PARADIGMA

ZNATE STA JE PARADIGMA? OBRAZAC PONASANJA! AUTORITETI NAM NAMECU PRAVILA!
Po definiciji je paradigma nešto što pretpostavlja ugled, poštovanje, obrazac ponašanja, primer, uzor, nešto definisano i jasno kao uzorak i pretpostavka, i sama ova reč potiče od grčkog pojma paradeigma, koji se baš bukvalno može preveseti kao „učiniti nešto razumljivim“.
Jednostavan je primer paradigme, nošenje naočara sa obojenim staklima, kada svet oko nas mi vidimo u onoj boji u kojoj su i stakla na naočarima koje nosimo, i mi kao takav svet ne možemo da prihvatimo, jer smo svesni da je filter upravo u suštini paradigma sveta koji se posmatra kao realan i koji se i vidi bez naočara.
Dakle, mozak u paradigmatskom tumačenju, shvata da je sve oko nas promenilo boju jer je ono posledica nošenje stakla u boji, ali je filtrirana i upamćena kao bitna informacija da to nije realno, iako se prihvata kao takvo u datom trenutku, jer je važno za poimanje stvarnosti koja nas okruži ali nije činjenica i nije prava slika sveta koji smo mapirali u svom mozgu.Smatra se da se paradigma formira kao jedno svojevrsno mišljenje u selekciji ranije doživljenih iskustava i prikupljenih informacija, koje su postojale od najranijeg detinjstva i koje utiču na baš formiranje stava i ličnog obrasca ponašanja.Paradigme su zabluda i zavaravanje u nekom smislu, jer kada se prihvata ono što je pravilo, i što je nametnuto, osobe se ponašaju svaka za sebe i drugačije, ali ipak poštuju ono što se nameće ili se plasira kao tačno, važno, ispravno, te se i tako smatra da se paradigme nameću kao forma od strane nekoga ko je autoritet.
Primeri paradigme su odgovori na ova pitanja: Da li su bogati ljudi zli? Da li su bogati ljudi nesrećni? Da li su siromašni ljudi složni i srećni? Da li su političari krivi za sudbinu pojedinaca? Da li su Englezi po svojoj prirodi “hladan” narod? Da li su skupe cipele od nekoliko hiljada dolara? Da li je vama učinjena životna nepravda? Da li su žene loši vozači? Da li vreo čaj nije dobar za vaš stomak? Da li ćete se prehladiti u određeno doba godine kada vladaju virusi? Da li ćete se prehladiti kada ne nosite potkošulju? Da li zimi smete da se kupate u hladnom jezeru? Da li se uvek naljutite kada vas svrbi nos? Da li je vaš šef zao čovek? Da li vidite krizu u svetu? Da li je baka vašeg poznanika zla žena? Da li su mačke pametne životinje? Da li je pčela opasna ako sleti na vašu ruku? Da li je opasno da izađete napolje sa tek opranom kosom? Da li je istina da kada štucamo, neko nas tada pominje? Da li su crnci nekulturni ljudi? Da li ćete se povrediti prilikom vežbanja ako pre toga niste istegli mišiće? Da li mora da se vredno radi da bi se lepo živelo? I  tako u nedogled.
Paradigma moze i da se promeni, nekad ne dovoljno brzo, ali  se ipak promeni.
Prema Kunu, kada se skupi dovoljno značajnih anomalija koje se suprotstavljaju aktuelnoj paradigmi, naučna disciplina upada u stanje krize. Tokom ove krize, nove ideje, pa čak i ranije odbačene ideje, se oprobavaju. Vremenom se oblikuje nova paradigma, koja stiče svoje pristalice, i nastaje "intelektualna bitka" između pristalica nove paradigme i tradicionalista koji ne odstupaju od stare paradigme.Kun je koristio patka-zec optičku varku, da pokaže, kako promena paradigme može dovesti da se jedna ista informacija potpuno drugačije tumači. Da sam ranije nasla ovaj tekst ne bi se toliko cudila sto se sve oko nas menja i zamenjenjuje necim novim. Stare paradigme izgleda polako odlaze u "penziju".Konkretno, objektivna činjenica, za koju verujemo da će se svi složiti i koju niko ne može pobiti, je da danas među ljudima  postoji stotine jezika (nekih srodnih i nekih nesrodnih), i hiljade podvarijanti. Čovek koji veruje u evoluciju će tu činjenicu tumačiti kao rezultat desetina i možda stotina hiljada godina razvoja ljudskog roda, gde su različiti narodi, ograničeni geografskim udaljenostima, uglavnom nezavisno razvijali svoje jezike. Kreacionisti će tu istu objektivnu činjenicu tumačiti time što je Bog, prilikom gradnje vavilonske kule, pomešao ljudske jezike, dok su pre toga svi ljudi govorili isti jezik. U zavisnosti od paradigme na koju ste se ‘pretplatili’ i jedno i drugo tumačenje ima smisla. Ponekad se tumačenja savršeno uklapaju u više od jedne paradigme, u kom slučaju nikako ne mogu biti korištena kao dokaz isključivo u korist jedne. Na primer, evolucionisti često ukazuju na činjenicu da većina živih organizama ima vrlo slične organe, sa gotovo identičnim funkcijama, i u skladu sa svojom paradigmom tvrde da je to dokaz da sva živa bića imaju zajedničkog pretka. Ipak, iako ovakvo tumačenje zvuči logično unutar svoje paradigme, neispravno je tvrditi da je to neoboriv dokaz isključivo za evoluciju zato što se te iste činjenice savršeno uklapaju i u kreacionizam. Slični organi, sa gotovo identičnim funcijama, pa čak i 95% isti DNK u sličnim organizmima, u sklopu kreacionističke paradigme, upućuju na zajedničkog tvorca. Da li bi bilo logično da zaključimo da, samo zato što svi automobili imaju motore, menjače, točkove, upravljače, itd, da su svi nastali evolucijom od istog prvobitnog automobila, ili je logično da tvorac (ili u ovom primeru tvorci) automobila koriste isto znanje i iste tehnologije koje već poseduju, da dizajniraju različite modele automobila.
Mozemo  beskonacno da nalazimo nove primere za paradigmu. Igleda isto toliko ima i primera za nove "paradigme" koje zamenjuju one koje oduvek znamo.
Takodje, autoritet je zamenio internet! Sve paradigme koje danas prihvataju mladi dolaze sa interneta a ne od autoriteta: roditelji, profesor,  poslodavac...
NEKAKO SAM VOLELA DA SE DRZIM ZA PARADIGME. STO BIH JA STALNO PONAVLJALA - U NESTO SE VEROVATI MORA. A SADA SE SVE MOJE PARADIGME PRETVORISE U NEKU BESKONACNU, BEZOBLICNU MASU IZ KOJE RETKO KAD PROVIRI NEKA PRAVA STABILNA, ISTA, POZNATA PARADIGMA!
RAZMISLITE MALO O OVOJ TEMI PA CETE SHVATITI ZASTO VISE NISTA NIJE ISTO, ZASTO SU LAZI POSTALE ISTINE I ISTINE LAZI!

KONTROLA UMA I NSP

KONTROLA UMA! NOVI SVETSKI POREDAK!
Svaka akcija koja uteče na misli, osjećaje i ponašanje (psihu) čovjeka bez njegove suglasnosti i svjesnog znanja je vrsta kontrole uma. Najbanalniji primjer je televizijska reklama koja može utjecati na pojedinca da kupi reklamirani proizvod, a možda najekstremniji oblik kontrole uma ima za posljedicu da čovjek čuje glasove u glavi i da bude natjeran na samoubojstvo, ubojstvo ili drugi nasilni čin. Operacije kontrole uma ili psihotronsko ratovanje protiv čovječanstva predstavlja danas glavni fokus djelovanja mračne elite koja misli da ima pravo kontrole nad ostatkom čovječanstva. Mislim da je 99% ljudi na planeti izvrgnuto ovom ili onom obliku kontrole uma. Najčešća posljedica opsežnih i dugogodišnjih operacija kontrole uma nad masama je pasiviziranje pojednica, slabljenje volje, izraženi osjećaji manje vrijednosti, izazivanje ovisnosti, submisivno ponašanje, povećano nasilje i agresija, smanjivanje duhovnosti i kreativnosti, fokusiranje na tzv. logično razmišljanje (svojstveno lijevoj polutci mozga), odnosno ukratko rečeno pretvaranja čovjeka u dobrovoljnog roba koji je zaboravio na svoju pravu prirodu i unutarnju snagu.
Kako se mediji i dalje konsolidiraju, zamagljuje se veza između vlade i korporativne strukture. Vijesti, televizija, filmovi i tisak mogu zajednički raditi da dostave poruku koja se čini istinitom jednostavno zato što mnogi izvori izvješćuju o istoj stvari.
Iako deluje kao teorija zavere, postoje podaci o radu na stvaranju visokofrekventnih i niskofrekventnih generatora kodiranja mozga, biolokacionih uređaja, korišćenju hemijskih i bioloških sredstava u cilju simuliranja određenih psiholoških reakcija. Ove tehnike se drže u tajnosti, ali i kada se o njima nešto sazna, prosečan čovek teško da je u stanju da pojmi da su one moguće, jer sve to prevazilazi i najsmelije romane naučne fantastike. - U novije vreme, zloupotrebom naučnih znanja o uticaju elektromagnetnog zračenja na ljudsku svest i rad mozga, kontrola uma dobila je novu dimenziju, u kojoj se primenjuju i magijski postupci. Poznati su pod nazivom tehnomagija, kombinacija magijskih postupaka i elektronskih dejstava u cilju kontrole uma - objasnio je Miodrag Stanković, autor knjige "Kontrola uma psihotronskim oružjem". - Posledice delovanja elektromagnetnog oružja na ljudski mozak najčešće su uznemirenost, umor, nesanica, glavobolje, ali i migrenozno "zujanje" u ušima praćeno visokotonskim zavijanjem.
PSIHOTRONIKA je usmerena prvenstveno na metode povezane sa primenom tehničkih sredstava kojima se utiče na svest, kao što su navedeni generatori. U ovom trenutku je još rano da se govori o aktivnoj upotrebi psihotronog oružja kao sredstva psihološkog rata, iako stručnjaci u toj oblasti, kako kažu, čine sve što je moguće da bi maksimalno iskoristili sve što je makar minimalno razrađeno.U novije vreme zloupotrebom naučnih znanja o uticaju elektromagnetnog zračenja na ljudsku svest i rad mozga, kontrola uma dobila je novu dimenziju, u kojoj se primenjuju i magijski postupci. Tehnomagija se zapravo odnosi na primenu magijskih postupaka i elektronskih dejstava u cilju kontrole uma - PROFESOR dr Igor Smirnov je pokazao i naučno dokazao da je ljudsku svest moguće promeniti izvesnim instrumentima i to zamenom negativnih informacija pozitivnim preslaganjem, na sličan način kako se preslažu lego-kocke - kaže Stanković. - Moguće je iz ličnosti čoveka ukloniti razne fikcije, zablude, umišljenost, iluzije, osećaj krivice i griže savesti. Informaciju o čoveku koji je umislio da je bolestan, moguće je zameniti informacijom da je zdrav. Negde pred smrt, kako kažu upućeni, Smirnov je rekao da je konstruisao aparat za kontrolisanu izmenu ličnosti čoveka, što je svakako jedno od najopasnijih oružja u domenu psihotronog rata. U dokumentima se opisuje niz uređaja i tehnika čija svrha je manipulacija ljudskim umom, među kojima su i "mikrotalasno slušanje" i daljinsko mapiranje mozga (koje bi omogućilo posmatranje misli).List navodi da postojanje ovih dokumenata ne znači da vlada SAD direktno radi na ovakvim projektima, ili da su oni išta više od "misaonih eksperimenata".Međutim, čini se da ih je neko shvatio dovoljno ozbiljno da bi prikupio sve informacije o tim tehnikama.CIA je prethodno sprovela projekat MK-Ultra koji je uključivao brojne projekte kontrole uma, a većina se odnosila na upotrebu droga poput LSD u cilju ispitivanja ili kontrole uma.Moderna kontrola uma je psihološka i tehnološka. Testovi pokazuju da sa jednostavnim objavljivanjem metoda umne kontrole, redukujemo efekte ili ih čak eliminišemo, barem u delu kontrole uma kroz reklamu i propagandu. Mnogo se teže obračunati sa fizičkim intruzijama koje vojno-industrijski kompleks nastavlja razvijati i poboljšavati.
1. Edukacija - Ovo je najočigledniji i najpodmukliju način umne kontrole. Ovaj način je oduvek bio san svakoga diktatora, da edukuje decu koju je prirodno lako impresionirati, i kao takav je bio centralna komponenta Komunističkih i Fašističkih tiranija kroz istoriju. Nitko nije bio više uspešan u razotkrivanju ove vrste metode od unutar edukacije od Charlotte Iserbyt - Namerno zatupljivanje Amerike, koja objašnjava ulogu globalnih fondacija u oblikovanju budućnosti sa namerom da produkuje podložne radilice kojom će upravljati potpuno edukovana, svesna elitna klasa.

2. Reklamiranje i Propaganda - Edward Bernays je često citiran izumitelj konzumacijske kulture koja je dizajnirana da bi primarno ciljala na ljudski self-image (ili nedostatak istog) sa ciljem da želju promene u potrebu. Ovo je posebno namenjeno produktima kao što su cigarete, na primer. Pa ipak, Bernays je takođe primetio u knjizi izdatoj 1928 u knjizi, Propaganda, da je "propaganda izvršna ruka nevidljive vlasti." Ovo se najjasnije može videti u modernoj policijskoj državi i sve brojnijim građanima snitch culture, (Kako građani postaju oči i uši države) zapakovano u pseudo-patriotska načela Rata protiv Terora. Sve jača konsolidacija medija je omogućila da s e cele korporativne strukture spoje sa vladom, koja sada koristi koncept: propaganda placement (Ubacivanja propagande). Mediji: štampa, filmovi, televizija i kabelske vesti sada mogu raditi neprimetno u integraciji potpunih poruka koje se čine deo istine jer dolaze iz brojnih izvora, simulatno. Kada neko postane podešen i identifikuje se sa "porukama" ta osoba će ih svugde preslikati. I sve to je bez spomena na subliminal messaging. (Subliminalne poruke).

3. Prediktivno programiranje - Mnogi još uvek odbijaju postojanje predictive programming (prediktivnog - predskazujućeg programiranja). Pozvao bih svakoga ko čita ovaj tekst da pregleda mnoge dokumentarce koje je napravio Alan Watt i da sami dođu do zaključka. Prediktivno programiranje ima svoje poreklo u uglavnom elitističkom Hollywood-u, gde filmovi mogu ponuditi veliku viziju onoga gde bi društvo trebalo ići. Samo pogledajte knjige i filmove za koje ste mislili da su "malo preterali" ili "naučnu fantastiku" i dobro pogledajte u društvo danas. Za detaljniji rad na ovu temu u specifične primere pročitajte: Vigilant Citizen koja je odličan izvor informacija koje će vam predstaviti bolji uvid u "zabavu" u potpuno drugačijem svetlu.

4. Sport, politika, religija - Neki bi se mogli uvrediti jer religiju čak i politiku stavljamo zajedno sa sportom kao metodu kontrole uma. Centralna tema - cilj je: podeli pa vladaj. Tehnika je potpuno jednostavna: napraviti kratki spoj u prirodnoj tendenciji ljudi da sarađuju da bi opstali, naučiti ih da formiraju timove koje su orjentisani na dominaciju i pobedu. Sport je oduvek imao ključnu ulogu u distrakciji sa plemenskih tendencija na ne važne događaje, koji su u modernoj Americi dobili smešne proporcije kada izbijaju protesti jer neka sportska zvezda napušta njihov grad, dok su esencijalne ljudske vrednosti kao što je sloboda ostavljene po strani kao nevažne. Politička neslaganja su striktno u levičarskoj - desničarskoj paradigmi lako kontrolisane opozicije, dok je religija potpora u gotovo svakom ratu kroz istoriju.

5. Hrana, voda i vazduh - Dodatci ishrani i piću, otrovi i drugi otrovi u hrani bukvalno menjaju moždanu hemiju da bi stvorili poslušnost i apatiju. Flor u vodi za piće je dokazan uzrok smanjenja koeficijenta inteligencije, Aspartam, Mono-natrijum glutamat (MSG) su excitotoxins koji uzbuđuju moždane ćelije dok one ne umru, i lako su dostupni u brzoj hrani koja sadrži ove otrove i koja je uopćeno stvorila populaciju kojoj nedostaje fokus i motivacija u bilo kojoj životnoj aktivnosti. Večina ljudstva je savršeno doterana za pasivnu poslušnost - i prihvatanje - diktatorske elite. I ako ste odlučili da posebno pratite svoju ishranu, oni su u potpunosti spremni poprskati populaciju iz vazduha.

6. Droge/Lekovi - Ovo može biti bilo koja supstanca koja izaziva zavisnost, ali misija kontrolora uma ja da budu sigurni da postanete zavisni od nečega. Jedna od glavnih faktora moderne kontrole uma je psihijatrija (psychiatry) koja ima za cilj da defiše sve ljude po nekim poremećajima, da bi ograničili ljudski potencijal. Ovo je predviđeno u knjizi: Brave New World. Danas, je to dovedeno do još većih eksterma jer je medicinska tiranija gotovo svakog svrstala u neku vrstu poremećaja - naročito one koji propituju autoritete. Korišćenje nervnih droga/lekova u vojsci je dovelo do rekordnog broja samoubistva. Najgore od svega moderna drogeraška država ima uticaj nad 25% dece u SAD-u i kontroliše ih lekovima za otupljivanje uma.
7. Vojni testovi - Vojska ima dugu istoriju testiranja umne kontrole. Umovi iz vojske su možda najpokorniji, kao i oni koji žele vojne karijere i koji uopšteno rezonuju sa strukturama hijerarhije, kontrole i koji imaju potrebu za neupitnom pokornošću prema misiji. Za sve veći broj vojnog osoblja koji propituju njihovu indoktrinaciju, nedavna priča je obelodanila planove DARPA za Van-telesne šlemove za umnu kontrolu (transcranial mind control helmets) koji će ih držati fokusirane na misiju.

8. Elektromagnetski spektar - Elektromagnetska supa nas sve obavija, odašiljana modernim uređajima koje svakodnevno koristimo, a koji su se pokazali da imaju dubok uticaj na moždane funkcije. U prećutnom priznanju kako je sve to moguće, jedan naučnik je radio na "božjem šlemu" (god helmet) da bi indukovao vizije tako što će promeniti elektromagnetsko polje mozga. Naša moderna supa (modern soup) nas je pasivno kupala u potencijalno stanje menjanja umnih talasa, dok su široke mogućnosti od na primer telefonskih tornjeva-antena sada dostupne svima kontrolorima uma koji žele mnogo direktnije intervencije.

9. Televizija, računar i "brzina osvežavanja ekrana" - je dovoljno loša da sve što je "programirano" na vašem TV-u (sa kojim upravljate putem daljinskog "upravljača") je napravljeno da bi vas opustilo za umno kontrolisanje gotovo da vas dovede do uspavljivanja, čineći ga tako psiho-socijalnim oružjem. Test brzine osveženja ekrana (frekvencija prikazivanja slika - broj slika u sekundi) je pokazao da se menjaju moždani alfa talasi i tako nastaje hipnoza - što ne najavljuje dobro zadnje otkriće da svetlo može transmitirati kodirane internetske podatke tako da "osvežava brže nego što oči mogu videti." Brzina osvežavanja pozadine računara je manja, ali kroz video igrice, socijalne mreže i osnovne strukture koje preopterete mozak sa informacijama, brz ritam modernih komunikacija indukuje ADHD stanje. Studija o video igrama je otkrila da poduže igranje istih rezultuje smanjenim protokom krvi u mozak, i tako okida umnu kontrolu (sapping emotional control). Čak što više, role-playing igrice koje nalikuju na scenarije policijske države služe da bi uništili konekciju sa realnošću. Možete pogledati WikiLeaks video pod nazivom: Collateral Murder i sa tim bi svi trebali biti upoznati koji su igrali igrice kao što je: Call of Duty.

10. Nanoboti - Iz naučne fantastike direktno u moderan mozak: nanobot-i su na na putu ostvarenja. Direktne modifikacije mozga su već upakovane u neuro-inženjering. Čudan članak iz 2009 godine, je otkrio da su direktne manipulacije mozga preko optičkih vlakan malo neuredan proces ali jednom kada se instaliraju "mogu nekoga učiniti srećnim na samo jedan pritisak dugmeta." Nanobot-i donose procese mozga na automatizovan nivo, premošćujući moždane molekule jednu po jednu. Još gore, ovi mini droidi se mogu sami kopirati, i pri tom nas prisiljava da se zapitamo da li će se takav duh ikada više moći vratiti u bocu, kad je već jednom oslobođen. Očekuje se da će nanobot-i biti stvarnost u ranim 2020-im.

Na putu je organizovan napor da se usp upravljati i predvideti ljudsko ponašanje tako da socijalni naučnici i diktatorska elita mogu kontrolisati mase i da se mogu odbraniti od napada potpuno probuđenih i slobodnih ljudi. Jednino ako se probudimo, možemo okončati njihove namere da nas uspavaju, i tako imamo šanse da očuvamo našu slobodnu volju.
Srbija kroz tehnička sredstva komunikacija sve više dobija mentalne i duhovne „zombije“ i poslušnike svih profila koji su u funkciji političkih i ekonomskih oligarhija, stvarajući maksimalnu kontrrolu nad javnim mišljenjem, potrošnjom i duhovnim poretkom. Svedoci smo da su i tradicionalne konfesije u Srbiji, sveštenici i vladike potpali pod moć, ili su i sami derivati moći društvenih „kontrolora“. Koncept Novog svetskog poretka već je duboko ugrađen u društveni, obrazovni i kulturni sistem u Srbiji, počev od porodice, škole, radnog mesta, verskih institucija do „slobodnog vremena“. Građani se kontrolišu i prate preko svojih „čipovanih“ dokumenata i predaju svojih privatnih podataka desetinama raznih institucija.„Mozak na čipu“ je naslov zanimljive knjige uglednog naučnog novinara u penziji Stanka Stoiljovića koji otkriva tajne moći modernog informatičkog doba i uticaja na ljudski um. Srbija je, naime, u zoni psihotronskih masovnih operacija ,počev od kontrole vremena, ali i ponašanja kroz upotrebu „pametnih“ telefona, preko društvenih mreža, interenta, masovne hipnoze preko TV emisija sve do političkih sadržaja. Na delu je kontrola uma i ponašanja širokih razmera koja se koristi u sferi politike, masovne trgovine i kroz reklame sve do oblika obrazovnog sadržaja i javne komunikacije.Pored toga preko mobilnih telefona i interneta kao i javnih kamera snima se i „skenira“ šira i uža javnost u Srbiji. Politička sfera u Srbiji dugo korisiti metode kontrole ponašanja, disciplinovanja pojedinačne i kolektivne volje građana Srbije od jednopartijskog do višestranačkog i monopolnog poretka. Kada se postignu efekti „kontrle uma“ i ponašanja masovno se koriste raznih narkoleptici, psihotici, opojne droge, alkohol kao vid „stimulansa“ na mentalni nadržaj . .MIODRAG Stanković, kao primer, navodi da je EU priznala BiH 6. aprila 1992, na dan bombardovanja Beograda u Drugom svetsk om ratu. Napad na bivšu Republiku Srpsku Krajinu počeo je 30. aprila 1995, a taj dan kad je Hitler počinio samoubistvo, poznat je kao "Valpurgijska (veštičja) noć". Istog datuma proglašeno je gašenje Srpske Krajine. Na Lazarevu subotu, 19. aprila 1997, na međunarodnom skupu u Beču, pokrenuto je pitanje Kosova, a 24. marta 1933. Hitler kada je proglašen za kancelara Nemačke, otpočeo je napad na Srbiju i SRJ.
Na delu su u Srbiji od ranih 2000-tih godina „preslikani“ programi iz EU i SAD kao „rijaliti programi“, odnosno programi „uživo“, kroz razne sadržaje poput „Farme“, “Parova“, „Zadruge“ i drugih koji u stvari predstavljaju oblik komercijalnog, ali i politički-državnog eksperimenta u programima TV stanica sa nacionalnom frekvencijom. Cilj je kontrola ponašanja, mišljenja i manipulacije učesnika u raznim programima po metodu Pavlova i Skinera i služe ne samo za „zabavi“ naroda i „pojedinca“ već i primenu kolektivne manipulacije Orvelovskog tipa.
 Tako se TV stanice utrkuju koja će da pravi što „atraktivniji“ odnosno bizarniji program koji će da pokreće razne porive, nagone, emocionalna stanja ne samo učesnika u programima već i gledaoca. Moćne TV stanice preko svojih kontrolnih sistema za praćenje programa registruju dubinu i masovnost programa i tako se utiče na opštu kontrolu ponašanja, ali i mišljenja građana koji se kasnije dopunuju tabloidnim sadržajima i poltičkim nasiljem nad mišljenjem. Stvara se opšta slika masovne „otupelosti“ kod građana Srbije sa smanjenom empatijom koja odgovora raznim oblicima pritiska upravljačke sfere i vlasti ne samo u Srbiji već i one spolja odakle je „uvežen“ program. Na svim tim programima koji se realizuju u Srbiji, a deo su praktičnih radnji Novog svetskog poretka i njenih kreatora stoje timovi psihologa, sociologa, marketinških stručnjaka koji na ovaj način prave „mapu uma“ građana. Sve TV stanice u Srbiji koje prave takve programe uvezani su sa strukturama globalne moći ne samo političke već i ekonomske u Srbiji kao i etabliranih struktura tz „svetske vlade“ koja postoji u skoro svim državama sveta pa i u Srbiji. Masovna hipnoza i kontrola ponašanja građana u Srbiji kroz razne sfere javnog života se vešto koristi za sistem političke vladavine i odvlačenja pažne širih društvenih slojeva od realnih problema. Što je širi zahvat takvih sadržaja, jača kolektivistička logika, koja potire pojedinca i stvara „usamljenu gomilu“ koja ima sve manje mentalne i životne snage da misli o svojoj budućnosti. Ta budućnost je prepuštena vladarima, oligarhiji vlasti i „inženjerima ljudskih duša“. Onda su moguće sve prevare, obmane i laži vlasti nad građanima jer postoji tz „plitko pamćenje“ koje se koristi u poltičke svrhe vladajuće oligarhije.
KONTROLA UMA JE SVAKAKO GUBITAK SA KOJIM NE SMEMO DA SE POMIRIMO. PRODALI SMO SE ZA TEHNOLOGIJU I 'BOLJI' I 'LAGODNIJI'  ZIVOT! DOZVOLILI SMO DA NAM ODUZMU SVA LJUDSKA OBELEZJA. A JEDNO OD NAJVAZNIJIH JE SVAKAKO SVEST ( OSECANJA SU SLEDECE STO CE NAM ODUZETI). MADA SU TO TREBALI DA URADE OBRNUTIM REDOM KAD SU NAS VEC PRETVORILI U ZOBMIJE. DA MI NEKAKO BUDE SVEJEDNO STO ME NEKO KONTROLISE. OVAKO SE NERVIRAM I LJUTA SAM I BESPOMOCNA.
I STO JE NAJSTRASNIJE - KONTROLU UMA NIKAKO NE MOZEMO IZBECI!
PA DOBRO DOSLI U NOVI SVETSKI POREDAK!

RODITELJ 1 I RODITELJ 2

RODITELJ 1 I RODITELJ 2 ! KO JE BROJ 1 A KO BROJ 2? ETO NOVIH RAZLOGA ZA SVADJU! ZAR VEC NEMA I PREVISE RAZVODA? PORODICA STA TO BESE? FRANCUZI NAJNAPREDNIJI! FRANCUZI ODLUCILI DA JE TATA BROJ 1! I SVE  OVO ZBOG PORASTA ISTOPOLNIH BRAKOVA!  NE MOGU OVO DA PREZIVIM. DA NE BUDEM VISE MAMA??? NEGO BROJ 2! MRZIM HIJERAJHIJU I  UKIDANJE OSOBE U KORIST BROJA! TIME SE UKIDA I PSOVANJE? KAKO BEZ MATERINE...
"Moja surpuga je ispunila formulare za upis u opštinsko obdanište i ja sam postao "roditelj 2". To je ipak udarac! Ne toliko zbog broja 2 već zato što bračni par postaje žrtva nejednakosti, stvara se neka vrsta glavnog roditelja i pomoćnog roditelja" - zali se jedan Francuz! "Zuti prsluci "u Francuskoj dobili su jos jednu glavobolju.
Kako da se zna ko je roditelj broj 1, a ko broj 2? Neki su pitali da li to treba da se prepusti slučaju i odredi "izvlačenjem šibica" ili slično?“
Što je mnogo, mnogo je. Čak i udruženje roditelja istog pola smatra da je ideja o "roditelju 1 i 2" – loša, zato što brojevi podrazumevaju hijerarhiju. Broj 1 je važniji od broja 2.
Sumnja se da bi broj 1 mogao prećutno da bude namenjen očevima. To bi moglo da izazove veliki bes feminističkih udruženja.
U polemici koja ne jenjava posle izglasavanja spornog amandmana, mnogi pitaju zašto bi se vodilo računa samo o jednopolnim roditeljima, koji uostalom i ne traže da se o njima vodi računa, a ne i o roditeljima koji sami rađaju decu.
Udruženje "Protesti za sve", blisko krajnjoj desnici i konzervativnim krugovima, tvrdi da je "akcija" brisanja "oca i majke" samo nastavak legalizacije istopolnih brakova pre pet godina čemu su se oni bezuspešno protivili.
"Brisanje majke i oca iz administrativnih dokumenata samo je najava legalizacije stvaranja potomstva bez oplodnje odnosno iznajmljivanjem "majke - nosilje" kako je to dozvoljeno u SAD", tvrdi udruženje "Protesti za sve".
"Evo kako se porodicama i deci kradu dve važne reči iz francuskog jezika: "otac" i "majka", dve reči koje su orjentiri za ogromnu većinu naših sugrađana. I sve ovo zbog toga da bi se izašlo u susret ideološkim zahtevima jedne minijaturne manjine", rekao je Tugdual Dervil iz porodične Alianse Vita koji je ogorčen pozvao Francuze na građansku neposlušnost.
Psihoanalitičar Žan Pjer Vinter, autor knjige "Budućnost oca" kaže da je sve ovo tek početak jednog procesa kroz koji će biti izbačeni pojmovi muškarac - žena iz ličnih dokumenata.
"Rodna razlika muškarac - žena je međutim veoma važna za dete.  Da bi jedan dečak bio ponosan što je dečak, na primer, on ima potrebu da bude imenovana njegova pripadnost muškom polu. Ako to nije moguće identifikovati, on upada u teskobu", kaže Vinter.Svako dete je rođeno od oca i majke. Nije li protivno zdravom razumu da to negiramo, pitaju se mnogi.
 Holandija je prva zemlja koja je legalizovala gej brakove 2001. godine, a kada gej ili lezbejski par ima dete, biološki je neophodna umešanost trećeg roditelja.Holandska deca bi uskoro mogla imati tri ili više majki ili očeva. Strasno!
U Italiji gde smo gledajuci filmove o mafiji shvatili vaznost porodice, sadasnji ministar unutrasnjih poslova ukida nazive roditelj 1 i roditelj 2 i vraca te divne reci otac i majka. „Branićemo prirodnu obitelj zasnovanu na savezu muškarca i žene,“ rekao je Salvini.
 I dok stara Evropa pametuje i u  EU zakonodavstvo uvodi  roditelje kao brojeve 1  i 2 , Ameri mudro cuvaju porodicnu tradiciju. Da, da i ovako  u Evropi zivi najstarije stanovnistvo koje pamti da su imali majku i oca!.
AKO JE POENTA SVEGA DA BUDEMO BESPOLNI JER KAKO CE RODITELJI POSTATI BROJEVI, A DECA NECE IMATI POL DOK SE SAMA NE IZJASNE ( VALJDA SU SA TRI GODINE U VRTICU SVESNI DA LI SU BATA ILI SEKA- KAKVA GLUPOST) BICE CISTA UVREDA NEKOME RECI TI SI MUSKARAC, A TI ZENA. KAD RODITELJ 1  I RODITELJ 2 DOBIJU DETE NULTOG POLA KAKO TO JAVITI ? ZAR NIJE LAKSE BRACNI PAR TAJ I TAJ DOBIO SINA - I ZNAS O CEMU SE TU RADI. ILI KAKO CEMO PSOVATI? POLA NASEG JEZIKA KOJI SE NIJE POENGLEZIO SVODI SE NA PSOVKE MAJKE I OCA, PA AKO NE BUDE KONSTANTA RODITELJ  BROJ 1 JE OTAC NECEMO ZNATI DA LI PSUJEMO OCA ILI MAJKU.
 I NARAVNO KOKE NOSILJE I DONATORI SPERME BICI PUNOPRAVNI RODITELJI U EU ZAJEDNICI PA CE TO BITI RODITELJ 1, RODITELJ 2, RODITELJ 3, RODITELJ 4....

ZAMENA ZA SVE

ZAMENA! DA BRE, POSTOJI ZAMENA ZA SVE! ILI KAKO SE DANAS SVE VISE KORISTI REC ALTERNATIVA OD KOJE MI SE DIZE KOSA NA GLAVI NAROCITO AKO  SE ODNOSI NA POLITIKU I MEDICINU ( OD KOJIH MI I OVAKO NIJE DOBRO). PA NEKAKO SAM RESILA DA OVAJ TEKST BUDE O ZAMENAMA KOJE SU MENI ZANIMLJIVE.
Na prvom mestu zamena su dubleri koji zamenjuju glumce u scenima koje su opasne, ili previse seksi , ili glumac ne zeli da ih odradi iz bilo kog razloga. I zato je magija filma potpuna.  Ispred nas se odvija radnja filma u kome igraju nasi omiljeni glumci,a nismo ni svesni da pojedine scene "glume" dubleri.Budući da su u velikim filmskim, a naročito holivudskim produkcijama, svi uključeni u posao veliki profesionalci, o nekim stvarima se jednostavno ne priča. Ali, kada ipak, na internetu osvanu fotografije na kojima su prikazani kaskaderi i čuvene zvezde filmova, kako da odolite a da ne bacite pogled. Već činjenica da su isto obučeni, imaju iste frizure i šminku, vizuelno bi mogla da nas prevari, ili makar zavara, međutim, ima tu mnogo sitnica na koje se mora misliti kada neko planira da bude dubler jednoj Jennifer Lopez. Ako to do sada i niste znali, možda je vreme da vam otkrijemo – Jenny from the block za dublera ima muškarca, ali neke njene koleginice ostale su pri zahtevu da to ipak budu žene, koje imaju najsličniju građu tela, pa čak i crte lica, kao velike filmske zverke.
 Legendarni srpski kaskader Dragan Stanojević, poznatiji kao Bata Kameni pojavio se u više od 500 filmova i serija kao kaskader i epizodni glumac.Prava legenda zaista.
Zamena teza-je postupak kada tezu sagovornika zamenjujemo nekom drugom tezom koju smo mu proizvoljno pripisali. Zamena teza može biti rezultat namere da sebi olakšamo i obezbedimo prednost u odnosu na oponeneta u nekoj raspravi, a može biti i rezultat nedovoljnog obraćanja pažnje na to šta naš sagovornik zaista tvrdi. Ovaj postupak predstavlja kršenje metodoloških pravila jer je naravno za dolaženje do istine korisnije da raspravljamo sa tezom koju sagovornik zaista zastupa, umesto da mu pripisujemo nešto što on ne tvrdi. Ipak, moze biti i koristi,ako zamenu teza koristimo za učenje pojmova, koje nikako ne možeš da zapamtiš, uz pomoć drugih pojmova koji su ti stalno u glavi. U obicnom zivotu ovu divnu zamenimu koristimo i vise nego sto smo svesni narocito u odnosu sa partnerom!
Zamena identiteta (licnosti) -U normalnim okolnostima malo ko je svestan svog identiteta. O njemu se ne razmišlja. Međutim, na nekim životnim prekretnicama, od kojih se prve javljaju u doba puberteta, možemo doći u situaciju da se zapitamo ko smo, čemu težimo, da počnemo da promišljamo o identitu, o svojim vrednostima...Ako potraje taj period tokom kojeg je narušen osećaj kontinuiteta između onoga šta smo bili, šta smo sada, ali i zamišljanja o tome šta ćemo tek postati, govorimo o krizi identiteta, a u krajnjoj liniji i o gubitku identiteta.
Kakve situacije nas mogu navesti da uđemo u tuđu kožu koja nikada ne može biti toliko udobna kao sopstvena, da preuzmemo nečiju ulogu kao da je naša.Identitet  je doživljaj sopstvene celovitosti i posebnosti u određenim socijalnim ulogama, ali i u životu uopšte.
Ne možemo da imamo osećaj identiteta bez osećaja posebnosti, niti bez osećaja integriteta, kako u nekom konkretnom kontekstu, tako i tokom životnog razvoja. Bas neki dan sam razmisljala o tome kako bi svi da budemo neko drugi. Ljubomora, zavist, predstavljanje necijeg zivota idealnim u granicama moze biti podstrek da budemo bolji. Medjutim, ako sve to dobije ime i prezime nekog drugog  nalazimo se u dubokoj krizi identiteta, gde ga i gubimo na kraju i postajemo u svojoj glavi ta druga osoba.
Zamena hrane-kada moramo da jedemo nesto sto ne zelimo zbog zdravlja. Ipak, meni se cini da je i ovde u pitanju zamena teza jer je bukvalno svaki dan neka hrana IN, a neka AUT.  Skoro kao borba ravnozemljasa  na Jutjubu.  Jer, sve namirnice koje smo jeli mi i nasi roditelji i njihovi roditelji proglasene su za kancerogene. A zar takvo nije zemljiste, voda i vazduh oko nas? I zar zemlja nije okrugla? Kako da sad sve ono sto znamo ZAMENIMO  za nove naucne dokaze?  Da koristim prasak Junk  kao zamenu za meso? Dodaci ishrani u prahu i instant hrana su za astronaute. Mi, obični ljudi treba da jedemo hranu. Konzumiranje hrane nije samo unos energije i hranjivih materija, nego ono ima i kulturološko značenje; druženje sa dragim ljudima, uživanje u jelu.
Zamena istorije za novu, srpskog jezika, geografije, biologije ,fizike.... uopste nauke! I medicine. U kojoj jedni lekovi zamenjuju druge  i za koje posle dizu paniku da su bili otrovni a mi ih koristili i davali svojoj deci (brufen). Zamenjuju se organi, zamenjuje se telo za plastiku, zubi za implante, sociva  u boji ociju za svaki dan.
Zamenjuje se moral za nemoral, istine za lazi, zamenjuju su idoli, verovanja u Boga ili vec sta za ateizam....
Mnogo je zamena u igri. Falsifikati postaju originali, ceo svet je prevrnut naopacke. Zamene sve zamenjuju. I zamene.
Sveti gral i Koeljov "Zahir" samo su zamena za srecu,  i traganje za srecom.'Sreca" koju nam plasiraju svakodnevno u medijima samo je  zamena prave srece. Kao sto i virtualni zivot ne moze biti realan zivot nego samo njegova losa zamena.
NE KAZEM ZAMENE SU NEKAD POTREBNE ,CAK I NEOPHODNE ,ALI CEMU ONDA POSTOJI ORIGINAL?

GORGONE I MEDUZE

HTELA SAM OVAJ TEKST O GORGONAMA I MEDUZI DA OSTAVIM ZA DAN ZENA JER ZENE TREBA SLAVITI ( NARAVNO NE SAMO TOG DANA) IPAK NESTRPLJIVA SAM DA SA VAMA PODELIM NEKE PRICE O ZENAMA PA MAKAR MISLILI DA SU ONE CUDOVISTA!!!

U ranijem predanju Gorgona je biće nakazne glave i zastrašujućeg izgleda, koje stanuje u Hadovim dvorima. Kasnije se pričalo o tri Gorgone – Steno, Eurijala i Meduza – koje su živele na krajnjem zapadu, u vrtu bogova. Njihovi roditelji su morski bog Fork i Keto, morsko čudovište i božanstvo mora. Iako su dve starije sestre bile besmrtne, a najmlađa, Meduza, smrtna, ipak se samo ona u predanju naziva Gorgona. Pričalo se da je Gorgonu, kao i gigante, rodila Geja u Flegri da bi se borila protiv bogova.

Glave Gorgona bile su okružene zmijama upletenim u njihove kose; u ustima su imale zube, slične veprovim, kroz koje su plazile dugački jezik, a ruke su im bile od bronze. Imale su i krila, a pominju se i Gorgonine bronzane kovrdže, od kojih je jednu Atena dala Heraklu, a ovaj Steropi, da pomoću nje otera neprijatelja iz Tegeje.U spekulacijama stoičara, Gorgone personifikuju tri stupnja straha: onog koji parališe misao (Steno), koči celo telo (Eurijala) i zaslepljuje oči (Meduza). Persej, udružen sa Atenom, označava hrabrost povezanu sa mudrošću, koja savlađuje svaki strah.
 Karavađova slika u čuvenoj Galeriji Ufici u Firenci prikazuje žensko biće čija kosa gmiže. Evo kako je ovaj velelepni, zastrašujući prizor pesnik Gaspare Murtola opisao u šesnaestom veku: „Odvratimo pogled, da nas ne bi očarane u kamen pretvorila“. Odsečena glava iz koje još kaplje krv, okružena gujama otrovnicama, kao da je tek shvatila šta joj se desilo. Ona je, naravno, Meduza.
Nekada davno, Meduza je takođe bila multidimenzionalna. Rane vaze i bareljefi prikazuju je kao Gorgonu od rođenja, ali ovo se sa vremenom menjalo. Ovidije prvi beleži alternativnu verziju njenog porekla u „Metamorfozama“, oko osme godine nove ere. Po njemu, Meduza je nekad bila lepa mlada devojka, jedina smrtnica od tri sestre Gorgone. Lepotom je privukla pažnju boga mora Posejdona, koji ju je silovao u hramu Atine. Razjarena ovim svetogrđem, boginja je pretvorila Meduzu u monstruma čiji pogled pretvara ljude u kamen.
Popularnije verzije ovog mita fokusiraju se na događaje koji su kasnije usledili, gde je u glavnoj ulozi Persej. Mladog poluboga poslao je Polidekt, kralj Serifa, da mu donese glavu Meduze. On je koristio svoj bronzani štit kao ogledalo kako ga ne bi okamenila, a zatim joj odrubio glavu i tako oslobodio krilatog konja Pegaza. Glava je kasnije završila na štitu boginje Atine. Kroz ovaj muško-centrični herojski narativ, Meduza je ovekovečena kao čudovište.
U antici, Meduza je bila moćna figura koja ubija ili iskupljuje. Vajari i slikari njenu glavu koristili su kao apotropejski simbol – odvraćali su zle duhove. Ali njena tragična lepota bila je još inspirativnija. Uzmimo rimski mozaik izložen u izložen u Getiju na kom Meduzine zmije liče na lokne koje vijore na vetru, a pogled joj je elegantno usmeren u stranu. Glava je ovde talisman okružen koncentričnim krugovima. Bezbroj je drugih primera u kojima je Meduza bilo nešto više od čudovišta.
Tek u Renesansi mistiku zamenjuje strahotni kontrast. Čelini je 1554. u bronzi prikazao Perseja sa glavom u ruci kako trijumfalno gazi Meduzino telo. Motiv je bio političke prirode: trebalo je prikazati herojski uspon Perseja, sina Zevsovog, kao ilustraciju moći porodice Mediči nad narodom Firence. Ovaj primer sledili su i drugi, pa smo tako 1598. dobili Karavađov ceremonijalni štit iz noćnih mora; i on je želeo da se dodvori Medičijevima, pa je prikazao Meduzu kao poraženu a njenu moć usmerio na gledaoca.
Skoknimo dalje do Francuske revolucije, kada je Meduza nakratko postala simbol promene. Jakobinci su je koristili kao amblem „Slobode“, demonski simbol borbe protiv establišmenta. Za to vreme, romantici kao što je Persi Šeli otišli su u sasvim drugom pravcu: pesnika je bio tako impresioniran posetom galeriji Ufici da se usprotivio patrijarhalnom kontekstu u kom je Meduza bila čudovište. Umesto straha i prezira muške perspektive, dobili smo Meduzu kao gracioznu, „blistavo oklopljenu“, ponovo u ljudskom obličju.ije samo Šeli mislio da je Meduza neshvaćena. Teoretičarka feminizma Elen Siksu je 1975. u svom manifestu pod naslovom „Smeh Meduze“ navela da je monstruozno nasleđe Meduze stvorio muškarac kako bi dao lik svom strahu od ženske požude. Ako bismo, tvrdila je ona, pogledali Meduzu u lice uvideli bismo da nije monstruozna, „već prelepa i nasmejana“. Žene koje dokumentuju svoja iskustva, pisala je Siksu, pomažu dekonstrukciji seksističkih predrasuda po kojima je njihovo telo pretnja. Vekovima se ćutalo, da bi se najzad povela rasprava o kulturi silovanja i tako povratio glas Meduzi. Lako je prepoznati zašto se za manifest Elen Siksu tako daleko čulo. Priča o moćnoj ženi, silovanoj, demonizovanoj, osuđenoj na smrt u patrijarhalnom društvu – manje zvuči kao mit a više kao moderna stvarnost. Upotreba lika Meduze u nedavnim izbornim ciklusima ilustruje sveprisutnu mizoginiju: Angela Merkel, Tereza Mej, Hilari Clinton. Sve su one bile prikazane kao Meduze, lica dodatih na krvave odrubljene glave. Jedna popularna karikatura čak dodaje Trampa kao Perseja kako diže trofej svog izbornog trijumfa.
Zapadna kultura ima iza sebe hiljade godina iskustva na planu ućutkivanja žena, piše Mari Berd u Women and Power: A Manifesto. Ona tvrdi da se ovaj trend može ispratiti unazad sve do antike. Kad god je bio ugrožen muški autoritet, pojavio bi se arhetip Meduze da ilustruje kolika opasnost preti po društvo od moćnih žena.
Jedna stvar je jasna imajući u vidu sve promene kroz koje je Meduza prošla: univerzalna istina iza njenog mita ne postoji. Lepa žrtva, monstruozni zlikovac, moćna boginja – sve je to i još štošta. Možda nas upravo ta večno promenljiva forma i fascinira. Ona je, reklo bi se, platno na koje kolektivno projektujemo svoj strah i svoju požudu. Ujedno simbol ženske pobune i lik seksualizovan od strane patrijarhalnih sila kojima se protivila.
Uma Truman nam je u filmu   Percy Jackson & The Olympians: The Lightning Thief 2010 pokazala svu lepotu i car Meduze, a Versace je  lik meduze stavio na svoj grb.
 Meduza je bila lijepa žena koju je Atina pretvorila u gorgona, zato što ju je uhvatila kako ljubi Posejdona u njenom hramu. Ko god bi je pogledao pretvorio bi se u kamen. Meduzu je uspio ubiti Persej koristeći se uglačanim štitom koji mu je dala Atina, kao ogledalom, dok joj je odsjecao glavu.
Kasnije je Meduzinu glavu Atina prčvrstila na svoj oklop. Meduzinu glavu nosio je na svom neprobojnom štitu i najviši bog Zevs. Ugledajući se na njega, slikom Meduzine glave ukrašavali su svoje štitove i oklope mnogi mitski i istorijski junaci stare Grčke i Rima.Meduza je jedna od 3 gorgone iz grčke mitologije. Imala je zmije umesto kose i zube kao vepar. Prema legendi njen pogled je mogao da okameni ljude. Sestre su joj bile Stena i Eurijala. Za razliku od njih, Meduza je bila smrtno biće.Smatra se da je ona nekada bila lepa, sve dok je Atina nije kaznila iz razloga što je zavela Posejdona u njenome hramu. Meduzu je ubio Persej, odrubivši joj glavu. Nakon ovoga su iz nje izašli Pegaz i čovek po imenu Hrisaor.
I sad se pitate cemu grcka mitologija u mom postu kad su u pitanju zene. Jednostavno. Muskarci nas nekad dozivljavaju kao cudovista, nesvesni da oni to iz nas izvlace svojim ponasanjem. Zene su divne, mile, nezne sve dok im se ne uskrate ljubav i paznja. A onda iz njih izlazi cudoviste kao odbrambeni mehanizam. Muskarci, morate shvatiti jednostavnu istinu da su zene osnov sveg postojanja na Zemlji. I da samo imate  neverovatnu srecu da vas prime u svoj zivot. I tako zene kao vestice, gorgone ili vec koja cudovista gledana sa stanovista muskaraca donose nesrecu i sve probleme. Zbog zena postoji i leva strana kao nesto lose i crna magija,svo sujeverje ovog sveta i ko zna sta sve.
NE BI ZENE VERUJTE POSEZALE ZA SVOJIM MOCIMA DA IH  NA TO NE NATERATE SVOJIM PONASANJEM. MUSKARCI UZMITE SE U PAMET. MOZETE ZIVETI KAO BOG AKO SVOJU ZENU OBASIPATE LJUBAVLJU I PAZNJOM. ALI MOZETE OKUSUTI SAM PAKAO AKO STE LOSI PREMA NJOJ!

SKRIVENI TEKSTOVI U MUZICKIM NUMERAMA

NE MOGU DA SE NABROJE MUZICKE NUMERE IZA KOJIH STOJI ONO O CEMU SE NE PEVA. SKRIVENE RECI IZA TEKSTA CESTO SU POLITICKI OBOJENE. A NEKAD SE TU PROZIVAJU I POZIVAJU I OSTALE STVARI. ZA SADA SAM  ISKOPALA 25 STARIJIH I JEDNU "NOVIJU" PESMU. I MISLIM DA STE SVI DO SADA ZNALI DA ONE "STRANSKE" PESME PRIZIVAJU DJAVOLA ILI KO ZNA STA. ALI VEROVATNO NISTE ZNALI DA NASE NE TREBA DA SE SLUSAJU"OTPOZADI" DA BI IM NASAO SKRIVENI SMISAO - VEC SAMO TREBA PAZLJIVO SLUSATI TEKST.
Isad ne znam odakle da pocnem. Hajde prvo od seksa, pa onda cemo s politikom i drogom.
Grupa BABE imala je hit "Ko me ter'o". Zika Milenkovic (frontmen te grupe) napisao je ovaj tekst za svog drugara koji je umro od side nakon seksa sa prostitutkom iz Panceva u koju je bio zaljubljen.
Azra "Balkan" nije rodoljubiva pesma. Dzoni Stulic je u stvari napisao podrsku svom polnom organu da mu ne "omane" u kriticnim situacijama - budi mi silan i dobro mi stoj! Idoli -"Kenozoik"- pesma je u stvari ocurama koje se prilikom  seksa drze neaktivno i koje su konzervativne. TAP -011 "Vuk" -sukob Mire Markovic u ulozi  crvenkape i Vuka Draskovica! Vlado Georgijev - "Do  svitanja" napisana u nadi da ce doci do produzenja zajednickog zivota Srbije i Crne Gore. E ovo me ubilo!!!!
Neko te nocas ima - Van Gog nije jedna od najboljih ljubavnih pesama nego pesma posvecena hasisu!
Okej! Bora Corba je pesmu "Pogledaj dom svoj andjele" shvatio na drugaciji nacin nego mi. Tu religija nema nista sa "andjelom" ,a opet Bora nas Srbe vidi kao andjeoski narod koji ni za sta nije kriv, a stalno strada. Piloti su napravili pesmu "Ne veruj u idole" Samo da bi  Kiki Lesandric isprozivao Srdjana Sapera zbog neke njihove licne svadje. Ova mi je omiljena kao himna " Hej Sloveni" uz koju sam odrasla. Dakle, ovu pesmu povezujem sa docecima nasih sportistakoji su nekim cudom NAJBOLJI NA SVETU. Pojma nemam kako ali gile je predvideo raspad te najbolje Jugoslavije sta god da se sada misli o tome i cudio se kako narod u SFRJ ne vidi  ili zaklapa oci pred neminovnim raspadom drzave koji im preti. Familja "Mala, mala"  je zapravo pesma otome kako ljudi ne shvataju da njima upravljaju tajni  centri moci. Opet Dzoni Stulic cije pesme vezujem za najemotivnije trenutke u svom zivotu. On je pesmu Milica koju je odradio sa Dejanom Cukicem napisao u noci provedenoj u zatvoru zbog voznje u alkoholisanom stanju, a Milica su u stvari auto milicije (policije). Dve njegove pesme obelezile su moj zivot "Kao ti i ja " i  "Usne vrele visnje".
O moj boze ! Moj omiljeni bend iz mladosti svakako je bio Bijelo dugme, a pesma "Da sam pekar" nikako mi nije znacila poziv na konzumiranje belog praha - njima jeste. Dodjavola u celu pricu o mom detinjstvu i mladosti ukljucen je i mpoj omiljeni Dusko Radovic sa pesmicom "Strasan lav" gde je lav naravno bio moj dragi Tito. EKV - 'Srce"- pesma je posvecena Milanovoj bivsoj devojci koja je umrla od predoziranja heroinom. GALIJA - "Trube"  -prica o devojci koja je htela da se ubije zbog ilegalne borbe bikova na Goliji ? Pa ilegalne borbe pasa ovde u Beogradu i  ostale borbe zivotinja koje ne bi smele da postoje. Laki Pingvini - "Pokreni me" - nije prica o devojci koja ga pokrece nego o "unucicima", "bombicama" ili kako god  da se zovu mala pakovanja zestokih pica. Divlje Jagode "Marija" je pesma o marihuani. Tu je odmah i Oliver Mandic sa pesmom "Kroz vene" koja naravno govori o heroinu. Haustor i "Ena" mi je bila neshvatljiva do sad iako sam je vrlo rado i cesto slusala - i sad razumem. To je prica o Rundekovoj devojci koja je htela po svaku cenu da ga izvuce iz pakla droge, a kad nije uspela pobegla je u Kanadu! Kad smo kod Kanade THC ima pesmu o bezanju u Kanadu i "zatvorskim pticicama". Dobro to se vidi iz teksta ali mi je trip zasto uvek Kanada? Ostaje za neki sledeci blog. I u seriji Saut Park Ameri se najvise mrze sa Kanadom. INDEXI -'Bacila je sve niz reku" opet ja mislim emotivna ljubavna pesma ,a ono horor .Pesma je o Davorovoj devojci iz srednje skole koja je abortirala njihovo dete ,a on je hteo da je uzme za zenu. Opet Bora Corba i pesma "Hocu majko hocu u gradsku cistocu" koja naravno ne govori o tome nego  o clanovim Demokratske stranke koji su oprali svoju proslost od ucesca u ratovima devedestih! Aerodrom "Sta si u kavu stavila" se dotakao Vlaske magije sumnjajuci cak u dve svoje bivse devojke. Plejboj "Superstar" govori naravno o muskom polnom organu. Hahaahha, pa najbolji je zar ne ? Bora Corba i verujem da nisam demistifikovala ni o,1% njegovih skrivenih misli u pesmama, ali ova je haos "Princ" - gde opisuje odnos Slobe Milosevica i Mire Markovic! TAP - o11 - "Jeti Sumadinac" je prica o Dobrivoju Budimirovicu Bidzi. I na kraju moj omiljeni S.A.R.S. koji  je i javno pevao o budjavom lebu koji jedemo i o crnoj perspektivi ipak je u prelepoj baladi "Lutka" pevao  o drogi.
I dalje cu nastaviti da trazim skrivena znacenju pesmama. Bas je interesantno.
Ode kralj nase narodne muzike Saban Saulic. Slava mu!
MUZIKA JE FASCINANTNA. UZBURKAVA SVE NASE EMOCIJE. ZIVOT BEZ MUZIKE JE NEMOGUC! A ETO I DOKAZA DA MOZE DA NAM POSLUZI ZA PRICU O NEKIM DRUGIM STVARIMA. KAO IZDUVNI VENTIL ILI STA GOD. MENI JE ZIVOT BEZ MUZIKE POTPUNO NEREALN. ONA JE U MENI NA OVAJ ILI ONAJ NACIN PRISUTNA. I JOS KAD DODAM PESNIKE JASNO MI JE DA JE MUZIKA U STVARI NACIN DA SE ISPRICAJU NAJTANANIJA STANJA DUSA I NAJTEZE ISTINE! ZATO DOBRO SLUSAJTE MUZIKU - A NE POVRSNO. MADA DANASNJA MUZIKA NEMA TU PRICU KOJU SAM SPOMENULA - VISE JE ISPRAZNA I KOMERCIJALNA, ALI OPET MOZDA IPAK SRECOM PREPOZNATE SKRIVENE RECI KOJE OTKRIVAJU ISTINU O NECEMU STO JE BITNIJE OD TEKSTA PESME!

NASILJE RADJA NASILJE

NASILJE RADJA NASILJE! LEPA REC GVOZDENA VRATA OTVARA! I ONDA U CEMU JE MOJ PROBLEM? MOZES LI TI NASILNIKU DOK TE VREDJA ILI PONIZAVA ILI CAK BIJE DA GOVORIS LEPE RECI? ILI STO JE JOS GORE DA NEKOME GOVORIS LEPE STVARI, A ON TE IZVREDJA? NESTO U KOMUNIKACIJI MEDJU LJUDIMA DANAS OPASNO NE VALJA! I DA! NE UMEMO NISTA DA CENIMO DOK NE  IZGUBIMO!CUDO!
Super su sve ove poslovice, mudre misli ,citati poznatih licnosti. Medjutim, niko ti ne daje konkretne savete za zivot. Filozofija je okej,ali realnost je ono gde jos uvek zivimo.
Ako me pitate zasto 33 godine trpim nasilnika, ne znam odgovor iako sam i ja u par blogova filozofirala u stilu - nemojte da trpite i te stvari. A sada su moja deca porasla i snose posledice moje neodlucnosti. Kotao u paklu vec se krcka za mene! Gde je istina? Zasto nikada nisam otisla? I kako sada da zivim sa saznanjem da sam ucesnik u zlostavljanju dece na taj nacin sto me je muz uvlacio u svadju i verbalne i fizicke okrsaje pred decom? Najstariji sin koji je imao 15 godina kada je pocelo najvece nasilje jer sam se ja ponovo zaposlila sto je izazvalo ljubomoru kod coveka koji mi svaki dan govori da sam ruzna i glupa??? Danas taj mladi covek radi dva posla da bi nas izdrzavao jer oboje ne radimo ( a i mlajdeg brata i sestru). Izlaz je nasao u poslu i alkoholu. Dugogodisnja veza je propala,a on se nije oporavio. Starija cerka je pobegla iz kuce sa 19 godina otisavsi da zivi kod decka koji joj je kasnije postao muz. Posle 6 godina sve je propalo,a ona sad zivi zivotom koji nijedan horor ne moze da opise. Mladji sin je "pukao" jer nije mogao da izdrzi horor u kuci.  Granicni poremecaj licnosti i ne mogucnost da vodi normalan zivot u realnom svetu! Pa, zaista ne znam kakve muke bih trebala da trpim zbog svega ovoga. A to nije sve. Mladja cerka je dobila Kronovu bolest od stresa. Trenutno ide kod dva psihologa! Ne moze da shvati zasto je otac vredja i ponizava iako je dobar student(zavrsava ove godine sve u roku ), ima divnu vezu i uopste je divna mlada osoba obzirom na sve okolnosti.
Shvatate li kakvu paranoju taj alkoholicarski zavisnik ima kad u cerkama vidi k...e i probisvete! A u sinovima nesposobne i jadne ljude. O meni sta misli i govori pred decom naravno zadnjih 15-16 godina ne bi stalo ni u knjigu tipa  RAT I MIR.
I sad ja ovako u starosti bez ikakvih finansija i mogucnosti da sada odem svaki dan trpim iskljucivanje struje da ne mogu deci da skuvam, razbijanje posudja ili vec cega, zivot bez kuhinje koja je ostala rusevina kada su popucale cevi od grejanja  i da ne nabrajam sta vec. Kao elektricar zna koje kad da vadi osigurace za struju. Verbalno nasilje kombinovano i sa fizickim napadima ne prestaje. Litar vinjaka dnevno? I pitate se kako odakle pare? Pa, ode nekom nesto popravi dobije vinjak i eto. Za kucu se brine stariji sin! On za sebe!
Probala sam ja tada kada je sve pocelo i da zovem policiju koja je bila u fazonu pa nema  nikakvih povreda i razvedite se. Probala sigurnu kucu i neki posao, ali su rekli da je cetvoro dece mnogo kao i socijalni radnici koji su me pitali zasto ste pravili toliko dece!
Nije tako bilo na pocetku. To je bio covek koji jeste pio, ali napravismo kucu. Imali smo dobre plate i sve je bilo (sem normalnih svadja) dobro. A onda je alkohol dosao po svoje. Zasto nisam otisla? Htela sam da sacuvam svoju porodicu po svaku cenu. Da ne razdvajam decu jer nisam mogla da izdrzavam vise od jednog, ako bih otisla negde da placam stan. I posle kazu da novac nije vazan. Jeste, jer me je on ogranicavo da olaksam zivot mojoj deci. I danas moja deca nemaju mnogo toga. Kao sto nemaju vec godinama. Danas moja deca imaju psihicke probleme svih vrsta ( i fizicke) ,a njihov otac dan zapocinje sa bitkom za svoj vinjak  i sve svoje nesposobnosti i greske reflektuje na nas vredjajuci nas kako nista ne vredimo u odnosu na njega! Pa super!
Sta reci za uvod? Da uzvratimo nasiljem sto verbalnim,sto fizickim? Ne mozemo. Niko od nas. Kad ima trenutke skoro normalnog  coveka on se toliko prepodobi da nama zeljnim figure oca i muza njegove reci i postupci padaju kao kisa na pustinju. A onda ponovo uvrede i stres... Pa izvinjavanje..... Pa uvrede... A godine idu.
Da pricamo sa njim kad nije pijan. Lepe reci, objasnjenja koliko nas boli kad se tako ponasa? Nemoguca misija!!!! On se niceg ne seca i sto da pricamo o tim losim stvarima kad je sad sve okej?????
A gde je tu prica o gubitcima? Deca su izgubila roditelja koji trebao da im bude uzor, ja sam izgubila partnera koji je trebao da mi bude podrska  u ovom uzasnom vremenu u kome zivimo. Dalje ne mozemo, a zivimo i dalje!
Pomoci nema jer ne znamo kako da pomognemo ni sebi, a kamoli nekom drugom. I cekamo da se desi neko cudo.Svi znamo definiciju čuda: ovo je svaki iznenadni i neverovatan pozitivan događaj, čija je verovatnoća ostvarenja izuzetno niska, a način na koji se dogodi ne može nauka da objasni.
I ZATO JE OVAJ TEKST PONOVNO UPOZORENJE!!! NE DOZVOLITE DA DECA RASTU UZ NASILNIKA. NI VI TREBA DA TRPITE TO! CENA ZAJEDNICKOG ZIVOTA JE PREVISOKA!

HORDA I STRIP I SUPER JUNACI

HORDA, STRIP I SUPER JUNACI! SVI POSEDUJEMO SUPER  MOCI ,ALI TO NE ZNAMO! EVO NEKOLIKO SUPER MOCI KOJE MOZDA IZGLEDAJU  DOBRO ,ALI U SUSTINI MOZDA  I NE!
.U stalnoj borbi sa silama prirode, nepogodama i divljim životinjama, čovekolika bića se postepeno i veoma sporo razvijaju. Najstarije ljudske zajednice bile su horde. Horde su zajednice prvobitnih ljudi spontano nastale zbog odbrane od zvjeri i drugih neprilika i zbog razmnožavanja. 
Stripovi - ti stari, iz radionice Serđa Bonelija, Italijana čije smo ime izgovarali sa strahopoštovanjem jednako kao i Paninijevo, Rosijevo, Vijalijevo, Altobelijevo, Barezijevo; oni, dakle: Zagor, Komandant Mark, te čuveni Brazilac Mister No.Junake koje smo znali i voleli, i koji su svake nedelje pobeđivali neke loše momke, pregazili su i uništili neki novi antiheroji, epitetom svega onoga protiv čega su se na svakoj požuteloj strani roto-štampe borili Komandant Mark i Teks. Pojavila su se, uživo, u direktnom prenosu, mnogo gora čudovišta od svega što su vredni Bonelijevi autori mogli da izmaštaju u "Dilan Dogu".
Stripovi su nestali, mafijaši, lažljivi političari, kriminalci, starlete, korumpirani policajci i silikonske spodobe su ostale...
I nemojte da mi kažete da to jedno s drugim nema veze...Ali, kao što je u stripu o Asteriksu postojalo ono jedno selo koje se oduprlo rimskoj najezdi, tako i u Srbiji - ovakvoj kakva je - postoji šačica onih koji se ne predaju, ma koliko smeće da se nalazi u prvim redovima na onim istim kioscima koji su nas nekad toliko uveseljavali.
Kod Prokopa, u jednoj kućici koja bi bila sasvim prikladna kao tajno skrovište neke Grupe TNT, nalazi se Veseli četvrtak, najveći - možda i jedini pravi - strip izdavač u Srbiji. Njih je, doduše, nešto manje nego te alanfordovske družine, ali su jednako vredni... I jednako se ponekad čini da je njihova namera, ona da strip vrate u Srbiju na velika vrata, da se deca ponovo zaljube u prave vrednosti, pomalo donkihotovska. Već skoro sedam godina Veseli četvrtak, je li, četvrtkom izbacuje nova izdanja. Dilan Dog, Mister No, Zagor, Komandant Mark, Dampir, Bred Beron, pa Talični Tom i nova škola francuskog stripa... Sem Bonelijevih likova, Veseli četvrtak izdaje i novu školu francuskog i belgijskog stripa, izašlo je i jedino strip-izdanje "Malog Princa" kojeg je odobrila Egziperijeva porodica, pa prvi legalni strip Enkija Bilala... Pa dobro, čita li još neko stripove?"Sedamdesetih i osamdesetih su stripovi bili veoma popularni, toliko da su i ušli u žargon, ali i u mnoge pesme jugoslovenskog 'novog talasa'... A onda su došli kriza i rat, izdavači poput nekad velikog Dnevnika zapali su u finansijske probleme, stripova nije bilo na kioscima i ljudi su se, jednostavno, odvikli od njih. Taj nedostatak tradicije je očigledan i bolan. Teks Viler, Marti  Misterija se pojavio 1982. godine i na neki način je utro put Dilanu Dogu, kojeg su u Srbiji još bolje prihvatili, što zbog britkog humora, što zbog toga što je u gotovo svakoj epizodi završavao s drugom ženom, sve jednom boljom od prethodne...
U Italiji, Belgiji, Francuskoj, strip je veoma živ... Najbolji srpski crtači uglavnom rade za Francuze, a u Japanu u metrou možete da vidite ljude koji čitaju stripove i posle ih ostavljaju na sedištima, za nekog drugog, jer se strip posmatra kao hrana za dušu", objašnjava Dušan Mladenović.
I u Americi je strip i dalje popularan, Marvelovi i likovi DC-a prodaju se u velikim tiražima, a još više novca donose blokbasteri po njihovim avanturama, poput "Osvetnika". Srbi su, ipak, uvek više voleli "običnog" Mister Noa nego superheroje što navlače gaće preko uskih pantalona...
"Nama su prijemčiviji bili ljudi koji su na neki način autsajderi, i koji nisu imali neke supermoći, već sve rešavaju sami", navodi Dušan.koji kaže da je Zagor neprevaziđen - i po tiražu i po odjeku - a tu su negde i Dilan Dog i Mister No. Kao da se nisu pojavili novi heroji, ni u stripovima, baš kao ni bilo gde drugde u Srbiji. Ako ne računamo, naravno, one zloće koje se samo presvuku, i svi odjednom pomislimo da su sad dobri.
"Nije da nema novih junaka", pričaju u Veselom četvrtku. "U našoj ediciji izašle su i avanture Breda Berona, smeštene u pedesete godine prošlog veka, u Americi na koju su invaziju izvršili vanzemaljci. Tu je i Dampir, polučovek-poluvampir, čija se prva epizoda odigrava u Bosni, i čiji je verni pratilac devojka po imenu Tesla."Strip se, kao i sve ostalo, menja. Mister No više ne izlazi ni u Italiji, Dilan Dog je dobio novi urednički tim, verni Gručo će u novim epizodama, koje se očekuju dogodine, koristiti fejsbuk i tviter i imati svoj blog...
A iako priprema izgleda jednostavno, to nije ni lako ni brzo. Nekad je potrebno i po nekoliko sedmica da se strip prevede i prilagodi, da tehnički urednik svaki Salun promeni u Salon. Tu na scenu stupa i još jedan član redakcije - Marko Šelić Marčelo, pisac i reper, koji je zadužen, recimo, da prilagodi Gručove fore iz Dilana Doga i "prevede" ih na nama razumljive fazone.
"Kad bismo prevodili bukvalno, to uopšte ne bi bilo smešno", kaže on. Bilo je, hiljadu mu dabrova, zaista hrabro - i pomalo suludo - pokrenuti izdavačku kuću za stripove u doba kad svi hodaju pognute glave, zagledani u sve veće ekrane telefona i tableta. Pa ipak, pravi će poznavalac znati da strip, baš kao i knjiga, mora da bude na papiru. Ljudi koji vole papir vole ga skoro fetišistički, i jesmo ugroženi, ali nismo vrsta koja izumire. Oni koji su odrasli na stripovima iznad svega su čestiti ljudi, čak i ako postoji doza naivnosti u njima - a postoji - ona je uvek u službi moralnog", priča Dušan. U stripovima, posebno ovim Bonelijevim, jeste mnogo šta crno-belo, baš kao što je i crtež crno-beli, ali ako kao klinac naučiš da prepoznaješ crno i belo, dobro i loše, ako stekneš osnovni pojam o vrednostima, onda te neće zaluđivati starlete, i nećeš misliti da su praznoglavi tipovi u džipovima i pokvareni političari neki ideal... Prepoznaćeš ih, ukratko. A to je ono što nam svima nedostaje.
Horda i stripovi  i super moci mozda vama na prvi pogled ne izgledaju povezano . Medjutim, imaju  slicnosti i veze i to velike. Kako ovu civilizaciju hejtujem u skoro svakom blogu jasno vam je da sam pobornik prvobitne zajednice koja neminovno dolazi posle ove. Zivele horde! Zbogom tehnologijo. Za mene papir je ono sto je jedino mesto na kome se mogu pisati knjige, novine pa i stripovi naravno. Na internetu bilo sta od ovoga gubi svoj smisao, svoju lepotu. Knjige  istripovi poredjani u vitrinama  i na regalima , meni su bili orijentacija za ponasanje  i ogledalo coveka u cijem sam domu! Danas videti  extra kompjuter i  O knjiga i stripova ne moze da me imresionira. Dok je kolekcija "Alana Forda" privukla paznju i te kako kad sam upoznala zivotnog partnera.
I sada bi ovaj blog mogao da postane roman. Ali ja ne mogu da ovaj tekst zavrsim sa opisima sta bi nam se desilo da ipak imamo super moci - koje realno i imamo ali ne znamo kako do njih.
Manipulacija vremenom-Svaka životna situacija bi se mogla ispraviti ili poboljšati jednostavnim povratkom u prošlost. Ispravljanje prošlosti gotovo uvek uzrokuje nekakve paradokse ili još više komplikuje  situaciju , a iako se čini da bismo voleli znati budućnost, u praksi je to verojatno jako loša odluka. Možda da imamo ograničen broj pokušaja manipulacije vremenom, ali imati tu moć stalno?
 Teleportacija  jest sposobnost da neka čestica, objekt ili telo pređe put od tačke A do tačke B, bez da je pritom fizički uistinu prevalilo taj put. Teleportovanje bi mogla da bude ok stvarčica većim delom.Ali, kao i uvek mora da postoji ali, naročito ako postane bezobzirni i nemarni, pa počnete da se teleportujete u zid ili u svemir, a to može da bude baš uznemirujuća stvar, možete čak i da poginete kao rezultat ove moći. Verovatno je mnogo sigurnije da jednostavno krenete peške ili lagano sačekate 50-icu.
 Supermenov super sluh obično je prikazan kao prednost jer on može da čuje nevolju kilometrima daleko. To zaista ne bi bio slučaj u realnosti. To je moć koju ne možete samo da isključite, što znači da biste zapravo čuli SVE što se dešava oko vas konstantno. Nikada se ne biste naspavali, ne biste mogli da čujete i razumete ljude koji vam se direktno obraćaju i na kraju u 99% slučajeva, odlepili biste za jedan jedini dan!
 Telepatija i moć da možete da čujete misli drugih ljudi deluje kao kul moć koju možete da imate. Profesor X tako komunicira sa X menom sa velike udaljenosti i može da se umeša kada se dešava nešto loše. Ipak, i ova moć ima lošu stranu.
Da li biste stvarno, ali stvarno želeli da čujete misli drugih ljudi? Te misli bi se kretale od potpuno ludačkih, do jako dosadnih, pa sve do bolesno perverznih i uvrnutih - i to može da znači da biste zaglavili emocionalno osakaćeni i uplašeni za ceo život!
 Bilo da se radi o nadjljudskoj snagi, brzini, rastezljivosti ili nekoj od drugih sposobnosti koje poboljšavaju naše telesno stanje, ovako je nešto uistinu korisno imati.Zamislite da svaki put kada treba da se rukujete sa nekim, vi mu polomite skoro sve prste na ruci, kada ste žedni polomite svaku čašu, a da ne pričamo o kvakama na svim vratima, pa čak i od kola. Jer ako možete da bacakate automobile svuda po gradu, šta je onda jedna kašika?
 Ah, majka svih supermoći: sposobnost krađe, apsorpcije ili oponašanja sposobnosti drugih junaka. Sama od sebe i nije neka sreća, ali kada se nađete oči u oči s likom koji puca munje iz guzice ili komunicira sa životinjama, nije loše isprašiti ga njegovim vlastitim oružjem.Ono...ozbiljno? Da li zaista treba da objašnjavam zašto bi moć apsorpcije u "realnom životu" bila potpuna glupost? Možete da apsorbujete svačiju super moć, ali ne postoji niko u ovom prokletom Univerzumu koji ima moći! Ne biste ni skontali da imate moć da kradete tuđe moći!
Samokloniranje ili samoreplikacija deluje na istom principu kao i obično kloniranje, samo što s ovom sposobnošću to možete učiniti sami, te pritom nema potrebe da vašeg dvojnika devet meseci nosi, a potom idućih 20-ak godina odgaja neka nesretnica. Nećemo ulaziti u hemiju i biologiju celog ovog procesa, ali ako crtaći, stripovi i filmovi kažu da je moguće, onda je moguće!
Uglavnom nam je teško izaći na kraj sa samim sobom, a kamoli s 50 istih takvih majmuna. Uostalom, neki od tih kloniranih gadova bi kad tad zaribao, pa onda lijepo objašnjavaj sinko da to nisi bio ti!
Sposobnost pobeđivanja u internet raspravama Sveti Gral svih superjunačkih moći, jer do sada nije poznat ni jedan primer osobe kojoj je to uspelo. Čak se ni autori stripova, crtaća i filmova ne usude baviti ovom tematikom, jer dok god postoji 0.0000000001% šanse da neko negde može prolaziti kroz zidove, biti u pravu na internetima je jednostavno nemoguće.
Sve! Od Youtube komentara, preko foruma do chat debate o tome je li vijetnamsku svinjicu bolje brijati žiletom ili mašinicom, svaka bi rasprava išla u našu korist. Takvu moć novac jednostavno ne može kupiti…Trolovi. Da, koliko god ova supermoć bila snažna, s vrlo velikom sigurnošću možemo pretpostaviti da su internet trolovi potpuno imuni na nju.
Nevidljivost je jedna od klasičnih supermoći koje su s nama još od samih početaka stripovske, SF i fantasy kulture, što nije nimalo čudno, jer daje neke prilično zanimljive mogućnosti. Pre svega tu je uvijek prisutno saznanje da možete učiniti apsolutno bilo kakvu glupost, a niko nikada neće saznati da ste to bili upravo vi. Istina, nevidljivost bi bila još bolja da uz nju dolaze neke dodatne pogodnosti, poput sposobnosti letenja ili prolaska kroz zidove, ali već bismo se nekako snašli i bez njih.I još jedna vrhunska ideja u početku,ali kao i prethodnih 9 do sada - potpuna glupost! Ok, možete da pravite razna zezanja, naravno ako biste nešto videli. Nauka kaže da ako biste i bili nevidljivi to bi značilo i da ste potpuno slepi. Mislim koja je poenta biti nevidljiv i ušunjati se u nečiju gajbu kada ne možete ništa da vidite.
Niko ne želi da umre, ali da li biste zaista voleli da živite večno? na prvu loptu moć je sjajna, ne može vam niko ništa jači ste od sudbine...Ali onda ide šamar realnosti. Vremenom to postaje jako depresivno. Zamislite da gubite polako sve ljude koje volite i za jedno 300  godina ostanete jedino biće na planeti, to je zaista gore od smrti.
E SAD IMA TU JOS SUPER MOCI: LUDA SRECA, NERANJIVOST, LETENJE  I JOS MNOGO TOGA. I VERUJEM DA SVI MI TO POSEDUJEMO I DA CEMO POSLE APOKALIPSE NACINITI NOVU PRVOBITNU ZAJEDNICU I HORDE KOJE CE IMATI SVE OVE SUPER MOCI I KOJE CE OVEKOVECITI U STRIPOVIMA, KNJIGAMA I FILMOVIMA ,A ONE SU ZAISTA POSTOJALE!!!!!

ZILOTI

ZILOTI! UJEDINJENJE KATOLICKE I PRAVOSLAVNE CRKVE! PAPA BI BIO VRHOVNI POGLAVAR SVIH  HRISCANA! I NE SAMO NJIH?
Sedište pravoslavnih zilota nalazi se u manastiru Esfigmen, na Svetoj gori. Kao pokret, ulgavnom žive izolovano, u posebnim muškim ili ženskim manastirima. Za sam pokret može se reći da se odlučno protive "ekumenskom ujedinjenju" svih hrišćana u jednu Crkvu, zbog čega često osuđuju kanonsku Pravoslavnu crkvu.
Osim manastira Esfigmen na Svetoj gori, ziloti su formirali nekoliko pomesnih crkava, koje nazivaju "istinskim pravoslavnim crkvama". U samom manastiru Esfigmen ima oko 100 zilotskih monaha. U Republici Srbiji postoje dva zilotska manastira, muški manastir na Ugaru i ženski manastir Novi Stjenik. Zajedno imaju nekoliko stotina vernika.Samo zato što imaju svoj pogled na veru, zilote svakako ne treba kriminalizovati i nipodaštavati. Oni žive u pluralnom društvu u kojem imaju pravo na svoja uverenja ali i oni takođe moraju poštovati demokratsko ustrojstvo društva. Čini se da je u Srbiji danas uspon zilota jednak usponu bilo koje druge konzervativne struje koja se oštro protivi ubrzanom putu ka “modernom društvu”, što pak često znači usvajanje novih obrazaca ponašanja na uštrb tradicionalnih vrednosti. S toga, zilotizam, kao društveni fenomen, jeste prvenstveno borba protiv savremenog sveta, globalizma i straha od njihovog uticaja, nego pitanje religije i njene odbrane. Kao Amisi? KAO JEVREJI?
 Postoje tvrdnje da su Ziloti tokom slovenske i srpske istorije sačuvali vekovima potpunu tajnovitost svoga reda i učenja.Njihovo  je postojanje i tajnovito delovanje danas registrovano u Srbiji, Rusiji i u Grčkoj na Svetoj Gori i nige više u svetu.Iako sve hrišćanske religije zabranjuju sveštenicima ulogu ratnika i nasilje, u Katoličkoj crkvi postoji nasledje svešteničkih redova koji u kontinuitetu kroz istoriju nisu prezali da se za zaštitu svoga učenja, ali i zbog drugih ciljeva bore “ i krstom i mačem”. Tako je poznato da su medju Jezuitima najradikalnijim zastupnicima Katoličke crkve još u srednjem veku postojali tajni redovi za koje se tvrdi da  u istoriji ne samo da nisu izbegavali nasilje, već su bili predvodnici nasilja, posebno u novotkrivenim svetovima – docnije kolonijama velikih sila, pre svega Španije i Portugalije. Primera za ovo ima i tokom II. Svetskog rata na prostorima bivše Jugoslavije, gde je medju sveštenstvom  Katoličke crkve postojalo dosta Jezuita i poseban „red Križara“ u NDH,  koji su vršili nasilno pokrštavanje Srba-pravoslavaca u katoličku veru, a tokom i krajem rata počinili mnoge zločine. Postoje dokumentovane tvrdnje o delovanjima tajnih svešteničkih redova  veoma radikalnih stavova i danas u katoličkoj, ruskoj, grčkoj a i srpskoj Pravoslavnoj crkvi i konačno medju najrazličitijim fanatičnim muslimanskim religijskim frakcijama.  Sasvim je izvesno kako neki istraživači pravoslavne tradicije tvrde, da su samo “Ziloti” ne samo zadržali  autentičan naziv nekadašnjih Hristovih učenika , za koje mnogi jevrejski dokumenti potvrdjuju da su isprva bili  neka vrsta Hristove oružane telesne garde, već i da su sačuvali stroge dogme iz vremena utemeljenja Hristovog učenja koje oni čuvaju neizmenjene i posle raskola i hrišćanskih podela u 13. i 14. veku.U najpoznatijoj britanskoj enciklopediji Hadčinson stoji : „  Ziloti su verski i politički pokret koji je najviši domet dostigao u Vizantiji, kao  "tvrdo" krilo vizantijskog Pravoslavlja, nastao  iz sekte  koja se zvala „Zeloti“  koju su sačinjavali ekstremni jevrejski nacionalisti, koji su se borili protiv rimske okupacije i koji su bili stalno prisutni u društvu samog Isusa Hrista. Monasi - Ziloti su najdosledniji u hrišćanskoj pravoslavnoj veri i najstroži prema sebi“, stoji u ovoj uglednoj britanskoj i svetskoj enciklopediji.
Iako se o tome u srpskim medijima nije ništa govorilo ni pisalo u julu 1993. godine, osam monahinja manastira Stjenik kod Čačka je izbačeno iz tog manastira po nalogu episkopa Hrizostoma uz pomoć policije, jer su navodno pristupile tajnom i nepriznatom redu Zilota, da bi potom izbačene monahinje utočište bukvalno našle u šumi,  gde su živele više od mesec dana. Monahinja Efrosimija namesnica novog manastira na planini Jelici kazala je da su monahinje tada otkazale poslušnost SPC,  jer se ne slažu sa odlukama Sinoda koji je u julu te godine u Trondhajmu u Nemačkoj, tajnim  potpisivanjem Ekumenske povelje postiglo  dogovor po kojem bi Veliki hrišćanski sabor posle 12 vekova, trebalo da bude održan 2013. godine u Nišu, da bi se Rimokatolička, Anglikanska, Staro-katolička,  Protestantska i Pravoslavna crkva ponovo ujedinile  pod vodjstvom Vatikana  i  rimskim  Papom kao jedinim poglavarom svih hrišćanskih religija.Postoje indicije da je nekadašnji iguman manastira Vitovnica, Blaženo počivši otac Tadej - vidoviti starac sa neobičnim i čudesnim moćima, bio pred kraj života pristupio Zilotima. Još tokom svoga boravka u Vitovnici otac Tadej je zadavao "glavobolje" tamošnjem vladiki i SPC, svojim vrlo tvrdim stavom prema bilo kakvim kanonskim "unapredjenima" i osavremenjivanju službe, a posebno ponašanju vernika. Ako se može vršiti poredjenje  on je bio slika i prilika upokojenog Blaženopočivšeg patrijarha Pavla,mali rastom ne teži od pedesetak kilograma , ali sa fantastičnom energijom sa mesta igumana Tadej je premešten na nepoznato mesto da bi se potom obreo na Fruškoj gori u nekoj privatnoj kući. Drugi danas poznati Zilot u Srbiji je Jeromonah Akakije koji je bio takodje podvižnik na Svetoj Gori, a već više godina predvodi bratstvo Zilota na Fruškoj Gori u muškom manastiru „Svetih Metodija i Kirila“, koji se nalazi nedaleko od Vrdnika u preuredjenoj privatnoj kući, koju su srpski Ziloti dobili na poklon. Ispod Avale se od 1997. nalazi ženski manastir Zilota pod imenom  manastir „Svete trojice“. Sledbenici ove najradikalnije struje Pravoslavlja tvrde da apsolutno ravniteljski (revnosno) ispovedaju istinsku Pravoslavnu veru i dosledno se drže svih kanona „Svetih otaca“ za razliku od kako kažu, zvaničnih pomesnih Pravoslavnih crkava. Svoju versku zajednicu nazivaju “ Katakombnom crkvom” ( u hebrejskim dokumentima se takodje koristi ovaj naziv), jer su nekada njihova prebivališta bila katakombe u Jerusalimu i drugim tada velikim gradovima i religijskim centrima. Ziloti nisu nigde nisu registrovani, jer po njihovim rečima, "to nije neophodno za ispovedanje istinskog Pravoslavlja". O njima je počelo da se piše u srpskim medijima, tek tokom 2004. godine posle dešavanja u Grčkoj - na Svetoj Gori , kada su grčki vojni specijalci po odluci Carigradske patrijaršije i grčkog Patrijarha, tražili od policije da nasilno izbaci više od stotinu monaha iz manastira Esfigmen – inače vekovnog duhovnog središta Zilota. Grčki specijalci su ih na silu izvlačili iz kelija - malih pećina na nekoliko stotina metara visokim stenama, vezivali  i spuštali u patrolne čamce odvozeći ih na obalu. Povod sukoba Zilota sa duhovnim poglavarom grčke Pravoslavne crkve, koji je i doveo do tog dramatičnog isterivanja 117 monaha iz manastira Esfigmen je njihov protest zbog neuobičajenog pričešća koje je Vaseljenski Carigradski Patrijarh Vartolomej 2004. godine izvršio, kada je pričestio grupu muslimana i katolika, što je po mišljenju Zilota najveća moguća jeres. Hiljadu godina stara monaška Svetogorska pravoslavna zajednica, se inače poslednjih godina se nalazi pod stalnim pritiskom zagovornika ekumenizma i zagovornika ujedinjenja Katoličanstva i Pravoslavlja, kao i svih ostalih religija, pod kojim se velom, smatraju Ziloti, sprema konačno uništenje Pravoslavlja kao izvorne hrišćanske religije.
Srpski Ziloti u svim svojim bogomoljama imaju crnu zastavu sa lobanjom i ukrštenim kostima sa natpisom "Pravoslavlje ili smrt". To ne znači nikakav fundamentalizam za šta ih optužuju  kako Zilot otac Akakije  objašnjava : “ To znači da se istinskog hrišćanskog pravoslavlja  nećemo odreći - ni po cenu smrti kao ni hiljade Zilota u vekovima pre nas.
I daj Bože da se udostojimo da stradamo mučenički za istinsku Hristovu veru", kaže otac Akakakije. Danas u Srbiji postojanje Zilota više nije tajna. Osim pomenutih manastrira koji to nisu u pravom smislu te reči, u sred Kučajskih planina nekadašnje sestrinstvo proterano iz manastrira  Stjenik kod Čačka, ukupno 12 monahinja (sada 15) uz pomoć vernika podiglo je svojim rukama daleko od civilizacije na takozvanom “Mikuljskom kamenu”  2003. godine konak Zilota. Igumanija Efrosimija je rekla da su se ovde opredelile da dodju tražeći mesto koje je najusamljenije u Srbiji : „ da možemo da živimo monaški, znači da se posvetimo životu za koji smo se opredelili, a da nikom ne smetamo i da nikog ne iritiramo. Sve što se izgradilo napravljeno je uz post, molitvu bez ijedne zapaljene cigarete i bez alkohola, kao što je drugde slučaj”, prekoreva usput igumanija . Najviše pomoći za izgradnju konaka poslali su monasi Ziloti iz manastira Esfigmen sa Svete Gore.
Kralj Aleksandar bio za pomirenje sa Katoličkom crkvomPrema rečima Igumanije Efrosimije , ovo sestrinstvo,  Zilote danas smatra jedinim istinitim crkvenim Pravoslavcima u Srbiji i svetu. Igumanija Efrosimija (koja je u gradjanstvu završila tri fakulteta) kaže da javnost u Srbiji još uvek ne zna da je potpisan sporazum sa Rimokatoličkom crkvom, a  jedan od osnovnih uslova da udjemo u EU, jeste uvodjenje novog kalendara u SPC i dolazak Pape u Srbiju, dok je sve drugo nevažno.
Taj pokušaj je bio i za vreme vladavine Kralja Aleksandra I. koji zamalo nije i uspeo 1928. godine pošto je Kralj sa time bio saglasan, ali su podpisivanje odložile demonstracije vernika i sveštenstva na čelu sa Patrijarhom Varnavom, sa krvavim ishodima u Beogradu, tri mrtva i više stotina povredjenih u sukobu sa žandarmima (Konkordatske demonstracije), a potom ubistvo kralja Aleksandra u Marseju. Nedugo zatim patrijarh Varnava je otrovan arsenikom , što je nepobitno utvrdjeno autopsijom. Patrijarh Varnava - otrovan sedam dana posle odbijanja pomirenja sa Vatikanom
Jedan od najvećih istorijskih “grehova” Srbije i ranije Jugoslavije je činjenica, da nijedan Papa nikada nije stupio na pravoslavnu srpsku zemlju iako su mnogi to obećavali, te nije za čudjenje što je Papa Pavle II.  podržao bombardovanje Jugoslavije. „Trebalo bi svakako da bombardujete Srbe” rekao je Papa Jovan Pavle Drugi. Ove njegove reči bile su upućene predsedniku Klintonu tokom javnog pojavljivanja u Denveru  pred napad na Jugoslaviju !
Srpska pravoslavna crkva je pristala na “pomirenje” i podčinjavanje Papi i ja imam dokument gde je predstavnik Sinoda sve to potpisao, tvrdi  igumanija Evrosimija .
Danas se na globalnom planu dešava izdaja Pravoslavne vere kakva nije bila u poslednjih deset vekova . "Pravoslavlje ili smrt" nije samo naš moto, to je spasenje duše, a to je zapravo naš cilj života – kazala je tada najmladja novopridošla iz sestrinstva Zilota sa Kučajskih planina, monahinja Isahija.
Zaista se pominjao dolazak Pape u Srbiju, zaista se u Novom Svetskom Poretku govori o jednoj crkvi, jednom poglavaru -totalna globalizacija u kojoj bi se izgubio identitet mnogih naroda. Ipak, sve sto i malo podseca na sektu i tajne organizacije meni  uliva nepoverenje . I nikako ne bih tvrdila da su Ziloti u pravu. A i zaista ih je premalo da bi dokazali da je to za sta se zalazu istina jer onda bi ih bilo vise zar ne? Opet, neke stvari koje pricaju jesu istina i deluju zastrasujuce (totalna globalizacija).
OTVORITI UM STO STO STALNO GOVORIM U POSLEDNJE VREME. DRUGACIJE NE IDE. JER MNOGE ISTINE NE PREPOZNAJEMO KAO I NI MNOGE LAZI JER SU PRIKRIVENE I SERVIRAJU NAM SE SVAKODNEVNO PA KO SHVATI- SHVATI KO NE - STA DA SE RADI.
ZILOTI MOZDA IMAJU DOBRU NAMERU ALI NEMAJU DOBAR NACIN SIRENJA ISTINE- AKO JE TO SVE ISTINA. PAPA IMA BOLJI MARKETING OD SVIH POZNATIH SVETSKIH  KOMPANIJA, A PRAVOSLAVNA CRKVA U SRBIJI UVELA JE POTROSACKI MENTALITET U SVOJE REDOVE KAO I BLUD I NEMORAL SVAKE VRSTE. MATERIJALNO NAD DUHOVNIM JE PREOVLADALO. ISTO JE,A MOZDA I GORE PO SVIM HRISCANSKIM CRKVAMA BILO ONE KATOLICKE ILI  PRAVOSLAVNE!
NAJSTRASNIJE JE STO SMO ZBOG TOGA IZGUBILI VERU U BOGA! A U NESTO SE VEROVATI MORA!

---

KAD PRESTANES DA PRIMECUJES

KAD NAVIKNES NA NEKI MIRIS ONDA GA VISE NE PRIMECUJES! KAD SI S NEKOM OSOBOM DUZE TAKODJE JE VISE NE PRIMECUJES! TAKO JE  I SA OSTALIM CULIMA - JEDNOSTAVNO SE NAVIKNES I VISE NE PRIMECUJES RAZLIKU! TO JE VRLO LOSE CAK  I ZA CULA! MNOGO JE TEZE NARAVNO AKO JE OSOBA U PITANJU, BILA ONA PORODICA, PARTNER, BLISKI PRIJATELJ...TADA SE TE OSOBE OSECAJU ODBACENE!
Čak ni  naucnici i stručnjaci ne znaju tačan razlog zašto se nakon nekog vremena jednostavno naviknemo na poznate mirise. No upravo zato vrlo lako detekritamo neobične i nove mirise u vlastitom domu, pa ćete tako lako primetiti kako miriše kuća vaših prijatelja, no ne primećujete uobičajeni miris vlastita doma. Mirisi najbolje od svih naših čula vezuju sećanja za sebe. To dobro funkcioniše zato što tako utisci dospevaju do mozga, a da pritom ni ne prolaze kroz filtere. Kada nešto gledamo, probamo ili dodirujemo, dobijene informacije se čuvaju. Kada nešto mirišemo, taj korak izostaje, a naša čula se odmah  povezuju sa osećajima i instinktima i zato duže ostaju u pamćenju. To se odvija na nesvesnom, emotivnom nivou. Mirisi imaju posebnu moć nad nama što je uvideo i grčki filozof Aristotel, smatrajući da ne možemo osetiti neki miris, a da pritom ne osetimo nešto neuobičajeno ili radosno. I lako se naviknemo na miris parfema ili omiljene hrane, cudno je sto se naviknemo i na lose mirise pa ih ne samo prepoznajemo nego i tolerisimo doduse do odredjene granice. Tako je i sa zvukovima - narocito bih spomenula zvuk lifta koji prolazi pored spavace sobe ili ulicna buka - nekako se s vremenom naviknemo. I dobro nije da ne primecujemo, ali tolerisemo - to jest ne pridajemo joj vaznost. Vaznost je kljucna rec u ovom tekstu!Znaci nas um" priziva " slike, zvuk, ukus, miris, dodir i tako prepoznajemo ljude i stvari oko nas. I sve je dobro dok je nesto novo i pridajes mu vaznost do onog momenta kad se naviknes i prestanes da primucejes sve ono sto te je tome privuklo. Ili sto bi moja baka rekla, sve je dobro dok ne pocnes da te ljude  i stvari uzimas zdravo- za gotovo to jest dok ne pocnes da mislis da su ljudi  i stvari tu samo za tebe.
I taj parfem ciji miris vise ne osecas postao je deo tebe - tvoj zastitini znak po kome te ostali ljudi prepoznaju. Ne odbacuj ga olako iako ti to strucnjaci savetuju. Sigurno si se "srodila" s njim iz dobrog razloga.Sa partnerom je ista stvar mada osobe i parfemi nisu za poredjenje. Ipak, ako si dugo sa partnerom vise ga ne "osecas" kao kada je bio "nov" jos ne istrazen miris. Prihvatas ga zdravo za gotovo, tu je sa tobom kao navika, kao deo tvog doma, uvek je tu,a ti ne primecujes sve dok ne ode (iz bilo kog razloga). Onda shvatis koliko je bio bitan za tebe tako "star" i isti, neprimetan a tako potreban. Kada se prema partneru ponasas kao da ne postoji ili rutinski obracas paznju samo na neke njegove potrebe on to i te kako oseca i oseca se odbacenim. Navika, rutina, primecivanje, prihvatanje mora da postoji u istoj srazmeri sa vaznoscu koju pridajemo nekome ili necemu! Svaki dan moramo da pokazemo bliskim osobama da su vazne za nas ma koliko nas  zajednicki zivot postao rutina i navika. Pa iako smo se navikli na mnoge stvari do te mere da ih vise ne primecujemo ( i to ne samo dobre stvari) postoji jos uvek u nama mogucnost prepoznavanja i izbora. Hocete da kazete da ste se potpuno navikli na nemoral, tabloide, rijalitije i ostale "skandale" u svim medijima? Naravno da niste,ali ste oguglali  i vise ih ne primecujete. A to nije dobro. Skoro kao i ne primecivanje dobrih stvari i bliskih osoba.
NEMOJTE DOZVOLITI DA VAM CULA DIRIGUJU EMOCIJAMA I UMOM. NE DOZVOLITE SEBI DA PRESTANETE DA PRIMECUJETE ONE DOBRE STVARI  NA KOJE STE SE NAVIKLI! ALI ZATO PRIMETITE LOSE STVARI NA KOJE STE SE ISTO NAVIKLI I PROBAJTE DA IH ODBACITE UMESTO STO SVOJIM NE PRIMECIVANJEM I NE PRIDAVANJEM VAZNOSTI ODBACUJETE BLISKE OSOBE!

KOMUNE

KOMUNE! ZIVOT U ZAJEDNICI BEZ KRVNOG SRODSTVA! KOMUNE RADI BOLJEG ZIVOTA I KOMUNE - SEKTE! KOMUNE XXI VEKA SE RAZLIKUJU OD ONIH IZ 60-TIH KADA SU SE HIPICI DROGOM, SLOBODNIM SEKSOM  I ZIVOTOM U PRIRODI SUPROTSAVLAJLI RATU U VIJETNAMU I NADOLAZECEM NOVOM SVETSKOM PORETKU.DANAS KOMUNE NASTAJU DA BI SE POBEGLO OD URBANOG ZIVOTA I VRATILO PRIRODI! DOBRO ZVUCI ZAR NE?
Plaža La Caleta je dom hipi komune u kojoj ljudi žive sa apsolutno minimumom potrebnih stvari. Tu žive jednostavan život u potrazi za suživotom sa prirodom. Većina njih živi u domovima unutar samih stena, dok su neki jednostavno podigli šator na plaži.
U septembru, fotograf Nikolas Rodrigez Krespo je posetio ove ljude sa namerom do dokumentuje njihov život. Upoznao je Bridžet i njenu decu, Fernanda, IT diplomca, koji se doselio nakon što je shvatio da je njegov posao u velikoj kompaniji „bio baziran na uništenju planete“. Tu je i Papito, koji na plaži živi već 35 godina.
Komune su sazrele. Prošli su oni dani kada si mogao da ukradeš roditeljima kola, prodaš ih i daš novac nekom vrhovnom vođi, pre nego što ti organizuju orgiju dobrodošlice u oboru za koze. Sada u komunama strpljivo objašnjavaju posetiocima da mogu da dolaze samo vikednom određenim za posete, i da ne prave buku posle deset sati uveče.
Prave komune su gotovo iščezle. Komuna je komuna samo kada njeni pripadnici dele sav svoj imetak. Da bismo razumeli današnje komune, moramo da ih nazovemo odgovarajućim imenom: komune s namerom.
Komune s namerom su mesta na koja ljudi dolaze da žive zajedno, sa nekim određenim ciljem. Taj cilj bi mogao da bude odricanje od noktiju da bi se postigao vrhunac fizičke spreme, ali češće je u pitanju nešto mnogo manje iracionalno ili okultno, na primer, želja da se živi u ekološki svesnijem okruženju, da se brine održivosti životne sredine, ili da bi se jela samo veganska hrana. Za razliku od tradicionalnih komuna, komune s namerom su voljne da koriste sredstva privatizovanog sveta da bi postigle svoje ciljeve održivog života. Ali nekada moć tih ekonomskih sredstava prevlada, i u takvoj komuni njene sopstvene vrednosti bivaju uništene u procesu.
Institut Esalen u Big Suru, u Kaliforniji, je arhetipska priča kako se mladalački socijalizam izvitoperio u sredovečni konzervatizam. Osnovan je 1962, kao radikalno alternativno utočište za život, gde su mislioci poput Oldosa Hakslija i Frica Perlsa eksperimentisali sa teorijama bihevioralne psihologije i ljudske komunikacije. Sada on funkcioniše kao spa centar sa pet zvezdica, u kojem krevet u zajedničkoj spavaonici naplaćuju 100 dolara, a možeš da ga posetiš samo uz uslov da se prijaviš za preskupu radionicu meditacije/isceljenja/promišljanja.
U Esalenu su otkrili da ono što su stvorili može da se proda, i da će im biti mnogo lakše da „žive drugačije" ako dopuste bogatima da se igraju s njima.
Grou Hitrou, protestni skvot u napuštenom kompleksu staklenika u blizini aerodroma Hitrou je komuna koja je otišla u suprotni organizacijski ekstrem. Zaštitnici životne sredine su zauzeli to zemljište 2010, u znak protivljenja izgradnji treće piste, i od tada je ova komuna istinski anarhična: nema fiksnih radnih mesta, rasporeda kuvanja i nema ustaljene procedure primanja novih članova. Ziben Linden je ekološko selo u centralnoj Nemačkoj koje je dom za 100 odraslih, 40 dece, i gotovo da nema ljudi od dvadeset i nešto godina. Žive u udobnim kućama, i koriste 33% struje koje koristi prosečni nemački građanin: oni menjaju svet, ali to ne miriše kao tinejdžerski duh.
Kada su došli na ovo zemljište, svi su zamišljali svoje buduće idealne kuće: tornjeve, padine, balkone, kupole; sve je prštalo od kreativnosti. Ali kada su eko-klinci shvatili da je najodrživiji način da kuće budu pravougaone, na dva sprata i prekrivene solarnim pločama, povinovali su se svojoj široj viziji i odbacili romantični dizajn. Sada imaju uniformnu estetiku u stilu Sovjetskog Saveza, askete su, i ne gledaju blagonaklono na umetnost radi umetnosti.
Tamera je zgodnija, razmetljivija sestra Ziben Linden. Osnovala ju je jedna grupa Nemaca na jugu Portugala sredinom devedesetih. Tamera sebe naziva „Istraživački centar za realističnu utopiju". Baš kao i mnogi drugi napredni eksperimenti načina života, oni veruju da put do te utopije vodi preko ohrabrivanja otvorene i iskrene komunikacije o ličnim strahovima i željama. Imaju i malo otkačenije običaje, kao što je taj da razgovaraju sa životinjama da bi ih ubedili da prestanu da im jedu useve, koriste kamene krugove da komuniciraju sa braćom i sestrama u Palestini, i veruju da je poligamija najsigurniji način da se izbegne ljubomora.
Ali nisu ove ekscentričnosti to što uništava Tamerin san o utopiji, već njihovo irponično odsustvo želje da preispituju sopstveni sistem i načela. Tamerina samozaštićenost bi mogla da odbije ljubopitljive istomišljenike, ali odustajanje od radikalnih verovanja izgleda kao siguran put do entropije.
 Utočište Sanbrst u južnoj Kaliforniji je (jedva) živi dokaz za to.Los Anđeles, 1968. Tri stotine ljudi slobodnog duha otišlo je sa guruom krija meditacije Normanom Polsenom u brda Santa Barbare. Čuvali su ovce, pleli korpe i živeli u celibatu. Deset godina kasnije, dobili su decu, kupili kuću i započinjali poslove. Sada su zajednica od dvadesetak ljupkih ljudi od šezdeset i nešto godina, a njihova deca – kojima je meditacija odavno dozlogrdila – pridružila su se savremenom svetu. Bez naslednika i novih sledbenika, ova komuna nema nikoga ko bi se starao o centru za meditaciju ili radio na kolektivnoj farmi. Razvodnivši svoje zilotsko siromaštvo udobnostima modernog života, ne nude nikakvu nadahnutu ideologiju kojom bi privukli mlade koji traže sebe.
Ali ako je sveža krv ono što je neophodno da bi se neka komuna održala, gde početi, ako ne u gradu? Lois Arkin je 1993. osnovala ekološko selo u Los Anđelesu, i od tada vodi projekat urbanog zajedničkog života. Namere su joj iste kao i u mnogim drugim ekološkim selima: voziti se biciklima, ponovo iskorišćavati prljavu vodu, imati solaelimrne
ćelije, i jesti zajedno barem jednom nedeljno. Razlika je u tome što stanovnici smeju da imaju normalne poslove – da budu advokati, električari, novinari – jer nisu zaglavljeni u nekoj divljini. Ekološko selo u Los Anđelesu je savršeno razuman način za hvatanje u koštac sa troškovima i usamljenošću života u urbanoj džungli, i sjajan primer kako se može živeti na održiviji način u savremenom svetu
Ironično, najekspresivnije mesto koje sam posetio tokom svog obilaska komuna u stvari uopšte nije bila komuna. Brning men je muzički i umetnički festival za koji ste verovatno već čuli. Ako niste, to u suštini izgleda ovako: na hiljade ljudi se okupi u pustinji u Nevadi, gde je novac zabranjen, i gde ljude ohrabruju da dele. Ljudi su neobično ljubazni, neobično pijani, i potrošili su toliko para da bi pripremili žurku, da im deljenje ne pada toliko teško.
Kada 60 hiljada ljudi svih profila dođe u pustinju na nedelju dana, lako je doći do ludila. Ali kada pokušavaš da osmisliš održivi plan o novom načinu upravljanja ljudima i Zemljom, potrebni su strpljenje, disciplina i trezvenost. maragdna Zemlja, sićušna komuna okružena sekvojama koja se nalazi na severu Kalifornije, za prijem novih članova ima proceduru koja bi mogla da se meri sa onom koju imaju Iluminati. Jedan od četiri stalna člana (još dva su na jednogodišnjem probnom periodu) dao mi je spisak neophodnih zahteva koje treba ispunjavati za članstvo: da si već živeo u prirodi, da si imao poslovni projekat koji je ostvarivao zaradu koristeći zajedničko zemljište, da ti je fizički rad blizak, da si već živeo u nekoj komuni s namerom, da si pismen po pitanju elektronske pošte, i da imaš dobre administrativne veštine.Evo šta sam naučio obilazeći komune: to nisu hipi igrališta za decu koja mrze svoje roditelje. To su ozbiljni poduhvati predanih aktivista koji žele da eksperimentišu sa održivim načinima zajedničkog života ljudi i brige za planetu. I da bi postigli taj cilj unutar našeg globalističkog, kapitalističkog društva, morali su da otvore račune u banci. ostoji ćorsokak između praktičnih aspekata zajedničkog života i imidža pobunjenika koji očekujemo u komuni. Ako više želite da se osećate kao da kršite pravila nego da stvarno menjate stvari, idite na žurku „Tajna bašta", čoknite esid, i popnite se na statuu lisice visoku devet metara, kao ovaj tip.kom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, Ibica je prihvatila hipi kulturu, ohrabrujući mlade ljude da žive slobodno bez posedovanja velikg broja stvari. Ta scena je bila živahna poput one u njujorškom Grinič Vilidžu ili u San Francisku.
Pre 11 godina sam prvi put došla u kontakt sa ovom zajednicom kada sam živela na plaži. Upoznala sam grupu ljudi koji su mi ponudili da živim u jednoj staroj kući koja je bila napuštena 15 godina. Nekako su ubedili vlasnika da ih pusti da tu žive besplatno, po dogovoru da je ne unište u potpunosti. Na taj način sam otkrila ovaj novi, slobodan i jednostavan način života – potpuna suprotnost raskošu po kojem je Ibica poznata.
Ono što nas definiše kao zajednicu je zajednička želja da živimo na samoodrživ način, što nije uvek lako. Većina nas se snalazi bez struje i vode, dok drugi često kopaju po kontejnerima iza supermarketa za otpatke kojima svi možemo da se nahranimo. Moja serija fotografija "Priče jednog ostrva" je rođena iz ljubavi prema ovim vrednostima i prema judima koji čine našu zajednicu – grupa koju smatram svojom porodicom.
A sada prica i o Srbiji.
Život Porodice bistrih potoka se može podeliti na tri etape. Prve tri do pet godina je postojala komuna, do 15. godine je porodični život, a nadalje je neka vrsta monaštva, kako kaže Boža, 'živim sam protiv nikoga'.
Pri pomenu života u zajedničkoj zajednici, odmah iskrsavaju koncepti slobodne seksualnosti i upotrebe narkotika, ali iako slobodna, Porodica je oduvek ima tri jasna pravila: zabranjeni su meso, droga i agresija. A slobodna seksualnost je praktikovana, ali sa oprezom.
 Što se tiče tih kolektivnih i komunitarnih seksualnih koncepcija, nismo ih mnogo pragmatikovali, ali bilo ih je. Mi nismo bili seksualna komuna, ali smo bili komuna koja neguje seks. Velika je razlika. Ovde je 320 ljudi pronašlo partnera, to je prelepo. Duhovnost i seksualnost nikada ne treba razdvajati. Mi smo imali eksperimente i videli smo da je to dosta i pogubno. Posle tih kolektivnih dijagonala dođe do tuča, svađa, raskida, raspada. Mislim da ljubomoru treba kultivisati, osvestiti samospoznajom, i preprečiti joj put dejstva. Kako sam stariji, ja kažem mladima – probajte i brzo se popravljajte.
- Od 40.000 ljudi, svega pet, šest sam morao da zamolim da napuste moj dom jer su bili drski i arogantni. To su egocentrici ili frustrirani ljudi. Jedan od najtežih trenutaka je kada su mi napravili put pored kuće koji nisam želeo, uneli su civilizaciju u nevinost. Ali sam uspeo da metamorfiram. Kada mi je porodica odlazila, to je svakako jedan od najtežih trenutaka. Nikada nisam posumnjao u ovo što sam napravio, ja sam ovo odabrao. Ja živim kao u raju. Raj nije uništen nego su Adam i Eva pobegli iz raja. Lepota i sloboda su najteži za čoveka, ako mu ih daš, on će umreti. Daj mu buku i tehnologiju i on će preživeti. Ja ne znam zašto su oni otišli - odgovara on.
U periodu kada je na imanju živeo sa porodicom, imali su kravu, kokoške, pčele i sve ostalo neophodno za život na selu. Kako mi priča, sada za to nema potrebu, a ni snage. Baštu je tokom vremena smanjio deset puta. Sada svako ko dođe po malo donese, što je i fer jer 'ovde niko nije došao bar parče hleba da nije dobio'. Išao sam ulicom jedno pre deset godina i na zgradi video grafit 'Gde si brate, automate?' Tragično! Ono što ja živim, to je povratak i borba za život, beg od nekrofilnosti i fragmentarizma, potraga za celovitošću i sveopštim. Moramo se boriti za planetu, to je nova revolucija – planetarizam. Bogati su najnesrećniji. Čovek nikad neće biti sretan uz mašine, samo uz žive stvari, reke, potok, trave - objašnjava Boža.
Najstrasnija komuna  ikad je ona koju  1974. godine osnovao Džim Džouns, vođa sekte Hram naroda, u severozapadnom delu Gvajane. Na tom mestu se 18. novembra 1978. godine desilo masovno ubistvo i samoubistvo pripadnika sekte. Oni su zajedno sa svojim vođom Džimom Džonsom popili cijanid izmešan sa voćnim sokom. Članovi sekte koji su odbili da ispiju otrov su ubijeni.
Hram naroda je osnovan sredinom 1950-ih u Indijanapolisu, a kasnije je preseljen u San Francisko. Hram nije imao mnogo uspeha. Bio je praćen skandalima i početkom 1970-ih pokret je bio na izdisaju. Džouns je zaključio da mora da napusti SAD i u Gvajani je osnovao utopističku zajednicu nazvanu Džonstaun. Od početka je bilo puno problema kao što su nedostatak hrane, bolesti i česte epidemije. Naoružani ljudi su se starali o disciplini. Oni koji su kršili pravila su bili kažnjavani stavljanjem u kaveze ili elektrošokovima, a potencijalni dezerteri su često umirivani drogama. Stanovnici, koji su uprokos svemu uspeli da pobegnu, izveštavali su o teškim kršenjima ljudskih prava. Roditelji su morali decu da predaju Džounsu koga su svi nazivali „otac“ ili „tata“.
Džim Džouns je sa stanovnicima kampa redovno vežbao masovno samoubistvo. U takozvanim „belim noćima“ pili su navodno zatrovanu limunadu.
Dana 14. novembra 1978, kongresmen Leo Dž. Rajan je sa delegaciom od osamnaest ljudi doleteo u Džonstaun kako bi istražio zloupotrebe. Džouns je pokušao sve da sakrije od posetilaca i da ostavi utisak da je sve u redu. Ovo nije uspelo pošto je 16 pripadnika komune molilo kongresmena da ih povede sa sobom. Fanatični pobornici Džounsa napali su avion i ubili kongresmena, tri novinara, jednog kamermana i ranili još 11 ljudi.
Stanovnici naselja su pozvani preko razglasa. Džim Džouns je objasnio: „Kada nije moguće da živimo u slobodi, onda hoćemo bar da umremo u slobodi. Smrt je samo prelazak na jedan drugi nivo“. Podeljen je valijum i cijanid pomešan sa sokom. Najpre su ubijeni bebe i deca. Onda su došli na red mladi i odrasli. Mnogo roditelja je popilo otrov nakon što su deca umrla. Neki su pokušali da pobegnu, ali je najveći broj bio pobijen i samo je nekolicina uspela da pobegne. Džouns je umro od pucnja u glavu. Nepoznato je da li je izvršio samoubistvo. Ukupno je poginulo 913 od 1110 pripadnika, od čega 276 dece.
Kristina je bila beba, a njen brat je imao dve godine kad je njihova majka ušla u kult "Bozija deca", koji je u svakoj komuni imao između 3-20 porodica. Kad je napunila 8 godina, upoznali su je sa “Zakonom ljubavi”, koji muškarcima omogućava da spavaju s kim žele. Žene i devojčice iznad 10 godina mamile su muškarce u seks kult tehnikom zvanom “flert pecanje”, piše "Miror".
Kristina je zajedno sa drugom decom išla da prosi, gledajući druge mališane kako se igraju napolju, slobodni. Njen život je bio isprogramiran. Budili su se u sedam ujutro zbog molitve, potom su išli da prose, nakon čega se vraćala u kuću i starala za mlađu decu. Imali su sat dnevno za vežbe, ali bez grube igre jer kult nije mogao da priušti da ih otkriju u bolnici zbog neke povrede.
Kad je imala 11 godina bila je prisiljena da spava sa bračnim parom. I sad se seća grča u stomaku koji je osećala dok je išla za njima u spavaću sobu i trenutka kad su se vrata zatvorila za njom. Znala je šta se očekuje od nje.
To je bio samo uvod u život u pedofilskom kultu "Deca boga", u kojem su odrasle osobe mogle da spavaju sa decom i ženama. Porodice kulta su živele odvojeno. Deca su bila sama u grupi i rečeno im je da su svi odrasli njihovi roditelji. Kristina se sa svojom porodicom selila od jedne do druge komune, prisustvujući zastrašujućem nasilju nekih članova kulta. Umesto priča za laku noć slušala je navode o dolazećoj apokalipsi.
-Plašila sam se i mokrila sam u krevet, ali sam to krila jer se to smatralo demonskom opsednutošću i mogli su da to batinama izbijaju iz mene – dodaje ona.
Kad je imala 12 godina, zajedno sa starijim bratom poslali su je u Japan na mesec dana kampa, ali su ostali dve godine. Tu je bila primorana da satima čita Bibliju, ponavlja zavete kultu i prolazi kroz oštri režim vežbi. Slali su je u više komuna i dva puta je bila silovana.
Postoji jos jezivih prica o kumanama sektama. Medjutim, vratila bih se na pricu o komunama namerama u kojima je osnovni motiv rekla bih pobeci od tehnologije i urbanog zivota.
KOMUNE SU 60-TIH BILE BUNT MLADIH I NAGOVESTAVALE SU APKALIPSU DANASNJEG VREMENA. KOMUNE NAMERE U KOJIMA SE BEZI OD TEHNOLOGIJE I MODERNOG DRUSTVA SU OKEJ. STO SMO BLIZE PRVOBITNOJ ZAJEDNICI U KOJOJ SU KAO U KOMUNAMA ZIVELI LJUDI BEZ KRVNOG SRODSTVA SVE SMO BLIZE NOVOJ CIVILIZACIJI KOJA CE NEMINOVNO DOCI POSLE OVE NAJUZASNIJE CICLIZACIJE IKAD!