora ne umre. Ali, borbe su se odvijale prema ustaljenim pravilima. Vodilo se računa o igračima, protivnici su morali biti slične građe i iskustva. Postojao je i sudija, koji je kontrolisao celu borbu i zaustavljao je, ukoliko bi neko bio teško ranjen. Kako se dosta ulagalo u gladijatore, treneri su ih obučavali kako da rane protivnika, a da ga ne ubiju i tako prekinu borbu. Životni vek gladijatora bio je kratak i brutalan.

Pročitajte više: http://edukacija.rs/zanimljivosti/nekoliko-zanimljivosti-o-gladijatori

Za borbe gladijatora vezujemo smrt. Naime, borba je trajala sve dok jedan od gladijatora ne umre. Ali, borbe su se odvijale prema ustaljenim pravilima. Vodilo se računa o igračima, protivnici su morali biti slične građe i iskustva. Postojao je i sudija, koji je kontrolisao celu borbu i zaustavljao je, ukoliko bi neko bio teško ranjen. Kako se dosta ulagalo u gladijatore, treneri su ih obučavali kako da rane protivnika, a da ga ne ubiju i tako prekinu borbu. Životni vek gladijatora bio je kratak i brutalan.

Pročitajte više: http://edukacija.rs/zanimljivosti/nekoliko-zanimljivosti-o-gladijatorima

Za borbe gladijatora vezujemo smrt. Naime, borba je trajala sve dok jedan od gladijatora ne umre. Ali, borbe su se odvijale prema ustaljenim pravilima. Vodilo se računa o igračima, protivnici su morali biti slične građe i iskustva. Postojao je i sudija, koji je kontrolisao celu borbu i zaustavljao je, ukoliko bi neko bio teško ranjen. Kako se dosta ulagalo u gladijatore, treneri su ih obučavali kako da rane protivnika, a da ga ne ubiju i tako prekinu borbu. Životni vek gladijatora bio je kratak i brutalan.

Pročitajte više: http://edukacija.rs/zanimljivosti/nekoliko-zanimljivosti-o-gladijatorima