ZILOTI! UJEDINJENJE KATOLICKE I PRAVOSLAVNE CRKVE! PAPA BI BIO VRHOVNI POGLAVAR SVIH HRISCANA! I NE SAMO NJIH?
Sedište pravoslavnih zilota nalazi se u manastiru Esfigmen, na Svetoj gori. Kao pokret, ulgavnom žive izolovano, u posebnim muškim ili ženskim manastirima. Za sam pokret može se reći da se odlučno protive "ekumenskom ujedinjenju" svih hrišćana u jednu Crkvu, zbog čega često osuđuju kanonsku Pravoslavnu crkvu.
Osim manastira Esfigmen na Svetoj gori, ziloti su formirali nekoliko pomesnih crkava, koje nazivaju "istinskim pravoslavnim crkvama". U samom manastiru Esfigmen ima oko 100 zilotskih monaha. U Republici Srbiji postoje dva zilotska manastira, muški manastir na Ugaru i ženski manastir Novi Stjenik. Zajedno imaju nekoliko stotina vernika.Samo zato što imaju svoj pogled na veru, zilote svakako ne treba kriminalizovati i nipodaštavati. Oni žive u pluralnom društvu u kojem imaju pravo na svoja uverenja ali i oni takođe moraju poštovati demokratsko ustrojstvo društva. Čini se da je u Srbiji danas uspon zilota jednak usponu bilo koje druge konzervativne struje koja se oštro protivi ubrzanom putu ka “modernom društvu”, što pak često znači usvajanje novih obrazaca ponašanja na uštrb tradicionalnih vrednosti. S toga, zilotizam, kao društveni fenomen, jeste prvenstveno borba protiv savremenog sveta, globalizma i straha od njihovog uticaja, nego pitanje religije i njene odbrane. Kao Amisi? KAO JEVREJI?
Postoje tvrdnje da su Ziloti tokom slovenske i srpske istorije sačuvali vekovima potpunu tajnovitost svoga reda i učenja.Njihovo je postojanje i tajnovito delovanje danas registrovano u Srbiji, Rusiji i u Grčkoj na Svetoj Gori i nige više u svetu.Iako sve hrišćanske religije zabranjuju sveštenicima ulogu ratnika i nasilje, u Katoličkoj crkvi postoji nasledje svešteničkih redova koji u kontinuitetu kroz istoriju nisu prezali da se za zaštitu svoga učenja, ali i zbog drugih ciljeva bore “ i krstom i mačem”. Tako je poznato da su medju Jezuitima najradikalnijim zastupnicima Katoličke crkve još u srednjem veku postojali tajni redovi za koje se tvrdi da u istoriji ne samo da nisu izbegavali nasilje, već su bili predvodnici nasilja, posebno u novotkrivenim svetovima – docnije kolonijama velikih sila, pre svega Španije i Portugalije. Primera za ovo ima i tokom II. Svetskog rata na prostorima bivše Jugoslavije, gde je medju sveštenstvom Katoličke crkve postojalo dosta Jezuita i poseban „red Križara“ u NDH, koji su vršili nasilno pokrštavanje Srba-pravoslavaca u katoličku veru, a tokom i krajem rata počinili mnoge zločine. Postoje dokumentovane tvrdnje o delovanjima tajnih svešteničkih redova veoma radikalnih stavova i danas u katoličkoj, ruskoj, grčkoj a i srpskoj Pravoslavnoj crkvi i konačno medju najrazličitijim fanatičnim muslimanskim religijskim frakcijama. Sasvim je izvesno kako neki istraživači pravoslavne tradicije tvrde, da su samo “Ziloti” ne samo zadržali autentičan naziv nekadašnjih Hristovih učenika , za koje mnogi jevrejski dokumenti potvrdjuju da su isprva bili neka vrsta Hristove oružane telesne garde, već i da su sačuvali stroge dogme iz vremena utemeljenja Hristovog učenja koje oni čuvaju neizmenjene i posle raskola i hrišćanskih podela u 13. i 14. veku.U najpoznatijoj britanskoj enciklopediji Hadčinson stoji : „ Ziloti su verski i politički pokret koji je najviši domet dostigao u Vizantiji, kao "tvrdo" krilo vizantijskog Pravoslavlja, nastao iz sekte koja se zvala „Zeloti“ koju su sačinjavali ekstremni jevrejski nacionalisti, koji su se borili protiv rimske okupacije i koji su bili stalno prisutni u društvu samog Isusa Hrista. Monasi - Ziloti su najdosledniji u hrišćanskoj pravoslavnoj veri i najstroži prema sebi“, stoji u ovoj uglednoj britanskoj i svetskoj enciklopediji.
Iako se o tome u srpskim medijima nije ništa govorilo ni pisalo u julu 1993. godine, osam monahinja manastira Stjenik kod Čačka je izbačeno iz tog manastira po nalogu episkopa Hrizostoma uz pomoć policije, jer su navodno pristupile tajnom i nepriznatom redu Zilota, da bi potom izbačene monahinje utočište bukvalno našle u šumi, gde su živele više od mesec dana. Monahinja Efrosimija namesnica novog manastira na planini Jelici kazala je da su monahinje tada otkazale poslušnost SPC, jer se ne slažu sa odlukama Sinoda koji je u julu te godine u Trondhajmu u Nemačkoj, tajnim potpisivanjem Ekumenske povelje postiglo dogovor po kojem bi Veliki hrišćanski sabor posle 12 vekova, trebalo da bude održan 2013. godine u Nišu, da bi se Rimokatolička, Anglikanska, Staro-katolička, Protestantska i Pravoslavna crkva ponovo ujedinile pod vodjstvom Vatikana i rimskim Papom kao jedinim poglavarom svih hrišćanskih religija.Postoje indicije da je nekadašnji iguman manastira Vitovnica, Blaženo počivši otac Tadej - vidoviti starac sa neobičnim i čudesnim moćima, bio pred kraj života pristupio Zilotima. Još tokom svoga boravka u Vitovnici otac Tadej je zadavao "glavobolje" tamošnjem vladiki i SPC, svojim vrlo tvrdim stavom prema bilo kakvim kanonskim "unapredjenima" i osavremenjivanju službe, a posebno ponašanju vernika. Ako se može vršiti poredjenje on je bio slika i prilika upokojenog Blaženopočivšeg patrijarha Pavla,mali rastom ne teži od pedesetak kilograma , ali sa fantastičnom energijom sa mesta igumana Tadej je premešten na nepoznato mesto da bi se potom obreo na Fruškoj gori u nekoj privatnoj kući. Drugi danas poznati Zilot u Srbiji je Jeromonah Akakije koji je bio takodje podvižnik na Svetoj Gori, a već više godina predvodi bratstvo Zilota na Fruškoj Gori u muškom manastiru „Svetih Metodija i Kirila“, koji se nalazi nedaleko od Vrdnika u preuredjenoj privatnoj kući, koju su srpski Ziloti dobili na poklon. Ispod Avale se od 1997. nalazi ženski manastir Zilota pod imenom manastir „Svete trojice“. Sledbenici ove najradikalnije struje Pravoslavlja tvrde da apsolutno ravniteljski (revnosno) ispovedaju istinsku Pravoslavnu veru i dosledno se drže svih kanona „Svetih otaca“ za razliku od kako kažu, zvaničnih pomesnih Pravoslavnih crkava. Svoju versku zajednicu nazivaju “ Katakombnom crkvom” ( u hebrejskim dokumentima se takodje koristi ovaj naziv), jer su nekada njihova prebivališta bila katakombe u Jerusalimu i drugim tada velikim gradovima i religijskim centrima. Ziloti nisu nigde nisu registrovani, jer po njihovim rečima, "to nije neophodno za ispovedanje istinskog Pravoslavlja". O njima je počelo da se piše u srpskim medijima, tek tokom 2004. godine posle dešavanja u Grčkoj - na Svetoj Gori , kada su grčki vojni specijalci po odluci Carigradske patrijaršije i grčkog Patrijarha, tražili od policije da nasilno izbaci više od stotinu monaha iz manastira Esfigmen – inače vekovnog duhovnog središta Zilota. Grčki specijalci su ih na silu izvlačili iz kelija - malih pećina na nekoliko stotina metara visokim stenama, vezivali i spuštali u patrolne čamce odvozeći ih na obalu. Povod sukoba Zilota sa duhovnim poglavarom grčke Pravoslavne crkve, koji je i doveo do tog dramatičnog isterivanja 117 monaha iz manastira Esfigmen je njihov protest zbog neuobičajenog pričešća koje je Vaseljenski Carigradski Patrijarh Vartolomej 2004. godine izvršio, kada je pričestio grupu muslimana i katolika, što je po mišljenju Zilota najveća moguća jeres. Hiljadu godina stara monaška Svetogorska pravoslavna zajednica, se inače poslednjih godina se nalazi pod stalnim pritiskom zagovornika ekumenizma i zagovornika ujedinjenja Katoličanstva i Pravoslavlja, kao i svih ostalih religija, pod kojim se velom, smatraju Ziloti, sprema konačno uništenje Pravoslavlja kao izvorne hrišćanske religije.
Srpski Ziloti u svim svojim bogomoljama imaju crnu zastavu sa lobanjom i ukrštenim kostima sa natpisom "Pravoslavlje ili smrt". To ne znači nikakav fundamentalizam za šta ih optužuju kako Zilot otac Akakije objašnjava : “ To znači da se istinskog hrišćanskog pravoslavlja nećemo odreći - ni po cenu smrti kao ni hiljade Zilota u vekovima pre nas.
I daj Bože da se udostojimo da stradamo mučenički za istinsku Hristovu veru", kaže otac Akakakije. Danas u Srbiji postojanje Zilota više nije tajna. Osim pomenutih manastrira koji to nisu u pravom smislu te reči, u sred Kučajskih planina nekadašnje sestrinstvo proterano iz manastrira Stjenik kod Čačka, ukupno 12 monahinja (sada 15) uz pomoć vernika podiglo je svojim rukama daleko od civilizacije na takozvanom “Mikuljskom kamenu” 2003. godine konak Zilota. Igumanija Efrosimija je rekla da su se ovde opredelile da dodju tražeći mesto koje je najusamljenije u Srbiji : „ da možemo da živimo monaški, znači da se posvetimo životu za koji smo se opredelili, a da nikom ne smetamo i da nikog ne iritiramo. Sve što se izgradilo napravljeno je uz post, molitvu bez ijedne zapaljene cigarete i bez alkohola, kao što je drugde slučaj”, prekoreva usput igumanija . Najviše pomoći za izgradnju konaka poslali su monasi Ziloti iz manastira Esfigmen sa Svete Gore.
Kralj Aleksandar bio za pomirenje sa Katoličkom crkvomPrema rečima Igumanije Efrosimije , ovo sestrinstvo, Zilote danas smatra jedinim istinitim crkvenim Pravoslavcima u Srbiji i svetu. Igumanija Efrosimija (koja je u gradjanstvu završila tri fakulteta) kaže da javnost u Srbiji još uvek ne zna da je potpisan sporazum sa Rimokatoličkom crkvom, a jedan od osnovnih uslova da udjemo u EU, jeste uvodjenje novog kalendara u SPC i dolazak Pape u Srbiju, dok je sve drugo nevažno.
Taj pokušaj je bio i za vreme vladavine Kralja Aleksandra I. koji zamalo nije i uspeo 1928. godine pošto je Kralj sa time bio saglasan, ali su podpisivanje odložile demonstracije vernika i sveštenstva na čelu sa Patrijarhom Varnavom, sa krvavim ishodima u Beogradu, tri mrtva i više stotina povredjenih u sukobu sa žandarmima (Konkordatske demonstracije), a potom ubistvo kralja Aleksandra u Marseju. Nedugo zatim patrijarh Varnava je otrovan arsenikom , što je nepobitno utvrdjeno autopsijom. Patrijarh Varnava - otrovan sedam dana posle odbijanja pomirenja sa Vatikanom
Jedan od najvećih istorijskih “grehova” Srbije i ranije Jugoslavije je činjenica, da nijedan Papa nikada nije stupio na pravoslavnu srpsku zemlju iako su mnogi to obećavali, te nije za čudjenje što je Papa Pavle II. podržao bombardovanje Jugoslavije. „Trebalo bi svakako da bombardujete Srbe” rekao je Papa Jovan Pavle Drugi. Ove njegove reči bile su upućene predsedniku Klintonu tokom javnog pojavljivanja u Denveru pred napad na Jugoslaviju !
Srpska pravoslavna crkva je pristala na “pomirenje” i podčinjavanje Papi i ja imam dokument gde je predstavnik Sinoda sve to potpisao, tvrdi igumanija Evrosimija .
Danas se na globalnom planu dešava izdaja Pravoslavne vere kakva nije bila u poslednjih deset vekova . "Pravoslavlje ili smrt" nije samo naš moto, to je spasenje duše, a to je zapravo naš cilj života – kazala je tada najmladja novopridošla iz sestrinstva Zilota sa Kučajskih planina, monahinja Isahija.
Zaista se pominjao dolazak Pape u Srbiju, zaista se u Novom Svetskom Poretku govori o jednoj crkvi, jednom poglavaru -totalna globalizacija u kojoj bi se izgubio identitet mnogih naroda. Ipak, sve sto i malo podseca na sektu i tajne organizacije meni uliva nepoverenje . I nikako ne bih tvrdila da su Ziloti u pravu. A i zaista ih je premalo da bi dokazali da je to za sta se zalazu istina jer onda bi ih bilo vise zar ne? Opet, neke stvari koje pricaju jesu istina i deluju zastrasujuce (totalna globalizacija).
OTVORITI UM STO STO STALNO GOVORIM U POSLEDNJE VREME. DRUGACIJE NE IDE. JER MNOGE ISTINE NE PREPOZNAJEMO KAO I NI MNOGE LAZI JER SU PRIKRIVENE I SERVIRAJU NAM SE SVAKODNEVNO PA KO SHVATI- SHVATI KO NE - STA DA SE RADI.
ZILOTI MOZDA IMAJU DOBRU NAMERU ALI NEMAJU DOBAR NACIN SIRENJA ISTINE- AKO JE TO SVE ISTINA. PAPA IMA BOLJI MARKETING OD SVIH POZNATIH SVETSKIH KOMPANIJA, A PRAVOSLAVNA CRKVA U SRBIJI UVELA JE POTROSACKI MENTALITET U SVOJE REDOVE KAO I BLUD I NEMORAL SVAKE VRSTE. MATERIJALNO NAD DUHOVNIM JE PREOVLADALO. ISTO JE,A MOZDA I GORE PO SVIM HRISCANSKIM CRKVAMA BILO ONE KATOLICKE ILI PRAVOSLAVNE!
NAJSTRASNIJE JE STO SMO ZBOG TOGA IZGUBILI VERU U BOGA! A U NESTO SE VEROVATI MORA!
Sedište pravoslavnih zilota nalazi se u manastiru Esfigmen, na Svetoj gori. Kao pokret, ulgavnom žive izolovano, u posebnim muškim ili ženskim manastirima. Za sam pokret može se reći da se odlučno protive "ekumenskom ujedinjenju" svih hrišćana u jednu Crkvu, zbog čega često osuđuju kanonsku Pravoslavnu crkvu.
Osim manastira Esfigmen na Svetoj gori, ziloti su formirali nekoliko pomesnih crkava, koje nazivaju "istinskim pravoslavnim crkvama". U samom manastiru Esfigmen ima oko 100 zilotskih monaha. U Republici Srbiji postoje dva zilotska manastira, muški manastir na Ugaru i ženski manastir Novi Stjenik. Zajedno imaju nekoliko stotina vernika.Samo zato što imaju svoj pogled na veru, zilote svakako ne treba kriminalizovati i nipodaštavati. Oni žive u pluralnom društvu u kojem imaju pravo na svoja uverenja ali i oni takođe moraju poštovati demokratsko ustrojstvo društva. Čini se da je u Srbiji danas uspon zilota jednak usponu bilo koje druge konzervativne struje koja se oštro protivi ubrzanom putu ka “modernom društvu”, što pak često znači usvajanje novih obrazaca ponašanja na uštrb tradicionalnih vrednosti. S toga, zilotizam, kao društveni fenomen, jeste prvenstveno borba protiv savremenog sveta, globalizma i straha od njihovog uticaja, nego pitanje religije i njene odbrane. Kao Amisi? KAO JEVREJI?
Postoje tvrdnje da su Ziloti tokom slovenske i srpske istorije sačuvali vekovima potpunu tajnovitost svoga reda i učenja.Njihovo je postojanje i tajnovito delovanje danas registrovano u Srbiji, Rusiji i u Grčkoj na Svetoj Gori i nige više u svetu.Iako sve hrišćanske religije zabranjuju sveštenicima ulogu ratnika i nasilje, u Katoličkoj crkvi postoji nasledje svešteničkih redova koji u kontinuitetu kroz istoriju nisu prezali da se za zaštitu svoga učenja, ali i zbog drugih ciljeva bore “ i krstom i mačem”. Tako je poznato da su medju Jezuitima najradikalnijim zastupnicima Katoličke crkve još u srednjem veku postojali tajni redovi za koje se tvrdi da u istoriji ne samo da nisu izbegavali nasilje, već su bili predvodnici nasilja, posebno u novotkrivenim svetovima – docnije kolonijama velikih sila, pre svega Španije i Portugalije. Primera za ovo ima i tokom II. Svetskog rata na prostorima bivše Jugoslavije, gde je medju sveštenstvom Katoličke crkve postojalo dosta Jezuita i poseban „red Križara“ u NDH, koji su vršili nasilno pokrštavanje Srba-pravoslavaca u katoličku veru, a tokom i krajem rata počinili mnoge zločine. Postoje dokumentovane tvrdnje o delovanjima tajnih svešteničkih redova veoma radikalnih stavova i danas u katoličkoj, ruskoj, grčkoj a i srpskoj Pravoslavnoj crkvi i konačno medju najrazličitijim fanatičnim muslimanskim religijskim frakcijama. Sasvim je izvesno kako neki istraživači pravoslavne tradicije tvrde, da su samo “Ziloti” ne samo zadržali autentičan naziv nekadašnjih Hristovih učenika , za koje mnogi jevrejski dokumenti potvrdjuju da su isprva bili neka vrsta Hristove oružane telesne garde, već i da su sačuvali stroge dogme iz vremena utemeljenja Hristovog učenja koje oni čuvaju neizmenjene i posle raskola i hrišćanskih podela u 13. i 14. veku.U najpoznatijoj britanskoj enciklopediji Hadčinson stoji : „ Ziloti su verski i politički pokret koji je najviši domet dostigao u Vizantiji, kao "tvrdo" krilo vizantijskog Pravoslavlja, nastao iz sekte koja se zvala „Zeloti“ koju su sačinjavali ekstremni jevrejski nacionalisti, koji su se borili protiv rimske okupacije i koji su bili stalno prisutni u društvu samog Isusa Hrista. Monasi - Ziloti su najdosledniji u hrišćanskoj pravoslavnoj veri i najstroži prema sebi“, stoji u ovoj uglednoj britanskoj i svetskoj enciklopediji.
Iako se o tome u srpskim medijima nije ništa govorilo ni pisalo u julu 1993. godine, osam monahinja manastira Stjenik kod Čačka je izbačeno iz tog manastira po nalogu episkopa Hrizostoma uz pomoć policije, jer su navodno pristupile tajnom i nepriznatom redu Zilota, da bi potom izbačene monahinje utočište bukvalno našle u šumi, gde su živele više od mesec dana. Monahinja Efrosimija namesnica novog manastira na planini Jelici kazala je da su monahinje tada otkazale poslušnost SPC, jer se ne slažu sa odlukama Sinoda koji je u julu te godine u Trondhajmu u Nemačkoj, tajnim potpisivanjem Ekumenske povelje postiglo dogovor po kojem bi Veliki hrišćanski sabor posle 12 vekova, trebalo da bude održan 2013. godine u Nišu, da bi se Rimokatolička, Anglikanska, Staro-katolička, Protestantska i Pravoslavna crkva ponovo ujedinile pod vodjstvom Vatikana i rimskim Papom kao jedinim poglavarom svih hrišćanskih religija.Postoje indicije da je nekadašnji iguman manastira Vitovnica, Blaženo počivši otac Tadej - vidoviti starac sa neobičnim i čudesnim moćima, bio pred kraj života pristupio Zilotima. Još tokom svoga boravka u Vitovnici otac Tadej je zadavao "glavobolje" tamošnjem vladiki i SPC, svojim vrlo tvrdim stavom prema bilo kakvim kanonskim "unapredjenima" i osavremenjivanju službe, a posebno ponašanju vernika. Ako se može vršiti poredjenje on je bio slika i prilika upokojenog Blaženopočivšeg patrijarha Pavla,mali rastom ne teži od pedesetak kilograma , ali sa fantastičnom energijom sa mesta igumana Tadej je premešten na nepoznato mesto da bi se potom obreo na Fruškoj gori u nekoj privatnoj kući. Drugi danas poznati Zilot u Srbiji je Jeromonah Akakije koji je bio takodje podvižnik na Svetoj Gori, a već više godina predvodi bratstvo Zilota na Fruškoj Gori u muškom manastiru „Svetih Metodija i Kirila“, koji se nalazi nedaleko od Vrdnika u preuredjenoj privatnoj kući, koju su srpski Ziloti dobili na poklon. Ispod Avale se od 1997. nalazi ženski manastir Zilota pod imenom manastir „Svete trojice“. Sledbenici ove najradikalnije struje Pravoslavlja tvrde da apsolutno ravniteljski (revnosno) ispovedaju istinsku Pravoslavnu veru i dosledno se drže svih kanona „Svetih otaca“ za razliku od kako kažu, zvaničnih pomesnih Pravoslavnih crkava. Svoju versku zajednicu nazivaju “ Katakombnom crkvom” ( u hebrejskim dokumentima se takodje koristi ovaj naziv), jer su nekada njihova prebivališta bila katakombe u Jerusalimu i drugim tada velikim gradovima i religijskim centrima. Ziloti nisu nigde nisu registrovani, jer po njihovim rečima, "to nije neophodno za ispovedanje istinskog Pravoslavlja". O njima je počelo da se piše u srpskim medijima, tek tokom 2004. godine posle dešavanja u Grčkoj - na Svetoj Gori , kada su grčki vojni specijalci po odluci Carigradske patrijaršije i grčkog Patrijarha, tražili od policije da nasilno izbaci više od stotinu monaha iz manastira Esfigmen – inače vekovnog duhovnog središta Zilota. Grčki specijalci su ih na silu izvlačili iz kelija - malih pećina na nekoliko stotina metara visokim stenama, vezivali i spuštali u patrolne čamce odvozeći ih na obalu. Povod sukoba Zilota sa duhovnim poglavarom grčke Pravoslavne crkve, koji je i doveo do tog dramatičnog isterivanja 117 monaha iz manastira Esfigmen je njihov protest zbog neuobičajenog pričešća koje je Vaseljenski Carigradski Patrijarh Vartolomej 2004. godine izvršio, kada je pričestio grupu muslimana i katolika, što je po mišljenju Zilota najveća moguća jeres. Hiljadu godina stara monaška Svetogorska pravoslavna zajednica, se inače poslednjih godina se nalazi pod stalnim pritiskom zagovornika ekumenizma i zagovornika ujedinjenja Katoličanstva i Pravoslavlja, kao i svih ostalih religija, pod kojim se velom, smatraju Ziloti, sprema konačno uništenje Pravoslavlja kao izvorne hrišćanske religije.
Srpski Ziloti u svim svojim bogomoljama imaju crnu zastavu sa lobanjom i ukrštenim kostima sa natpisom "Pravoslavlje ili smrt". To ne znači nikakav fundamentalizam za šta ih optužuju kako Zilot otac Akakije objašnjava : “ To znači da se istinskog hrišćanskog pravoslavlja nećemo odreći - ni po cenu smrti kao ni hiljade Zilota u vekovima pre nas.
I daj Bože da se udostojimo da stradamo mučenički za istinsku Hristovu veru", kaže otac Akakakije. Danas u Srbiji postojanje Zilota više nije tajna. Osim pomenutih manastrira koji to nisu u pravom smislu te reči, u sred Kučajskih planina nekadašnje sestrinstvo proterano iz manastrira Stjenik kod Čačka, ukupno 12 monahinja (sada 15) uz pomoć vernika podiglo je svojim rukama daleko od civilizacije na takozvanom “Mikuljskom kamenu” 2003. godine konak Zilota. Igumanija Efrosimija je rekla da su se ovde opredelile da dodju tražeći mesto koje je najusamljenije u Srbiji : „ da možemo da živimo monaški, znači da se posvetimo životu za koji smo se opredelili, a da nikom ne smetamo i da nikog ne iritiramo. Sve što se izgradilo napravljeno je uz post, molitvu bez ijedne zapaljene cigarete i bez alkohola, kao što je drugde slučaj”, prekoreva usput igumanija . Najviše pomoći za izgradnju konaka poslali su monasi Ziloti iz manastira Esfigmen sa Svete Gore.
Kralj Aleksandar bio za pomirenje sa Katoličkom crkvomPrema rečima Igumanije Efrosimije , ovo sestrinstvo, Zilote danas smatra jedinim istinitim crkvenim Pravoslavcima u Srbiji i svetu. Igumanija Efrosimija (koja je u gradjanstvu završila tri fakulteta) kaže da javnost u Srbiji još uvek ne zna da je potpisan sporazum sa Rimokatoličkom crkvom, a jedan od osnovnih uslova da udjemo u EU, jeste uvodjenje novog kalendara u SPC i dolazak Pape u Srbiju, dok je sve drugo nevažno.
Taj pokušaj je bio i za vreme vladavine Kralja Aleksandra I. koji zamalo nije i uspeo 1928. godine pošto je Kralj sa time bio saglasan, ali su podpisivanje odložile demonstracije vernika i sveštenstva na čelu sa Patrijarhom Varnavom, sa krvavim ishodima u Beogradu, tri mrtva i više stotina povredjenih u sukobu sa žandarmima (Konkordatske demonstracije), a potom ubistvo kralja Aleksandra u Marseju. Nedugo zatim patrijarh Varnava je otrovan arsenikom , što je nepobitno utvrdjeno autopsijom. Patrijarh Varnava - otrovan sedam dana posle odbijanja pomirenja sa Vatikanom
Jedan od najvećih istorijskih “grehova” Srbije i ranije Jugoslavije je činjenica, da nijedan Papa nikada nije stupio na pravoslavnu srpsku zemlju iako su mnogi to obećavali, te nije za čudjenje što je Papa Pavle II. podržao bombardovanje Jugoslavije. „Trebalo bi svakako da bombardujete Srbe” rekao je Papa Jovan Pavle Drugi. Ove njegove reči bile su upućene predsedniku Klintonu tokom javnog pojavljivanja u Denveru pred napad na Jugoslaviju !
Srpska pravoslavna crkva je pristala na “pomirenje” i podčinjavanje Papi i ja imam dokument gde je predstavnik Sinoda sve to potpisao, tvrdi igumanija Evrosimija .
Danas se na globalnom planu dešava izdaja Pravoslavne vere kakva nije bila u poslednjih deset vekova . "Pravoslavlje ili smrt" nije samo naš moto, to je spasenje duše, a to je zapravo naš cilj života – kazala je tada najmladja novopridošla iz sestrinstva Zilota sa Kučajskih planina, monahinja Isahija.
Zaista se pominjao dolazak Pape u Srbiju, zaista se u Novom Svetskom Poretku govori o jednoj crkvi, jednom poglavaru -totalna globalizacija u kojoj bi se izgubio identitet mnogih naroda. Ipak, sve sto i malo podseca na sektu i tajne organizacije meni uliva nepoverenje . I nikako ne bih tvrdila da su Ziloti u pravu. A i zaista ih je premalo da bi dokazali da je to za sta se zalazu istina jer onda bi ih bilo vise zar ne? Opet, neke stvari koje pricaju jesu istina i deluju zastrasujuce (totalna globalizacija).
OTVORITI UM STO STO STALNO GOVORIM U POSLEDNJE VREME. DRUGACIJE NE IDE. JER MNOGE ISTINE NE PREPOZNAJEMO KAO I NI MNOGE LAZI JER SU PRIKRIVENE I SERVIRAJU NAM SE SVAKODNEVNO PA KO SHVATI- SHVATI KO NE - STA DA SE RADI.
ZILOTI MOZDA IMAJU DOBRU NAMERU ALI NEMAJU DOBAR NACIN SIRENJA ISTINE- AKO JE TO SVE ISTINA. PAPA IMA BOLJI MARKETING OD SVIH POZNATIH SVETSKIH KOMPANIJA, A PRAVOSLAVNA CRKVA U SRBIJI UVELA JE POTROSACKI MENTALITET U SVOJE REDOVE KAO I BLUD I NEMORAL SVAKE VRSTE. MATERIJALNO NAD DUHOVNIM JE PREOVLADALO. ISTO JE,A MOZDA I GORE PO SVIM HRISCANSKIM CRKVAMA BILO ONE KATOLICKE ILI PRAVOSLAVNE!
NAJSTRASNIJE JE STO SMO ZBOG TOGA IZGUBILI VERU U BOGA! A U NESTO SE VEROVATI MORA!
Нема коментара :
Постави коментар