TABADZIJE "TABAJU" ZA ABADZIJE! EKMEDZIJA IH OBOJICU HRANI. MUTAVDZIJA PRICA SA NAKASOM .RABADZIJA I SAKADZIJA CEO DAN SE VOZE!
Culi ste verovatno ove reci mada vrlo retko. Ako nista drugo pominju se u "Slagalici". Stariji znaju o cemu se radi, mladi retko. Rec je naravno o starim zanatima koji su potpuno iscezli. Znam da je tehnologija postala toliko moderna da je sve kompjuterizovano ali "zlatne ruke" ovih majstora moraju da se pominju i sada kada zivimo u "digitalnom svetu". Kao sto imam "zal" za pijacama ( mada jos neke postoje) i nekim kasapskim radnjama i pekarama i prodavnicma "svilenih bombona" i ratluka tako da mi nedostaju one male radnjice u nasoj ulici .Poslednje sto je nestalo u mom kraju ( Vozdovac) jesu Djura - krojac, Zika- obucar, Luka -pekar , Steva - sajdzija.Moj svekar pamti i neke od gore pomenutih zanata. Ja sam ipak nesto mladja pa su mi poznati samo noviji zanati. A ni njih vise nema ili su vrlo retki. Za sada vidim ja pekare ali sa "modernim" pecivima koji idu uz ovo vreme. Krojace, obucare, sajdzije vrlo retko. A frizeri se ne daju - tu tehnologija ne moze da zameni veste ruke majstora. Ipak htela sam da pisem o onim starijim zanatima iako znam da se mogu naci na Vikipediji, nekako zelim da ih predstavim na moj nacin.
Abadzija je krojac koji je sio narodnu nosnju od abe- vrlo grubog sukna. Srecom nekadasnji ljudi nisu bili "nezni" kao mi sada, niti su patili od svih mogucih alergija. Njihovoj kozi bilo je udobno u yakvoj odeci. Svaka cast. Eto jos jedan primer koliko smo u stvari nazadovali kao ljudska vrsta. Postali smo jednostavno preosetljivi ,a srpska nosnja nije tako davno bacena u zaborav - ili jeste?
Bicakdzija- je izradjivao nozeve. Dobar zanat i vrlo koristan. Masta tih majstora je bila neverovatna. Nikad ovi nozevi izasli sa fabricke trake ne mogu biti toliko lepi i trajni.
Vunovlacar je zanatlija koji obradjuje vunu, rascesljava ,cini je vazdusastom ispremnom za dalju upotrebu. Dok sam bila mala zivela sam sa bakom koja je bila opsednuta strikanjem. Beograd je bio pun radnji sa vunom. Naravno ne pravom ili sa malim postotkom vune jer smo mi vec ona nezna generacija. Uzivala sam u motanju kplupcadi sa stringle i strikanju. Danas radnji gde se moze kupiti vuna je malo, a strikanje se tek ponekad vraca kao modni trend.
Gajtandzija nije pravio gajtane nego uzad i razne vrpce. Danas zaista ne znam za sta bi upotrebili uze sem da se obesimo, a vrpce se retko nose i u kosi i na odeci.
Degirmendzija je mlinar. Price o vampirima i vodenicama su u Srbiji neodvojiva celina. Ipak nista ne moze da se poredi sa sveze mlevenim brasnom ispod vodenickog tocka od kog se zamesi pogaca i ispece u crepulji.Ko nije probao ni ne moze da zamisli taj ukus.
Djumkrudzija je carinik. Od turske reci djumruk sto znaci carina. E pa lepo i danas postoje carinici ali ne verujem da imaju isti posao kao djumkrudzije. Danas se carine potpuno druge stvari.
Ekmedzija je pekar. Vec sam pominjala kako se nekadasnja peciva i hleb razlikuju od danasnjih . Danasnji proizvodi u pekari su puni aditiva i vestackih boja. Sve vise slusamo kako je opasno jesti hleb. Kao i svi Srbi ja hleb i peciva jedem u neogranicenim kolicinama. I ne mogu to da iskorenim nikako. Ipak se sa setom secam cika Lukinog hleba i pereca i kifli.
Zildzija proizvodi predmete od zile ( mesinga) kao sto su bili zvona, kantari, ciraci ( svecnjaci) i slicno. Danas zaista ne koristimo te stvari itaj materijal.
Ikonopisac, covek koji oslikava ikone. Jasno da danas postoje uglavnom restauratori koji pokusavaju da sacuvaju najvece nase blago ikone. Ne znam koliko im uspeva.
Jorgandzija sije jorgane,duseke jastuke. Steta. danas su deca alergicna na perje. Medjutim, jastuk od guscijeg perja i "dunja" jorgan napunjen perjem nista ne moze da zameni. Danas se pokrivamo sintetickim matrijalom koji ne izaziva alergije ali ne greje kao "dunja" niti moze da zameni glomazne jastuke u koje utones do pola ramena.
Klofner- majstor za limove, oluke. Stvarno ko danas pravi oluke i limene proizvode neophodne u izgradnji kuce?
Luladzija je naravno majstor koji pravi lule. Kao i za nozeve dodala bih da je tu kreativnost dolazila potpuno do izrazaja. To su bila prava umetnicka dela.
Mutavdzija se bavio tkanjem. Izradom torbica od kozije dlake koje su imale siroku primenu. U takvim torbicama djaci su nosili knjige za skolu, seljaci su u njima nosili rucak kad idu na njivu, a svi ostali su ih koristili kao mi danas torbe.
Nakas - moler. Zamalo da zaboravim na njih, a oni su i danas neophodni.
Odzacar. Ja nisam videla odzacara od kad sam bila devojka. Mozda zato vise nemam srece!
Pudar je bio cuvar vinograda.Ne samo sto je cuvao vinograd nego se bavio i orezivanjem,prskanjem, okopavanjem, branjem .. Radio je za nadnicu u tudjem vinogradu naravno.
Rabadzija je imao volove i zapregu i prevozio je robu za novcanu naknadu. Danas imamo "Potrcka" koji nam za nadoknadu donosi robu iz radnje. Super.
Sakadzija je razvozio vodu za pice po varosi. Saka je bure u kome je stajala voda. Dobro sad imamo vodovod i to je u redu.
Tabadzija se bavio tabanjem (udaranjem) tkanine da bi je omeksao. Najcesce je u pitanju bila vunena tkanina. Zasto nije tukao "abu"? I sto vunovlacar to nije radio. Ali dobro je sto postojala podela poslova. Vise razlicitih poslova vise zaposlenih ljudi jel tako?
Fikeslija - proizvodnja baruta za puske i kutijica od drveta ili koze u kojima se barut cuvao. Zanimljivo ali danas mozda samo za lovce. Da li je i to zanat-lovac?
Ceramidzija -izrada ceramide ( crepa) za krov. Danas samo fabricki i mislim da je to jedna od retkih stvari koje bolje izgledaju kad se prave masinama.
Ciglar je pravio cigle i da isto mislim kao za ceramidzije.
Cibukdzija je covek koji izradjuje duge lule za duvan cesto u kompletu sa ukrasenom glinenom posudom. Zar to nisu nargile? Danas mladi masovno odlaze u Habibi i Seherezadu - mesta u Beogradu gde se pusi nargila!
Dzevanhirdjija je isto sto i kujundzija - izradjivao je nakitod zlata i dragulja. Ima ih i danas ali ne znam kako to funkcionise. Da li su ovi danasnji zlatari i majstori za izradu nakita ili samo preprodavci - mislim na Beograd!
Sesirdjija - je pravio sesire. Nekad se nije moglo zamisliti da gospodin ili gospodja ne nose sesir. Sesir je bio obolezje staleza.
Prosli smo kroz neke zanate. Verovatno sam mnoge i propustila. Zamislite kolika je to raznolikost poslova. I svi su se radili rucno kao rucni radovi koje nisam spomenula ( vez, heklanje, izrada goblena). Ruke su bile najbolji kompjuter ili masina. Danas smo ruke zamenili za pomenute pomagace. Dobro, ne moze se protiv tehologije. I zaista nam masine pruzaju veliku pomoc. Ipak mislim da se u nekim stvarima ne mogu zameniti majstorske ruke sa masinom. Niti prava hrana sa ovom danasnjom.
MOZDA BI TREBALI DA U SKADARLIJI KOJA JE VEC BOEMSKA CETVRT NAPRAVIMO SVOJEVRSTAN SKUP ZANATSKIH RADNJICA KOJE BI PRIVUKLE PAZNJU I MLADIH I TURISTA A I NAS STARIJIH SVAKAKO. I GDE BI MOGLI DA PRISUSTVUJEMO MAGIJI PRAVLJENJA RECIMO CIPELA ILI TORBICA!
Culi ste verovatno ove reci mada vrlo retko. Ako nista drugo pominju se u "Slagalici". Stariji znaju o cemu se radi, mladi retko. Rec je naravno o starim zanatima koji su potpuno iscezli. Znam da je tehnologija postala toliko moderna da je sve kompjuterizovano ali "zlatne ruke" ovih majstora moraju da se pominju i sada kada zivimo u "digitalnom svetu". Kao sto imam "zal" za pijacama ( mada jos neke postoje) i nekim kasapskim radnjama i pekarama i prodavnicma "svilenih bombona" i ratluka tako da mi nedostaju one male radnjice u nasoj ulici .Poslednje sto je nestalo u mom kraju ( Vozdovac) jesu Djura - krojac, Zika- obucar, Luka -pekar , Steva - sajdzija.Moj svekar pamti i neke od gore pomenutih zanata. Ja sam ipak nesto mladja pa su mi poznati samo noviji zanati. A ni njih vise nema ili su vrlo retki. Za sada vidim ja pekare ali sa "modernim" pecivima koji idu uz ovo vreme. Krojace, obucare, sajdzije vrlo retko. A frizeri se ne daju - tu tehnologija ne moze da zameni veste ruke majstora. Ipak htela sam da pisem o onim starijim zanatima iako znam da se mogu naci na Vikipediji, nekako zelim da ih predstavim na moj nacin.
Abadzija je krojac koji je sio narodnu nosnju od abe- vrlo grubog sukna. Srecom nekadasnji ljudi nisu bili "nezni" kao mi sada, niti su patili od svih mogucih alergija. Njihovoj kozi bilo je udobno u yakvoj odeci. Svaka cast. Eto jos jedan primer koliko smo u stvari nazadovali kao ljudska vrsta. Postali smo jednostavno preosetljivi ,a srpska nosnja nije tako davno bacena u zaborav - ili jeste?
Bicakdzija- je izradjivao nozeve. Dobar zanat i vrlo koristan. Masta tih majstora je bila neverovatna. Nikad ovi nozevi izasli sa fabricke trake ne mogu biti toliko lepi i trajni.
Vunovlacar je zanatlija koji obradjuje vunu, rascesljava ,cini je vazdusastom ispremnom za dalju upotrebu. Dok sam bila mala zivela sam sa bakom koja je bila opsednuta strikanjem. Beograd je bio pun radnji sa vunom. Naravno ne pravom ili sa malim postotkom vune jer smo mi vec ona nezna generacija. Uzivala sam u motanju kplupcadi sa stringle i strikanju. Danas radnji gde se moze kupiti vuna je malo, a strikanje se tek ponekad vraca kao modni trend.
Gajtandzija nije pravio gajtane nego uzad i razne vrpce. Danas zaista ne znam za sta bi upotrebili uze sem da se obesimo, a vrpce se retko nose i u kosi i na odeci.
Degirmendzija je mlinar. Price o vampirima i vodenicama su u Srbiji neodvojiva celina. Ipak nista ne moze da se poredi sa sveze mlevenim brasnom ispod vodenickog tocka od kog se zamesi pogaca i ispece u crepulji.Ko nije probao ni ne moze da zamisli taj ukus.
Djumkrudzija je carinik. Od turske reci djumruk sto znaci carina. E pa lepo i danas postoje carinici ali ne verujem da imaju isti posao kao djumkrudzije. Danas se carine potpuno druge stvari.
Ekmedzija je pekar. Vec sam pominjala kako se nekadasnja peciva i hleb razlikuju od danasnjih . Danasnji proizvodi u pekari su puni aditiva i vestackih boja. Sve vise slusamo kako je opasno jesti hleb. Kao i svi Srbi ja hleb i peciva jedem u neogranicenim kolicinama. I ne mogu to da iskorenim nikako. Ipak se sa setom secam cika Lukinog hleba i pereca i kifli.
Zildzija proizvodi predmete od zile ( mesinga) kao sto su bili zvona, kantari, ciraci ( svecnjaci) i slicno. Danas zaista ne koristimo te stvari itaj materijal.
Ikonopisac, covek koji oslikava ikone. Jasno da danas postoje uglavnom restauratori koji pokusavaju da sacuvaju najvece nase blago ikone. Ne znam koliko im uspeva.
Jorgandzija sije jorgane,duseke jastuke. Steta. danas su deca alergicna na perje. Medjutim, jastuk od guscijeg perja i "dunja" jorgan napunjen perjem nista ne moze da zameni. Danas se pokrivamo sintetickim matrijalom koji ne izaziva alergije ali ne greje kao "dunja" niti moze da zameni glomazne jastuke u koje utones do pola ramena.
Klofner- majstor za limove, oluke. Stvarno ko danas pravi oluke i limene proizvode neophodne u izgradnji kuce?
Luladzija je naravno majstor koji pravi lule. Kao i za nozeve dodala bih da je tu kreativnost dolazila potpuno do izrazaja. To su bila prava umetnicka dela.
Mutavdzija se bavio tkanjem. Izradom torbica od kozije dlake koje su imale siroku primenu. U takvim torbicama djaci su nosili knjige za skolu, seljaci su u njima nosili rucak kad idu na njivu, a svi ostali su ih koristili kao mi danas torbe.
Nakas - moler. Zamalo da zaboravim na njih, a oni su i danas neophodni.
Odzacar. Ja nisam videla odzacara od kad sam bila devojka. Mozda zato vise nemam srece!
Pudar je bio cuvar vinograda.Ne samo sto je cuvao vinograd nego se bavio i orezivanjem,prskanjem, okopavanjem, branjem .. Radio je za nadnicu u tudjem vinogradu naravno.
Rabadzija je imao volove i zapregu i prevozio je robu za novcanu naknadu. Danas imamo "Potrcka" koji nam za nadoknadu donosi robu iz radnje. Super.
Sakadzija je razvozio vodu za pice po varosi. Saka je bure u kome je stajala voda. Dobro sad imamo vodovod i to je u redu.
Tabadzija se bavio tabanjem (udaranjem) tkanine da bi je omeksao. Najcesce je u pitanju bila vunena tkanina. Zasto nije tukao "abu"? I sto vunovlacar to nije radio. Ali dobro je sto postojala podela poslova. Vise razlicitih poslova vise zaposlenih ljudi jel tako?
Fikeslija - proizvodnja baruta za puske i kutijica od drveta ili koze u kojima se barut cuvao. Zanimljivo ali danas mozda samo za lovce. Da li je i to zanat-lovac?
Ceramidzija -izrada ceramide ( crepa) za krov. Danas samo fabricki i mislim da je to jedna od retkih stvari koje bolje izgledaju kad se prave masinama.
Ciglar je pravio cigle i da isto mislim kao za ceramidzije.
Cibukdzija je covek koji izradjuje duge lule za duvan cesto u kompletu sa ukrasenom glinenom posudom. Zar to nisu nargile? Danas mladi masovno odlaze u Habibi i Seherezadu - mesta u Beogradu gde se pusi nargila!
Dzevanhirdjija je isto sto i kujundzija - izradjivao je nakitod zlata i dragulja. Ima ih i danas ali ne znam kako to funkcionise. Da li su ovi danasnji zlatari i majstori za izradu nakita ili samo preprodavci - mislim na Beograd!
Sesirdjija - je pravio sesire. Nekad se nije moglo zamisliti da gospodin ili gospodja ne nose sesir. Sesir je bio obolezje staleza.
Prosli smo kroz neke zanate. Verovatno sam mnoge i propustila. Zamislite kolika je to raznolikost poslova. I svi su se radili rucno kao rucni radovi koje nisam spomenula ( vez, heklanje, izrada goblena). Ruke su bile najbolji kompjuter ili masina. Danas smo ruke zamenili za pomenute pomagace. Dobro, ne moze se protiv tehologije. I zaista nam masine pruzaju veliku pomoc. Ipak mislim da se u nekim stvarima ne mogu zameniti majstorske ruke sa masinom. Niti prava hrana sa ovom danasnjom.
MOZDA BI TREBALI DA U SKADARLIJI KOJA JE VEC BOEMSKA CETVRT NAPRAVIMO SVOJEVRSTAN SKUP ZANATSKIH RADNJICA KOJE BI PRIVUKLE PAZNJU I MLADIH I TURISTA A I NAS STARIJIH SVAKAKO. I GDE BI MOGLI DA PRISUSTVUJEMO MAGIJI PRAVLJENJA RECIMO CIPELA ILI TORBICA!
Нема коментара :
Постави коментар