NOVAC DAJE SLBODU

NOVAC JE ZNAK VELIKE SLOBODE - REKAO JE DOSTOJEVSKI! ZADNJIH GODINA POMAMA ZA BITKOINIMA ( I SLICNIM KRIPTOVALUTAMA ZA KUPUOVINU U VIRTUALNOM SVETU, ALI I OVOM NASEM REALNOM), A SAD SE UKIDA PAPIRNI NOVAC I UVODI OBAVEZNO CIPOVANJE. KAD SMO KOD CIPOVANJA ZAR NIJE VISE OBAVLJEN TAJ "ZIG ZVERI" O KOME CITAM VEC GODINAMA?
Još se nije ni slegla prašina oko mogućeg novca koji to nije, a Nemačka je već u neverici gledala već novi horor – na vrlo gledanoj i najpoznatijoj nemačkoj kući ZDF. Novinar je prvo lepo obrazložio naciji da se mnogi stručnjaci slažu kako je došao kraj novčanicama, jer su nepraktične, mogu izgoreti, mogu se ukrasti itd, i dao je primer super razvijene Švedske koja je skoro pa izuzela novac iz opticaja – tamo većinom svi plaćaju karticama.Čovek koji radi dan i noć da bi preživeo ima bar tu zadovoljštinu da drži u rukama plod svog rada, svoj novac s kojim će raspolagati kako on želi, potrošiti ga ili spremiti “pod krevet” za crne dane. Milioni ljudi na svetu svaki dan se ustaju, trče na posao, gube zdravlje i živce, gube celi život rmbajući za nevidljive gazde koji će im sad i njihov krvavo zarađeni novac učiniti nevidljivim. Trend ukidanja gotovine, keša, zahvatio je Evropu poput tornada. Počelo je u Italiji pod izgovorom borbe protiv mafije.
Na bankomatu možete podići najviše 1000 eura mesečno, zatim u Španiji, Grčkoj, sad u Francuskoj, zbog terorizma navodno. Najdalje u tome su otišle zemlje Skandinavije, Švedska, Norveška, Danska. U Holandiji je neki neki dan objavljen zakon da kafići i trgovine ne moraju uzimati novčanice ako neće. Ljudi prihvataju kartice jer je elegantnije, brže itd. Ali, ni ne slute šta će biti kad budu zavisni samo o tom komadu plastike u ruci.
Još uvek ima gotovine pa nekako sve je još OK. Ali, kad vam ukinu minus, kad banka samo ugasi vašu karticu ili se banka ugasi itd. Šta onda? Gde ćete posuditi do prvog, ili, zar će stari i nemoćni ili po bolnicama morati davati punomoć svoje kartice komšijama, bližnjima koji su možda i neodgovorni? Svet će se promeniti posve, naše navike, sve, postaćemo novi ljudi za novi, vrli svet. Je li to moguće. Na prošlom sastanku svetskih moćnika zemalja G-7 raspravljalo se o ukidanju gotovine iz opticaja za sve zemlje Evrope. Glavni “guru” tog projekta bio je nova zvezda na mađioničarskom nebu Peter Bofinger.
On je izneo svoj projekat u sklopu svoje leve socijaldemokratske stranke u nemačkom Bundestagu, ali i dao je intervju za Spiegel. Naravno, želi što pre da i u Nemačkoj bude usvojen zakon o bezgotovinskom plaćanju. Nema više troška za štampanje novca, nema više pljački banaka, tačno će se videti ko je kupio tampone a ko polugu zlata itd. Za svaku transakciju od pekara do WC-a u restoranu banka će naravno naplaćivati proviziju, i vama i teti u “klozetu”.
Koliko? Pa koliko joj volja. I tako je ta plastika u vašem džepu jedino što još imate, ako se bunite možete ostati i bez toga! Neće biti terorizma, deca će “jesti” samo zdravu travu, zamislimo svet bez ratova, bez droge, bez prevara. Provala bez korupcije. Ukidanje gotovine je u stvari znak dolaska antihrista na zemlju.
“Novac je uzrok zla u svetu pa vam zato ni ne treba” eto, to je ono što je Veliki Peter poručio narodu. Ne tako dorektno, naravno, svi su oni licimerno lingvistički izobraženi PRovci, ali ipak je rekao baš to. I to baš uoči velikog rata o kojem svi bruje, baš sad kad je skoro cela planeta u ratu , u poplavama, u haosu, u takvom moralnom neredu Peter prodaje maglu o boljem svetu.
Samo ako dozvolite da vam uzmemo još i to malo što imate, tu jadnu šaku dolara ili eura na vašem krvavom dlanu. Nećemo trebati kamere za svoje novo roblje, ništa od skupe zaštitarske opreme, samo ću pratiti trag vaše kartice i znati gde ste i šta radite. A kad im dosadite samo će vas “ugasiti”. Ni u crkvu se nećete moći sakriti, znaće za svaku vašu milostinju.
 Nedavno je u magazinu “Trend” objavljena vest da je austrijsko¬-nemačka kompanija za visoku tehnologiju EDAQUOS izbacila na tržište projekat o čipovanom novcu. Novčanice bi imale ugrađen RFID ¬ čip i u svakom trenutku na kasi ili u banci moglo bi se proveriti otkud novac. U slučaju da mu je trag mutan ili “bez porekla” istog momenta bi bio ugašen, dakle postao bi nevažeći. Zabrana poslovanja gotovinom postala bi nepotrebna. Ljudi bi se sami, preko noći, odrekli svoje najljubljenije tekovine civilizacije, novca. Plaćali bi desnicom, karticom, smartfonom ili će se vratiti nazad u pećinu i početi trampiti ¬ kožu za hleb ili vino.
 Nedvosmisleno je zigosanje povezano sa kupovinom i placanjem u svetom otkrovenju!!! A sta je u danasnje vreme povezano sa placanjem osim papirnog novca? Povezana je platna kartica. Onog trenutka kad satana ukine papirni novac platne kartice i ostala digitalna dokumenta bice ogoljena do krajnjosti i samo sa platnim karticama ce se moci kupovati i prodavati a sto je dokaz da su platne kartice i ostala digitalna dokumenta zig zveri jer je receno jos pre 2000 godina da se nece mocui ni kupovati ni prodavati bez ziga zveri u desnici ruci i na celu. To u ruci je upravo digitalna platna kartica - zig zveri u desnici ruci!!! Zig zveri na celu bice ubacivanje cipa u telu ljudi ali to se nece skoro desiti, tek na kraju vremena kad zasedne lazni prorok na celo sveta tek onda ce se krenuti u masovno ugradjivati i nasilno cipovi u telu. Sve do tada satana ce hvatati ljudske duse preko platnih kartica i ostalih digitalnih dokumenata jer je to njegovo lukavstvo. OVAJ TEKST O ZIGOSANJU -TO JEST CIPOVANJU LJUDI VIDELA SAM JOS 2011-TE. Sto znaci da ova prica sa ukidanjem papirnih novcanica i cipovanjem ljudi nije nova- naprotiv, nasla sam snimlke i od 2007-me recimo!
A evo jedna teorija zavere od prosle godine koja kruzi internetom:
Možda će ovo zvučati kao Orvelijanska noćna mora, ali već godinama postoji tehnologija za implantaciju RFID čipova u ljudska bića i praćenje svakog njihovog pokreta.
RFID znači Identifikacija putem radio frekvencije, i koristi elektromagnetna polja za automatsko identifikovanje i praćenje oznake prikačene na objekte, uključujući i ugrađeni čip.
Sve veći broj teorija zavera tvrdi da ćemo uskoro svi biti čipovani kroz programe vakcinacije pri rođenju ili biti primorani da imamo beskontni čip umesto novca.
Kao i kod svih zavera, postoje varijacije na ovu teoriju i one se razlikuju u krajnosti.
Na samom vrhu je tvrdnja da će svetske vlade postepeno ugasiti gotovinu tako da će jedini način na koji možete kupiti bilo šta biti sa ugrađenim čipom koji se može koristiti kao identifikaciona kartica i nadzor.

Sledeća je teorija da će čipovi biti tajno implantirani deci i ponekim odraslim osobama kroz programe vakcinacije.
Najekstremnija tvrdnja je u vezi sa verskim teorijama zavere.
Oni kažu da će implantirani RFID čip biti Žig zveri kao što je navedeno u Knjizi Otkrovenja.
Opet, svi ljudi će biti primorani da uzmu čip, tako da oni na vlasti mogu da znaju svaki detalj o nama i prate svaki naš korak.
Prema teoriji žiga zveri, Iluminati (ili Novi svetski poredak) planiraju sve da nas čipuju.U članku o zaveri piše: „Ono što je predstavljeno na ovoj stranici nije fantazija ili naša ideja nečega što se može destiti u bliskoj budućnosti.
Svaka stavka ovde će vam reći o napretku u tehnologiji koja ili već postoji ili je u završnim fazama razvoja i uskoro će biti puštena.
Svaka stavka ovde će vam pokazati ne samo plan, već i stvaran alat koji Novi svetski poredak koristi da vas prati baš sada u ovom trenutku i da vas kontroliše“.

Navodi se da bi to bio svetski sistem koji prikuplja informacije i povezuje ih sa ličnim podacima svih vrsta.
Dodaje se: „Ovo će kulminirati u čipu, ugrađenom u vašem telu, koji će vas lično povezati sa sistemom.
Danas vidite da se informacije već prikupljaju kada koristite kreditne kartice, kartice lojalnosti u supermarketima, vaš automobil ima kompjuterske čipove koji mu omogućavaju da funkcioniše – sve je pod kontrolom čipa koji hrani informacijama različite baze podataka širom sveta. Čak je i sam internet deo ovog sistema.
Postali smo svetska, povezana zajednica, čiji se svaki pokret prati i skladišti.
Za sada je sve dobrovoljno i Novi svetski poredak mora da odgovori pravljenjem sjajnih uređaja da nas namami da želimo da budemo praćeni – iPhone, pametni telefoni, RFID čipovi – ali dolazi dan kada ćete biti primorani da imate čip u svom telu.
Naučnici su eksperimentisali sa RFID implantima nekoliko godina.Da li je došlo vreme kada ćemo morati da dozvolimo da nam budu ugrađeni čipovi? Da li postoji mogućnost da sprečimo takav scenario?Naravno da ne ako hocemo da prezivimo posle ukidanja novca!!!!
STRASNO, STA DRUGO DA KAZEM. NOVAC JESTE VELIKO ZLO, ALI IMA ISTINE U TOME DA JE EKSTRA OSECAJ KAD VIDIS PLOD SVOG TRUDA- NOVAC.
NE ZNAM STA VISE DA KAZEM SEM DA TEORIJE ZAVERE NISU ZA DZABE. UVEK IMA NESTO ISTINE U NJIMA ZAR NE?

PATRIJARHAT ILI MATRIJATRHAT

PATRIJARHAT,MATRIJARHAT! KO TREBA VISE DA ZARADJUJE?
Nejednakosti u zaradama između regiona i između polova u Srbiji su ogromne. Zaposleni u beogradskom regionu, recimo, primaju čak 51 odsto veće plate nego zaposleni u centralnoj Srbiji. Tako je prosečna neto zarada u martu u Beogradu iznosila 63.860 dinara, dok je u Srbiji južno od Beograda isplaćena prosečna neto zarada od 42.201 dinar. U Vojvodini je plata nešto više nego u ostatku Srbije, ali daleko niža nego u Beogradu i iznosila je 46.992 dinara.
Jedna od zabrinjavajućih činjenica koje proizilaze iz ovog istraživanju su razlike između primanja muškaraca i žena.Na celom uzorku od nešto preko milion zaposlenih muškarci su u martu primili primili 22 odsto veću platu nego žene – 55.256 prema 45.450 dinara. Ubedljivo najveća razlika je na nivou visokoobrazovanih. Muškarci zaposleni sa diplomom fakulteta u martu su primili u proseku čak 89.749 dinara, a žene 65.419 dinara – razlika od čak 37 procenata. Najmanja razlika je kod zaposlenih sa srednjom stručnom spremom – „svega“ 26 odsto. Gotovo da ne postoji zemlja u kojoj žena zarađuje više od muškarca, a čak i kada rade isti posao - opet su manje plaćene. Međutim postoji dosta primera, naročito među mlađim ženama (između 22 i 30 godina starosti) koje potpuno poništavaju ovu statistiku. Osim što su obrazovane i uspešne u svom poslu, pune su samopouzdanja. Dakle, šta se dešava kada je muškarac u vezi sa ženom koja zarađuje više od njega?
1. Izgovorite nekoliko puta “Bez brige, ja ću platiti” i muškarac će vas otkačiti. U knjizi pod nazivom “Kada ona zarađuje više” objašnjena je ova haotična situacija za muškarca. Naime, on figurativno gubi osećaj muškosti kada se žena ponudi da plati račun, pa mu je najlakše da se ne upušta u dalji emotivni odnos sa tom ženom.
2. Pun novčanik uopšte nije seksi. Muškarci koji zarađuju manje od svojih žena osećaju se kao svojevrsni “paraziti”. Zbog toga, oni se lakše upuštaju u paralelne veze i varaju svoje partnerke kako bi iluzorno vratili osećaj muškosti. Tužno, zar ne ?
3. Muškarci imaju zdravstvene probleme ukoliko zarađujete više od njih. Nije šala. Naučno je dokazano da kada žena zarađuje više od muškarca, postoji veća šansa da njegovo zdravlje bude dovedeno u pitanje. Tada se muškarac suočava sa erektilnom disfunkcijom, anksioznošću i nesanicom. Da li je i vama ovo saznanje komično?
4. Iako više zarađujete i dalje obavljate sve kućne poslove. O da! Uspešne žene nakon napornog radnog dana uglavnom dolaze u nered. Postoji mali procenat muškaraca koji su spremni da preuzmu deo ovog posla na sebe.
Svaka treća Britanka glavni izvor finansija u porodici, što je porast od čak 80 odsto u poslednjih deceniju i po. U četvrtini američkih domaćinstava sa decom ispod 18 godina, majke su glavni izvor prihoda.
Podaci za Srbiju ne postoje, ali utisak je da i u našoj zemlji ova situacija više nije retkost.
Razlika je možda jedino u tome što nije reč o ženama koje zarađuju toliko da mogu da izdržavaju celu porodicu, već je posredi splet okolnosti u kojima muškarac nema posao, pa su dame prinuđene da donose kakav-takav hleb na sto.
Ovo je ogroman izazov za opstanak braka u zemlji u kojoj se, uprkos emancipaciji, i dalje očekuje da muškarac hrani porodicu. Dok je situacija privremena, odnos koliko-toliko funkcioniše. Ali, ako potraje, sredina, a ponekad i partnerka etiketiraće muškarca kao slabića, nesposobnjakovića i parazita.
"Žena može da vidi sebe kao vredniju time što ima veća primanja, ali i kao manje vrednu jer je sa nekim ko nije dovoljno 'muško'. Muškarac koji veruje da njemu nije mesto u kući, da on mora da bude taj koji hrani porodicu i koji se 'pita', zaista doživljava veliki udar na samopouzdanje. Postaje tužan, depresivan, povučen, neprijatan i grub zamišljajući šta ljudi koje poznaje misle i govore o njemu", kaže za "Život plus" psiholog Željka Kurjački.
Muškarac je tada u iskušenju da "vrati muškost" prevarom."Ukoliko muškarac nema posao, niti se bavi decom i kućnim poslovima, a pritom ispoljava bes i frustriranost zbog situacije u kojoj se nalazi, a žena radi i na poslu i kod kuće, postaje ljuta jer sagledava svoju poziciju kao nepoštenu. Tada su svađe neminovne", primećuje psiholog.
Sve se promenilo,nazalost ne na bolje.Zena je domacica, majka,zena, radnica sa punim radnim vremenom.Muskarac je domacica,zamenska majka sa punim radnim vremenom(ako imate srece). Niko na kraju nije zadovoljan svojim statusom. a tu je i okolina koja ne prihvata da je zena "glava kuce". Ne znam, i to uvek ponavljam da li su zene trebale da se izbore za jednakost koja to nikada nece biti. Dok se one "raspadaju" muskarci su kod kuce frustrirani ,bez volje i zelje . Plata koju bi imala majka i domaćica kada bi se sve njene aktivnosti tretirale kao profesionalne usluge iznosila bi više od 66.000 evra godišnje - izracunao je jedan "posteni" suprug.
Pa ne znam, vec koliko puta sam napisala da je neprocenjivo da zena bude kod kuce i bude fokusirana na decu i porodicu, a s druge strane je isto tako neprocenjivo da zena zaradjuje  i bude samostlna. Jos da zaista zaradjuje isto kao muskarci za iste poslove.
PA, ZENE RAZMISLITE STA DRUGO. DA LI JE VREDNIJE DA STE GLAVA KUCE NA USTRB PORODICE ILI DA STE OBICNA RADNA SNAGA NA USTRB VASEG OSECAJA DA I VI ZARADJUJETE DA VREDITE KAO I SVAKI MUSKARAC!
MUSKARCI ,RAZMISLITE STA JE BOLJE DA SE ANGAZUJETE I OBEZBEDITE SVOJOJ PORODICI SVE STO JOJ TREBA, DA SACUVATE ONO STO VAM JE BOGOM DANO DA STE GLAVA PORODICE I AUTORITET ILI CETE SVOJE MESTO PREPUSTITI ZENI SAD KAD JE ONA DOKAZALA DA MOZE SVE KAO I VI - I VISE!!!!

MOJA BAKA

MOJA  BABA JE BILA NAJNAPREDNIJA ZENA KOJU POZNAJEM! DONIRANJE ORGANA -NE, OZIVLJAVANJE NE, SAHRANA NE!
Odakle da pocnem. Moja draga baka (koja mi je bila vise kao majka, ali svojom krivicom) ostala je bez roditelja kada je imala 6 godina. Nju i brata i sestru usvojio je zli stric koji ju  je prodao coveku od 30 godina cim je napunila 14 godina i stekla sposobnost da radja. Ona je tu "sposobnost" iskoristila cak 6 puta (prvo je rodila sa 15) ,ali joj je troje dece zbog nemastine u ratu umrlo.Brata i sestru su joj ubili Nemci ( ili nasi) zbog toga sto su bili partizani. Tako se posle rata nasla sa troje dece i muzem koji je zavrsio na Golom otoku od koga je morala da se razvede jer je htela da bude vaspitacica?Njoj je taj posao izgledao kao spas sa neba jer je dobila krov nad glavom za decu i sebe ( kasnije je ta kuca koja je bila obdaniste postala njen i moj dom).Zavrsila je skolu, vise se nije udavala, borila se kao lav za svoju decu. Onda joj je stariji sin (moj ujak) otisao u vojsku u Sloveniju, tamo se ozenio, dobio decu  i ostao da zivi. Jeste da nas je posecivao,ali mislim da joj je to bila najteza rana narocito posle ovog novog rata kad je prestao da dolazi potpuno. Mladji sin (takodje moj ujak) nasao je posao u Subotici, ozenio se, ali se vratio i prakticno mene i mamu izbacio  iz bakine i nase kuce. U nasu porodicu koja je vec bila vise nacionalna ili kako smo se salili Jugoslavija u malom usli su pored dede Makedonca,Slovenka  i Bunjevka. Moj brat u Sloveniji prosirio je vidike i ozenio Crnkinju!Zatim sledi prica sa mojom majkom koja je imala samo jednu ljubav u zivotu (mog oca) ali za koga ja nisam znala do njegove smrti i koga joj je moja baka zabranila od samog pocetka jer je bio pijanac  i neradnik. Tako je govorila baka i ja sam verovala i bila na njenoj strani. Kasnije ,mnogo kasnije kad sam se udala za pijanca shvatila sam sta je to ( a to moj otac nije bio),  a kako je bio neradnik kad je radio na zeleznici   gde su ga cenili i gde je zaposlio i svoje sinove, jos mi je manje jasno. Nazalost umro je u svojoj 39-toj godini, a sa bracom po ocu nisam u kontaktu ( jedan je umro isto u 39-toj godini), a to je vec neka druga prica. I onda je moja mama ,trudna sto je tada bila velika sramota na silu udata za kuminog komsiju koji mi je dao prezime. Kad se porodila mama se vratila u Beograd ostavila me baki ,a ona je isla od mesta do mesta ,radila, slala pare ,dolazila da vidi mene,majku i svoju ljubav.Kad je moj tata umro ,vratila se u Beograd, ja sam vec bila punoletna, a ona je napokon oprostila majci. Ne znam da li je baka oprostila sebi ,nikada nismo pricale o tome. A o svemu sam mogla s njom! Dakle da  se vratimo mojoj baki. Nisam sigurna da li je ona zbog osecaja krivice jos vise produbila jaz sa svojom cerkom ili je prosto manje volela nego sinove iako joj se cerka nasla u svakoj situaciji, a ne sinovi, uglavnom baka je pozvala svog sina koji je ziveo u Subotici da dodje sa zenom i decom u nasu kucu. Mama i ja smo otisle u podstanare.
Baka je dobila nove unucice koje je odgajala jer su ujak i ujna puno bili odsutni. Dokle god joj je zdravlje dopustalo bdela je nad svima nama. Kad sam se udala i dobila decu dolazila je da mi pomogne oko praunucica naravno. Cuvala je moju mamu kad je dobila rak  i umrla, ja sam tad bila trudna i rodila trece dete.
Istog momenta kada je moja mama umrla moj ujak i ujna su resili da otkupe kucu od drzave za male pare, a moju su baku koja vise nije mogla da radi po kuci kao do tada poslali su u dom za stare. Zaista nisam mogla da je primim kod mene i jako se kajem zbog toga. Razocarana u decu, u zivot koji je bio vrlo tezak izdrzala je cak pet godina i umrla tiho bez da je iko znao. A onda krenu da stizu razna saopstenja. Ako joj bude toliko lose nikako da je prikljucuju na aparate nego da je puste da umre prirodno.Kakva hrabra odluka. Ne znam da li bih ikad to uradila, mada kako starim i razocarava me jedno po jedno dete ( muz je to uradio odavno) mozda i nije neka sreca ziveti kao biljka na teret svojoj porodici.Za njih pogotovu! Moram da razmislim o ovome!
Sledeci  dokument je odluka da njeno telo ne daju porodici. Onoj istoj koja je se odrekla zbog koristi!.Nije htela da ih optereti troskovima sahrane, niti je htela da ima grob koji bi mozda vise posecivali nego nju dok je bila ziva!  I da nas na svojevrstan nacin kazni! Sto je bar u mom slucaju potpuno uspela.
Nisam naravno nikada uspela da saznam nacin finansijske transakcije u kojoj je moj ujak dobio sve ,niti me to zanima , ali me zanima sta se desilo sa telom moje bake.Da li je kremirana sa jos mnogo napustenih osoba ili sahranjena u masovnoj grobnici za beskucnike? Kako god se desilo na kraju ove tuzne price stoji pocetak svih mojih uverenja. Ili je ova prica direktno uticala na moja uverenja!
Pa zato stalno spominjem eutanaziju, mada u svetlu novih dogadjanja moze doci do velikih zloupotreba ,ali baka je mozda uspela i da uzme eutanaziju u svoje ruke i zivot zavrsi dostojanstveno po svojoj zelji, misljenju i osecanjama. Dakle moja je bakica bila mnogo ispred sadasnjeg vremena.
Pricala sam da su sahrane u Srbiji postale skuplje od stanova i zivota. Baka je  i na to mislila. Porodica nije platila ni jedan dinar,a  zato sad nema ni mesto gde bi isla da oda pocast ovoj hrabroj ,napacenoj i nadasve razocaranoj zeni.
MNOGO SAM NAUCILA OD SVOJE BAKE! OD PRVOG KORAKA, PRVE RECI PA DO TOGA KAKO BITI BORAC. KADA SU SVI SA ZGRAZANJEM SLUSALI KAKO CU DA NAPRAVIM VELIKU PORODICU U SRBIJI DEVEDESITIH ONA ME JE PODRZAVALA I POMOGALA KOLIKO JE MOGLA JER JE RAZUMELA DA SAM BUKVALNO CEO ZIVOT BILA SAMA, KAO I ONA USPRKOS DECI KOJU JE RODILA I ODGAJALA. TAKO SAM I JA BILA OSTAVLJENA U DETINSTVU DA SE BORIM SAMA, U BRAKU SAM SE BORILA SAMA DA OSTANEMO KAKVA TAKVA PORODICA, A SAD ME JEDNO PO  JEDNO DETE NAPUSTA, A JA SAM SVE MANJE SPOSOBNA DA RADIM.
VIDIM LI JA TO SVOJ SMESTAJ U STARACKI DOM ILI IZNENADNU SMRT ZBOG SVAKODNEVNOG STRESA( STO BI BILO MNOGO MNOGO BOLJE)? MADA I SADA U PUNOJ KUCI LJUDI JA SAM USAMLJENA U SVOJOJ BORBI DA NAS ODRZIM NA OKUPU.
PA BAKO OBECAVAM DA CU DOBRO RAZMISLITI O EUTANAZIJI, OZIVLJAVANJU I SAHRANI, A TI POCIVAJ U MIRU GDE GOD DA SI! PUNO TE VOLIM!

NASLEDJE ILI VASPITANJE

DA LI NA RAZVOJ LICNOSTI VISE UTICE  NASLEDJE ILI VASPITANJE? TU SU ISTRAZIVANJA I NA RAZVOJ INTELIGENCIJE ILI KONGNITIVNIH SPOSOBNOSTI I NJIHOVA POVEZANOST SA GENETIKOM ILI UTICAJEM SOCIJALNE SREDINE. ZA SADA POUZDANOG ODGOVORA NEMA.EKSPERIMENTI SU VRSENI UGLAVNOM NA BLIZANCIMA.
Americki deciji psihijatar doktor Piter Nubauer decenijama je izvodio bizarne i tajne eksperimente na blizancima  i trojkama tako sto bi ih razdvojio.Tako je razdvojio trojke na samom rodjenju  i zapoceo svoje suludo istrazivanje koje je dokumentovano u dokumentarcu "Tri indenticna stranca" ,a ciji rezultat zbog besa javnosti nikad nije otkriven. Edi Galand, Dejvid Kalmen i Robert Safran rodjeni su 12. jula 1961.godine i odmah preko agencije za usvajanje dati razlicitim porodicama,a da nikome nije receno da je rec o trojkama.doktor je izabrao da svaki od njih zavrsi u jevrejskoj porodici razlicitog ekonomskog statusa kako bi bolje poredio njihov razvoj. Istrazivanje je radjeno temeljno -decaci su svakog meseca punih 12 godina dovodjeni u bolnicu na najrazlicitija istrazivanja,a svaki deo njihovih zivota (poput prvog koraka, voznje bicikla...) bio je sniman i zaveden u karton.Kada je 19-godišnji Robert Šafran 1980. godine krenuo na fakultet u Njujorku, iznenadio se jer su se svi ponašali kao da ga već znaju i bili veoma srdačni prema njemu. Ispostavilo se da su mislili da je on zapravo neko drugi - Edi Galand, student koji je prethodnu godinu proveo na istom fakultetu. Dva mladića izgledala su gotovo identično, ponašala se jednako, čak su i trenirali isti sport, voleli iste stvari i govorili na isti način, iako se nikada nisu upoznali.
Majkl Domic, Robertov cimer, koji je prethodno bio i Edijev cimer, rešio je da istraži o čemu se radi. Ubrzo je utvrdio da su obojica rođena istog datuma i data na usvajanje i pomogao dvojici momaka, za koje tada bilo jasno da su rođena braća, da se sretnu, piše "Dejli mejl".
Edi i Robert su bili presrećni i bili su uvereni da su jednojajčana braća, ali nakon što je njihova priča izašla u lokalnim novinama, javio im se još jedan mladić koji je tvrdio da izgleda isto kao oni. Bio je to Dejvid Kelman, student s drugog njujorškog fakulteta.
Tri identična momka i njihove porodice su se upoznala i insistirala su kod agencije za usvajanje da im da objašnjenje.

Saznali su da su oni zapravo bili redak slučaj jednojajčanih četvorki, od kojih je najmlađa beba preminula pri rođenju.

Tri dečaka je trebalo dati na usvajanje, ali umesto da ih usvoji jedna porodica, psihoanalitičar Piter Nojbauer iz Menhetnskog centra za razvoj dece, rešio je da sproveden zloglasan eksperiment kako bi utvrdio koliko na oblikovanje ličnosti utiče okolina, a koliko genetika. Nojbauer je to radio sa velikim brojem blizanaca.Tako su deca data u tri različite porodice, a morali su godinama kasnije da dolaze kod Nojbauera na pregled i testiranja.
Sva trojica su imala visok koeficijent inteligencije, voleli iste filmove, imali sličan tip žena koji im se dopadao, a pušili su čak i isti brend cigareta.
Ipak, ubrzo su otkrivene užasne posledice njihovog razdvajanja. Sva trojica su u nekom period života patila od depresije i anksioznosti. Zanimljivo je i da kada su progovorili govorili su da imaju braću.
O njihovoj neobičnoj situaciji snimljen je film "Tri identična stranca" koji je nedavno premijerno prikazan na "Sandens festivalu". Nažalost, premijeri su prisustvovali samo Robert i Dejvid.
Edi Galand je, nakon duge borbe sa depresijom, oduzeo sebi život u 33. godini, ostavivši iza sebe suprugu i kćerkicu.
Daljnja istraživanja kakva je vršio Nojbauer su, očekivano, prekinuta, a preživela braća tog naučnika danas nazivaju "lekarom nacistom" i optužuju ga da im je ukrao detinjstvo i da je kriv za Edijevu smrt. To je bilo pogrešno i surovo - rekao je Dejvid Kelman.Ocekuju da poverujem u to? Da su ljudi nekada prestali da vrse medicinska istrazivanja na drugim ljudima? Naravno da ne. Jedan doktor- naucnik je cak rekao sta su te ljudske zrtve ( ako su beskucnici, zatvorenici ili obicne prostitutke) nego kolateralna steta ( koliko god da ih je ubijeno u tim istrazivanjima) prema ostalim ljudima 7 milijardi koji ce  zbog toga imati koristi po svoje zdravlje?! Ne mislim da bilo ko milom ili silom izigrava "zamorca' ,a ovo sa decom je zaista veliki zlocin. Ovi su momci  preziveli, ali mnogo dece i umre prilikom tih eksperimenata. To je jos jedan u nizu razloga zato otimaju decu, tinejdzere,ljude...
O 530 blizanaca iz Srbije koji su bili "zamorci" u naučnoj studiji o uticaju genetičkih i socijalnih faktora na inteligeciju bruje svetski mediji.

Studija Univerziteta u Novom Sadu utvrdila je na odraslim blizancima da inteligencija uveliko zavisi od genetskih, naslednih faktora, dok sa druge strane uspeh u školi, osim od genetskih faktora, zavisi i od socijalnog okruženja, objašnjava psiholog Snežana Smederevac, koordinator studije.
 Nije dovoljno imati visok stepen inteligencije. Ako ne rastete u okruženju koje na adekvatan način stimuliše vaš intelekt, to vam neće pomoći - tvrdi Smederevac.
Bliznakinje Slađana i Svetlana (45) iz okoline Novog Sada opisale su studiju. Igrale su u dve odvojene prostorije uporednu igru na računaru. Zvuk u slušalicama bio je znak za onog ko gubi u igri. Ali kada bi jedna pobeđivala, druga bi čula jako neprijatan zvuk i mislila je da joj sestra to namerno radi. Kasnije im je rečeno da je to sa zvukom bila nameštaljka da bi se videlo kako jedna reaguje kad misli da joj druga smešta. Bila je poenta da se vidi da li ću ja sad početi da se svetim, pa ću i ja njoj da uradim nešto tako grozno - objašnjava uz osmeh Slađana Tapavica iz Kaća.
Ona je s identičnom sestrom Svetlanom Bojinović iz Petrovaradina, juče u Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu, prisustvovala prvom Danu blizanaca, priređenom u čast svih dosadašnjih učesnika studije.
- Naučile smo mnogo o sebi. Kada smo bile mladje, pod uticajem okoline i roditelja bile smo mnogo sličnije. A sada nas je promenio uticaj drugih iskustava - priznaju Ana i Maja Marković (32).
Učesnicima su dodeljeni sertifikati o zigotnosti zasnovani na molekularnoj analizi DNK, koja pokazuje da li su jednojajčani, dvojajčani ili možda poluidentični.
Srbija ima oko 7,1 milion stanovnika, od toga 1.000 blizanaca, navodi AFP.
Premda su savremenija istraživanja utvrdila da naslijeđe i okolina utieču na intelektualno funkcionisanje, još uvek se ne može odrediti tačan doprinos svakog od njih. Neki od razloga zašto je tako su pitanje etičnosti provođenja takvih istraživanja na ljudima (npr. razdvajanje monozigotnih blizanaca po rođenju, drastično variranje okolinskih uvjeta i sl.), te metodološki problemi (npr. različiti statistički problemi, različiti uzorci, nedostatak informacija o biološkim roditeljima, dob usvajanja djeteta i sl.). Prema dosadašnjim spoznajama, naslijeđe i okolina interaktivno djeluju na ljudske intelektualne sposobnosti. Naslijeđe se može shvatiti kao osnova i potencijal koji pojedinac ima, dok okolinski  faktori stimuliraju ostvarenje tog potencijala.
Oni momci sto su razdvojeni zbog eksperimenta pominjali su naciste. Pa da se i mi podsetimo malo eugenike koju sam vise puta pominjala u mojim tekstovima. Ali evo opet zbog  toga sto se ona i dalje obavlja. Vlada nacisticke Nemacke se mnogo oslanjala na principe eugenike, sto je kulminiralo "eutanazijom" citaj ubistivma mentalno obolelih, fizicki hendikepiranih,koji su mogli da "kontaminiraju" germansku rasu.Do kraja II svetskog rata "eliminisano" je 12 miliona ljudi.
Galton je verovao da se selektivnim "uzgajanjem” ljudske vrste može obezbediti da “najbolje” osobin ostanu u ljudskoj populaciji dok "najgore” mogu biti eliminisane. U SAD izmedju 1905-1933. nekoliko saveznih država je uvelo zakone na osnovu eugenike, a država je strogo zabranila imigraciju iz Istocne i Juzne Evrope.
Cilj je bio “odgajanje” genetički “čiste” američke populacije.Tokom tog perioda američke istorije, kriminalci, ljudi s niskim IQ, a u nekim slučajevima i žene s vanbračnom decu su sterilisani.  Istrazivanja iz 1993-ce ili moderna eugenika: 11% roditelja bi abortiralo dete ako se dokaže sklonost ka razvoju gojaznosti, 75% bi isto učinilo u slučaju da se otkrije neka urođena fizička anomalija, a 43% bi pristalo na genetički inženjering u cilju psihofizičkog poboljšanja svog potomka.
 KAKO GOD. JEDNO SAM SIGURNA. DA JE DOSLO VREME KADA TEHNOLOGIJA UVELIKO VRSI " PREPRAVKU " LJUDI NA RAZNE NACINE. DRUGO U STA SAM SIGURNA TO JE DA I PORED SVIH EKSPERIMENATA NIJE UTVRDJENO STA UTICE NA NASU LICNOST I NJENO FORMIRANJE. STO SVE ZAJEDNO ZNACI DA SVAKAKO ZELIMO ZDRAVO POTOMSTVO,ALI NE PO SVAKU CENU. TAKODJE UZIMANJE DECE  RADI ISTRAZIVANJA JE ZLOCIN NAJGORE VRSTE.

 

 

ZAVISNOST DECE OD INTERNETA

INTERNET ZAVISNOST DECE! OSAO PREKO INTERNETA! KOLIKO NAM TREBA ROBOVA???
Nova pojava koja parališe ljude i decu širom sveta i od njih pravi zavisnike gore od narkomana jeste internet zavisnost. Prisustvo ove savremene i lukave bolesti drastično se povećalo poslednjih godina, proširila se na sve krajeve sveta, a prisutna je i u Srbiji kod mališana koji imaju tek godinu i po, dve!Sve je češći slučaj da mala deca ne znaju da kažu kako se zovu, koliko imaju godina ili kako im se zovu roditelji, ali zato savršeno barataju pametnim telefonom, sama ga otključavaju, odlaze na Jutjub i puštaju animirane klipove. Tako su u stanju da ekran drže u rukama satima, da se potpuno izgube u vremenu i prostoru.
Kada ova pojava preraste u svakodnevnu, stvara se nekontrolisana potreba da telefon, tablet ili kompjuter uvek budu tu, a ukoliko roditelj pokuša da detetu stane na put i uzme mu uređaj, ono upada u krizu identičnu onoj koju imaju narkomani - u stanju je da vrišti, plače, zapomaže, trese se, znoji, crveni, guši se ili pada u potpunu histeriju praćenu čak i bolovima u telu. Istog trenutka kad dobije svoju "dozu interneta", smiruje se i dolazi sebi.
- Epohalni iskorak je to što je ovo prepoznato kao dijagnostička kategorija. Pošto su to istraživački kriterijumi, SZO je dao rok do 2022. godine da dijagnostikovanje zaživi, a kasnije će se eventualno proširiti jer nisu samo video-igre zlo koje donosi internet. Postoji zavisnost od društvenih mreža, četovanja putem interneta, kockanja preko interneta, pornografije... Privlačnost interneta ogleda se u kreiranju novog identiteta i tome da osobe imaju mogućnost da sebe predstave kao ono što bi želele da budu, a ne ono što jesu. Tako se kroz fantastične profile predstavljaju kao manekenke ili bogataši, a realnost je sušta suprotnost - kaže dr Mladenović.
Još veći problem je što se opsednutost internetom i pametnim uređajima javlja u najranijem detinjstvu, a krize su zastrašujuće.
- Apstinencijalni sindrom kod male dece je frapantan. Može se uporediti s krizom za heroinom - kaže dr Mladenović.
  Roditelji nesvesno potpomažu ovu pojavu jer detetu kupuju najnovije igrice i modele telefona, a umesto toga trebalo bi više vremena da provode s decom u prirodi.
- Kad shvate da dete ne može da se kontroliše, počinju svađe i ubeđivanja. Dete manipuliše i pokušava da se što više igra, a ponekad svesno slaže roditelje. Ne postoji čarobni štapić ili lek koji će pomoći. Prvo, najosnovnija je edukacija roditelja. Drugo, s detetom treba da postoji dogovor u kom ne sme da bude popuštanja kad dete kaže: "Mama, mogu li danas da igram 20 minuta duže, a sutra ću 20 minuta kraće?". I treće, moramo u obrazovni sistem da uvodimo postepeno kompjutere, da se koriste pažljivo i u kontrolisanim uslovima i da usmeravamo dete u svet računara, jer to je svakako budućnost - kaže Rajović i dodaje da trenutno radi u okviru EU na projektu Erasmus, koji će omogućiti kontrolu vremena provedenog na računaru.
Niko ne moze da izdrzi plakanje deteta. Kada se vratimo sa posla umorni ,nervozni sa glavom punom problema oko prezivljavanja najlakse je dati detetu mobilni ili kompjuter da se zabavi dok mi dodjemo sebi. Sad, ja sam moju decu vodila u duge setnje, pricala sa njima ,citala im price, pricala bi price koje sam izmislila da budu poucne, ali ipak su to jos bila koliko toliko normalna vremena. Razumem ja danas mlade koji imaju decu, njihov je tempo "paklen" i ne smatram da mogu  na drugi nacin da smire decu. Medjutim, onda treba da budemo svesni da ce svaka sledeca generacija biti zavisnija od tehnologije! To je to! I ne moze se promeniti.
Da li je to Serbian dreem, ziveti tamo gde si navikao, a zaradjivati vise od drugih? Logicna posledica posle odrastanja uz tehnologiju,internet posao! Prosecna zarada u Srbiji kazu u maju 426 evra. Mada realno malo njih ima taj prosek i sa onom pravom srpskom platom preziveti je ravno carobnjastvu.
Razlicite platforme za zaposljavanje (Upwork,Toptal i Elance) i ostali frilenser fazoni omogucuju "digitalnim radnicima " da zarade daleko vise nego da rade poslove u Srbiji. Nalazenje poslova na tim portalima ne podrazumeva stalnog poslodavca vec stalno takmisenje sa ostalim frilenserima iz celog sveta. Na petoj svetskoj konferenciji predstavljeno je i 16.000 registrovanih korisnika platformi iz Srbije ,od kojih je samo njih 465 uspelo da sklopi posao i zaradi novac.Posao digitalnih radnika je veoma tezak. Jedna osoba mora da istovremeno trazi posao, bude radnik, racunovodja i da razmilja koa menadzer i PR.
ZD dizajner Djordje Dj kaze da je  motivacija da postane frilenser bila  mogucnost da uz malo rizika onlajn zaradi mnogo vise nego sedeci u srpskim firmama. A presudno je bilo i fleksibilno radno vreme. Od frilensa moze jako dobro da se zivi, ali je potrebno uoziti veliki trud i vreme u to. Nista nije sigurno, ali ako se kockice sloze zaradis za tri nedelje novac s kojim mozes da zivis sest meseci- kaze on.A onda kreces da uleces iz projekta u projekat.
Ipak ,digitalni rad je vazan fenomen ,ali prava radnika zapravo ne postoje. Oni nemaju regulisan status o zaposlenju,nemaju samim tim socijalnu zastitu ,a samim tim ni penzioni fond.Mada ko kaze da ti je ako radis 12 ili cak 14 sati po raznim stranim firmama ili jos malo ovih nasih postojecih zagarantovano bilo kakvo pravo?
A sada malo o robovima kao poredjenje sa robotima?!
Bez savremenih mašina, jedno prosečno, gotovo siromašno domaćinstvo u Srbiji moralo bi da angažuje bar 50 robova kako bi održalo privid života koji danas vodi.
Samo za proizvodnju one količine hrane koju danas u proseku pojede sedam miliona Evropljana, koliko ih živi u zemlji veličine Srbije, bez mašina za obradu zemljišta i potonju preradu namirnica, bilo bi potrebno oko 70 miliona ljudskih robova.
Zamislite sada državu sa 77 miliona stanovnika gde je svaki deseti čovek slobodan, dok ostalih devet žive potpuno obespravljeni, gladni i mučeni, često vezani i potpuno ovisni od gospodara, osuđeni na težak rad do smrti.
Čak civilizacije u Antici bile su bolje izbalansirane. Pre dve hiljade godina, neposredno nakon propasti rimske Republike, kad je Rim pod Oktavijanom Avgustom obuhvatao i Cisalpinsku Italiju, na području imperijuma živelo je sedam i po miliona ljudi – od toga je građanska prava uživalo 4.500.000 Rimljana, dok je uz njih živelo 3.000.000 robova.a jednog patricija radi više stotina robova. On odlučuje o životu i smrti svakog od njih, dopušta im da žive u zajednici sa drugim robom ili robinjom, ali bez prava na venčanje (takozvani contubernium), oslobađa ih ili usmrćuje, hrani i odeva po nahođenju, koristi za sticanje prihoda i raspolaže na isti onaj način na koji moderan čovek tretira svoje mašine.
Kako ističe francuski istoričar Žan-Noel Rober, u antičkom dobu na robovima počiva skoro sva proizvodnja. U Starom Rimu robovi nisu samo za patricije – sasvim je prirodno stanje u kome građanin, ma kako bio bogat ili siromašan, nikada ne treba da radi i da sve poslove za njega obavljaju robovi.
Fizički rad, u rimskom poimanju sveta, moralno degradira ličnost. No, rimski je rob uglavnom deo dobro organizovanog domaćinstva i život mu nije onako užasan kakav je mogao biti život robova u varvarskom svetu.
Mada o njemu učimo iz grčkih i rimskih izvora, ropstvo je prirodna pojava ne samo oko Mediterana, koje njegovi gospodari Rimljani nazivaju naše more (Mare nostrum), nego na čitavoj planeti. Optimistične su procene da u ovo doba više od 50 odsto ljudske vrste čine robovi.
Do desetog veka robovima trguju Vikinzi i ruski trgovci koji ih dopremaju na Balkan. Robove prodaju i Mongoli i svi srednjeazijski narodi. Bagdadski kalifat doprema robove iz Venecije i Marselja. Istovremeno, muslimanski trgovci karavanima kroz Saharu dopremaju robove iz srca Afrike, a procenjuje se da na ovaj način u Evropu stiže oko 14 miliona robova.
Stanje se neće mnogo promeniti ni u narednim epohama, u Srednjem i Novom veku, a nažalost, robovlasništvo ni danas nije sasvim izumrlo. Međutim, prema podacima američke organizacije Free the Slaves, u ovom veku samo oko 0,5 odsto svetske populacije živi u nekoj vrsti ropskog položaja.
Raznovrsni su istorijski procesi doveli do toga, ali su bez sumnje, njihovo oslobađanje omogućile – mašine. One su, naime, od ljudi preuzele ono što je milione držalo u lancima – fizički rad.
Izuzetna efikasnost termodinamičkih mašina, kao i kaloričnost goriva koja koristimo za njihovo pokretanje, pokazala su se daleko više opravdanim od upotrebe sirove ljudske snage. Prema proceni irske Fondacije za održivu ekonomiju (FEASTA), jedan čovek mora da radi četiri pune godine da bi ostvario rad koji će izvesti jedan pun rezeorvar automobilskog goriva.
MORATE PRIZNATI DA JE OVAJ TEKST BIO PROSVETLJUCI. ROBOVI VISE NE POSTOJE BAR NE U ONOM OBLIKU KAO NEKAD. ROBOVI TEHNOLOGIJE SMO POSTALI SVOJOM VOLJOM I ONDA SMO IZMISLILI  ROBOTE KOJI CE DA RADE UMESTO NAS. DECU NAVIKAMO CIM SE RODE DA BUDU ZAVISNI OD TEHNOLOGIJE. TEZI,O KA POSLOVIMA KOJE CEMO RADITI IZ SVOJE FOTELJE. I ZELIMO DA NAS ROBOTI KAO NEKAD ROBOVI ( KAKO SLICNE RECI) ZAMENE U POSLU.
NE VREDI POSLE DA SE ZALIMO! SAMI SMO ODLUCILI  DA TREBA OVAKO DA ZIVIMO!

AGRESIJA

AGRESIJA! KAKO SE IZBORITI SA AGRESIVNIM LJUDIMA? IMA LI BAR MALO KORISTI OD DOZIRANE AGRESIJE?
Agresija je ponašanje koje karakteriše kontakt i komunikaciju sa drugim ljudima silom. Ljudska agresija se izražava direktno putem verbalnih, fizičkih ili kombinovanih napada ili indirektno kroz kompenzaciju ili indirektnu agresiju. Agresije mogu biti prikladne, ako se koriste za samoodbranu ili samopoboljšavanje, ali mogu biti destruktivne za sebe i druge.Kada kažemo da je neko agresivan obično se stvori slika nekog ko viče ili fizički napada. I svi ćemo se naravno složiti da je to nepoželjno i štetno ponašanje.Saosećaćemo sa nekim ko trpi takvo ponašanje i ako je u našoj moći pokušaćemo da zaštitimo tu osobu.
Isto tako, ako neko prema nama pokuša da bude agresivan, viče, vređa, udara, znaćemo da to nije u redu i pokušaćemo da se zaštitimo.
Ako se nekom požalimo na problem sa agresivnim ponašanjem prema nama, velika je verovatnoća da ćemo naići na razumevanje i uspeti da dobijemo zaštitu.
U takvim situacijama normalno je da osećamo neprijatnost i strah. Medjutim, postoji i pasivna agresivnost koja je bas zato sto je prikrivena mozda i opasnija od direktnog konflikta.
Najbolje resenje je svakako zdrava ili dozirana agresivnost kada iskazujemo svoj stav ili misljenje koje je korisno za nas.
Svaki put kada kažemo da nam nešto ne prija ili smeta, mi smo zdravo agresivni.
Svaki put kada tražimo nešto za sebe mi smo zdravo agresivni.
Svaki put kada nekom kažemo NE mi smo zdravo agresivni.
Sve to može drugim ljudima da izazove određenu dozu neprijatnosti ali nije ugrožavajuće za njih i nije destruktivno.
Postoji i stručni termin za zdravu agresivnost, a to je asertivnost: zauzimanje za sebe i svoje potrebe vodeći računa o drugim ljudima i njihovim osećanjima i potrebama.
Kada nas neko zamoli za nešto, i kada mi ljubazno kažemo ne zato što nam to ne odgovara ili ne želimo, taj neko će doživeti neprijatnost. Ali neće umreti!
I neće nas odbaciti,sto je vrlo bitno jer se zbog  toga najvise i ustrucavamo da kazemo sta mislimo.
Svi smo doziveli razlicite agresivne napade na nas ( verbalne, fizicke) i necu ni pisati o agresiji  koja je van ljudskih kontakata ( ratovi,crne hronike, rijati sou programi,  informacije) nego samo o nacinu kako se mozemo boriti sa tim.

Jedna od najčešćih karakteristika agresivnih, zastrašujućih i kontrolišućih osoba je to što vole da vas namerno iznerviraju kako bi  upravljale vama i drzale vas pod kontrolom.Čineći to, ove osobe su u prednosti u odnosu na vas i mogu iskorišćavati vaše slabosti.

Prvo pravilo suprotstavljanja “teškoj” osobi je da OSTANETE HLADNI. Što manje reagujete na provokacije, bolje ćete moći da prosuđujete i da se nosite sa izazovom. Kada vas neko uznemiri ili izazove, pre nego što kažete ili uradite nešto zbog čega ćete kasnije zažaliti, duboko udahnite i polako izbrojite do deset. Nisu sve agresivne, zastrašujuće ili kontrolišuće osobe vredne pažnje. Vaše vreme je dragoceno, kao i vaša sreca i blagostanje. Ukoliko ništa od važnosti nije u pitanju, nemojte trošiti sebe pokušavajući da se izborite sa osobom kojoj je negativnost način života. Bilo da se nosite sa ljutitim vozačem, napornim rođakom ili nadmenim šefom, držite se na distanci i izbegavajte kontakt sve dok je to moguće.
 Najvažnije što je potrebno imati na umu kada se nosite sa nezgodnim osobama jesu vasa prava i njihovo prepoznavanje i  kada su prekršena. Sve dok ne povređujete druge, imate pravo da se borite za sebe i svoja prava. S druge strane, ako povređujete druge možete izgubiti ta prava.

 Naravno, naše društvo je puno ljudi koji ne poštuju ova prava. Agresivne, zastrašujuće i kontrolišuće osobe, pogotovu, žele da vas liše vaših prava kako bi mogle da vas kontrolišu i iskorišćavaju. Međutim, vi imate moć i moralni autoritet da odlučite da ste vi, a ne napadač, glavni u vašem životu. Obratite pažnju na ova prava i dozovlite im vas održe pravdnim i jakim.

 Zajednički obrazac agresivnim, zastrašujućim i kontrolišućim osobama je taj što vole da svu pažnju usmere na vas.Ako reagujete odbrambeno upadate u zamku da svi pogledi budu okrenuti ka vama, pružajući agresoru više moći dok ona ili on prolaze nekažnjeno. Jednostavan i snažan način da promenite ovu dinamiku  jeste "vracanje lopte ” toj  osobi, a najlakše cete to uraditi postavljajuci joj pitanja.Neka vaša pitanja budu konstruktivna i istraživačka. Vraćajući loptu drugoj osobi neutralisaćete preterani uticaj koji on ili ona imaju na vas.

 Kada se prikladno koristi, humor može izvući istinu, razoružati “teško” ponašanje i pokazati da ste vrlo pribrani.Naravno humor ne mozete koristiti u svakoj situaciji, ali verujte da u vecini situacija bas moze da pomogne da se "probije led" ,smanji tenzija i omoguci normalna komunikacija.

Sposobnost da prepoznate i utvrdite šta je od značaja jedna je od najvažnijih sposobnosti koje možete iskoristiti da zaustavite “tešku” osobu. Uspešno postavljeni prioriteti stopiraju tešku osobu i primoravaju je da se prebaci sa agresivnosti na poštovanje. Da zaključimo, znanje kako da se izborimo sa agresivnim, zastrašujućim i kontrolišućim osobama zahteva ovaldavanje veštinom komunikacije. Kako budete primenjivali ove veštine, osetićete manje tuge, više poverenja, razvijaćete bolje odnose i veću hrabrost u komunikaciji. 

Nisam takodje govorila o agresiji u braku ili uopste u partnerskim odnosima jer  ta agresija vise pripada nasilju kao takvom, sto nikako ne znaci da je nasilje bolje ili gore od agresije ili cak da je to jedno isto. Po meni to nije isto jer agresija je borba moci - ko koga moze da potcini, a nasilje je samo demonstracija sile!

PA NEDAJTE SE LJUDI MOJI NI AGRESORIMA NI NASILNICIMA. BUDITE SVOJI, BORITE SE ZA SEBE ALI NE PRETERUJTE DA NE POSTANETE KAO ONI . KAD IZGUBITE KONTROLU NAD SOBOM I POSTANETE TESKI LJUDI NE CINITE ZLO SAMO DRUGIMA NEGO I SEBI . I TO MNOGO!

BITI SINGL

BITI "SINGL"? STA KAZU MOMCI KOJI SU RAZLOZI? A STA KAZU DEVOJKE? NARAVNO POSTOJI I VIRTUALNO NALAZENJE PARTNERA! IZNAJMITI PORODICU? VREME U KOME ZIVIMO DODATNO JE NAPRAVILO  STETU MUSKO ZENSKIM ODNOSIMA, A MANJAK SAMPOUZDANJA KOD MOMAKA ( A OGROMAN PORAST KOD DEVOJAKA) DOVEO JE DO TOGA DA MUSKARCI VISE NEGO IKAD 'RUSE' DEVOJKAMA SAMOPOUZDANJE I KAD TREBA I KAD NE TREBA, A DEVOJKE ZBOG TOGA IDU IZ KRAJNOSTI U KRAJNOST. MNOGO LOSA VREMENA ZA PAROVE!
 Momci imaju svoje razloge koji su mnogo drugaciji nego nekada. A i bitno se razlikuju od devojaka. Matrijarhat nije doneo ravnopravnost zenama nego je samo" uterao strah u kosti "muskarcima".
Korisnici društvene mreže Reddit odgovarali su na pitanje zašto su singl, a neki odgovori su se izdvojili od ostalih. Odgovori su stigli od 20.207 muškaraca, a na osnovu komentara oni su bili svrstani u 43 kategorije. Najčešći razlog bio je loš izgled, nedostatak samopouzdanja i poverenja u sebe je na drugom mestu, a nezainteresovanost za veze na trećem.
Autor istraživanja profesor Menelaos Apostolou istakao je da moderni muškarci imaju poteškoća kada treba da naprave prvi korak ka romantičnoj vezi jer im nedostaju sposobnosti i znanje da flertuju sa ženama.Tu je i introvertnost ( tip licnosti koja je okrenuta sebi), skorasnji raskid,losa iskustva sa zenama uopste. Muskarci se uz danasnje vrlo agresivne zene sve vise povlace  u sebe. I sve vise su sugurni da je mnogo bolje biti "singl" nego u losoj vezi. I sto je vrlo zanimljivo taj trend nije samo na "trulom zapadu" ili "cudnom" istoku, on je svugde ,pa i u Srbiji naravno. Sto uvek vodi ka istom krajnjem  cilju - ne radjanju dece!
Kao neki od najčešćih razloga navode se materijalna situiranost i nezavisnost žena koja je izmenila tradicionalna očekivanja, zatim zaokupljenost poslom, kao i manjak vremena za građenje dubljih poznanstava i veza. Upoznavanje preko specijalizovanih portala još uvek predstavlja neku vrstu tabua za ljude sa naših prostora, iako se i u tom smislu situacija postepeno otvara.
Tim eksperata iz različitih oblasti kreirao je platformu MarriageIn , u ovom trenutku možda jedini ozbiljan portal u Srbiji koji je usmeren je na ozbiljnu vezu i brak, a namenjen osobama sa visokim obrazovanjem koje imaju profesionalnu karijeru.
Iz tog razloga, sve više ga koriste i osobe koje nikad ranije nisu koristile dating sajtove.
Sistem pretrage profila korisnika omogućava pretragu po više od 50 kriterijuma koji sadrže fotografije i sve relevantne informacije, fizičke karakteristike, obrazovanje i profesiju, ali i lične stavove i pogled na svet, koje bi mogle zanimati potencijalnog partnera.
Zbog ovako precizne pretrage, i uz vođenje računa o balansu (približno jednakom broju) muškaraca i žena na ovoj platformi, Marriageln može da ima izuzetno visok procenat uspešnosti za pronalaženje adekvatnih partnera.
Sa Fejsbuka i Tvitera mlade smo oterali mi matorci, a Tinder i slicni  dating portali usmereni  su na kratkoročne veze i "kombinacije", gde se išlo na što širu populaciju čime se izgubio kvalitet korisnika i pristojnost.Tako da mozda trebati probati ovaj novi portal.
Materijalna situiranost olakšava samostalnu egzistenciju, a time se i tradicionalna očekivanja menjaju.Kažu da su "milenijalci" najusamljenija generacija koja upražnjava najmanje seksa, a ima veliku potrebu za partnerom.
Sve je više singl osoba, a sve manje parova koji se mogu pohvaliti istinskom povezanošću, ljubavlju, poverenjem, ali i željom za potomstvom. Postoje porodična i socijalna očekivanja. S druge strane i lekari, naročito ginekolozi, upozoravaju na „biološki sat“, problem sa bračnim sterilitetom, rizike od kasnih trudnoća.Sa medicinske tačke gledišta, to je opravdano. Međutim, u psihološkoj praksi i životu srećemo 'normalne', pametne, uspešne i situirane žene koje su same. Vremena su se ipak promenila, kao i muško-ženske uloge. Brakovi se više ne sklapaju radi 'preživljavanja' i stereotipa u kome je uloga muškarca da materijalno obezbeđuje porodicu, a da žena ne radi i brine o deci. U današnje vreme standard je da žive kvalitetno u psihološkom i duhovnom smislu i da jedan drugom budu podrška, kao i da sačuvaju deo sebe i sopstvene individualnosti. Živimo u svetu u kome se neguje narcizam, počev od načina vaspitavanja dece, do manjka empatije za druge. Većina adolescenata bezuspešno i grčevito traga za emocionalnim vezama, ostajavši na površini, kratkotrajno i osujećeno za dublji emocionalni kontakt. Spremni su da uzmu, misleći da im sve pripada, ali su nespremni da daju. Sada je sve instant, brzo se odrasta, brzo se živi, brzo jede, kao da smo izgubili smisao za zadržavanjem u lepom trenutku. A za uspešnu emocionalnu vezu potrebno je vreme, povezanost, spremnost da se odreknemo nekih svojih potreba i želja, prilagodimo nečijim i manama, i vrlinama, uz poštovanje, davanje i primanje. Nije lako odreći se dela sebe i da, u isto vreme, budemo i svoji i nečiji.
Vremena su se, bez sumnje, promenila. Da, društvene mreže olakšavaju komunikaciju, ali onemogućavaju lični utisak, kontakt, dodir i miris. Ali, one nisu jedini uzrok otuđenosti.
“Sve češće čitamo o 'taksi' ili 'helikopter' roditeljima koji samo vode decu od aktivnosti do aktivnosti i nadgledaju, bez autentične komunikacije i kontakta sa njima. Ako pogledamo oko sebe videćemo mnogo razvoda, paralelnih veza, različitih varijeteta seksualnosti i partnerstva, što govori da nije kao pre. Ili se pre o tome – ćutalo. Jedno je sigurno – u današnje vreme nije lako naći adekvatnog partnera, ali ne treba odustajati. Pravih muškaraca ima, ali trebalo bi se preispitati šta zapravo trazite od partnera i kakva očekivanja imate od ljubavne veze.
Zene imaju zaista veliki problem: porodica ili karijera jer oboje nikako ne ide bar kod nas . Gde ima novca ima alternativnih resenja ( uzimanje bebisiterke, zene koja kuva, cisti  i slicno)  pa se pored porodice mozes posvetiti i karijeri. A kad se dodje do novca partner i nije neophodan - kako ovo uzasno zvuci?!
Zbog sve dužeg životnog veka, razlika u odabiru karijere, čestih putovanja, zahtevnog radnog vremena, života na više mesta, povećanog standarda i socijalne sigurnosti, institucija braka je došla pod pritisak. U brak se stupa sve ređe i kasnije, a stope razvoda su počele da premašuju i 70 odsto.To podstiče jedan od najizraženijih trendova 21. veka: porast samačkog života. Takav život je u prošlom veku bio retkost, često viđen i kao problem. Danas, skoro petina ljudi u visokorazvijenim zemljama živi sama. Predviđa se da će tokom vremena samci postati najčešća kategorijom domaćinstva u bogatim državama.
Ipak, mnogi ne žive kao samci svojevoljno, već spletom okolnosti. Stoga često imaju potrebe za članovima najuže porodice. Muškarca koji ubrzo nakon penzionisanja postane udovac možda čekaju još dve ili tri decenije samoće, pa ima potrebu za zamenskom ženom. Mladoj samohranoj majci, čija je ćerka žrtva bulinga jer nema oca, dobro bi došao zamenski otac, odnosno muškarac koji bi devojčicu, svaki dan, dovodio u školu. Razvedenom muškarcu srednjih godina, pozvanom na večeru sa svojim nadređenima i njihovim suprugama bi pomogla zamenska supruga. Staricima bez unučadi bi zamenski unuci ulepšali subotnji odlazak na ručak. Neudatoj poslovnoj ženi srednjih godina, bi tokom letnjih i zimskih praznika pomogao muškarac, koji bi sprečio njene roditelje i okolinu u ispitivanju ima li ikoga na vidiku za udaju.
Uočavanjem tog problema, u Japanu su počele da se pojavljuju kompanije koje upošljavaju školovane glumce kako bi privremeno, ili čak na duže vreme, glumili članove najuže porodice ljudima koji su takvo društvo voljni da plate. Jedna od tih kompanija "Porodična romansa" Išija Juičija, s motom "Više od stvarnog", upošljava stotine profesionalnih glumaca, od dece pa sve do stogodišnjaka, koji su spremni da odigraju bilo koju ulogu u životima, na pomenima, venčanjima ili putovanjima, za bilo koga u Japanu kome je privremeno potreban član najuže porodice.ši je pojasnio kako je kompaniju nazvao po eseju Sigmunda Frojda "Porodična romansa neurotika" iz 1909. godine, o deci koja razviju čvrsta uverenja kako su im roditelji neki glumci, a ne biološki roditelji. 
Međutim, u Išijevoj kompaniji je pravilo da ni jedan glumac ne sme igrati ulogu za više od pet porodica, jer to postaje iscrpljujuće. Ljudi koji plaćaju ove usluge traže "idealnu" ćerku, sina, muža, suprugu, oca ili majku, a takvu je ulogu jako teško igrati duže vreme, za više ljudi. Išiju je najzanimljivije što, iako iznajmljivanje člana porodice košta bar 50 dolara po satu, njegovi glumci često nastavljaju da igraju uloge za naručioce i bez honorara, jer se među njima nakon nekog vremena razvije istinska povezanost, koje se nisu spremni odreći.
TAKO SE PRED MOJIM OCIMA SKLAPAJU KOCKICE DAN ZA DANOM.  DOBRO, SLIKA JE JOS MALA I DONEKLE MUTNA ALI STALNO POSTAJE SVE VECA I SVE JASNIJA. NEBESKI KOMPJTER, IGRICA, MISMO GLUMCI KOJI IGRAMO TU IGRICU ZA ONE KOJI SU NAS STVORILI. 
PA SUPER. ODUVEK SAM ZELELA DA BUDEM GLUMICA, ALI STO MI SE NE SVIDJA OVAJ SCENARIO BAS!

PUSTO OSTRVO

STA BISTE PONELI NA PUSTO OSTRVO? IZBOR SIGURNO ZAVISI OD ZIVOTNOG DOBA! A SVAKAKO SU SAD TI IZBORI MNOGO DRUGACIJI NEGO PRE RECMO 40 GODINA!
90% LJUDI KOJI SU UCESTVOVALI U RAZNIM ANKETAMA KAZU DA BI SA SOBOM PONELI "BRDO KNJIGA" SVE SAME FILOZOFE I KLASIKE???? PA KAO I NA PLAZAMA STO VIDJAMO OVIH DANA DEVOJKE KOJE CITAJU RAT I MIR I SLICNO!
100% NJIH TVRDI DA BI PONELI UPALJAC ILI SIBICE DA NE MORAJU DA SE MUCE  KAD PALE VATRU - SMORILO IH U RAZNIM FILMOVIMA!!!
STA LI JE TO STO JE ZAISTA NEOPHODNO ZA PREZIVLJAVANJE ,A STA JE TO BEZ CEGA MI 'URBANI LJUDI" NE MOZEMO?
Mladi u Srbiji imaju neke svoje ideje:
Šuškavac: Pokrivač, odeća, jastuk, čini mi se da može da ima višenamensku funkciju.
Strip: Poneo bih baš ovaj zbog naziva i tematike: Osuđen na zemlju, pomiren sa činjenicom da ću živeti na pustom ostrvu.
Pasoš: U slučaju da nađu mene ili moj leš, da olakšamo birokratiju.
Destilovana voda: Zvuči kao nešto što može da pomogne.
Eksterni punjač: Ukoliko se pojave neki domoroci, deluje kao da mogu da im uvalim ovo za neku hranu ili odeću, ili ukoliko budu nasilni da se pravim da mogu da pucam iz toga.
Naočare: Mnogo mi lepo stoje. Greota je odreći se takvih stvari.
Autan: Da me ne pojedu komarci, tigrovi ili ajkule.
Guma: U celom tom depresivnom haotičnom scenariju gde ostajem sama na ostrvu, potrebno mi je nešto optimistično, šareno i slatko. Nešto što će mi ulivati nadu da je ipak sve okej. Guma u obliku lubenice deluje kao nešto takvo.
Upaljač: Pretpostavljam da ću tamo naći neku zamenu za cigarete pa da upalim to smotano. Njime mogu i flašu da otvorim u slučaju da na ostrvu postoji diskont pića. Ili da zapalim vatru.
Puder: Mrzim kad se ojedem.
Patike: Većina ljudi se rodila bosa, ja sa patikama.
Toalet papir: Moj omiljeni predmet u životu, verovatno. Na pusto ostrvo bi svako normalan trebao da ponese zalihu toalet papira da ne guli dupe liscem nepoznate biljke, zatim zalihe sibica de kresne iz prve kad god mu se ugasi vatra, a ne da danima tuca kamenje.
Vosak za kosu: Bez njega ne idem nigde.
Kupaći: Ovaj boravak na pustom ostrvu mi trenutno deluje kao jako kul ideja, pa zašto da ne ponesem svoj omiljeni kupaći?
Kapi za nos: Navučena sam.
Četka za kosu: Mnogo mi je žao Arijel kada se češlja viljuškom, ja ću biti sirena sa pravom četkom.
Grafički roman: "Strpljenje" da me podseti ako se smorim da moram da budem strpljiva i neko će me već spasti.
Sveska i olovka: A kad me spase postaću slavna zbog svojih memoara koje sam beležila u ovoj sveščici.
Karmin: Kad me nađu da budem lepa.
Gumice za kosu: Isto.
 Mačka: Nigde bez nje.
Nimulid: Moje omiljene tablete protiv bolova svake vrste.
Knjiga: Pošto tamo neće biti nikakve muzike, mislim da je okej da ponesem ovo čisto da se podsetim šta to beše muzika.
Džojistik: Pošto ne mogu ceo Soni da ponesem, džojstik će biti dovoljan za imaginarne partije PES-a.
Fotoaparat: i film koji nikad neću uspeti da uradim. Ali će aparat pronaći neka ekspedicija i razviti film. Fotografije će obići svet a ja ću postati bogat i slavan, ono što sam oduvek želeo.
Naočare: Ići ću go ostrvom sa naočarima za sunce, to mi je šmekerski.Kačket: Kapa glavu čuva.
Pljoska: Sipala bih u nju omiljenu rakiju i svakog dana uzimala gutljalj.
Nož: Ne postoji praktičniji predmet.
Upaljač: Isto.
Gumica za kosu: Mogu da vežem kosu, udavim nekog ili privežem drveće od kog bih napravila šator.
Pivo: Zamislite zalazak sunca na nekoj lepoj plaži dok vam okean zapljuskuje stopala. Daleko od posla, realnosti i svih smarača. Morala bih da iskoristim tu atmosferu bar prvog dana i otvorim hladno pivo. I posle još jedno. Onda može da me pojede lav.
Superlepak: Pokušala bih da sagradim čamac kad se smorim, šta znam, možda zatreba.
Kondomi: U kondomu može da se prenosi voda ili nešto drugo, može da služi kao gumica za zavezivanje, može da se podmazuje nešto, a ako naiđe neko, pošto sam jedina osoba na pustom ostrvu, na treba se razmnožavati, pa kao kontracepcija.
Hanzaplast: Za krpljenje i sigurne povrede jer sam smotana, a ostalo smisli kako hoćeš.
Četkica za zube: MUST!
Nož: Da ljuštim voće, nikako za klanje.
Kafa: Isto kao za pivo, samo jutarnji scenario.
Šta biste poneli na pusto ostrvo sa sobom i zašto? (Urban Outfitters), Majkrosoft i jos neke velike kompanije - pitanje za intervju za posao!A mi mislili da je pitanje: Sta biste poneli na pusto ostrvo cisto zezanje! Kad ono ispade vaznije od svih diploma i  znanja. Mada mi jedan klinac iz kraja koji je isao u Majkrosoft rece da to pitanje i Kako prodati Eskimu frizider vuku najvise poena na testu!!!
I tako milenijalci naravno imaju svoje vidjenje stvari s tim sto nisu isli toliko daleko da kazu da bi poneli mobilni, laptop i slicno ali su unjihovom duhovitom fazonu zaista pokazali sta misle o tome.
Ljudi srednjih godina kazu da bi poneli knjige  i neke  stvari koje bi im povecale udobnost. Malo mi je cudna ta prica o citanju knjiga tek  kad smo na plazi  ili na pustom ostrvu gde "zaranjamo" u "teska, dubokomisaona" stiva. Zar zaista ne mozemo i ovako u nasim normarnim okolnostima da citamo knjige? Zbog  nedostatka vremena - kazu svi! Mozda i jeste, ali ipak citanje knjiga je tako opustajuce i tako hranjljivo za nasu dusu.
Stariji ljudi ce se zadovoljiti zurenjem u okean i cekanjem ili spasioca ili smrti!
I sad naravno sta bih ja ponela. Ha, po godinama spadam  ustarije ljude, po potrebama u srednje doba, a po misljenju i zeljama u mlade jer ima jos mnogo mojih neostvarenih zelja i snova.
Tako da bi ponela laptop na baterije, kutiju baterija i mnogo hartije i olovaka ako me izda tehnologija i pisala bih kao sto i sada ovde to radim. Sto se tice hrane, pica, odece, mesta za spavanje i obicnih svakodnevnih sitnica koje zivot znace uzdala bih se u srecu. Kad nesto imam imam, kad nemam nemam ,pa dokle izdrzim! Mozda bih posto moze tri stvari ponela cisternu sa pivom ,em tecnost, em hranljivo, em opusta. A onda kad bi nestalo sve sto mi pomaze da prezivim ( pivo, pisanje i poneka riba ili rak) onda bih jednostavno usetala u okean jer ne bih nikako mogla da izdrzim agoniju umiranja na  tako lepom mestu gde sam oduvek zelela da odem.JEDINO STO NIKO NIJE SPOMENUO, A MENI BI BILO STRASNO BEZ LJUDSKIH GLASOVA, BUKE,MUZIKE....
U SVAKOM SLUCAJU VAZAN JE I ROK U KOME BI SE NASLI NA PUSTOM OSTRVU, KAO I RAZLOZI ZASTO SMO TAMO.  NIJE SVEJEDNO ZNATI DA SI TU ZBOG NEKAKVOG ISPITIVANJA ILI SI PROGNAN ZAUVEK.  ILI SI JEDNOSTAVNO SAM ODLUCIO DA POBEGNES OD SVEGA. I DA. SVAKI RAZLOG VEROVATNO  MENJA SPISAK ONOGA STO BI PONELI SA SOBOM!!!!

JEL MOGU DA RADIM NA KRUZERU

KAKO BI PRIHVATILI DA VASE DETE HOCE DA IDE NA KRUZER DA RADI? TOLIKO RAZLICITIH MISLJENJA, TOLIKO MISTERIJA, NE ZNAM DA LI BIH BILA MIRNA. VEROVATNO NE! PA EVO NAPISACU NEKA MISLJENJA MLADIH KOJI SU BILI NA KRUZERU, MADA  I DALJE OSTAJE VELIKO PITANJE STA JE ISTINA?!
Policija u Portoriku istražuje uzrok smrti Nikole Arnautovića (22) iz Beograda, koji je pronađen obešen u kabini kruzera "Karnival fascinejšen" kada je brod uplovio u luku San Huan.Radio je kao spasilac na bazenu.
"Nikola se obesio na stepenicama gde ljudi retko prolaze, jer vode prema samo nekoliko kabina. Prvi ga je našao vođa tima, koji je išao prema svojoj kabini. Rekao nam je da u trenutku kada je našao Nikolu da mu je telo već potamnelo", ispričala je Meta Martono, koja radi na kruzeru.
Ona je rekla da je čula da je Nikola nekoliko dana pre samoubistva tražio bolovanje, ali da ga nije dobio.Inace tek sada njegove kolege kazu da je bio u depresiji.Inace Nikoli je ovo bio inace prvi ugovor.Upasti u depresiju je veoma lako, i ponekad i ne znate da ste depresivini i da s vama nešto nije u redu. Ako upadnete u taj začarani krug kabina-posao-menza, i ne idete u teretanu, ne izlazite napolje, ne idete u bar, ne družite se s ljudima, ne javljate se bar 1 puta nedeljno svojoj porodici koja je kao vaš glavni stub podrške, zbog koje ste i otišli na brod, može se završiti veoma kobno.Ovde  je ipak verovatno reč i   o nemaru HR odeljenja, celog menadžmenta i supervizora, koji očigledno nisu shvatili da sa dečkom nešto nije u redu, pomenuta kompanija nema dovoljno aktivnosti za zaposlene, i da ih tretiraju, kao i većina kompanija, kao ID brojeve a ne kao ljude.
Ova vest me je i potakla da pisem ovaj blog, a setila sam se i svog mladjeg sina koji je pominjao u vise navrata da zeli da radi na kruzeru.
Nedugo nakon tragedije, javili su se mnogi koji su radili ili još uvek rade na kruzerima. Većina njih otkriva tamnu stranu tog posla, koji privlači mnoge mlade zbog dosta dobre plate, putovanja i upoznavanja novih ljudi. Ali, rad na kruzerima je, kako izgleda prema pričama nekih koji su to probali, vrlo često pravi horor.Mnogi su tako po komentarima otkrili kako rade i po 18 sati dnevno, da ih šefovi maltretiraju, da nemaju slobodne dane, što ih dovodi do nezadovoljstva i depresije.
"Na kruzerima nemate slobodne dane. Možete eventualno da imate neki slobodan sat, ali meni je alarm stalno bio uključen. Radio sam u sportskoj grupi, nadzirao sam goste koji su se penjali po veštačkoj steni. Iako mi je u ugovoru pisalo da sam zadužen za sportske aktivnosti gostiju, postojao je i deo ugovora u kojem je pisalo “osim sportskih i druge poslove”. Ispostavilo se da sam više puta morao da plešem kao muški striper na disko večerima koje su bile rezervirane samo za dame", ispričao je za Insider jedan od bivši zaposlenih na kruzeru.Svoje iskustvo opisao je jedan DJ, Elbrad, koji je na kruzerima proveo dve godine."Možda najodvratniji deo na kruzerima bila je hrana. Posada ne jede isto što i gosti, a ono što smo jeli teško se moglo nazvati hranom. To je više izgledao kao nešto izvađeno iz smeća. Neki su kuvari imali i svoje tehnike. Stavljali su nešto u hranu kako bi nam stolica bila mekana, jer je lakše prolazila kroz WC", ispričao je Elbrad.
Iako dobar deo njih govori kako su zadovoljni platom, prema svim pokazateljima, plate na kruzerima nisu toliko velike, ponekad su to iznosi koji se mogu zaraditi u nekoj od siromašnijih država, a radnici na kruzeru puno više mogu da zarade od napojnica. Napojnice zavise od gosta do gosta, neki ih tokom celog krstarenja ne daju uopšte, dok ih neki dele stalno. Ali, ni to nije sve.
"Najčešće spavamo po dvoje ili troje u kabini, koje su jako male i uglavnom su to kabine bez prozora. Zidovi između kabina su toliko tanki da čuješ sve što ljudi govore u susednim kabinama, a tuš je od ostatka kabine odvojen zavesom. U ugovoru uopšte nema klauzule o godišnjem odmoru, a ako dobijete otkaz, nemate kome da se žalite. Nemate kome da se obratite, ne možete da se javite nekom direktoru, da se žalite, a vrlo često vam neće dati nikakvo konkretno objašnjenje. Platiće vam avion da se vratite kući i to je kraj priče", ispričao je jedan bivši radnik na kruzeru.
Pre nekoliko godina pojavio se video koji je prikazao kako sto radnika imaju dostupno samo dva tuša i jedan WC, dok ih je u jednoj kabini spavalo šestoro u krevetima na sprat.
Inače, slučajevi poput Nikole Arnautovića nisu retkost. U februaru 2017. godine perač suđa iz Indije takođe je pronađen mrtav u kabini, obešen. Kuvar na kruzeru "Island Princess" obesio se 2016. u svojoj kabini. Bio mu je to prvi posao na kruzeru, a neki od njegovih kolega su tada pričali da je počinio samoubistvo zbog stresa i velikog pritiska svojih nadređenih. O svom iskustvu napisao je knjigu. U knjizi "Cruise Confidential" Brajan je izneo neverovatne detalje iz svog rada koji su puni seksa, mržnje, ugnjetavanja i zabave.
"Kao konobar na brodu "Carnival’s Legend" radio sam 100 sati nedeljno i to 15 nedelja za redom, nakon čega sam naprosto prestao da brojim. Nisam imao slobodan dan 10 meseci. Plata nikako ne odgovara odrađenim satima, zbog čega ćete retko videti radnike iz razvijenih zemalja.Na Legendi sam dobio svega dva slobodna ručka svakih osam dana. Inače bih radio svaki doručak, ručak i večeru. Svaki dan. A često i na ponoćnom bifeu. Najgori deo posla je taj osećaj da vas poslodavac doslovno poseduje. Korporacija kontroliše šta jedete, kada jedete, kada možete u toalet, kolika vam je temperatura u kabini, apsolutno sve. Ako ste jedan dan već odradili 12 sati, a njima treba da radite još četiri, to ćete uraditi bez pogovora.
Takođe, ono što vas ubija u pojam je način na koji vam je strukturiran dan - nikada ne možete da spavate celu noć. Uglavnom bismo uspeli da spojimo četiri do pet sati sna u jednoj noći, i to nakon što bismo odradili smenu od 12 sati. Većina ekipe hvata trenutke za dremanje kada god može, jer su svi u nekom konstantnom zombi stanju", otkriva Brajan u svojoj knjizi.
Međutim, činjenicu da rade kao robovi, spavaju ugurani u kabine kao sardine bez trunke privatnosti i da su plaćeni neverovatno malo (Bruns je kao konobar bio plaćen manje od 50 dolara mesečno, zavisio je, kao i svi na kruzeru od napojnica) radnici su morali nekako da prežive.
U tome im je pomogao seks. Jako puno seksa. I izrugivanje sa gostima.
- Na kruzerima svi imaju seks sa svima. To je izrazito retka prilika da "okusiš svet", ako se mogu tako izraziti. Ekipe se rotiraju na nedeljnoj bazi, pa je nova brodska romansa uvek dostupna. Prave veze je gotovo nemoguće održati kad radiš 100 sati nedeljno u rotirajućim smenama. Poznajem možda svega nekoliko parova koji su uspeli u tome. Međutim, zato su romanse između gostiju i zaposlenih strogo zabranjene. Ako vas uhvate dobijate momentalni otkaz, iskrcavaju vas u prvoj luci, bilo gde na svetu. Retko ko želi da toliko rizikuje - nastavlja Brajan svoju priču.
Brodska ekipa to malo slobodnog vremena što ima, a koje je uglavnom preko noći, koristi za zabave. One traju kratko, najčešće od ponoći do tri ujutro, kada se bezglavo napiju. Ponekad dva para imaju seks istovremeno u jednoj maloj kabini, a deli ih samo zavesa. Konobarice često završe sa brodskim oficirima, u nadi da će im pomoći da dobiju bolji smeštaj i manje naporan posao. Recimo, hostese nešto manje zarađuju, ali imaju bolje radno vreme i manje naporan posao.  A tek hrana i pice, odakle samo poceti?! To je jedna velika menza, takozvana "Crew mess", prostorija pored je "Stuff mess", kako bi stoka, to jest mi, bili odvojeni od vise rase. Inace, diskriminacija, o kojoj agenti toliko pricaju da je neprihvatljiva na kruzerima, je vise nego zastupljena. Pa da razjasnim. Stoka smo - cistaci, konobari, sobarice, sankeri, i slicna zanimanja sa varijacijom na temu, visa rasa su - tehnicari, bravari, limari, elektricari, muzicari, radnici u kazinu, buticima, parfimerijama i prodavnicama. ( Da, znam ni meni nije bilo jasno u cemu je razlika izmedju npr. konobara i butikasice, ajde oficiri, to mogu i da svarim nekako, ali konobar ili cistac stoka, a butikasica ili diler iz kazina visa rasa, pa molim vas, to je vise nego besmisleno!) I tako oni lepo odvoje zito od kukolja i pred nas se nadju razne djakonije, da prosto ne znas odakle da pocnes. Jednom recju velika, bljutava, bezukusna, plasticna, nejestiva kolicina genetski modifikovane hrane! Bukvalno. Meso staro ko zna koliko, ko zna koliko puta smrzavano i odmrzavano, ko zna kakvog porekla, voce i povrce nejestivo, kvalitetnije bi bilo pojesti plasticnu kesu, vise bi se hranljivih materija unelo, corbe, supe i kuvana jela, tesko mi je i da ih se prisecam, science fiction sa primesama horora. I vec posle mesec dana, ako ne i manje, pocinjete da primecujete taj divan uticaj kvalitetne ishrane kojom svakodnevno cascavate vas organizam. Nove bore, celulit, suva koza, suva kosa, naprasno gojenje, naduvenost, gasovi, neredovna stolica, kod devojaka potpuni izostanak menstruacija ili preceste menstruacije, razni bolovi, istanjeni zivci... Naravno za sve to je zasluzan i miran san od dva, tri ili cak cetiri sata kada odvalite od spavanja, uz prekrasnu muziku ventilacionih cevi i uspavljujuce korake nocnih radnika koji tumaraju po hodnicima. Zasluga je naravno i sjajnih uslova za rad od jedno 11, 12 sati dnevno, svaki dan. Ne zaboravite ovu poslednju recenicu dragi avanturisti koji krecete na kruzer. Ako nista drugo samo nju zapamtite. Ali udubite se, ponovicu, takav cete i ugovor potpisati - svaki dan, sedam dana u nedelji, sest meseci, SVAKI DAN, Vi cete raditi! Zavisi od pozicije za koju aplicirate koliko ce to sati biti dnevno, ali sigurno ne manje od 8 sati i ne vise (zbog zakona) od 12 sati. Vazi isto i za oficire i za cistace. Na kruzerima SVI rade SVAKI DAN. Nema vikenda, nema subote, nema nedelje, nema slobodnog dana. Radi se ceo dan, sa par sati pauze za spavanje nocu (ukoliko niste nocni radnik) i par pocepanih sati danju podeljenih na dnevne pauze. A tek pravila! Mozak ce vam se zavrteti od milion neverovatnih pravila. Cudom se cudeci, slusacete o njima i necete verovati. Dacu vam primer. Ja, recimo, ne mogu da funkcionisem bez kafe. Kafu mogu da kupim jedino u crew mess-u . U crew mess-u je jedino i dozvoljeno piti kafu. Ja sam inace pusac. U crew mess-u je zabranjeno pusenje. Ali je dozvoljeno u crew bar-u. Ali u crew bar-u nema kafe. Dakle imate dva izbora, ili da pusite cigaru bez kafe ili da pijete kafu bez cigare. Tako sam ja pokusavala da spojim nespojivo nekoliko puta dnevno, svaki dan, sest meseci i jednom bila uhvacena u mom podmuklom nacinu da prevarim kompaniju i uradim ono sto je strogo zabranjeno. Bila sam uhvacena kako krijumcarim kafu iz crew mess-a ka crew bar-u i bila optuzena kao da sam, u najmanju ruku, krijumcarila drogu, a ne jednu sasvim obicnu duplu kafu. Dobila sam "warning" ili upozorenje pred izbacivanje sa broda. Bilo mi je zapreceno da sledeci put moju podlu nameru nece tolerisati.
Sta je jos tu jako zanimljivo?! Ako se slucajno, zahvaljujuci uslovima, tj neuslovima rada, ne daj Boze, razbolite, dobijete neki virus, uhvati vas prehlada ili nesto ozbiljnije, vi cete dragi moji morati da radite! Nema opravdanja! Sa temperaturom od 40, u groznici, promuklog grla ili bilo kakvih bolova vi cete morati da radite svoju punu radnu smenu. Nema izuzetaka. Eventualno, ako ne daj Boze umirete, dace vam da popijete paracetamol uz mnogo toplog caja i vitamina c, koji cete, naravno, piti na vasoj pauzi u toku vaseg radnog dana. Daleko bilo da kompanija propadne ako radnik sa temperaturom i u groznici dobije slobodan dan! Pre svega otici na kruzer je jedno veliko iskustvo, nacin da postanete mnogo jaci nego sto ste bili i jedno veliko moderno ropstvo. Slovima i brojevima, dobrovoljno moderno ropstvo, lepo upakovano ispiranje mozga i savrseno smisljeno lomljenje duha. Ako se pitate na kraju svega ovoga, kako onda toliko ljudi odlazi ponovo na brod?! I zasto?! Raspitajte se malo, istrazite, ukljucite mozak i uvidecete da ni 5 procenata ljudi sa nasih prostora, mislim na Balkan, a ni ljudi iz Evrope ne izdrzi ni 3 ugovora od sest meseci rada na brodu. A onih 5 procenata ljudi, koji odlaze i dalje na brod da rade, ili imaju dijagnozu ili inteligenciju jedne obicne saksije.  Zasto je po svim istrazivanjima najveci broj ljudi koji radi na brodu filipinske, indijske ili indonezanske nacionalnosti?! Zato sto su to zemlje sa jednom od najvecih stopa siromastva i nezaposlenosti, a ipak sa ljudima koji imaju nesto vise mozga od recimo nekog tadzikistanca, da bi koliko toliko mogli da obavljaju poslove na brodu.
Filipinci, Indijci i Indonezani, cast jako malom broju izuzetaka, su ljudi kojima inteligencija nije na najvisem nivou. To su ljudi koji izgledaju i ponasaju se zaostalo, to su ljudi koji nemaju predstavu kako se zove predsednik Amerike niti znaju koji je glavni grad Francunske, to su ljudi koji su culi za Skype i Facebook tek kada su dosli na brod, to su ljudi koji su navikli da budu robovi, ljudi koji su ziveli pod krovom od kartona, to su jednostavno ljudi koje vidis kada odes na brod da izlaze bosi iz svoje kabine, sedaju na pod pored svojih vrata i seku nokte na nogama, prdeci i podrigujuci.Ako ste takvi, uklopicete se i karijera na brodu ce vam biti nesto najvise sto mozete da postignete. Ali ako to niste vi, ako biti rob tudjincu u tudjini, nije ono najbolje sto mozete, onda nemojte.Zapitajte se ko ste i da li je sve to vredno i dostojno vas.
Mozda je cela ova prica samo  o mladima koji nisu uspeli da dobiju neki posao tzv. viseg ranga jer nisu imali kvalifikaciju ili iskustvo. Oni koji su tamo otisli najmanje kao fotografi, elektricari ,lajf kouci ,a najvise kao doktori ili extra kuvari imali  su mnogo drugacija iskustva.
Stoji prica o sexu, drogi i porocima, o zivotu u jednom prostoru nasred okenana ( ko ima klaustofobiju bolje i da ne  pokusava) ili diplomu ili iskustvo.
Iskreno nikako ne bih volela da moje dete bude na sred nekog okeana iz mnogo razloga koje samo majke razumeju. Opet, nije lose da se dete osamostali jer ovde ga previse pazimo i mazimo. Ne znam, ponavljam opet i opet. Jer, posao koji je dobro placen a ne lici na ropstvo mogu naci i u Srbiji???
DECO, DOBRO RAZMISLITE PRE NEGO STO UOPSTE ODETE U INOSTRANSTVO. O KRUZERIMA I DA NE PRICAM. ZNAM DA JE OVDE TESKO ALI OPET NEKAKO SVOJI LJUDI SU SVOJI LJUDI. I NARAVNO TREBA DA STE AMBICIOZNI I SPOSOBNI ZA SVE IZAZOVE MEDJUTIM, PLASI ME CENA KOJU MORATE DA PLATITE NA KRUZERU!!!!

SVE NAJBOLJE UZ VELIKU BOL

NAJBOLJE  U ZIVOTU DOBIJAMO SAMO KROZ NAJVECU BOL! I TACNO POSTOJI SAVRSENA SVEMIRSKA GRADACIJA: KOLICINA BOLA ZA KOLICINU DOBROG! POCEVSI OD SAMOG RODJENJA GDE NASE MAJKE TRPE VELIKI BOL DA BI MI DOSLI NA SVET I UCINILI IH SRECNIM I PONOSNIM! PA TAKO SVE NADALJE TOKOM ZIVOTA.
OPET  ZVUCI KAO DA VERUJEM U BOGA JER HRISCANSTVO NAS UCI DA NAM BOG SPREMA CEO ZIVOT RAZNA ISKUSENJA I PATNJU I DA AKO SVE TO PRODJEMO KAO TEST ZASLUZUJEMO RAJ KAD UMREMO!
Rodili smo se i krenuli da zivimo zivot ututkani u sigurnost svoga doma okruzeni ljubavlju i paznjom. Onda krecemo u kolektiv gde nam socijalizacija donosi mnogo ponizenja, uvreda  i boli. Ako imamo srece nasa patnja ( prva  uzivotu) donece nam prave prijetalje,a onda je ta bol bila vredna  zar ne?
Onda cemo se prvi put ozbiljno zaljubiti, a te prve ljubavi su obicno nesrecne i stvaraju veliku bol. Retko ko ostane sa svojom pravom ljubavi ceo zivot zajedno posebno u ovom uzasnom drustvu i vremenu. Tu patnja nije resenje. I za nju ne postoji nagrada. Niko vas nece voleti ako ste dobri  i cinite sve dobro. Naprotiv, ljubav je surova i sto vise dajete manje dobijate. Ponavljam, postoji i skladna ,lepa ljubav, ali u vecini slucajeva je jedan partner taj koji vise voli, vise cini da odrzi vezu i to neminovno dovodi do patnje. Kada uvidite da je vasa borba besmislena i da vasa veza ne funkcionise u oba smera bolje odustanite koliko god vam tesko palo. Paticete, ali cete se osloboditi dozivotnog pakla. Nacicete vezu u kojoj cete se bolje osecati. A iako ne nadjete, u danasnje vreme zaista nije nuzno da budete recimo u braku, narocito ako on nije dobar po vas. Samostalan zivot nije nuzno los.A i u braku mozete biti mnogo usamljeniji nego kad zivite sami.
Na studiju , u  karijeri utvrdicete da se ne isplati  biti "sveznalica" i "radoholicar". Jer, koliko god se trudili, koliko god bola podneli na putu ka uspehu nagrada nije ljubav kolega. Naprotiv, na vrhu ste sami. Ne kazem da ne treba biti ambiciozan, taman posla.  Treba postavati ciljeve i truditi se da ih  ostvaris, ali ne nuzno gazeci preko leseva. Primati patnju i zadavati je drugima je potpuno ljudski. Ta borbenost u ostvarivanju ciljeva je nesto najbolje sto imamo. I ceo zivot se borimo i pravimo izbore jer smo stvoreni za to. Mi, ljudska vrsta.Borimo se da ostvarimo ljubav, prijateljstvo, karijeru, uslove za zivot. Puno je tu borbe i patnje i bola. I kao sto rekoh sve najbolje sto dobijamo najvise boli! To je pravilo ko god da nam je to odredio ( Bog ili mi sami) svejedno.
I cudna smo mi bica. Tek kad izgubimo nesto pocinjemo to da cenimo . Partnera, posao, zdravlje, dom....A kad padnemo na dno "vaskrsnemo" poput Isusa. Ceneci patnju i bol koji smo prosli gledamo "drugim" ocima na zivot zahvalni na "drugoj sansi". I  uspevamo da dobijemo sve bolje nego sto smo imali zato sto sad znamo da cenimo prave vrednosti i zrtvovanje naseg ega u korist razuma i srca..

Prema jednoj legendi postoji ptica koja peva samo jednom u svom zivotu, lepse nego bilo koji drugi stvor na ovoj Zemlji. Od trenutka kad napusti gnezdo ta ptica trazi trnovito drvo i nema mira dok ga ne nadje. Uvuce se medju njegove isprepletene grane i pevajuci, nabode svoje telo na najduzi, najostriji trn. Dok umire, njen bol prerasta u pesmu daleko lepsu od pesme slavuja ili seve. Cena te predivne pesme je zivot, ali citav svet zastaje da slusa, a Bog na nebu se osmehuje. Jer ono najbolje sto postoji, moze se dobiti samo po cenu velike boli.. ili bar tako legenda kaze..."
Ovo je citat iz knjige "Ptice umiru pevajuci" ,sto me je inspirisalo da napisem ovaj post i dam neko svoje vidjenje "stvari". Ima nesto  u tome sto se za  sve   sto je zaista dobro mora dobro potruditi ( patiti). Nagrada je obicno adekvatna kolicini truda i patnje koju smo ulozili. Ali ne uvek!
NARAVOUCENIJE: NA KRAJU PUTA COVEKA CEKA SMRT ( BAR ZA SAD) I NAJVECA SRECA JE AKO COVEK UMRE SRECAN ( SA PESMOM KAO ONA PTICA). ZNACI DA JE ISPUNIO SVE STO JE ZELEO. ALI RAZMISLITE MALO - PTICA NIJE SVESNA DA CE JE TRN UBITI  IAKO PREDOSECA SMRT PEVA JEDAN JEDINI PUT  U ZIVOTU SRECNA STO MOZE TAKO LEPO DA PEVA. COVEK ZNA DA CE GA  TRN UBITI ( CINJENJE LOSIH STVARI) I OPET TO RADI IZNOVA I IZNOVA. I NIJE SRECAN NI ZADOVOLJAN KOLIKO GOD TOGA DA IMA.
ZATO CENITE SVOJE PATNJE I BOLI, VERUJTE U DRUGU SANSU I PEVAJTE SVAKI DAN!

PARASOMNIJA

PARASOMNIJA I INSOMNIJA! KADA NE SPAVAS  I KAD SPAVAS , A IPAK NESTO RADIS! PRE NEKI DAN SAM  PISALA DA  LJUDI NAMERNO IZABERU NESPAVANJE ( JER IM JE TO GUBITAK VREMENA) PA ONDA POSTAJU USPESNI U SVOJIM POSLOVIMA ILI POSTAJU NAUCNICI I GENIJALCI UOPSTE. I KAO STO JE SAMO 2% LJUDI NA PLANETI KOJI MOGU BITI CLANOVE MENSE ZBOG SVOG VISOKOG  KOEFICIJENTA INTELIGENCIJE TAKO I SAMO 4% LJUDI MOZE DA SPAVA MANJE OD SEST SATI.
Mesečarenje ili somnabulizam vrlo  je česta pojava između 11. i 20. godine života i manifestuje se tako što ta deca i mlade osobe u snu ustaju iz kreveta i šetaju, obično idu na prozor ili na vrata jer ih privlači svetlost.
"Sposobni su da izvrše određene motorne radnje, na primer da nađu ključeve" i izađu iz stana na ulicu, nekad izađu kroz prozor i padnu, što za posledicu ima "strahovitu traumu, za njih i roditelje", rekao je dr Janković, koji u Klinici za neurologiju Kliničkog centra Srbije rukovodi Centrom za poremećaje spavanja.
Navodeći da je bezbednost glavni problem koji treba rešiti kod dece mesečara, on je preporučio roditeljima da "treba staviti zaštitu na prozore, onemogućiti im da izađu iz kuće, izbaciti sve oštre predmete iz sobe u kojoj spavaju".
Kad su u pitanju odrasli, taj poremećaj spavanja se uspešno leči primenom određenih sedativa, dok se "kod dece obično ne pribegava lekovima jer ne bi mogli intelektualno da postignu ono što se od njih očekuje u školi", izjavio je dr Janković.
Mesečarenje se, prema njegovim rečima, ubraja u veliku grupu bolesti spavanja koje se zovu parasomnije, iako one "u užem smislu nisu bolesti spavanja nego se dešavaju paralelno sa spavanjem", a jedna od zajedničkih karakteristika im je da mogu da izazovu posledice za spavača i njegovu okolinu - od bezopasnih do tragičnih.
Dr Janković je objasnio da se parasomnije dele na dve osnovne grupe, u zavisnosti od faze spavanja u kojoj se dešavaju - neke su vezane za takozvanu REM ("brzo pomeranje očiju") fazu u kojoj se sanja, a postoje i poremećaji koji prate "non-REM" fazu u kojoj samo spavamo.
Govoreći o parasomnijama koje prate fazu spavanja, on je kao vrlo česte naveo i noćne strahove, koji se obično dešavaju u isto vreme kad i mesečarenje i dodao da i taj problem stručnjaci relativno lako leče.
U istoj grupi poremećaja je i konfuzno razbuđivanje ili opijenost spavanjem, koje pogađa i decu i odrasle. Njima "telefoni zvone nekoliko puta, rodbina ih drmusa i kad ih probude njima treba oko pola sata da kažu: Da, ja sam sad budan".
Još veći problem mogu da imaju osobe kod kojih je poremećaj spavanja vezan za ishranu, rekao je dr Janković i objasnio da one noću ustanu i pojedu sve što im se nađe pod rukom, na primer lonac pasulja, čak i nejestive stvari kao što je, na primer imalin, pri čemu ih ipak probudi neprijatan ukus.
On je dodao da "u parasomnije spada i ono što se u novije vreme zove 'seks u spavanju' (sleep sex). Dešava se da neko siluje devojku, a da toga nije svestan i na sudu, ako se dokaže da ima parasomniju, obično ostaje nekažnjen".
Zajedničko za sve osobe sa ovim poremećajima spavanja je da se oni tih događaja ne sećaju. Na primer, ljudi koji jedu noću se nekad ugoje 20 do 40 kilograma i njihova parasomnija se tek tada otkrije.
Među parasomnijama koje se javljaju kada sanjamo, dr Janković je kao posebno dramatičan i neobičan pomenuo poremećaj ponašanja u REM spavanju kad ljudi oživljavaju snove i mogu da postanu agresivni i opasni po okolinu.
Ističući da taj poremećaj nije čest i da se uglavnom sreće kod muškaraca starijih od 50 godina, on je objasnio da takve osobe, za razliku od zdravih koji ostaju u krevetu kad sanjaju strašne snove, zadržavaju tonus mišića, ustaju i beže.
"Oni obično sanjaju da ih napadaju, bilo životinje ili nepoznati ljudi, i onda počinju da se bore, boksuju, u stanju su da udaraju u zid, da prebiju suprugu pored koje spavaju ili da povrede sami sebe", upozorio je dr Janković.
On je dodao da se taj poremećaj uspešno leči kod oko 98 odsto ljudi, "primenom jednostavnih lekova koji su prisutni i na našem tržištu".
Centar za poremećaje spavanja, sa dobro opremljenom i standardizovanom laboratorijom koja je registrovana u Evropskom centru za poremećaje spavanja, ima uslove da sprovodi najkompleksnija istraživanja iz ove oblasti, rekao je dr Janković, koji je i predsednik Srpskog somnološkog društva.
Lekari ističu da čudne stvari izazvane poremećajem spavanja postaju sve češće. To su na primer slanje besmislenih SMS poruka, uzimanje hrane, seks, sindrom "eksplozije u glavi", pa čak i tako opasne stvari kao što je prestanak disanja.
Prema Dr Kirsti Andersenu sa Neurologije sna iz Njukasla, sve više ljudi koji nose telefon u krevet u snu šalje SMS poruke. Uobičajeno je da ljudi u snu rade ono što često obavljaju tokom dana. Tako je i slanje SMS poruka postala sve češća aktivnost tokom sna.
Ozbiljni poremećaji sna se nazivaju parasomnija. Ona podrazumeva čudno i neželjeno ponašanje tokom sna, ističe newsru.co, pozivajući se na BBS. Neki ljudi su u snu vozili automobil, a jedan Andersenov pacijent je rasklopio na delove dedin starinski sat. Po pravilu tekstovi poslatih SMS poruka nemaju smisao. To pokazuje karakteristiku parasomnije - ljudi obavljaju uobičajene radnje, ali nespretno i netačno.
Neki od tih "mesečara" su posle sna nalazili prljavu kuhinju sa ostacima hrane. Često se obroci tokom sna ne smatraju ozbiljnim problemom. Ali oni mogu da predstavljaju zabrinjavajuć takozvani Sindrom noćnog obedovanja. Ljudi sa takvim poremećajem mogu da imaju više noćnih "napada" na kuhinju, a da se toga ne sećaju kada se probude. To može, osim nekvalitetnog sna koji ne donosi odmor, da dovede do gojaznosti pa čak i do gušenja hranom u snu.
Dr Andersen ističe da je parasomnija povezana sa tim što ljudi rade pre spavanja, te u snu rade ono što ima smisla. Jedu ako su otišli gladni na spavanje ili ako su predhodnog dana bili na dijeti. U težim slučajevima oni mogu čak i da spremaju hranu u snu, ali to se smatra manifestacijom amnezije tj. verovatno su bili budni dok su kuvali, ali se toga sutradan ne sećaju.
Seksomnija - pojava da ljudi imaju seks u snu je postala poznata tek u poslednjih nekoliko godina. Ovaj sindrom nije mnogo istražen. Češće se dešava kada je čovek pod stresom, pod uticajem alkohola ili droge, a može da varira od beznačajnih pokreta do punog seksualnog odnosa, ponekad sa ozbiljnim posledicama - silovanjima. Lekari ističu da se fenomen parasomnije dešava u "dubokom snu" kada su misli isključene te osoba instinktivno obavlja polni odnos.
Prestanak disanja - apneja je jedan opasan oblik parasomnije (poremećaja sna). Gojaznost je faktor rizika za pojavu apneje, pa lekari očekuju da će sve veći broj ljudi da se javlja sa tim poremećajem.
Ovo je obično praćeno veoma glasnim hrkanjem i javlja se kada se mišići u grlu opuste i blokiraju disajne puteve. Ljudi sa ovim poremećajem mogu da ne dišu čak 20 do 30 sekundi i to može u najtežim slučajevima da se ponovi 80 puta tokom noći. Zbog ovog poremećaja nemaju kvalitetan san i ujutru se osećaju umorno i iscrpljeno.
I na kraju postoji prilično čudan poremećaj spavanja - "eksplozija u glavi". Osobe koje pate od ovog sindroma iznenada se bude zbog glasne buke koja liči na eksploziju ili grmljavinu. Ali ta buka ne dolazi spolja, već nastaje u njihovoj glavi. Ponekad je praćena svetlećim bljeskovima. Pojava nije opasna, ali je neprijatna do te mere da neki od njih počinju da se plaše da idu na spavanje.
Neminovno parasomnija dovodi do insomnije jer se ljudi plase da zaspe zbog onoga sto moze da im se desoi dok spavaju. Pa bilo to hrkanje, skrgutanje zubima, pricanje u snu ili nocno nekontrolisano mokrenje u  postelju bilo mesecarenje, prestanak disanja ili epilepticni napad svakako izaziva strah od spavanja.A tek nocne more i buka u glavi?
 Insomnia može da poprimi raličite oblike:poteškoća kod upadanja u san,poteškoća kod održavanja sna ,prerano buđenje, ili nemogucnost odmora nakon sna.
 Problem prilikom uranjanja u san može da bude samo polovina čitave priče. Potrebno je dobro se informisati koje su sve vrste nesanice moguće i kako se izboriti sa njima. Pored konsultacije sa lekarom što je nizbežan korak, razmislite da li da odmah posegnete i uzmete pilule za spavanje. Poznato je da pilule za spavanje imaju niz negativnih propratnih efekata, mogu da stvore zavisnost a takođe mogu delovati štetno na neke sisteme u organizmu.
Ne treba da provodite više od 20 minuta u krevetu, pokušavajući da zaspite. Ako ne možete da zaspite tokom 20 minuta treba da ustanete, odete u drugu sobu i čitate ili nađete neku drugu relaksirajuću aktivnost dok se ponovo ne osetite pospanim. Treba izbegavati aktivnosti koje Vas "nagrađuju" kada ostanete budni kao što su jedenje, rad na balansu čekovne knjižice, kućni poslovi, gledanje televizora ili učenje za ispit.
Možete da se vratite u krevet kada se ponovo osetite pospani. Ako ne možete da zaspite narednih 20 minuta proces se ponavlja.
Prve noći možda nećete spavati mnogo. Međutim, san je verovatniji narednih noći jer dremanje nije dozvoljeno.
Restrikcija sna — Neke osobe sa insomnijom pokušavaju da reše problem dužim ostajanjem u krevetu kako bi "nadoknadili" deo izgubljenog sna. Dodatni san kasnije tokom jutra otežava spavanje naredne noći, što zahteva još duže ostajanje u krevetu sledećeg jutra. Restrikcija sna prekida ovaj ciklus.Prvi korak u terapiji restrikcije sna je procena prosečnog broja sati tokom kojih spavate u jednoj noći. Ukupno vreme dozvoljeno da provedete u krevetu po noći se smanjuje do tog prosečnog broja sati, osim ako se ne radi o manje od četiri sata. Preporučuju se stroga kontrola vremena odlaska na spavanje i buđenja, a dremke nisu dozvoljene. To dovodi do delimičnog lišavanja snom što povećava potrebu za dužim spavanjem tokom noći. Kada poboljšate svoj san možete postepeno da povećate vreme sna kako biste poboljšali budnost tokom dana.
Svi znamo kakav je osećaj prevrtati se celu noć i razmišljajući kako ćemo ustati ujutru, na šta ćemo ličiti nakon neprospavane noći i kako ćemo se koncentrisati.
Kod oko 10 odsto stanovništva nesanica predstavlja hroničan problem, a kada traje mesec dana ili duže prelazi u stanje insomnije. -
Nelečena insomnija može bitio ozbiljan problem . Čak iako nemate simptome poput pospanosti dok vozite u toku dana i slično, nedostatak noćnog sna usled insomnije može izazvati jake glavobolje, bolove u leđima, razdražljivost, pad imuniteta i brojne druge zdravstvene probleme.
PARASOMNIJA I INSOMNIJA NASTAJU ZBOG NECEG POGRESNOG STO RADIMO DOK SMO BUDNI. DA LI JE TO STRES ILI PREVISE RAZMISLJANJA O PROBLEMIMA ILI IH SAMI STVARAMO JER SMO OPTERECENI TIME DA LI CEMO UVECE DOBRO SPAVATI.
MENE INSOMNIJA HVATA ONDA KAD IMAM MNOGO TOGA NA PAMETI I ZAISTA JE JEDINI DOBAR I PRAVI NACIN USTATI I RADITI NESTO STO NAS OPUSTA DOK NE ZADREMAMO ( CITANJE KNJIGE, GLEDANJE FILMA I SLICNO). PREVRTANJE U KREVETU NIKAKO NIJE DOBRO SAMO NAS DUBOKO UVLACI U ZACARANI KRUG. I NIKAKO NE TREBA ZAMENI  DAN ZA NOC ILI OBRNUTO. DOBRO I KVALITETNO SPAVANJE JE ISKLJUCIVO NOCU!
LAKU NOC VAM ZELIM!

MESEC I BERMUDSKI TROUGAO

ZNAM! SMORILA SAM ! TEORIJA ZAVERE O MESECU I BERMUDSKI TROUGAO! MEDJUTIM, IMAM I OLAKSAVAJUCE OKOLNOSTI! STALNO IZLAZE NOVE PRICE O TOJ TEMI, PA STO ONDA I JA NE BIH  OPET PISALA O MOJIM OMILJENIM TEMAMA?!MORAM  I OVO DA DODAM: AMERE SU IZ VIJETNAMA OTERALI VANZEMALJCI??? MISLIM NJIH BAS BRIGA ZA POLITIKU NEGO SU POKUSALI DA ODRZE MIR POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA IZ NJIMA ZNANIH RAZLOGA???
Tog 20. jula 1969. godine u 22.56 sati po istočnom vremenu, dok je 600 miliona ljudi širom sveta gledalo na televiziji neverovatan podvig, astronaut Nil Armstrong zakoračio je na površinu Meseca i izgovorio čuvenu rečenicu "ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo".
Sletanje na Mesec jedno je od najvažnijih obeležja ljudske civilizacije, a njegov značaj i danas se ističe. Međutim, čini se da nijedan drugi događaj nije izazvao toliko kontroverzi i teorija zavere, a skoro 50 godina on se često ističe kao jedan od najvećih svetskih prevara. Na Mesec su sletela dva astronauta, Nil Armstrong i Baz Oldrin, a brojne fotografije to i potvrđuju. Međutim, skeptici se pitaju ko je snimio te fotografije, ako su samo njih dvojica bila na Mesecu.
Te fotografije su izazvale veliki broj kontroverzi jer je očigledno da snimatelj nije bio sa njima. Kako je objasnila "Nacionalna geografija", fotografije su snimljene sa kamera koje su bile u odelima astronauta, kao i na letelici koja je sletela na Mesec.
Iako je ovaj događaj i dalje veoma popularan kako u naučnom svetu, tako i u pop kulturi, nekoliko interesantnih činjenica o misiji i dalje ostaje relativno nepoznato.
1. Armstrong je sa sobom poneo parče drveta
Prvi zabeleženi let izvela su braća Rajt 1903. godine, 66 godina pre prvog sletanja na Mesec. Zbog toga je Armstrong mislio da treba da ponese sa sobom parče drveta sa pionirskog aviona, kao i komad tkanine kako bi simbolizovao veliki napredak u avijaciji.
2. Nikson imao spremljen govor u slučaju katastrofe
U trenutku lansiranja, uspeh misije nije nije bio toliko zagarantovan. Predsednik Ričard Nikson je čak imao spremljen govor u slučaju katastrofe.
3. Na površini su bili skoro ceo dan
Period proveden van svemirske letelice, (izvan granica Zemljine atmosfere) poznat je kao EVA (extra-vehicular activity), što bi u prevodu značilo aktivnosti izvan svemirskog broda. Zbog mnogih eksperimenata koje su astronauti sproveli na Mesecu, ukupna EVA trajala je 21 sat i 36 minuta. 4. Posle povratka na Zemlju, bili su u karantinu
Posle sletanja na Zemlju, tri astronauta su odmah odvedena u karantin, gde su proveli 21 dan. Razlog ove čudne akcije je bio sprečavanje kontaminacije bilo kakvih mikroorganizama koje je nosila posada sa Meseca, jer su se vratili sa neistražene teritorije.
5. Na površini Meseca su ostavili fotografije i druge "suvenire"
Astronauti su na Mesecu ostavili nekoliko predmeta, uključujući fotografije ljudi i audio snimke na nekoliko različitih jezika koji predstavljaju globalni značaj misije. Pored toga, ostavili su medaljone sa imenima tri astronauta koja su poginula u Apolu 1 na lansirnoj podlozi, kao i dva kosmonauta koja su nastradala u sličnoj nesreći.
 6. U trenutku sletanja imali su goriva za još 25 sekundi
 Pre početka misije, postojala je jasna lokacija sletanja. Međutim, kada je letelica počela da sleće, primećeno je da je lokacija ispunjena stenama i znali su da će sletanje biti opasno. Zbog toga je Armstrong počeo ručno da upravlja sondom, koja je uključivala skakanje preko opasnog predela, a ova odluka značila je i veću potrošnju goriva. Postojala je određena granica potrošnje goriva, posle čega bi letelica počela automatsko prekidanje sletanja. Sleteli su 25 sekundi pre nego što su stigli do ove tačke.
7. TV prenos pratilo 600 miliona ljudi
Danima pre početka misije, mediji su pisali o ovom događaju, što je zainteresovalo ljude širom sveta. Sletanje je tako gledalo čak 600 miliona ljudi, što je bio rekord u to vreme.
8. Poslata su 3 astronauta
Većina ljudi misli da su u misiji Apolo 11 bila samo dva astronauta, Nil Armstrong i Baz Oldrin, od kojih je prvi daleko poznatiji. Iako je tačno da je modul koji je pristao na Mesec nosio samo dva astronauta, bilo ih je tri, kada su napustili svemirski centar Kenedi na Floridi, 16. jula 1969. Kada je letelica stigla na Mesec, jedan modul je ostao u orbiti oko Meseca a u njemu je bio treći astronaut Majkl Kolins. Iako Kolins nije osetio svu slavu spuštanja na Mesec, ova misija ne bi bila uspešna bez njega.
 9. Gde su zvezde?
Jednu od tvrdnji koju iznose teoretičari zavere jeste da na površini Meseca nije bilo zvezda. To je zbog toga što je Mesec veoma svetao, reflektujući mnogo Sunčevog svetla. Na fotografijama sletanja na Mesec Apola 11 nema zvezda jer kamera nije mogla da ih snimi. 
10. Studijska svetla
Mnogi smatraju da je sve snimljeno u studiju.
"Hajde da se vratimo korak unazad. NASA će pustiti fotografiju na kojoj se vide studijska svetla? Čudna svetla na slici su jednostavno objektivi rakete", rekao je Rodžer Launius iz nacionalnog muzeja avijacije.
Uprkos toj velikoj misiji koja je trajala nekoliko nedelja, Apolo program nije omogućio da ljudi na mesecu ostanu dugoročno. I danas, 45 godina posle te poslednje misije postoji niz razloga zbog kojih bi ljudi trebalo da se vrate na Zemljin satelit.
Istraživači i preduzetnici smatraju kako bi baza na Mesecu mogla da postane nešto poput benzinske stanice za duga svemirska putovanja, dovede do izgradnje svemirskih teleskopa, olakša mogućnost života na Marsu i reši vekovne naučne misterije oko nastanka Zemlje i Meseca. Tu je i turistički potencijal. Nema sumnje, ako želimo da idemo dalje, posebno ako želimo da idemo dalje od Meseca, potreban nam je novi prevoz. Danas smo još u onim danima "kočije'", realno. Jer realno Ilon Mask  i mnogi naucnici  i milijarderi  pokusavaju da osavremene prevoz  ina Zemlji pa to ide vrlo tesko. Kako onda poverovati da postoji mogucnost putovanja kroz Svemir?
ISTO TAKO NE MOGU DA POVERUJEM DA SE U BERMUDSKOM TROUGLU NE KRIJE ATLANTIDA KOJA JE INACE VANZEMALJSKA BAZA?!
U regionu koji obuhvata morski deo izmedju Floride, Portorika i Bermuda, nestalo je vise desetina brodova, aviona i ljudi tokom prethodnog veka.
Od podmorskih piramida do oblaka i vanzemaljskih baza, naučnici i teoričari zavere su tokom dugog niza godina pokušali da istraže zbog čega se događaju misteriozni nestanci u Bermudskom trouglu.
Sada istraživači kažu da je moguće da su za to odgovorni talasi veličine i do 30 metara.
Stručnjaci sa Univerzita u Sauthemptonu veruju da se misterija može objasniti prirodnim fenomenom koji se zove "lažni talasi".staržiavči su ponovo napravili čestice čudovišne vode za potrebe dokumentarca "Bermudski trougao Enigma".
Ovi talasi su snažni i mogu biti veoma opasni. Naučnici često ove talase nazivaju "ekstremni olujni talasi".
Istraživači su izradili i model broda koji je nestalo 1918. godine. Ova nesreća je odnela 300 života.
Ovaj brod je bio na putu od Bahia u Salvadoru za Baltimor kada je nestao 1918. godine, tokom Prvog svetskog rata. Olupina i tela putnika nikada nisu pronađeni.Tokom godina su se pojavile brojne teorije o ovoj oblasti, a Američka obalska straža naziva Bermudski trougao "mitskim geografskim područjem". I tako su naucnici dali novo objasnjenje koje  cak u svom nazivu ima i rec lazni. Za nestanke brodova   i ostalih stvari kriv je "lazni talas" sastavljen od tri  velike oluje koje idu iz tri pravca. Pa haos!
Kapetan Džordž Fajler III radio je, između ostalog, za američku obaveštajnu službu i krajem 1960-tih je redovno slao izveštaje iz Vijetnama generalu Džordžu S. Braunu, zameniku šefa svih američkih vazdušnih misija u Vijetnamu.
U tim dopisima, koji su do danas sačuvani, zabeležena su i viđenja vanzemaljskih svemirskih brodova. Džordž Fajler III se danas smatra najvažnijim svedokom kada su u pitanju NLO i Vijetnamski rat. Posle rata, posvetio je život potrazi za dokazima o NLO i vanzemaljcima, a te dokaze već godinama redovno objavljuje na sajtu “Nešenal UFO Center”.
General Braun je posle rata potvrdio iskaze svog oficira. "Ne znam da li je ova priča ikada ispričana. Zvali su ih NLO. Nazivali su ih neprijateljskim helikopterima. Pojavljivali su se noću na određenim mestima. Jednom su viđeni početkom leta 1968. Nastala je prava mala bitka. Nikada nismo otkrili neprijatelja, videli smo samo sebe. Ali tamo je neko pucao. Svaki put je bilo isto. Ne bismo uspeli da identifikujemo neprijatelja, a ipak smo reagovali. Jednom smo čak oštetili jedan australijski brod", rekao je on.
 Proteklih godina se često pisalo o susretima sa NLO u doba Vijetnamskog rata, a ovo su neki primeri. Pit Macola je kao mladi američki vojnik doživeo nešto čudno, piše sajt Open Minds TV. Oni i njegovi drugovi su ugledali blistave objekte koji su se dizali sa pirinčanih polja. Pucali su i američka vojska i Vijetkong – ali niko nije pogodio cilj. Macola je bio toliko impresioniran da je posle rata osnovao udruženje “Scientific Bureau for Investigation” (Naučni istražni biro) i posvetio se istraživanju NLO-a do smrti 1987. godine.
"Jedan od naših aviona leteo je brzinom od 500 čvorova, a onda se iznenada pojavio NLO i napravio nekoliko krugova oko aviona da bi zatim odleteo trostruko većom brzinom od one koju mogu da dostignu avioni našeg ratnog vazduhoplovstva" napisao je kapetan u svom izveštaju.
 Mozda Vijetnamski sindrom  i sindromi iz ratnih ratova uopste nemaju veze sa uzasima koji su ljudi prezivljavali ( mada  i oni uticu na psihu) nego sa susretim  sa vanzemaljcima?
ZNATE ONU NARODNU: GDE IMA DIMA IMA I VATRE? PA ONDA JE POTPUNO  SIGURNO CIM SE TOLIKO PRICA O MESECU I BERMUDSKOM TROUGLU  DA NIKO NE ZNA PRAVU ISTINU! OTUD TOLIKE TEORIJE ZAVERE.
A SVE USTVARI IMA VEZE SA VANZEMALJCIMA. ONI SU NAS OTERALI SA MESECA AKO SMO IKAD BILI TAMO, A U BERMUDSKOM TROUGLU IM JE 'ZEMALJSKA BAZA"!