ODBACENE STVARI, ODBACENE ZIVOTINJE, ODBACENI LJUDI, ODBACENI ZIVOTI! GLAGOL ODBACITI NE ZNACI ISTO STO I BACITI - LOGICNO. BACITI NESTO ZNACI DA TO VISE NE MOZEMO KORISTITI, DA JE NEISPRAVNO I NEUPOTREBLJIVO.ODBACITI NESTO ZNACI POTPUNO ISPRAVNU STVAR ILI MALO OSTECENU BACITI IAKO JE MOZEMO I DALJE KORISTITI!IZA SVEGA ODBACENOG POSTOJI TUZNA PRICA. I ZATO DOBRO RAZMISLITE PRE NEGO STO NESTO ODBACITE.
Pocnimo od stvari.Najmanje tuzna i teska prica. Ali je zato izuzetno zanimljiva. Pre nekoliko godina radila sam na Karaburmi. I sticajem okolnosti sedela sam u parku u blizini pijace i kontejnera (cuvala sam bebu i svaki sam je dan tu dovodila) . Nelogicno ali drugi park nije bio u blizini. Kakva gradacija po pitanju bacanja i odbacivanja. Ujutru prodavci sa pijace pobacaju ono sto im po njihovom misljenju ne treba. Vredne domacice iz svojih stanova bace i odbace ono sto one misle da im ne treba. Onda oko podne dolaze Romi koji skupljaju te stvari ( prodavace ih sledeceg dana na pijaci). Posle njih dolaze na zalost beskucnici i ljudi na ivici bede i uzimaju ne samo stvari koje prethodne dve grupe nisu htele nego i odbacenu hranu! Strasno. Poslednja grupa su djubretari koji pre nego sto samelju djubre uzmu vece odbacene stvari ( delove namestaja, bele tehnike i slicno).U stvari u kontejnerima ostaje "pravo" djubre - nesto sto zaista treba baciti. Odbacene stvari su nasle drugi dom!!!!
Prica o odbacenim zivotinjama je vec tuznija. Znate ec svi o cemu se radi. Uzimaju se male mace i kuce. Pa se hrane, maze, kupaju, kupuju im se igracke. Hrane se samo specijalnom hranom koja kosta zaista mnogo. Pa korpice za spavanje pa do odelca i cipelica. A onda maca ili kuca porastu i nekako se izgubi interesovanje. Ili posto je to velika obaveza pocne da ti smeta i sta se desava? Nesrecna zivotinja do juce mazena pazena irazmazena nadje se na ulici potpuno nepripremljena na zivot na ulici. Zivotinje koje su odrasle i zivelena ulici znaju da se snadju - kucni ljubimci ne. I zavrsavaju vrlo lose. Ili ih zgazi auto ili crknu od gladi. Koliko smo mi ljudi surovi. Ponasamo se prema zivotinjama kao da su igracke. Zivotinje se ne mogu tek tako odbaciti. Ali sta vredi pricati. Pogledajte samo koliko pasa je na ulicama i to i rasnih naravno. U mojoj ulici se pojavljuje prava sijamska macka ( ali vrlo divlja ne da se uhvatiti).Ne odbacujte svoje kucne ljubimce kad vam dosade. To je bas svirepo.
Odbaceni ljudi. E tek to je tuzna i surova prica. Postoji nekoliko grupa odbacenih ljudi. Najbolji je slucaj odbacenih partnera.Kad prodje ljubav jedan se partner uvek oseca odbacenim. Tu zaista ne vredi pravilo o ne odbacivanju necega sto jos moze da se koristi. Kada ljubav prodje partneri se moraju razici. Druga grupa odnosi se na odbacenu decu. E to je vec krajnje surovo. Ne znam da li je gore kada ih majke ostave odmah po rodjenju bilo da ih bukvalno bace ili ih ostave u sirotistu ili kod bake. Ili ona jadna deca koja iz ko zna kojih razloga budu odbacena od drustva u skoli i trpe nasilje od vrsnjaka. Da li bilo koje dete na svetu sme da dozivi takvu sudbinu? Da bude odbaceno od majke ili vrsnjaka? I na kraju grupa ljudi koji su odbaceni iz nekoliko razloga. Ljudi koji su pocinili zlocin i nalaze se u zatvoru. To je u redu moraju da budu kaznjeni ( sad i tu ima varijanti o pravednosti kazne ali to je druga i veoma duga prica). Ljudi koji su bolesni i nalaze se u psihijatrijskim ustanovama. To je tek pretuzna prica. Sta tek ti ljudi trpe ni krivi ni duzni jer ni stepen njihove bolesti nije isti, pa neki nisu smesteni u ustanove nego zive u okolini koja ih ismejava i ponizava ( vidi tekst o Pink televiziji). Grupa odbacenih ljudi koji su zavrsili na ulici. Jedni koji su finansijski propali i ostali bukvalno i bez krova nad glavom podsecaju na pricu o odbacenim kucama i macama. Jednostavno nisu sposobni da zive na ulici posle svih ugodnosti zivota u kuci. Medjutim, postoji ipak sansa jer ljudi imaju moc razmisljanja i snalazenja pa nekako i prezivljavaju. Drugi su pak na ulici bukvalno od detinjstva i snalaze se dobro koliko se to moze nazvati dobrim i zive na nacin koji se ne moze nazvati dostojnim zivotom za coveka. U ODBACENE LJUDE NAZALOST SPADAJU I LJUDI KOJI SU NAJINTELIGENTNIJI NA OVOME SVETU!
Odbaceni zivot. Shvatate da mislim na samoubistvo. Najbesmisleniji nacin da prestanes sa zivotom. Nikada nisam mogla da razgranicim uzimajuci u obzir sve pojedinosti koje su nekoga navele na samoubistvo da li je to cin hrabrosti ili kukavicluka. Bez obzira. Zivot je poslednja stvar koju treba odbaciti.
I TAKO. STA VISE MOGU DA NAPISEM. TAKO LAKO ODBACUJEMO.A TAKO TESKO PRIHVATAMO PRAVO LJUDI DA BUDU DRUGACIJI, ZIVOTINJA DA ODRASTU ILI PRAVO NA ZIVOT KAD SI VEC RODJEN!
Pocnimo od stvari.Najmanje tuzna i teska prica. Ali je zato izuzetno zanimljiva. Pre nekoliko godina radila sam na Karaburmi. I sticajem okolnosti sedela sam u parku u blizini pijace i kontejnera (cuvala sam bebu i svaki sam je dan tu dovodila) . Nelogicno ali drugi park nije bio u blizini. Kakva gradacija po pitanju bacanja i odbacivanja. Ujutru prodavci sa pijace pobacaju ono sto im po njihovom misljenju ne treba. Vredne domacice iz svojih stanova bace i odbace ono sto one misle da im ne treba. Onda oko podne dolaze Romi koji skupljaju te stvari ( prodavace ih sledeceg dana na pijaci). Posle njih dolaze na zalost beskucnici i ljudi na ivici bede i uzimaju ne samo stvari koje prethodne dve grupe nisu htele nego i odbacenu hranu! Strasno. Poslednja grupa su djubretari koji pre nego sto samelju djubre uzmu vece odbacene stvari ( delove namestaja, bele tehnike i slicno).U stvari u kontejnerima ostaje "pravo" djubre - nesto sto zaista treba baciti. Odbacene stvari su nasle drugi dom!!!!
Prica o odbacenim zivotinjama je vec tuznija. Znate ec svi o cemu se radi. Uzimaju se male mace i kuce. Pa se hrane, maze, kupaju, kupuju im se igracke. Hrane se samo specijalnom hranom koja kosta zaista mnogo. Pa korpice za spavanje pa do odelca i cipelica. A onda maca ili kuca porastu i nekako se izgubi interesovanje. Ili posto je to velika obaveza pocne da ti smeta i sta se desava? Nesrecna zivotinja do juce mazena pazena irazmazena nadje se na ulici potpuno nepripremljena na zivot na ulici. Zivotinje koje su odrasle i zivelena ulici znaju da se snadju - kucni ljubimci ne. I zavrsavaju vrlo lose. Ili ih zgazi auto ili crknu od gladi. Koliko smo mi ljudi surovi. Ponasamo se prema zivotinjama kao da su igracke. Zivotinje se ne mogu tek tako odbaciti. Ali sta vredi pricati. Pogledajte samo koliko pasa je na ulicama i to i rasnih naravno. U mojoj ulici se pojavljuje prava sijamska macka ( ali vrlo divlja ne da se uhvatiti).Ne odbacujte svoje kucne ljubimce kad vam dosade. To je bas svirepo.
Odbaceni ljudi. E tek to je tuzna i surova prica. Postoji nekoliko grupa odbacenih ljudi. Najbolji je slucaj odbacenih partnera.Kad prodje ljubav jedan se partner uvek oseca odbacenim. Tu zaista ne vredi pravilo o ne odbacivanju necega sto jos moze da se koristi. Kada ljubav prodje partneri se moraju razici. Druga grupa odnosi se na odbacenu decu. E to je vec krajnje surovo. Ne znam da li je gore kada ih majke ostave odmah po rodjenju bilo da ih bukvalno bace ili ih ostave u sirotistu ili kod bake. Ili ona jadna deca koja iz ko zna kojih razloga budu odbacena od drustva u skoli i trpe nasilje od vrsnjaka. Da li bilo koje dete na svetu sme da dozivi takvu sudbinu? Da bude odbaceno od majke ili vrsnjaka? I na kraju grupa ljudi koji su odbaceni iz nekoliko razloga. Ljudi koji su pocinili zlocin i nalaze se u zatvoru. To je u redu moraju da budu kaznjeni ( sad i tu ima varijanti o pravednosti kazne ali to je druga i veoma duga prica). Ljudi koji su bolesni i nalaze se u psihijatrijskim ustanovama. To je tek pretuzna prica. Sta tek ti ljudi trpe ni krivi ni duzni jer ni stepen njihove bolesti nije isti, pa neki nisu smesteni u ustanove nego zive u okolini koja ih ismejava i ponizava ( vidi tekst o Pink televiziji). Grupa odbacenih ljudi koji su zavrsili na ulici. Jedni koji su finansijski propali i ostali bukvalno i bez krova nad glavom podsecaju na pricu o odbacenim kucama i macama. Jednostavno nisu sposobni da zive na ulici posle svih ugodnosti zivota u kuci. Medjutim, postoji ipak sansa jer ljudi imaju moc razmisljanja i snalazenja pa nekako i prezivljavaju. Drugi su pak na ulici bukvalno od detinjstva i snalaze se dobro koliko se to moze nazvati dobrim i zive na nacin koji se ne moze nazvati dostojnim zivotom za coveka. U ODBACENE LJUDE NAZALOST SPADAJU I LJUDI KOJI SU NAJINTELIGENTNIJI NA OVOME SVETU!
Odbaceni zivot. Shvatate da mislim na samoubistvo. Najbesmisleniji nacin da prestanes sa zivotom. Nikada nisam mogla da razgranicim uzimajuci u obzir sve pojedinosti koje su nekoga navele na samoubistvo da li je to cin hrabrosti ili kukavicluka. Bez obzira. Zivot je poslednja stvar koju treba odbaciti.
I TAKO. STA VISE MOGU DA NAPISEM. TAKO LAKO ODBACUJEMO.A TAKO TESKO PRIHVATAMO PRAVO LJUDI DA BUDU DRUGACIJI, ZIVOTINJA DA ODRASTU ILI PRAVO NA ZIVOT KAD SI VEC RODJEN!
Нема коментара :
Постави коментар