STRAH ILI HRABROST

 DA LI  JE BOLJI POKRETAC STRAH ILI HRABROST?  MADA TO ZAVISI OD SVAKOGA OD NAS. NEKOME JE JEDNO NEKOM DRUGOM A NEKOME CAK I OBA. PROBACU MALO DA OBJASNIM  UTICAJ HRABROSTI I STRAHA NA NAS. KAKO NAS ONI NAVEDU DA RESAVAMO NASE PROBLEME, KAKO NAS TO  UOPSTE  POKRENU. MADA REALNO GLEDANO GLAVNI POKRETAC JE STRAH ,A ON JE PREDUSLOV ZA HRABROST.

Hrabrost je osobina koja živi izvan naše zone komfora

Hrabrost je zasigurno puno toga! I ono dobro i ono loše. Iz svačije perspektive gledanja drugačije. No, može se reći kako je hrabrost ono ''nešto'' što se nalazi iza onog brda koje nam se čini visoko, za koje nam se čini da ipak žrtvujemo ili pak riskiramo previše toga. A što to točno?! Ukoliko se javi želja u našoj duši nastala na riječi.. Ostajati tada na mjestu, samo znači izdati sebe, svoju bit – odustati. Nije li to bio poziv koji je skriven čekao u nama da ispolji na površinu? Svaki poziv je dragocjen. Neobjašnjiv. Dolazi iz srca ljubavi i iz naše vjere, iz naše nade i želje. Ne postoji važnija svrha u životu od svrhe voljenja samog sebe. Jedino kroz vlastiti razvoj možemo brinuti i o ostalima.

Upravo u odgoju naše djece ključnu ulogu igra i naša samosvjesnost i hrabrost. Hrabrost je ono što će nas pustiti da odgajamo mlade individue koji će jednog dana preuzimati velike uloge u društvu – ali, jedino ako ih svjesno puštamo kroz i u život, jedino ako ih učimo kako da budu samostalni, otvoreni, neustrašivi borci i jedino ako im dopustimo da razmišljaju – jedino ako se svojom hrabrošću mi prepustimo da oni postaju tragači i lovci svojih sudbina. Jer svatko mora imati hrabrosti držati vlasništvo nad svojim životom. To nam je obveza. I zaista je velika hrabrost to činiti.

Hrabrost je ono nešto čemu se ipak najviše divimo - nesvjesno ili svjesno. Hrabri ljudi postaju oni o kojima se pišu mitovi, razne legende, razne priče – koji u nama bude ideju da je zaista i ono čemu se naša duša raduje moguće. Čuvali su u sebi žar te su znali da je za rast nužno prepoznati naše različitosti kao individue i ne ih pokušavati mijenjati, nego mijenjati vlastite poglede na život, a različitosti voleti.Svaka faza u našim životima iziskuje veliku hrabrost. Koliko biti hrabar, bez obzira koliko se okolnosti činile nemoguće, nepomirljive – može biti magično. U hrabrosti ne vidimo odmah rezultate. Velika je hrabrost otvoriti naše živote. HRABROST JE  I PRETVORITI NEUSPEH U USPEH.Hrabrost nas može puno naučiti, jedino ako joj pružimo priliku. Život nam daje mnogo prilika u kojima možemo vidjeti svoju hrabrost. I ona je zaista kompleksna i velika. Ovo su tek male crtice od svega onoga u čemu možemo vidjeti hrabrost - od prihvaćanja samog sebe, do otvaranja svog posla, do toga da poželimo ostvariti svoju želju, do samo jednog koraka - sve su to crtice hrabrosti. Uostalom, stari narodi su hrabrost smatrali za najveću ljudsku vrlinu. Sve ostalo ti je dato, dar, pamet. Tu ne možeš ništa, a hrabrost je osobina koja se i stiče. Možeš na nju sam sebe da "nagovoriš".Hrabrost je posebna vrsta znanja i uči nas kako treba da se plašimo onoga čega treba da se plašimo i kako da se ne plašimo onoga čega ne treba da se plašimo.

STRAH

 

Postoji barem osam situacija u kojima oni imaju pozitivne efekte:

1. Strah pomaže u gubitku kilograma

Doživljavanje malo straha sagoreva više kalorija nego kad se ne bojite ničega. Kako se naš puls ubrzava, naše telo doživljava protok adrenalina. Naš metabolizam se ubrzava, a šećer i masnoća se sagorevaju.

U jednoj studiji fiziolozi s londonskog Univerziteta Vestminster otkrili su da su ljudi kada su gledali horor filmove, poput “Isijavanja” ili “Isterivača đavola”, sagoreli do 113 kalorija, što je ista količina koju bi sagoreli u pola sata šetnje.

2. Strah jača imunološki sistem

U nekim istraživanjima koja je sprovodio Univerzitet Koventri u Velikoj Britaniji, učesnici su gledali horor filmove. Tada su istraživači uzeli uzorke krvi od tih ljudi.

Rezultati su pokazali da je osećaj straha uzrokovao aktiviranje njihovih belih krvnih zrnaca koja pomažu u borbi protiv bolesti i popravljanju tela. Što više belih krvnih zrnaca imate, to je vaš imunološki sistem jači.

3. Strah motiviše i pruža snagu

Adrenalin se ne oslobađa samo kad se osećate uplašeno, već i druge hemikalije, poput serotonina. On pomaže mozgu da radi efikasnije, što strah pretvara u potrebnu energiju.

Na primer, ako trčite i svakodnevno sledite istu rutu, brzo se na nju naviknete, ali kad pronađete novo mesto koje će kod vas izazvati određeni strah i zbog kojeg treba da se usredsredite na to što radite, mozak će početi ubrzano da vam radi. Naš mozak žudi za novim izazovima.

4. Strah nas veže za druge ljude

Kad osećate strah, oslobađa se oksitocin, hormon koji nam pomaže u izgradnji odnosa s onima oko nas. Svi imamo instinkt preživljavanja i on nas tera da se udružimo s drugim ljudima kako bismo prevladali opasnost. Savršen primer za to je kada se ljudi skupe na kauču dok gledaju horor film.

Postoji barem osam situacija u kojima oni imaju pozitivne efekte:

1. Strah pomaže u gubitku kilograma

Doživljavanje malo straha sagoreva više kalorija nego kad se ne bojite ničega. Kako se naš puls ubrzava, naše telo doživljava protok adrenalina. Naš metabolizam se ubrzava, a šećer i masnoća se sagorevaju.

U jednoj studiji fiziolozi s londonskog Univerziteta Vestminster otkrili su da su ljudi kada su gledali horor filmove, poput “Isijavanja” ili “Isterivača đavola”, sagoreli do 113 kalorija, što je ista količina koju bi sagoreli u pola sata šetnje.

2. Strah jača imunološki sistem

U nekim istraživanjima koja je sprovodio Univerzitet Koventri u Velikoj Britaniji, učesnici su gledali horor filmove. Tada su istraživači uzeli uzorke krvi od tih ljudi.

Rezultati su pokazali da je osećaj straha uzrokovao aktiviranje njihovih belih krvnih zrnaca koja pomažu u borbi protiv bolesti i popravljanju tela. Što više belih krvnih zrnaca imate, to je vaš imunološki sistem jači.

3. Strah motiviše i pruža snagu

Adrenalin se ne oslobađa samo kad se osećate uplašeno, već i druge hemikalije, poput serotonina. On pomaže mozgu da radi efikasnije, što strah pretvara u potrebnu energiju.

Na primer, ako trčite i svakodnevno sledite istu rutu, brzo se na nju naviknete, ali kad pronađete novo mesto koje će kod vas izazvati određeni strah i zbog kojeg treba da se usredsredite na to što radite, mozak će početi ubrzano da vam radi. Naš mozak žudi za novim izazovima.

4. Strah nas veže za druge ljude

Kad osećate strah, oslobađa se oksitocin, hormon koji nam pomaže u izgradnji odnosa s onima oko nas. Svi imamo instinkt preživljavanja i on nas tera da se udružimo s drugim ljudima kako bismo prevladali opasnost. Savršen primer za to je kada se ljudi skupe na kauču dok gledaju horor film.

5. Daje nam fokus i koncentraciju

Razmišljanje o budućnosti ili nečemu nepoznatom može nas uplašiti. Ako se zbog toga osećate zabrinuto, zajedno s adrenalinom koji osećate, a koji nas drži pod stresom, oslobađa se još jedan hormon poznat kao noradrenalin koji nas drži usredsređenima te smanjuje osećaj panike. Omogućava jasnije razmišljanje pod stresom, zbog čega se koristi u mnogim antidepresivima.

6. Strah nam pomaže da se brzo izvučemo iz nevolje

Kad noću prolazimo slabo osvetljenom ulicom ili začujemo korake iza sebe, ne trošimo mnogo vremena razmišljajući o svojim budućim postupcima: počinjemo brže da hodamo i pokušavamo što pre da dođemo do svog sigurnog odredišta. Strah tera mozak da odmah reaguje i pronađe optimalno rešenje, umesto da troši vreme na detaljnu analizu situacije.

7. Strah nam pomaže u pozitivnoj promeni

Kad posetimo lekara i oni komentarišu naše analize krvi, rekavši da imamo visok nivo šećera i da imamo rizik od dijabetesa, počinjemo da osećamo strah. To je zato što smo možda već svesni teške štete koju dijabetes može da nanese. Dakle, zbog toga počinjemo da sledimo savete doktora, te prilagođavamo ishranu i strogo se pridržavamo ishrane, smanjujemo opasnost, a s njom i strah.

8. Strah nam pomaže u postizanju ciljeva

Postoji psihološko stanje poznato kao Kronosov sindrom, a to je kada se ljudi boje da će ih neko zameniti u bilo kojoj sferi njihovog života, bilo da je to povezano s poslom, vezom ili porodicom. Psiholozi tvrde da nam umerene doze straha mogu pomoći da napredujemo u životu, a bez takvog straha mnogi od nas osetili bi pad u privatnom ili profesionalnom životu. Kad smo sigurni da nas niko neće zameniti, postajemo opušteni u vezi sa stvarima koje imamo,

Strah je uvek rezultat procene da se nalazimo u situaciji za koju nismo dovoljno pripremljeni. Kao takav, on je vid brige za sebe i volje za životom. On je naš čuvar i prijatelj. Kada je opasnost realna, strah priprema naše telo da se bori, beži ili “se smrzne”. Kroz hiljade godina evolucije te reakcije su obezbeđivale preživljavanje i sve je to bilo vrlo korisno… dok smo živeli u pećini i dok smo svakog dana sretali medvede. Sada su stvari dosta drugačije… Život nam je, realno, retko ugrožen, ali naš sistem za preživljavanje i dalje radi savršeno.

Strahovi koji danas dominiraju su: strah od neuspeha, uspeha, postiđivanja, napuštanja, usamljenosti, strah od letenja avionom, vožnje brodom, ptica, miševa, mačaka, klovnova i sl. Naravno, svi ovi strahovi nam često predstavljaju problem kojeg želimo da se rešimo.

Postoji još jedan fenomen, vrlo blizak strahu, koji ovde moramo pomenuti. To je anksioznost. Za razliku od straha, anksioznost je potpuno drugačije iskustvo. Ona je sporija, difuznija, nejasna i stavlja nas u stanje produžene nelagode i isčekivanja da se desi nešto loše. Objekat straha ovde nije lako definisati, često nije jasno ni čega se plašimo, ili se plašimo gotovo svega.

Dakle, problem nastaje kada nam naš sistem za preživljavanje govori da postoji opasnost, a nje zapravo nema ili je verovatnoća opasnosti veoma mala.

Na kognitivnom planu, anksioznost i iracionalni strahovi su često praćeni katastrofizacijama tj. mislima da će se desiti nešto najgore što može da se desi. To izgleda kao Marfijev zakon na steroidima. Sve to je često praćeno i mislima da mi nećemo moći da se adekvatno snađemo u datoj situaciji. Na kraju, ono što je najgore je da se ceo taj misaoni tok ponavlja iznova i iznova u nedogled.

Svi smo doživeli da usled anksiozni ne možemo da uradimo ništa kako valja. Tada je gotovo nemoguće da se prikažemo u najboljem svetlu. Prema Barbari Fredrikson, negativne emocije, kao što su strah i anksioznost, sužavaju naš repertoar za mišljenje i delovanje. Zato blokiramo ili funkcionišemo katastrofalno. Naravno da je tako, pošto se naš organizam priprema za borbu sa medvedom, koga nema, umesto da nas spremi za javni nastup.

Dobra vest je da pozitivne emocije šire repertoar za mišljenje i delovanje i daju nam mogućnost da pokažemo ko smo zaista. To je naša šansa! Međutim, postoji još bolja vest. Verovatno znate da anksioznost nije sama po sebi loša. Određena količina anksioznosti nas pokreće i stavlja u stanje optimalnog funcionisanja. U tom smislu možemo govoriti o ometajućoj i podržavajućoj anksioznosti. U jednom istraživanju se pokazalo da to hoće li će nas anksioznost ometati ili podržavati tokom neke aktivnosti, zavisi od toga kako je interpretiramo. Ukoliko je interpretiramo kao podržavajuću, ona će i biti podržavajuća, i obrnuto. Dakle, nije jedino važno kako opažamo situaciju, već i to kako interpretiramo ono šta nam se događa u toj situaciji.

Na ovom mestu ću rizikovati da dam svoj odgovor na pitanje: “Da li je strah kočnica ili pokretač?”. Ja bih rekao ni jedno, ni drugo, i oba. Mnogo toga od nas zavisi

BILO DA NAS POKRECE STRAH ILI HRABROST  VAZNO JE DAISTRAJEMO U CILJU KOJI SMO POSTAVILI. PO MENI NAJVECI POKRETAC SU I LJUBAV, BES INAT ALI O TOME SAM VEC PISALA. SMATRAM DA SVAKO IMA SVOJ POKRETAC I OD TOGA NAM ZAVISI ZIVOT. IZGLEDA SAM JA OVIH DANA IZGUBILA DVA MOJA POKRETACA LJUBAV I INAT. STRAH  I HRABROST MI NIKADA NISU NEDOSTAJALI TAKO DA SE ONI NE RACUNAJU U PRAVE POKRETACE ZA MENE. ZELIM VAM DA PRONADJETE SVOJ POKRETAC ILI DVA ! 

GLAD STIZE

 MOZDA I PRE ONOGA STO JE RECENO U AGENDI GLAD NAM STIZE. SVE SE CINI DA SE UNISTE USEVI  I STOKA. O LJUDIMA DA NE PRICAMO. DANAS MI JE COVEK IZ JEDNOG SELA KOD OBRENOVCA REKAO DA SU MU UZELI 8 SVINJA ZBOG NAVODNE SVINJSKE KUGE.  I TAKO SVINJSKO MESO DOSLO DO HILJADARKE. NEPOGODA KOJA JE NAZVANA SUPERCELIJSKA OLUJA ZBRISALA JE SVO ZITO KOJE JE TREBALO POZNJETI ZA KOJI DAN. I TAKO DALJE. AGENDA SE UBRZANO IZVRSAVA.

SUPERCELIJSKA OLUJA  često uzrokuju velika zrna grada, snažan vetar i tornada. Stižu s oblacima koji umeju da deluju apokaliptično i pravi su primer sile prirode. Pritom, superćelijski oblaci, koji su omiljena meta lovaca na oluje i ljubitelja ekstremnih vremenskih pojava, zbog posledica koje znaju da ostave nisu nimalo omiljeni na područjima gde prouzrokuju štetu. Nik Viltgen, meteorolog portala Weather.com, objasnio je o čemu se zapravo radi. "Superćelijsku grmljavinsku oluju karakterišu postojane i snažne rotirajuće uzlazne struje. Ove oluje nastaju u nestabilnoj vazdušnoj masi, a nužan uslov za njihov nastanak je pomeranje vetra po visini. Obično pri tlu duvaju južni ili jugoistočni vetrovi, a u višim slojevima zapadni ili jugozapadni. Ovakva kombinacija vetrova po slojevima izaziva horizontalno rotirajuće kretanje vazduha u donjim slojevima troposfere. Isto to brzo uzdižuće kretanje vazduha koje pravi oluju, horizontalnu rotaciju vazduha pretvara u vertikalnu, a ta rotacija je često spektakularno vidljiva u strukturi ovog zastrasujuceg oblaka. Struktura superćelijske oluje omogućava da kiša ili grad padaju prilično daleko od izvora toplog i nestabilnog vazduha koji hrani čitav sistem. "Te oluje se ne guše u svom vlastitom hladnom vazduhu, već u nekim slučajevima mogu da se gotovo netaknute održavaju satima, prekrivajući desetine, nekada i stotine kilometara površine ispod sebe.

И тако је 'суперћелијска олуја' стигла у минут.

Рекоше стиже за сат времена - тад је и стигла.

Како су били прецизни, као никада до сада!

Просто да помислиш да је контролисано време, онако на дугме.

Време стизања, место, јачина - све су знали ти непогрешиви метереолози.

Не знам да ли сте осетили, али јуче је 5Г мрежа пржила, осећала се врелина на кожи сатима, као на плажи кад неко изгори па после цео дан буде врућ од температуре.

Једина заштита од зрачења нам је дрвеће, које су овим вештачким творевинама јуче рушили, кидали гране, чупали стабла.

То је циљ.

Уништити дрвеће, усеве, порушити куће..

И све је увезано.

Сећате се оног 'обичног' пописа?

Е па није обичан, то је као што смо причали за социјалну карту.

У неким земљама у региону наводно се појавила куга међу свињама, тако да их убијају и односе.

Све су пописали тада, колико ко животиња има, обилазили сељаке код нас на два - три месеца, пописивали свиње и знају тачно ко шта има.

Вештачка глад се спрема, и том свињском кугом која ће доћи и код нас.

Успут се уништавају усеви, пластеници, дрвеће..

Сви ће бити приморани да дођу у град и буду зависници од система, да једу ГМО храну и да чекају нови вирус..

Да, у припреми је нови вирус који ће бити праћен крварењем, а у комбинацији са 5Г, замислите шта ће бити - падање по улицама.

И онда идемо нове спасоносне боцке које ћемо 'морати' да примамо, јер је закон о заразним болестима и обавезној имунизацији усвојен још 2020.

Е ту ће онда бити оно давно написано..

Шуме, планине.. Па ко претекне.

За под шљиву макар.

Агенда се спроводи невероватном брзином, јако, немилосрдно, и ако народ настави да спава и да се не покреће - много ће гадно бити.

Ко не може да прогледа, да схвати и разуме све ово што годинама причамо, пробудиће га страдање.

Јер другачије не може.

BEOGRADA ?!

AKO ZAISTA POSTOJI OVAKAV UREĐAJ MEĐU PROVOCIRANIM OBLACIMA:

1. ONDA BI SE ON MORAO VIDETI NA RADARU,

2. A AKO SE VIDI NA RADARU, A NAŠA PROTIV-VAZDUŠNA ODBRANA NE REAGUJE JER JE U PITANJU NEPOZNATA LETILICA,

3. ZNAČI DA JE VOJNI VRH SRBIJE SAGLASAN SA POSLEDICAMA NADOLAZEĆE KATASTROFE,

4. A AKO JE VOJNI VRH SAGLASAN, TA SAGLASNOST POTIČE OD

5. MINISTRA VOJNOG KOJI JE ISTOVREMENO I PROTIVZAKONITO PREDSEDNIK SNS,

6. KAO I KOMPLETNE VLADE SRBIJE ?!

DA LI JE TO ODOBRENO STRADANJE SRBA U JEDNOM KULTURNOM SPECIJALNIM RATU GDE SE VEŠTAČKIM NEVREMENOM NANOSI SRBIMA MILIJARDERSKA ŠTETA ?! ISTO VAŽI I ZA VLADE SVIH ZEMALJA U REGIONU?! KAKO JE MOGUĆE DA INTEZITET NEVREMENA NIMALO NE OPADNE NA PUTU OD ZAGREBA DO BEOGRADA ZA VREME OD 2,5 SATA NEGO OSTANE ISTI, A PRI TOM SE VREME TRAJANJA NEVREMENA PRODUŽI SA 30 MINUTA U ZAGREBU NA SAT U BEOGRADU?! MOŽDA SMO SISALI VESLA ALI NISMO PROGUTALI ČAMAC...

"Šta ćete da radite srbski domaćini, kad vam bane “veterinarska bulumenta “ sa lažima da vam je stoka zaražena i moraju da vam je oduzmu, pobiju, zapale?

Kad vam sve useve, njive i voćnjake zapale.?

Da, to planiraju , verovali ili ne?

Kad vlade izdajničke u pratnji vojske i policije krenu seljacima da zabranjuju proizvodnju hrane, uzgoj stoke, kad zatru poljoprivredu???

To već rade po vojvodjanskim selima, po Hrvatskoj, po svetu .

Da , to je deo globalnog plana, koji sprovode marionetski predsednici, poput našeg ljigavog, lažova, manipulatora, veleizdajnika!

Hocete li to dopustiti?"

Zapravo prema Agenti 2030 koja je doneta u UN 2015-te godine ispada da ce na  planeti zavladati raj. S druge strane Teorije zavere kazu da je ta Agenda upravo ono sto ce unistiti  nasu planetu.

Kome verovati? Svojim ocima i svojoj pameti ili onome sto svetske vlade pricaju?Odgovorna potrosnja i proizvodnja je posebna stavka ali gledajuci je kroz prethodno napisane redove  moze jedino da znaci kontrola svega.

Pa ljudi moji GMO  hrana se proizvodi da "nasledi" ovu hranu koju smo do sada jeli. Uz insekte bice i jedina hrana na planeti. Rodna ravnopravnost je toliko uzela zamaha da muskarac postaje Mis lepote umesto samih zena. 

Svet u kome su svi zdravi, a ljudska vrsta nikad nije bila bolesnija sto psihicki sto fizicki.

 Odrzivi gradovi - citaj pametni gradovi od 15 minuta ( citaj moj blog od pre neki dan). Mir pravda i jake institucije. Naravno jedna vlada, jedan jezik, jedna politika, jedna reloigija. 

STA VISE RECI? KOME VEROVATI? MOJE OCI SU SVASTA SINOC VIDELE, MOJE USI SVAKI DAN CUJU OD LJUDI STA IM SE DOGADJA. NE POTPADAM POD UTICAJ INTERNETA KOJI JE SKLON SENZACIJAMA. RAZMISLITE MALO. STA CE BITI DO TE NE DALEKE GODINE 2030-TE?

SVE JE DOBRO DOK NE ZNAS

 UMRO JE I KUNDERA KOJI JE POKUSAO DA NAS NAUCI O SVOJ LAKOCI I LEPOTI POSTOJANJA. NAJBOLJI  PRIMER JE BUMBAR.NAUCNICI SU UTVRDILI DA ZBOG SVOJE VELICINE  I TEZINE BUNBAR NE MOZE DA LETI,BUMBAR TO NE ZNA I -LETI.

„Najteži teret nas lomi, posrćemo pod njim, potiskuje nas prema zemlji, ali u ljubavnoj poeziji svih vremena žena čezne za tim da bude pritisnuta težinom muškog tijela. Najteži teret je, prema tome, ujedno i slika najintenzivnije ispunjena života. I što je teret teži, što je naš život bliži zemlji, to je stvarniji i istinitiji.

Nasuprot tome, apsolutna odsutnost tereta čini da čovjek postaje lakši od zraka, uzdiže se u visine, udaljava se od zemlje i ovozemaljskoga postojanja, postaje tek napola stvaran, a njegovi pokreti su koliko slobodni toliko i nevažni.

Pa za što da se onda odlučimo? Za težinu ili lakoću?“

„Čovjek nikad ne može znati što treba željeti, jer živi samo jedan život i nikako ga ne može usporediti sa svojim prethodnim životima, niti ga u sljedećim životima popraviti.

Nema nikakve mogućnosti da se provjeri koja je odluka bolja, jer ne postoji mogućnost usporedbe. Čovjek sve proživljava prvi put i bez pripreme. Kao glumac koji igra predstavu bez ikakve probe. Pa koliko onda vrijedi život ako je prva proba života već život sam?

Ono što se događa samo jednom kao da se nikad nije ni dogodilo. Ako čovjek može živjeti samo jedan život, to je kao da uopće ne živi.“

„Postao je svjestan kako nije rođen da bi živio pored bilo koje žene i da samo kao čovjek bez bračnih obaveza može živjeti punim životom.

Tako mu je uspjelo u kratkom roku oslobodi se supruge, sina, majke i oca. Od svega mu je ostao samo strah od žena. Ceznuo je za njima, ali ih se bojao. Bio je prisiljen učiniti određeni kompromis između straha i žudnje i nazvao ga je „erotsko prijateljstvo“. Uvjeravao je svoje ljubavnice da samo nesentimentalni odnos, u kome ni jedan partner ne pretendira na život i slobodu drugoga, može donijeti sreću oboma.

Kako je želio biti siguran da erotsko prijateljstvo neće prerasti u agresivnost ljubavi, sastajao se sa svojim stalnim ljubavnicama samo u prilično dugim razmacima. Smatrao je tu metodu savršenom i propagirao je među prijateljima. „Treba se držati pravila broja tri,“ govorio je. „Možemo se s jednom ženom sastati i u kraćim razmacima, ali u tom slučaju nikad više od tri puta. A možemo se s njom sastajati i godinama, ali pod uvjetom da između pojedinih sastanaka prođu najmanje tri tjedna.“

„Gotovo bih rekao da za njih cilj ljubavnog čina nije bilo tjelesno uživanje, nego san koji će uslijediti poslije njega.

Voditi ljubav sa ženom i spavati sa ženom su dvije ne samo različite, nego gotovo suprotne strasti, rekao je sebi Tomaš. Ljubav se ne izražava žudnjom za tjelesnim sjedinjenjem (ta se žudnja odnosi na bezbroj žena), nego žudnjom za zajedničkim spavanjem (ta se žudnja odnosi samo na jednu ženu).“ „U početku je sve poricao, a kad su dokazi bili previše čvrsti, objašnjavao joj je da njegov poligamni život nije ni u kakvoj suprotnosti s njegovom ljubavi prema njoj. Nije bio baš dosljedan — čas je poricao svoja nevjerstva, a čas ih opravdavao.

„A suosjećati znači umjeti proživljavati s drugim njegovu nesreću, ali isto tako i dijeliti s njim neke druge osjećaje kao: strepnju, tugu, žalost, radost, bol. To suosjećanje izražava, prema tome, najvišu sposobnost osjećajne imaginacije, vještinu telepatije osjećaja. A to je, u hijerarhiji osjećaja, onaj najviši.“

„Njezine geste postajale su nagle i neusiljene. Prošle su več dvije godine od vremena kad je otkrila njegove nevjere i situacija se neprestano pogoršavala. Tu jednostavno nije bilo izlaza.

Zar zaista nije bio u stanju odreći se svojih erotskih prijateljstava? Nije. To bi ga uništilo. Nije imao snage postisnuti apetit za druge žene. Osim toga, to je izgledalo sasvim nepotrebno. Nitko nije znao bolje od njega da njegove avanture ni u kom pogledu ne ugrožavaju Terezu. Zašto bi trebalo da ih se odriče? To mu se činilo jednako besmislenim kao kad bi se trebalo odreći nogometnih utakmica.

Samo, je li još bilo moguće govoriti o radosti? Već u trenutku kada je odlazio nekoj od ljubavnica, osjećao je da ga ne privlači i obećavao samome sebi kako je to posljednji put da se sastaje s njom. Pred očima mu je stalno bila Terezina slika i morao se što brže opiti da ne bi mislio na nju. Od kada je upoznao Terezu nije mogao bez alkohola voditi ljubav s drugim ženama! I upravo dah zasićen alkoholom bio je znak po kome je Tereza mogla još lakše otkriti njegovo nevjerstvo.“

„Njegova je situacija bila bezizlazna — za svoje ljubavnice bio je označen sramnim žigom svoje ljubavi prema Terezi, a za Terezu sramnim žigom svojih avantura s ljubavnicama.“

„Čovjek koji želi napustiti grad u kojem živi nije sretan.“

„Tereza i Sabina bile su dva pola njegova života, dva udaljena, nepomirljiva, ali ipak lijepa pola.“

„Proveo je s Terezom sedam godina i odjednomje ustanovio da su te godine ljepše u uspomenama nego dok ih je proživljavao.“

„Ljubav između njega i Tereze bila je lijepa, ali naporna — neprestano je morao nešto skrivati, tajiti, maskirati, glumiti, popravljati, morao je održavati njeno dobro raspoloženje, smirivati je, neprestano dokazivati svoju ljubav, trpjeti njenu ljubomoru, osjećati se krivim za njene patnje, njene snove, opravdavati se i moliti za oproštaj. Tog napora više nije bilo, a ljepota je ostala.

Bližila se subotnja večer, prvi put je šetao sam po Zurichu i udisao miris slobode. Avantura ga je čekala iza svakog uličnog ugla. Budućnost je ponovno postala tajanstvena. Vraćao se u život slobodnog neženje, život za koji je nekoć bio siguran da je jedini koji mu odgovara i da samo u njemu može i biti onakav kakav zaista jest.

Proživio je sedam godina vezan uz nju i njene su oči pratile svaki njegov korak. To je u njemu izazivalo osjećaj kao da su mu za noge vezane željezne kugle. Korak mu je odjednom postao mnogo lakši. Gotovo je lebdio. Našao se u magičnu Parmenidovu polju, uživao je u slatkoj lakoći postojanja.“ 

„Ništa nije teže od suosjećanja. Ni vlastita bol nije tako teška kao bol suosjećanja s nekim za nekoga, umjesto nekoga, bol višestruko umnožena kroz misaone predodžbe, bol produžena u stotinu odjeka.“

„Težina, nužnost i vrijednost tri su međusobno povezana pojma: teško je samo ono što je neophodno, samo ono što je teško ima vrijednost.“

„Ali čovjek, zato što živi samo jedan život, nema mogućnost provjeravati hipoteze pokusima i zato nikad ne može saznati je li trebao ili nije trebao slijediti svoje osjećaje.“

„Svi smatramo nezamislivim da bi ljubav našega života mogla biti nešto lagano, nešto bez težine; mislimo da je naša ljubav ono što je moralo biti, da bez nje naš život ne bi bio naš život.“

„Bilo je potrebno šest slučajnih događaja da dovuku Tomaša do Tereze…“

RAZUMELI STE. TEK ONDA KADA NISTE SVESNI TEZINE VASEG ZIVOTA MOZETE ZIVETI NORMALNO. I TACNO JE DA JE POTPUNO NEPODNOSLJIVO BITI SVESTAN SVE TEZINE SVOG ZIVOTA. MOZEMO DA USPEMO TEK ONDA KADA SHVATIMO DA JE NASE POTOJANJE U STVARI LAKOCA. DA NAM JE LAKO ZIVETI AKO SE NE OKRUZIMO TEZINOM, SVA NEPODNOSLJIVA LAKOCA NASEG POSTOJANJA JESTE ZAPRAVO ZIVOT U NEZNANJU I NESVESNOSTI, KO TO USPE SHVATIO JE STA JE KUNDERA HTEO DA KAZE. ZIVI LAKO I SRECNO NIJE TESKO. I NE RAZMISLJAJ,STO MANJE RAZMISLJAS TO BOLJE,

TETRIS

 SIGURNO NISTE RAZMISLJALI O TETRISU I NJEGOVOJ SLICNOSTI SA NASOM ULOGOM NA OVOM SVETU. KAKO COVEK KAO U TETRISU KAD SE KONACNO UKLOPI U DRUSTVO NESTAJE. I ONA TEMA OD PRE NEKI DAN TO DOKAZUJE.AKO SI KAO VECINA ,AKO SE UKLAPAS U SABLON DOSADAN SI NIKOGA NE INTERESUJES, A OVO JE VREME KADA MORAS DA BUDES DRUGACIJI DA ISKACES IZ SABLONA,DA ZAUZIMAS MEDIJSKI PROSTOR JER JEDINO TAKO POSTOJIS. MADA JE MENI TO POSTOJANJE POTPUNO NE VREDNO SEM AKO NE ZELIS DA ZIVIS SAMO U MATRIKSU. JER U TETRIS NE MOZES -NE UKLAPAS SE. 

Sad realno ne znam da li je bojle da zivis u tetrisu uklopljen i da ne postojis to jest da nemas svoj identitet ili da zivis po medijima i da postojis po bilo koju cenu. Po cenu da taj identitet dobijas necime sto je toliko iskocilo iz sablona normalnosti ,sto po moralnim, sto po estetskim zakonima , sto po odstupanju od ljudskih vrednosti u potpunosti. Vrlo tesko pitanje. Neko bira tu raznolikost jer mu ona danas donosi slavu, moc, bogatstvo i nema granica do kojih mozes pasti na dno i ostati zarobljen kao u tetrisu kad su boje rastrkane  na sve strane. Neko bira sablon, prosek, sve po PS i zadovoljan je svojim dosadnim zivotom, cak i srecan i zadovoljan sto se nicim ne istice u odnosu na svoje okruzenje. TAKVIH LJUDI JE VECINA  I PO MENI JE TO U REDU,.KAD SU NAS VEC STAVILI U SABLON CITAJ TETRIS  ILI MATRIKS POSTAVILI PRAVILA, ZAKON, MORAL KOJI JE NA SNAZI 2000 GODINA CEMU ONDA TO 'ISPADANJE' KOJE NANOSI  STETU VECINI DRUSTVA? NE ZNAM.

„Moraš se uklopiti ili nećeš imati prijatelje, život i budućnost. Završićeš sam i zaboravljen.“ (Karl)  Preterivanje? Možda. Ipak, neki ljudi će uraditi sve da im se ne bi desilo ono što je Karl rekao,Nema svrhe truditi se da budeš kao drugi. Ljudi te zbog toga neće više voleti niti ćeš tako postati bolja osoba.“Trudila sam se da zavolim sve što one vole: muziku, igrice, odeću, serije, način šminkanja [...] Pokušala sam da budem kao oni. Mislim da se videlo da glumim. To je svima bilo jasno, pa i meni. Na kraju sam se osećala isprazno i usamljeno i više nisam bila sigurna ko sam ja u stvari. Nisam znala šta mislim ni šta mi se dopada. Shvatila sam da jednostavno ne možeš svima da se svidiš ni da se uklopiš u svako društvo. Nekada je dobro uložiti trud da bi se uklopio, ali nikada ne treba da radiš ono što znaš da nije ispravno. Oni koji žele da ti budu prijatelji prihvatiće te onakvog kakav jesi' 

Frojd je definisao ljudsku prirodu: “Čovek je sebično i egoistično biće, koje teži zadovoljstvu i otklanjanju neprijatnosti.” Socijalizacija je faktor koji primorava čoveka da ograniči svoje egoistične potrebe u da se uklopi u društvo. Iz realne istorije, kao podsetnik, znamo da su u nestanku najvećeg broja prethodnih civilizacija najviše kumovali upravo ovakvi faktori nezdravih ljudskih tendencija, odnosno njihovo nametanje zakonima razuma ili pak previđanje značaja zakona prirode, u omnipotentnom zanosu ludila i neznanja. LJudi su samo deo prirode, a povratna sprega sila je neminovnost u sveobuhvatnoj uzajamnoj povezanosti. Jedino ludaci neće to da prihvate, a budale ne mogu to da razumeju. A oni bi uvek da preuzmu kormilo u svoje ruke. Čovek i njegove zajednice mogu samo da se uklope ili ne uklope u već određeni sistem. Psihopatološki manevri koje oni prave, bili oni čak shizofrene negacije realnosti, samo su privremeni pokušaji nametanja nezdravog nad zdravim, odnosno ludila nad realnošću. Kraj ovog procesa uvek je jedan te isti – nestanak

.Poenta celog tog fenomena ružnog, ne samo ružnog u smislu nečega što je izgled, već i u načinu ponašanja i u individualnosti, može da bude neprihvaćena, pa samim tim i ružna.
Gde se to danas i kako najčešće vidi? Obzirom da mediji konstituišu način razmišljanja, isto to radi i društvo i razne grupe ljudi, počev od porodice, pa do mnogo šireg nivoa, do čitave planete.
Pojedinac, hteo ne hteo, je upućen na to da potpadne pod neke kalupe da bi bio lep, da bi bio prihvaćen, da bi bio u redu, da bi bio ukotven u nekakav mehanizam funkcionisanja. To upravo zna da preuzme, ako ne celu, onda bar deo, individualnosti. Tu onda nastaje problem jer ako ne možeš da izraziš sebe i ako ne možeš da budeš ono što jesi i što osećaš da bi trebao da budeš, nego se pokoravaš tim raznim kalupima, samo da bi neki drugi bili zadovoljni i srećni i da bi te prokomentarisali kao nekog ko je , to onda jeste neka vrsta nasilja - emotivnog, psihičkog, duhovnog, kako god.
 Naravno, nikakav odgovor ne dajemo o tome šta radi jedan čovek, jedan pojedinac, jedna individua koja ne može i ne želi da se uklopi u opšte prihvaćene norme. Kada govorimo o prihvaćenim normama, naravno da moraju da postoje neke opšte prihvaćene norme, da ne možete, i ne trebate, biti kriminalac, da ne smete da ugrožavate tuđu slobodu i individualnost. Mnoge norme vrlo često znaju da pređu granicu dobrog ukusa i mnogo više je tu nepisanih stvari koje utiču na to da možete reći da neko gradi tu terminologiju ružnog i lepog.

Biti danas lep, bojim se da je, pre svega, biti u trendu. Trend je, kao i svaki trend, otkako je sveta i veka, dosta uska stvar. On je promenjiv, to je stvar mode i trenutka. U datom momentu on je ograničen sa jednom ili dve dimenzije i opet čoveka kalupira i ne da mu da se izrazi i da bude ono što jeste. Mislim da je tu negde danas veliki problem. Neka svako za sebe proba da bude ono što jeste, što je užasno teško i što ne može da se uradi samo jednom rečenicom koju sam sada izgovorio, ali ne vidim šta bi to čovek mogao da uradi, a da ne izvrši to nasilje, da ne dozvoli da se nasilje ukalupiranja primeni i na njemu.
Izbeći trend, znači izbeći biti lep. Tako se čovek opredelio da bude ružan. Povući znak jednakosti između biti svoj i biti ružan, znači lepo je biti ružan.

Priču o ružnom i lepom naravno mogu dugo da pričam, ali po meni se ona svodi na to da li jesi svoj, ili nisi.Vidim kod puno ljudi da imaju u nekim trenutcima taj moment ne prihvatanja nečeg ili nekog ko je na neki način različit.

Treba sebe alarmirati u momentu kada se uhvatiš kako razmišljaš da ti je neko nesimpatičan, samo zato što je drugačiji, da sebe zaustaviš i da malo širim srcem i očima pogledaš čoveka, da ga prihvatiš. Kada se tako otvoriš, onda ta njegova različitost više nije pretnja, već postaje samo jedan kvalitet.Iza ovoga interesantnog zapažanja se krije nešto što nije pitanje samo medijskog oblikovanja i normiranja lepoga. Krije se nešto što je potpuno nekompatibilno sa onim kako mi gledamo na ljudsku prirodu i na neke univerzalije čovekovog života koje možda i nisu lepe. Možda će zvučati malo pesimistično, ali lepe stvari ne dolaze brzo i ne dolaze lako.
Ono što mediji nude kao lepo je tu pred nama, na dohvat ruke. Možete platiti, možete otići na nekakvu dijetu koja vam ne dozvoljava da se lišavate bilo čega. Reklameri, koji suptilno nude priču o njihovom doživljaju lepog, kažu da oni ne prodaju lepe noge, već prodaju cipele koje će učiniti vaše noge lepim. To dolazi odmah, to je instant.

Cela priča ide ka postizanju jednog zadovoljstva, ali bez imalo truda oko toga. "Lepo" je deo naše prirode. Ako dolazi na tacni, onda je to iluzija lepoga i nema neku trajnu vrednost.
Mogu da primetim, a to je deo naše svakodnevne prakse, kako ljudi jako gube na doživljaju poverenja u sebe. Čujete i da kažu za sebe da su jedna lutka u Armani opremi. Gde je moje pravo suštinsko ja?
Ponekada pomislim da li mi to radimo nešto direktno, nasuprot onoga što se danas normira kao lepo preko medija? Pokušavamo, sa dosta truda, da ubedimo čoveka da bude zadovoljna njegovom prirodom, njegovim istinskim ja, koji nije upakovan u nekakvu spoljnu ambalažu koja se arbitrarno smatra lepom. Na žalost, to ide teško.

Čovek kupuje samopoverenje tako što na sebi nosi trenutni standard nečega lepog. Mi koji se bavimo tim poslom, verujemo da je čovekova prva priroda lepa i verujemo da je lepo da svaki čovek zna o sebi mnogo više. To je ne tako lak posao.

Andersenove prelepe bajke, za nas psiho-analitičare, su jako zanimljive, ali se pitamo odakle se crpi ta univerzalna privlačnost svega o čemu je Andersnen pisao, naročito u priči o ružnom pačetu. Ta priča je poput jednog mita koji govori o jednom univerzalnom procesu u kome čovek otkriva neku svoju unutrašnju lepotu. Nešto što se da interpretirati sa stanovišta psihologije nesvesnog jeste odrastanje i nalaženje sebe takvog kakav jesam, možda ne normativno i standardno lep, ali neka moja suština i moja priroda, moja transformacija u tom procesu, jedna individualnost, ima pravo da nosi atribut lepog.

BUKVALNO SAM TEK 'ZAGREBALA' POVRSINU OVE KOMPLEKSNE TEME A VEC SAM ISPUNILA MNOGO STRANICA. STO SAMO POTVRDJUJE DA NIKAKO NISAM SAGLEDALA MNOGE ASPEKTE UKLAPANJA U DRUSTVO -TETRIS. ZATO CU SE SADA ZAUSTAVITI I SAMO RECI ; OD NAS SAMIH SVE ZAVISI. IZBOR UVEK POSTOJI. NE MORAS BITI TRANSRODANM GEJ, KRIMINALA, LEPOTAN, BOGATAS, SLAVAN PO SVAKU CENU. U VECINI SLUCAJEVA JE DOVOLJNO DA  IMAS SVOG PARTNERA - LJUBAV STABILNOST, PORODICU.


 

LEPOTA JE TRANSRODNA

 NE ZNAM STA SE DOGADJA ZADNJIH GODINA,A NI ZADNJIH DANA - UGLAVNOM PRICA O TRANSRODNIM OSOBAMA DOBILA JE PUN ZAMAH.  NEKE PROGLASAVAJU NAJLEPSIM, NEKE UBIJAJU A NEKE IZBACUJU IZ SKOLE JER SE DRZE PRAVILA DA POSTOJE SAMO DVA POLA. SVOJE MISLJENJE ZADRZAVAM ZA SEBE. SVAKO TREBA DA IMA SVOJE  MISLJENJE O OVOJ TEMI. PA EVO NEKOLIKO PRICA.

Na severu Evrope desio se pravi presedan kada su nacionalna takmičenja za najlepšu devojku u državi u pitanju!

Naime, transrodna žena je po prvi put krunisana za Mis Holandije i tako je ušla u istoriju! Riki Valeri Kol (22) pobedila je na takmičenju održanom u subotu i zvanično je najlepša ženska osoba Holandije.

Ova 22-godišnja transrodna devojka će se tako takmičiti na predstojećem izboru za Mis Univerzuma koje se održava kasnije ove godine, a na ovom prestižnom takmičenju žene iz celog sveta će se boriti za krunu najlepše na svetu.

Poslednja mis Holandije Ona Mudi i aktuelna Mis Univerzuma R'Boni Gabriel iz Sjedinjenih Američkih država bile su uz Riki Valeri Kole, prvu transrodnu osobu koja je pobedila na ovom takmičenju u Holandiji, da joj uruče nagradu i na glavu stave osvojenu nacionalnu krunu. Može se reći da su svi izgledali oduševljeno i srećno, uključujući i pobednicu koja je bila van sebe od uzbuđenja, prenosi "TMZ".

Sada odlazi na na veliku scenu i značajno takmičenje - Mis Univerzuma - koje će se održati u Salvadoru u decembru.

Iako je možda prva transrodna žena u Holandiji koja se takmičila na ovom izboru, ona neće biti prva transrodna žena koja će se boriti za titulu Mis Univerzuma. Naime, španska predstavnica Angela Ponce je to već učinila 2018.

Više transrodnih žena se takmičilo na nacionalnim izborima za Mis Univerzuma poslednjih godina, a i nova vlasnica organizacije Mis Univerzuma - Anne Jakrajutatip - i sama je transrodna.

Pobednica je delovala veoma ushićeno nakon proglašenja pobednice, pa otišla je na društvene mreže da se zahvali svim pratiocima i ljudima koji su je podržavali, ali i da sa njima podeli svoju sreću"Uspela sam", rekla je i nastavila da govori koliko je uzbuđena što će se boriti za titulu Mis Univerzuma u narednom periodu

 

Tiktokerka Noa Milivojev (18) rođena kao Đorđe Milivojev, koja je danas nađena mrtva u stanu u Beogradu, nestala je 17. juna.

Njena porodica je apel objavila i na društvenim mrežama u nadi da će saznati bilo kakvu informaciju o njoj. Međutim, nakon više od tri nedelje, policija je u stanu u centru Beograda, u Ulici cara Lazara, pronašla delove ljudskog tela za koje se sumnja da su njeni.Noa Milivojev je transrodna osoba, a rođena je u Kovilju kod Novog Sada kao Đorđe. Na svom profilu na društvenim mrežama, pretežno na Tiktoku, pratio ju je veći broj ljudi sa kojima je delila pojedinosti iz svog života.

 Dvanaestogodišnji dečak tvrdi da je pre nekoliko nedelja izbačen sa nastave u školi i poslat kući jer je nosio majicu na kojoj je pisalo da postoje "samo dva pola", zbog čega su mu nastavnici rekli da se drugi učenici osećaju "nebezbedno".Naime, Lijam Morison iz Masačusetsa u Americi, učenik sedmog razreda Osnovne škole ispričao je incident tokom sastanka školskog odbora 13. aprila, a njegov govor postao je viralan nakon što ga je preneoo tamošnji popularni Tviter nalog. Rekli su mi da nisam u nevolji, ali sam se osećao kao da jesam. Rečeno mi je da ću morati da skinem majicu pre nego što se vratim na čas. Kada sam im lepo rekao da to ne želim, pozvali su mog oca", rekao je dečak.

Dvanaestogodišnjak je priznao da njegov otac podržava njegov stav i stigao je u školu po pozivu.

Morison je insistirao da reči odštampanw na njegovoj košulji ne saopštavaju "ništa štetno, ništa preteće", već da je to samo izjava za koju veruje da je činjenica. Međutim dečaku je rečeno da slogan na njegovoj majici "cilja na zaštićenu klasu" – očigledno se odnosi na transrodne i nebinarne ljude. Dvanaestogodišnjak se suprotstavio u svom obraćanju školskoj komisiji. Naveo je da ga škola sprečava da izrazi svoje pravo iz Prvog amandmana. Inače, Prvi amandman američkog Ustava garantuje slobodu govora svima, osim ako se njime ljudi neposredno potiču na kršenje zakona. "Ko je ta zaštićena klasa? Da li su njihova osećanja važnija od mojih prava? Ne žalim se kada vidim zastave LGBT populacije i postere različitosti okačene po školi. Znaš li zašto? Zato što drugi imaju pravo na svoja uverenja, baš kao i ja", rekao je on

Učenik sedmog razreda je dalje tvrdio da njegova majica nije izazvala smetnje u učionici.

"Niko nije ustao i izjurio sa časa. Niko nije briznuo u plač. Primetio bih da jesu. Inače ja prvi Svakodnevno doživljavam smetnje u učenju. Deca koja se ponašaju na času ometaju, ali ništa nije urađeno. Zašto se pravila primenjuju na jedno, a ne na drugo?", rekao je Morison pristunima na sastanku. Učenik je naglasio da tog dana nije išao u školu sa ciljem da povredi osećanja ili da izazove nevolje, već da bi iskoristio pravo na slobodu govora.

Morison je svoje obraćanje završio pozivanjem Školskog odbora da zaštiti prava učenika da se slobodno izražavaju.

"Sledeći put možda neću biti samo ja. Možda će uskoro biti još onih koji će odlučiti da progovore", rekao je on u svom govoru.

Pošto je prkosan govor srednjoškolca počeo da privlači pažnju tokom vikenda, Institut za porodicu Masačusetsa, hrišćanska konzervativna neprofitna organizacija, objavila je na Tviteru da pruža pravnu podršku dečaku. 

 Transrodnost je stanje rodnog identiteta ili izražavanja osobe koje nije u skladu s polom određenim pri rođenju. Oznaka je osoba koje lično doživljaju prevazilaženje tradicionalnih binarnih polno-rodnih podela na relaciji muško-žensko. Mnoge transrodne osobe dolaze u iskustvo s rodnom disforijom, koju nastoje ublažiti tranzicijom koja između ostalog može uključivati promenu pola, promenu imena i usvajanje novih ličnih zamenica.

Transrodnost uključuje niz često preklapajućih identiteta, koje je ponekada u konkretnim slučajevima teško jasno razdvojiti. Iako je ova reč nastala da bi se napravila distinkcija sa transseksualnošću, danas se transseksualnost često podvodi pod jedan od oblika transrodnosti. Transrodnost obuhvata: transvestizam, cross dressing (kod nas često nazivano preoblačenjem), svesno androgine osobe, genderqueer osobe, kao i drag queensice i drag kingove.

Postoje, takođe, rasprave o tome da li interseksualnost spada u jedan od oblika transrodnosti. Međutim, neke interseksaulne osobe prihvataju rod koji im je pripisan po rođenju. Druge, koje se ne slažu sa pripisanim rodom, mogu imati identitet transrodnih osoba.

„Transvestitski fetišizam“ se obično ne uključuje u opseg termina tranrodnost, jer predstavlja parafiliju, a ne pitanje rodnog identiteta.

Neke od pojava koje spadaju u oblike transrodnosti smatraju se u medicini rodnom disforijom.

Drugi problem koji se javlja jeste činjenica da je mali broj psihijatara upoznat sa transrodnošću, tako da osobe koje im se jave za pomoć, često moraju i same da ih upućuju u osnove transrodnog pitanja. Oni psihijatri/nje koji pretenduju na poznavanje problema, često smatraju da je tranzicija najbolje moguće rešenje, po modelu kakav se primenjuje kod transseksualnosti. Međutim, ovakvo rešenje ne odgovara većini transrodnih osoba, a posebno ne odgovara onim koje nemaju striktno muški ili ženski rodni identitet. 

 

Dva trans Amerikanke u Holandiji postale su vitalni izvor pomoći za trans osobe u opasnosti širom sveta.

Radeći sa više nego skromnim budžetom, često trošeći vlastiti novac, one se sada nadaju da će moći da pretvore jednu kuću u Keniji u prihvatilište za sve koji beže od nasilja.

Sve poruke koje stignu u inboks „Trans reksjua" En Ogborn su jedinstvene, ali ova je bila posebno neobična.

Prijatelj prijatelja sreo je osam mladih trans žena u Mombasi koje se nalaze u očajničkoj situaciji.

Smeštene su u „jednosobnoj pritvorskoj ćeliji", kako je on to opisao, i rizikuju da budu napadnute ako izađu napolje.

Ponestaje im hrane.

Da li En može da im pomogne?

Sedeći u svom stanu u Holandiji, En se odmah setila trans žene koju poznaje u Keniji po imenu Nuru (nije joj pravo ime).

Prošlo je šest meseci otkako su En i njena cimerka pomogle Nuru, kad je morala da pronađe zajednicu trans osoba u Mombasi kojoj bi mogla da se priključi.

Ali Nuruin slučaj je bio jednostavniji, tragična priča koju „Trans reskju" prečesto sluša.

Nuru (26) je znala da je transrodna od malih nogu.

„Uvek sam se družila sa devojčicama", kaže ona.

Sve do puberteta, to nije predstavljalo nikakav problem, ali onda su ljudi u njenom selu postali sumnjičavi prema „feminiziranom mladiću".

„Znala sam da sam dobro, da je sa mnom sve u redu", kaže ona.

Ali njena porodica se nije slagala sa tim.

Pretukli su je i odveli kod vračare, koja je rekla da su na nju bačene čini.

Zbog toga je takva kakva je, rekla je vračara.

Pre godinu dana Nuru je konačno uspela da pobegne.

Nekako je stigla do autobuske stanice i tu čekala.

Kad je naišao otvoreni kombi koji prevozi ugalj, uskočila je pozadi, iako nije imala pojma kuda ide.

Bila je spremna da ode bilo kuda.

Više sati kasnije, kad je kombi usporio, ugledala je otvoreno more i beli pesak Mombase.

Tamo je našla posao kao konobarica, ali kad su ljudi saznali da je trans, počeli su da joj prete i da je vređaju.

Prestravljena, Nuru je prestala da izlazi iz kuće.

Potom joj je jedna prijateljica predložila da stupi u kontakt sa En.

Rođena i odrasla u SAD, En je bila glasna zagovornica trans prava još od kraja osamdesetih.

Željna da sazna iskustva rodno-diverzivnih osoba širom sveta, čak se i preselila u Indiju da bi živela sa zajednicom hidžri - grupom koja se često naziva indijskim „trećim polom", koja u hinduističkom društvu postoji 2.000 godina.

U SAD, ona je gotovo odustala od aktivizma u vreme kad je Donald Tramp izabran za predsednika 2016. godine.

Gledajući kako predsednik preduzima korake za zabranu trans ljudima da rade u vojsci i da im ukine zaštitu na radnim mestima i u školama, En je postalo izuzetno neprijatno da živi u vlastitoj zemlji.

Ali procureli dopis američkog ministarstva zdravlja u kom se predlaže da se nečiji rod definiše kao pol koji im je dodeljen po rođenju, na osnovu njihovih genitalija, bio je kap koja je prelila čašu.

En se upoznala sa još jednom trans ženom po imenu Misti Hil koja se isto osećala kao i ona, i 2018. godine njih dve su napustile SAD.

En se preselila u Holandiju, a Misti u Irsku.

„Misti i ja smo rekla jedna drugoj: 'Kad se izvučemo iz SAD, osnovaćemo organizaciju koja će pomoći drugima da izađu'", kaže En.

U Holandiji, En je počela da živi sa drugom trans ženom, Dženi List, koja se pridružila inicijativi, a koju su odlučili da isprva nazovu „Trans emigrejt".

Očekivali su da će dobijati pozive iz Severne Amerike i možda iz nekih zemalja Južne Amerike.

Ali, kako se vest proširila, poruke su počele da im pristižu iz čitavog sveta.

„Brzo smo naučile lekciju koliko je trans osoba zatočeno u svojim zemljama", kaže En.

Sada preimenovane u „Trans reskju", En i Dženi imaju svake nedelje oko četiri poziva za pomoć od trans muškaraca i žena.

(Misti danas i sama radi kao aktivistkinja u Irskoj.)

Mejlovi pristižu uglavnom iz Južne Amerike, sa Bliskog istoka i iz Severne Afrike.

Nasilje nad transrodnim osobama

• Izveštaj Transdžender Evrope iz prošle godine naveo je da je 2021. godine u čitavom svetu ubijeno 375 transrodnih osoba, što je porast sa brojke od 350 iz 2020. godine - većina smrti (70 odsto) bila je u Centralnoj i Južnoj Americi, dok su prvi put prijavljeni slučajevi u Grčkoj, Kazahstanu i Malaviju
• Većina žrtava bile su migrantske trans žene obojene kože ili seksualne radnice
• U izveštaju Hjuman rajts voča iz 2021. godine kaže se da trans osobe u Egiptu, Libanu i Tunisu nemaju jasne puteve za obezbeđivanje priznanja svog roda, što povećava njihovu ugroženost od arbitrarnog hapšenja i diskriminacije u zdravstvu, smeštaju i zaposlenju

Iako je organizacija stekla status dobrotvorne i može da računa na pomoć desetine dobrovoljaca iz nekoliko zemalja, resursi su joj vrlo ograničeni.

„Stižemo do ljudi preko podzemne onlajn kvir mreže. Neko poznaje nekoga", kaže En.

Dobrovoljci pažljivo osluškuju i osmatraju na terenu.

Ako čuju da je neka trans osoba u nevolji, kontaktiraju ženu u Amsterdamu koja će za njih organizovati bezbedan privremeni smeštaj.

En kaže da je tim uložio vlastitu životnu ušteđevinu u ovu operaciju, ali da mogu da priušte da fizički premeste u drugu zemlju samo delić onih koji ih kontaktiraju - do sada 15 ljudi.

„Bezbedno i legalno preseljenje je teško i sporo", kaže En.

Ali u mnogim slučajevima oni ih premeštaju u okvirima njihovih zemalja.

Često se desi i da je onima koji ih zovu najpotrebnija informacija.

„Ponekad ljudi samo žele da znaju koje su im opcije na raspolaganju", kaže ona.

„Radimo u zemljama u kojima su ljudi u bekstvu zato što je njihovo postojanje tamo protivzakonito.

„Mi smo služba od suštinske važnosti za trans osobe."

Jedna od osoba kojoj je „Trans reskju" pomogao je Nuru, organizujući njeno preseljenje na bezbednu lokaciju, i povezavši je sa drugim trans ženama u Keniji.

Nuru je pitala da li može da radi kao dobrovoljka za „Trans reskju", tako da kad je En čula za probleme osam žena u Mombasi, znala je koga treba da pozove.

Nuru je bila srećna što može da uzvrati uslugom, ali nije bila pripremljena za ono što ju je sačekalo: osam žena naguranih u sićušnu sobu bez vazduha, kuvajući se na nemilosrdnoj vrelini Mombase.

„One su gorele", kaže Nuru.

„Bile su istraumirane."

Žene je tamo smestio čovek koji ih je zatekao na plaži i sažalio se na njih.

Očigledno su bile žrtve dugotrajnog fizičkog i seksualnog zlostavljanja od nekolicine drugih muškaraca.

Jedva da su imale hrane i spavale su sedećki u svojoj sobi, očajnički želeći da ostanu budne u slučaju da budu pronađene i napadnute.

Nuru je pozvala En i Dženi, koje su odmah organizovale njihovo premeštanje i obezbedile im novac za hranu i stanarinu.

Tragično, ali one i dalje nisu bile bezbedne na novoj lokaciji.

Pre samo nekoliko dana, dve od žena napala je grupa muškaraca dok su se šetale na plaži i jedna od njih je ubijena.

Za En ovo samo dodatno potcrtava potrebu za prihvatilište za trans osobe, Eden haus, koje bi bilo locirano u velikom kenijskom gradu.

To neće biti sklonište, kao tajne sigurne kuće koje je „Trans reskju" koristio do sada, već prostrana građevina u kojoj se En nada da će trans osobe moći da žive otvoreno i bez straha.

Bića to prva kuća svoje vrste na svetu, kaže ona.

„Volele bismo da kuća postane institucija dovoljno velika da oko sebe formira neku vrstu mehura za prihvatanje trans osoba.

„Mi želimo da to bude mesto gde trans muškarci i trans žene iz drugih delova sveta mogu da dođu da žive.

„Ako budemo imali sigurnu kuću u Keniji, mogli bismo da prebacimo ljude sa istinski opasnih mesta na sigurno."

Kuća je pronađena, sada je glavni zadatak pronaći 10.000 evra kako bi se ona kupila i da bi se izvršile osnovne prepravke.

Njeni prvi stanari biće sedam preživelih žena iz Mombase.

Ali ona će biti otvorena i za ljude iz svih krajeva sveta, kaže En, kao što su trans muškarci kojima su pomogle da pobegnu iz Saudijske Arabije ovog meseca, a koji su mogli biti ubijeni da su tamo ostali još malo duže.

Jednog dana En bi volela da može da obezbedi terapiju za sve kojima je potrebna, ali za sada je naglasak na fizičkom preživljavanju.

„Mi smo obični ljudi. Mi samo želimo da živimo svoje živote."

SVE JE TO U REDU. SVI IMAJU PRAVO NA SVOJ ZIVOT. TREBA POSTOVATI RAZLICITOSTI. MEDJUTIM, VECINA LJUDI SPADA U PODELU MUSKO ZENSKO. BRACNI PAR MUSKARAC I ZENA IMAJU DECU DECAKE I DEVOJCICE. SADA SE ZABRANJUJE DA GOVORIS DETETU KOG JE POLA. OD VRTICA DETE IMA PRAVO DA SAMO IZABERE SVOJ POL. E TO NE RAZUMEM I NE PODRZAVAM. DAKLE OTKAD VECINA NIJE BITNA I OD KADA SE TOLIKO PISE O HOMOSEKSUALIZMU I TRANSRODNOSTI? KAO DA SU ONI U VECINI? JAKO LOS PRIMER ZA DECU KOJA TREBA DA SE OPREDELE STA SU. I TO JE UZAS DA TREBA DA SE OPREDELIS KOJI SE ROD KAO DA BIRAS CIPELE . MOZDA JE TO NOVI SVETSKI POREDAK U KOME CEMO IZGLEDA SVI BITI ISTOG POLA. NE SVIDJA MI SE.