DEVETSTOTI BLOG

DEVETSTOTI BLOG! NISAM SIGURNA KAKO I ZASTO SAM POCELA DA PISEM. NISAM SIGURNA DA CU "DOGURATI" I DO HILJADITOG, A TEK NE ZNAM DA LI CU PISATI POSLE TAKO IMPOZANTNOG  BROJA! U JEDNO IPAK JESAM SIGURNA. SVAKI BLOG NAPISAN JE OD SRCA I BIO MI JE POTREBAN. S DRUGE STRANE DA IMA LJUDI KOJI IH CITAJU NISU NASTALI BAS SASVIM UZALUD. I NA KRAJU DNEVNIK BILO KOJE VRSTE DOBRO DODJE OBZIROM NA BRZINU DOGADJANJA I  UOPSTE UBRZANO VREME U KOME ZIVIMO.
Da se ne ponavljam, onaj ko cita zna o cemu pisem, onog ko ne cita  je bas briga , a oni koji citaju povremeno ipak su znaci pronasli ono sto ih zanima. Moja prvenstvena zamisao je bila da provlacim jednu temu kroz vreme ( u okviru jednog bloga svakog dana). I tako je i nastalo ime patispanj kao asocijacija na proslost, sadasnjost i buducnost koji zajedno cine nas zivotni vek. Kao sto brasno, jaja i secer daju osnov tortama i kolacima u vidu patispanja. Tokom vremena shvatila sam da vreme ne postoji te se patispanj pretvorio samo u pisanje teme koja je obelezila taj dan i moje vidjenje tog dogadjaja. Nekad su mi teme i malo licne zbog dogadjanja u mojoj velikoj porodici ( od cetvoro dece i nas dvoje mame i tate). Ali svakoj je definitivno cilj informisanje, edukacija i secanje na protekle dogadjaje. Pisuci o raznim temam direktno iz srca verovatno sam ucinila i nenamerne greske u vidu mozda nekih neistina jer istinu znaju samo neki ljudi na planeti. Zato, ako sam nehotice prenela neke informacije kao istinu a ona to nije zao mi je.
Ne mogu ipak da se otmem utisku da je najveca istina upravo najveca laz. to jest da sve ono sto smatramo istinom to nije i obrnuto. Zasto je to tako? Zbog "igrice" koju igramo radi zabave nekih bica iz razvijenije civilizacije. Sve vise ima indicija da taj nebeski kompjuter postoji. Kao sto postoje i vanzemaljci i paralelni univerzumi i slicno. Moja neiscrpna inspiracija je upravo ova tema. I posto nikako necu moci da dozivim resenje ove misterije jer to bi po sadasnjem racunanju vremena bila neka buducnost za pedesetak godina ili vise onda mi preostaje samo da dajem masti na volju i da pronalazim tekstove koji podupiru tu moju mastu. I ne ide mi lose stvarno.
Sto se tice pisanja sadasnjosti mislim dogadjaja koji se desavaju upravo sada najvise pisem o nasilju, padu morala, pohlepi covecanstva i potrosackom drustvu. I o svom zlu koje proizilazi zbog ovoga. Jedno drugo nadopunjuju i teraju ljude na greh. Kriminal je u neverovatnoj ekspanziji. A mozda je i Treci svetski rat na pomolu.Svakako smo svedoci ekstremnih klimatskih promena, prirodnih i vestackih katastrofa. Armagedon moze svakog casa zakucati i na nasa vrata .Armagedon je prirorodni zavrsetak ove civilizacije . Jedino ostaje da se vidi koje ce zlo biti inicijalna kapisla za njegov nastanak.
Proslost je bila lepa. Bar meni. A verujem da ljudi hoce da priznaju , onda bi mnogi rekli da se zivelo ljudskije. Vise smo bili ljudi i zavisili smo samo od sebe ili drugih ljudi. Danas nas je tehnologija toliko razmazila da bukvalno zavisimo od nje. I zbog toga smo iz casa u cas sve manje ljudi.
STA DA SE RADI?  UNIVERZUM RADI SVOJ POSAO. MI SMO TU DA IZVRSAVAMO ZADATKE. SRECNI SMO I NESRECNI, ZIVIMO DUGO ILI KRATKO, BOLESNI SMO ILI ZDRAVI, BOGATI ILI SIROMASNI. RAZLIKUJEMO SE PO MNOGO PARAMETARA, A OPET SMO TAKO ISTI - SVI SMO LJUDI. A VRLO ,VRLO CESTO TO ZABORAVLJAMO! I UNISTAVAMO SE IZMEDJU SEBE.
P.S NISU SAMO RIMLJANI VOLELI BORBE GLADIJATORA! I OVAJ NEKO KO UPRAVLJA NAMA IH VOLI!
NA PUTU SAM DO HILJADARKE! I MISLIM DA NECU ODUSTATI! NEK MI JE SA SRECOM!

DA LI DA SE UMIJEM ILI

DA LI DA SE UMIJEM ILI DA SE UBIJEM? DA LI TREBA TERATI SINA DA SE OZENI? KAKO SPRECITI CERKU DA SE UDA?
Zaista ima jutara kad zaista nisi siguran da mozes da preguras jos jedan dan. I ima sad tu i opravdanih i ne opravdanih razloga. Naravno, umices se i krenuti da radis i tog dana sve sto radis inace. Gundjaces,ali nastavices svoj zivot po ustaljenom redu. Neki ce mozda bas tog dana i promeniti zivot. To je super, ali retko se moze izaci iz kolotecine.
A sta ce uraditi majke sinova i kceri? Jos jednom po ko zna koji put pricace jedno te isto. Hajde sine zeni se, vreme ti je, hocu unucice i slicno. Majke cije su kceri jos mlade po njihovom misljenju odgovarace ih od udaje iz straha da ne prodju lose zbog neiskustva.
Sinovi ce se braniti kako znaju i umeju i nastavljace svoj zivot . Zivot sa roditeljima i u tridesetoj godini. Ne kazem da nema istine u njihovoj odbrani. I zaista svako ima pravo da zivi kako hoce. Recimo, otkud majka moze da zna da bi njen sin jedino bio srecan da se ozeni i ima porodicu. Mozda on ne zamislja srecu tako. Pogotovu kad danas retko ko od mladih ima stalan posao, a o stanu i da ne pricam. Zasnivanje porodice ne izgleda nimalo lako. Pa onda nije ni cudo sto se okleva sa tim, a pogotovo nije cudno sto brak  danas nikako ne predstavlja put ka sreci, zadovoljstvu, ispunjenju ...Naprotiv! Sasvim sam sigurna da su njihovi razlozi  i strahovi opravdani. Ali opet, majcinsko srce robuje nekadasnjoj tradiciji, skola,posao, brak, pa mi je tesko da prihvatim ovo izbegavanje "obaveznog" nacina zivota. Ne mogu da prihvatim obrazlozenje tipa - zasto moram da se zenim? Zar ne mogu i ovako da zivim normalno i srecno? Ali kako stvari stoje verovatno cu morati da se pomirim sa tim. I da shvatim i prihvatim ma koliko to bilo tesko. Da li ce i drugi sin da krene tim putem preostaje da se vidi.
Suprotno tome strah od cerkine udaje je uzasan. Toliko se plasim da nece moci da se snadje, da nece biti srecna i zadovoljna. Toliko zelim da je stitim. Da joj pruzim ljubav, srecu i zadovoljstvo. Naravno da zelim da se uda. Ni cerke nisu van mog sablona zivota. Brak je neophodan korak uzivotu. Ali koliko se ne plasim sinovih odluka  u vezi zene toliko se plasim cerkinih. Nemojte pogresno da shvatite. Izbori su teski i muskarcima i zenama i svako moze da pogresi. Ali za majke zenska deca su veca briga pogotovu ako same nisu imale dobar brak. Onda je taj strah zaista veliki. Sad to moze da vrlo lose utice na cerkin izbor jer majka nije objektivna  isvakom muskarcu ce naci manu iz preterane brige.
ZATO AKO JUTROS IMATE PROBLEM SA USTAJANJEM I ODRADJIVANJEM JOS JEDNOG DANA NE DAJTE SE. NIJE DZABE ONA IZREKA ; STO  SE MORA NIJE TESKO! JESTE TESKO ALI SE MORA.
A AKO IMATE NEOZENJENOG SINA I CERKU PRED UDAJOM NAJBOLJE BI BILO DA SE NE MESATE. IAKO IH  NIKO SEM VAS NE MOZE TAKO  VOLETI  NEMOJTE DA IZ PRETERANE BRIGE I STRAHA  URADITE NESTO POGRESNO PA DA SE POSLE KAJETE. OUSTITE IH DA IMAJU SVOJE IZBORE. MOZETE IH POSAVETOVATI ALI NE I INSISTIRATI. U TOME JE VELICINA MAJCINSKE LJUBAVI. BEZREZERVNA, BESKOMPROMISNA BESKRAJNA LJUBAV I PODRSKA A NE MESANJE, GUNDJANJE ,PRITISCI SAMO ZARAD ISTERIVANJA NEKIH STEREOTIPA KAO STO JE BRAK.
BRAK IZGLEDA VISE DEFINITIVNO NIJE U MODI. I AKO JESTE PRETRPEO JE NEVEROVATNE PROMENE. POSTO MOJA GENERACIJA TO NE MOZE DA SKAPIRA BOLJE JE PUSTITI DECU DA SAMA ODABERU KAKO CE ZIVETI I DA IH PODRZITE STA GOD DA ODLUCE.

ZASTO NEKO UDJE U NAS ZIVOT?

ZASTO NEKO UDJE U NAS ZIVOT? KAKO SE UOPSTE NADJE NA NASEM ZIVOTNOM PUTU ILI MI NA NJEGOVOM? MI TO NAZIVAMO SUDBINOM ALI NE TO NIJE NESTO SLUCAJNO - TO JE VEC UNAPRED ODREDJENO ,A MI TO NARAVNO NE ZNAMO? KAO NI MNOGO TOGA?
Sta je najzanimljivije u ovoj temi? To sto u jednom momentu zivota naka osoba potpuni stranac postane najvaznija osoba u nasem zivotu. Ima vise tih neplaniranih susreta sa osobama koje ce promeniti nas zivot. Takodje ,veliki trag na ns ostavljaju i osobe koje izlaze iz naseg zivota. Sve u svemu moje pitanje bi bilo ,kako da zadrzimo neke osobe i kako i zasto da prihvatimo neke nove osobe?
Preskocicemo jedan deo ljudskog zivota. Onaj kad se rodimo, rastemo, skolujemo. Tada nema vecih promena osoba koje poznajemo i volimo (sem ako ne menjamo zbog necega mesta stanovanja).
Zatim dolazi period mladosti, zaljubljivanja, ali i sklapanja prijateljstava u okviru nasih interesovanja. Dakle, ako nam je svakodnevna putanja, kuca, posao, trening, kafic, onda je logicno da cemo prijatelje birati prema tim interesovanjima. Kolege, ortaci za basket, devojke u kaficu. Logicno. U jednom momentu to oprobano drustvo koje volimo i dobro poznajemo pocinje da nam bude dosadno . Zelimo recimo da nadjemo partnera. Kako u drustvu u  kom  smo svi ortaci?  Trazimo preko Fejsa,smaramo drugare da nas upoznaju sa nekim. I onda kao da zna da je trazite  STIZE OSOBA IZ SNOVA ,tu kao nova konobarica u kaficu, koleginica na poslu i slicno. Fascinantno zar ne? Bas u pravom momentu. Zaljubljujete se, imate srece pa vam je ljubav uzvracena i polako zaboravljate svoje prethodne prijatelje i svoju putanju. Gradite svoju vezu mozda i zapocinjete zivot u dvoje i sticete nove prijatelje. Ali ,da li se ikada setite fenomenalnih druzenja iz prethodnog ciklusa vaseg zivota?  Dok ste srecni ne verujem. Ali, ako nesto krene nizbrdo i ostanete bez partnera, zelja za starim drustvom ce se ponovo javiti. Sad, oni mogu da budu kul i oProste vam sto ste ih "otkacili", a mogu i da oni vas sad iskuliraju. Zato nikada ne rusite mostove za sobom. Covek je jako socijlno bice. I koliko god je srecan u ljubavi ne sme da zaboravi i prijatelje. Sad skoro sam pisala i varijantu ako hocete da se  dobro udate  ,da se udate za prijatelja koji vas najbolje poznaje. Mada tu nema strasti iludila samo dosadna sigurica.
Covek je zaista cudno bice. Plasi se nepoznatog ,a upravo to nepoznato mu dize andrenalin i endoferin ( strast, uzbudjenje i srecu .
Sad ako zaista postoji taj nebeski kompjuter u kome je zapisan nas zivot na svakom nivou onda taj neko ko formira igricu za svaciji zivot ima bas dobru mastu. Ili se samo ponavljaju zivoti u drugom liku. Kako god, vise pua sam rekla da ce napredaktehnologije dovesti do dosade. a dosada je smrt za coveka.
ZATO JE MNOGO DOBRO STO  U NAS ZIVOT  ULAZE NEKI NOVI LJUDI, STO NEKI IZLAZE IAKO NAS TO MNOGO BOLI. I JAKO JE VAZNO DA NE GUBITE PRIJATELJE ZBOG NEKE OSOBE KOJA VAM JE USLA U ZIVOT. PRAVE PRIJATELJE CUVAJTE CELOG ZIVOTA. ZA NJIH UVEK MORA DA IMA MESTA. A LJUBAV AKO JE PRAVA DOVESCE SA SOBOM SVOJE PRIJATELJE ,I OBOJE CETE BITI BOGATIJI I SRECNIJI!
HERMAN HESE JE JEDNOM REKAO NAUCIO SAM DA BITI VOLJEN  NE ZNACI NISTA,  A DA JE VOLETI  SVE! SHVATATE DA SE ODNOSI NA SVE VRSTE LJUBAVI?!

FENOMEN BORBE

FENOMEN BORBE! ZASTO JE BORBA TOLIKO VAZNA ZA COVEKA? KAD BORBA PREDJE GRANICE NASTANE RAT, ALI ONDA TO NIJE BORBA! BORBE  LJUDI I ZOVOTINJA, SADA NARAVNO I ROBOTA!
Nekako mislim da za  razvoj coveka ( ako verujemo u Darvinovu teoriju evolucije) nije bilo presudno da se uspravi i ubere plod . Nije bilo bitno sto je uzeo batinu i krenuo da napada drugog  najmuna ( coveka) i da njome ubija zivotinje. Mislim da je na razvoj coveka uticala borba. U pocetku to je bila borba za opstanak ,a onda je borba ostala kao pokretacka snaga bez koje covek ne moze da zivi. Od prvog bebinog placa pa do zadnjef udaha borba obelezava nas zivot. Borimo se za mesto u drustvu, za ljubav, za opstanak ( i dalje), borimo se svakodnevno za sve sto nam je potrebno. Dobro, ne gledamo tako bas ,jer kad kazes borba mislis na na sukob izmedju ljudi. Ali, verujte svaka vasa pobeda u bilo kojoj sferi zivota je rezultat vase  borbe. I umesto da borbu posmatramo kao sto rekoh kao pokretac, kao motivaciju za ostvarenje nekog cilja, mi smo uspeli da i to banalizujemo.
Sve je pocelo od Rimskog carstva koje sam vise puta spominjala zbog bahatog nacina zivota. Prvi su poceli da borbu koriste kao zabavu. Borba gladijatiroa je nesto najsurovije u istoriji. I bile su tu borbe protiv zivotinja obicno lavova , borbe izmedju ljudi s tim sto je jedan bio rob i nije imao oruzje i uopste te su borbe po surovosti zaista bile zastrasujuce. Onaj momenat kad vladar pokaze palac na dole sto je znacilo smrt svi ljudi u areni krenu da aplaudiraju i vriste "od srece" ( pucaih adrenalin ,sta li) i borba je gotova. Cilj ovih borbi je bila puka zabava.
U srednjem veku borba dobija visi nivo u smislu dvoboja. Dvoboj je najcesce bio izazvan necijim ne primerenim ponasanjem , oruzje su bili macevi, a ishod je obicno bio smrt za jednog ucesnika. Postojale su i borbe sa zivotinjama ali ne na nivou koride i ovde su vladari ubijali ljude bespostedno ali nisu se mesali sa njima kao u borbama gladijatora. Ovde su samo izvrsavane kazne.
U novijem dobu borba prelazi na jos visi nivo. Ljudi su postali jednaki ( valjda sto nema vise monarhija i samo zato), i borbe su sada podeljene u nekoliko kategorija. Borba kao sport. Tu imamo boks, rvanje, borilacke vestine (karate, aikido) i ostalo. Borbe kao zabava . Tu recimo spada korida. Borba coveka sa bikom u areni kao nekad gladijatori. Nepravedna borba , obicno sa smrtnim ishodom  -srecom obicno je to bik.  U cilju zabave ,ali potpuno strasno po zivotinje danas postoje borbe svih mogucih zivotinja. Vlasnici pasa organizuju nelegalne borbe ( usput zaradjuju i veliki novac), borbe petlova, gusana, borbe bikova bez ucesca coveka i ostale. Ne mogu da nadjem dovoljno reci da opisem koliko su ove borbe zivotinja koje pored "zabave" donose i materijalnu korist uzasne, nehumane,sramotne za coveka.
U americi su da bi zadovoljilji ljudsku zelju za nasiljem  (krvozednost) osmislili rijaliti u kome se kao gladijatori bore roboti na daljinsko upravljanje. Borbe su brutalne i nemojte misliti da nisu dorasle onim pravim gladijatorima. Ove ima unistenih ,ali pravih zrtava zivih bica (ljudi i zivotinja ) nema.
Samo robovi su se u jednom momentu pobunili i digli ustanak . Ako to urade i roboti lose nam se pise.
Da zakljucimo. Borba u smislu pokretaca nasih dela je neophodna. Borba u smislu sportskih takmicenja je u redu. Borba radi nasilja,zabave, zarade je sramota za svaku civilizaciju . A borba za politicko misljenje, borba za osvajanje teritorija koje u jednom momentu prelaze u ratne sukobe su potpuno neprihvatljive.
 

KAD POLETE SVINJE

KAD POLETE SVINJE!  KAD NA VRBI RODI GROZDJE!  KAD IZADJEM NA "ZELENU GRANU "! 30-TOG  FEBRUARA,... ILI SKRACENO NIKADA!
OVDE MORAM DA NAPRAVIM JEDNU ISPRAVKU - SVINJE SU JOS PRE STO GODINA POLETELE ILI TACNIJE SAMO JEDNA ALI IPAK!
Prvi let svinje desio se 1909 godine, a duhoviti pilot je narpi u koju je smestio svinju napisao: JA SAM PRVA SVINJA KOJA LETI! STARA ENLESKA POSLOVICA DA CE SE NESTO DESITI KAD SVINJE POLETE TO JEST NIKADA PANDAN JE NASOJ KAD NA VRBI RODI GROZDJE!
Sto se tice vrbe i grozdja u nekim krajevima Srbije osim grozdja svasta nesto radja na vrbi. Realno vrba je vrlo bibilijska biljka ( imamo i njen praznik Vrbicu) pa je mozda bas zato stavljena u mnoge price o cudima ili u ovom slucaju u kontekstu da se to nece nikada desiti. U redu, svinje jesu poletele ali se na vrbi jos nisu desila radjanja drugih plodova. Ipak, ja vise ne bi bila tako kategoricna. Sta ako dodje do raznih ukrstanja sto se odavno radi ? Mozda ce i na vrbi izrasti to grozdje , kao na onom drvetu gde ima i tridesetak razlicitih plodova. Sto se tice  "zelene grane" ona je nama obicnim ljudima postala nedostizna, ali nikad ne reci nikad. Ipak, nekima od nas se posreci i krene na bolje u  zivotu - bar u jednom periodu zivota.
A 30- ti februar se mozda desi kad krene novo racunanje vremena. Jer i to predstoji obzirom da se dan nekako produzio. Ili ga nismo do sada dobro racunali?
Kako god rec nikada ce sve manje biti u upotrebi. Sve ono sto smo mislili da je nemoguce postace vrlo moguce. Nikad ne reci nikad cuvena Bondovska uzrecica ukinuce izraze "kad svinja poleti' i "kad na vrbi rodi grozde', ali i mnoge druge.
I sad nisam bas sigurna da li treba zbog toga da se radujem ili da se plasim? Fascinira me to pomeranje granica. Sve dalje i dalje. Covek zastrasujuce menja svet oko nas. I sve dok su te promene u korist covecanstva to je dobro. Ali, ako se usmere protiv ljudske vrste naravno da ce biti lose. Jedna od tih prica je vec u toku. Mislim na depopulaciju. Jer nikada nije bilo ovoliko ljudi na planeti , ali nikada ih ni nece biti vise!
Mnogo toga je bilo nezamislivo. Ne  brinite necu o razvoju tehnologije i nauke i medicine. A ipak sada postoji i tek predstoji jos veci razvoj. Zasto su onda nastali i izrazi koji aludiraju na nesto sto se nikada nece ostvariti zaista ne znam.
Takav je narod. Koliko samo postoji izreka za koje ni ne znamo otkud su nastale i sta tacno znace. Ali narod zna. I ja sam  time zapravo odusevljena. Pijan ko majka, Kosta kao Svetog Petra kajgana,  Dobio je korpu, Ostati na cedilu, Nabiti rogove,  Plava krv, Spanska sela... 
Zapravo ovaj tekst govori o bogatstvu jezika koji vrlo opisno govori o  nekim dogadjanjima ,ali i o tome kako je jezik vrlo ziv i stalno se menja tako da su ove neke stare izreke malo i zaboravljene. Vrlo cesto pisem o  nasem  jeziku i kako mi je zao sto se toliko menja ,ali  to je i  logicno kad je ziv.  I onaj tekst o psovkama i ovaj o narodnim izrekama kao i onaj u kome pisem o "novom" jeziku mladih srpsko engleskom skracenih reci samo je znak koliko mi je zao sto nismo sacuvali nas bogati srpski jezik.  Promene u redu ali steta je sto nismo ostali jedinstveni makar po jeziku.

FRIZERI I TAKSISTI KAO ISPOVEDNICI

FRIZERI I TAKSISTI SU LJUDI KOJIMA SE NAJVISE "ISPOVEDAMO"! NE DA ONI TO TRAZE OD NAS ALI NE NI DA ODBIJAJU DA NAS SASLUSAJU!
TEME SU NEISCRPNE. NEMA TABU TEMA, NITI BIZARNIH ,NEMA STIDA . SA JEDNOM STVARI BIH SE SLOZILA SA POMENUTIM PRIPADNICIMA  'ISPOVEDACA" - NEMA LAZI!
 ZASTO I KAKO SMO SPREMNI DA STRANCU POVRIMO NAJINTIMNIJE TAJNE? MADA FRIZER CESTO MOZE DA BUDE I POZNAT, DOK SU TAKSISTI POTPUNI STRANCI.
Neuzvracene ljubavi, preljube, seks, problemi u vezi , problemi sa sefom i kolegama, cak i problemi  sa zakonom - sve su to ljudi spremni da ispricaju na putu do svoje lokacije. Zanimljivo je da su spremni da "podele" i najdublju intimu o seksualnom opredeljenju.
Film "Holivudski frizer" govori bas o tome sta se sve desava u svetu glamura! Meni je super to sto su frizeri kao psiholozi, pa znaju  da slusaju. Nazalost, sto bi rekla moja komsinica ima i frizerki pravih "torokusa" promenila ih je dvadesetak i sve su iste - ne prestaju da pricaju. Obrnut sindrom. One jedva docekaju da se ispovedaju. Ima to i kod taksista.  Udjes u auto, a on odmah krene da te smara pricajuci o svom jadnom zivotu. I tako. Taksisti i frizeri ni krivi ni duzni uzimaju posao psiholozima. A ljudi dobijaju "dva u jedan" - em stignu gde zele ( ili se isfriziraju) ,em  "olaksaju " dusu.
Dobro, moze  tu da bude i distance, moze da bude i empatije, ali najcesci je slucaj slusanje za sve pare. Nedavno sam se vozila taksijem (posle mnogo godina), usla sam i napravila distancu (cutala sam), ali covek je bio opterecen placanjem poreza i time sto mu oba sina ne rade te mi je odmah krenuo sa pricom. Cutala sam i dalje, jer kako prekinuti monolog. Kad smo stigli do lokacije na koju sam zurila ( Gradska bolnica) covek mi je rekao : Izvinite jel vama nije dobro pa zato cutite? Posto mi je dao "resenje" rekla sam - da ,platila sam i izasla. Kroz prozor mi je doviknuo : Ako hocete mogu doci po vas ,ne treba da platite i dao mi broj svog mobilnog. Naravno, da ga nisam zvala ipak covek treba da zaradi za porodicu.
Sa frizerima odavno nemam iskustvo, ali poznajem jednu devojku komsinicu koja radi  "po kucama" jer kaze tako joj se isplati.  Dodje i do mene ( doduse vise zbog muza i sinova) i onako komsijski dobije kaficu ispricamo se i retko uzme neki dinar! Ne, nemojte da mislite da joj se mi ne revansiramo na neki nacin .
Ipak bih se vratila na teoriju zasto smo skloni da neke svoje  probleme pricamo strancima? Mozda ako bi ispricali rodjacima ili prijateljima , mozda bi nas osudili , mozda bi "pali" u njihovim ocima, a mozda nam bas oni prave probleme. Verujem da je zbog toga. Jer, opet ko ti najpre moze pomoci nego onaj ko ti je blizak.
Ali , opet  ako vam se desi nesto ,a vi ste tog momenta u taksiju naravno da cete to podeliti sa njim, jer ne mozete valjda telefonom da razgovarate sa prijateljem o" toj stvari". Sad opet ako taksisti pricate o nekom problemu koj vam je vec duze na "grbaci" onda ste zreli za psihologa.
Tako isto ako  ste sa svojom frizerkom ( mislim ako je uvek ista) stvorili prijateljski odnos pa joj se poveravate to je nesto drugo. Ali ako idete uvek kod razlicitih frizera da bi mogli da pricate o svojim problemima ( tamo gde vas niko ne poznaje) onda je i vama psihijatar neophodan!
MOZDA VISE KAO SAVET! RAZMISLITE PRE NEGO STO KRENETE SA ISPOVEDANJEM NEKOM TAKSISTI ILI FRIZERU ILI NEKOM STRANCU NA KLUPI U PARKU ILI  CEKAJUCI U NEKOM  REDU . DA LI JE POSTENO DA OPTERECUJETE DRUGE LJUDE VASIM PROBLEMIMA? I DA LI BI VAM PRIJALO DA VAMA TO LJUDI RADE?

JEDAN DAN ZIVOTA

DA NEKAKO SAZNAS DA TI JE OSTAO SAMO JEDAN DAN ZIVOTA KAKO BI GA PROVEO? SA VOLJENIM  OSOBAMA ( OSOBOM), SAM?  DA LI BI NAPRAVIO ILI VEC IMAS ONAJ SPISAK - MORAM DO 30-TE DA URADIM OVO I ONO? I UOPSTE KAKAV BI TO OSECAJ BIO?
Verovatno  je na neki nacin sreca sto ne znamo kad nam je taj poslednji dan na Zemlji. Ili mozda nije zato sto ne mozemo da planiramo nas zivot. Jer nekad ne uradimo mnogo toga misleci da imamo vremena, a ono ...Ili zivimo kao da sutra ne postoji ,a dozivimo duboku starost ( doduse malo apsurdno zvuci jer kako  mozes da zivis  dugo ako srljas kroz zivot, ali sve je moguce. Zivot je vrlo nepredvidiv.
Dobro, saznas eto da imas jos 24 sata vremena da zivis. Pa ako se ne smoris i provedes u plakanju nad samim sobom sta bi uradio? Najvise nas bi volelo da bude pored osoba koje voli i da se oprosti sa njima. Bolno, tuzno, ali mozda najbolji izbor. Ono sa spiskom sta sve nisi uradio do.... a trebao si malo e pateticno , usiljeno, vestacki ,ali ni to nije losa opcija. Skakanje sa bandzija, suluda voznja autom, neki "podvig" tipa da skines panatalone i gace i pokazes gomili ljudi guzu ili vec sta, ili makar "sike" ako si zensko, onda da seksas na livadi ili u restoranu u WC-u, ili gradskom saobracaju, da kazes sefu da je gnjida, tasti da je vestica, zeni da je smor, bivsoj devojci da je k...a i tako dalje. Najgore sto moze da ti se desi da te neko osamari, da te ubije pa ne verujem ali to te bas i nije briga. Sta jos moze da podje po zlu, da dobijes sedmicu na lotou koju neces moci da troskaris na uzitke ili da posle svih gluposti koje si napravio ipak ostanes ziv? Ne zna sesta je gore!
kakav bi to samo osecaj bio da tog jednog jedinog dana u zivotu mozes da radis sve ono sto ne bi mogao ni "za zivu glavu":
to jutro da ustanes u koliko ti zelis sati (doduse ako imas samo 24 sata i nije pozeljno da ih prespavas)
da ne ides na posao sem ako ne zelis da "pocastis" sefa i kolege koji su te maltretirali,
da ti zena(devojka, majka, baka,sestra, tata sto da ne, deda, brat) spreme dorucak i da ti pricaju o lepi stvarima, a ne o dugovima, politicarima i rijalitima,
da odes u setnju po svome gradu na mesta koje najvise volis sam ili sa nekim kako zelis,
tu spada i onaj deo sa spiskom stvari koje si oduvek zeleo da uradis a zog necega nisi,
rucak u restoranu ili na kiosku
uvece okupljanje prijatelja, poznanika, komsija (ljudi koji ti nesto znace ali ne spadaju u porodicu i osobe s kojima imas posebnu vezu) da bi se oprostio s njima, mozda nesto i popio, zapevao pa i zaigrao sto da ne,
a zadnje sate mozes da provedes sam ( pre toga da se oprostis od voljenih) i da uradis retrospektivu svog zivota,
mozes da budes samo sa jednom osobom koja ti najvise znaci ili sa dve-tri ,ali to bi bilo zaista neizdrzivo zbog emocija .
Kada sklopis oci nacices se na kako narod kaze boljem mestu i nema potrebe da zalis za ovim zivotom na koji si kukao svaki dan. Ili ima kad shvatis da je taj tvoj zivot bio mnogo lepsi nego taj nepoznati pa bio i "rajski". Nedostajace ti ljude koje volis, mozda i oni koje  ne volis, nedostajace ti tvoja kuca, grad, posao....
Onda bi sigurno pozeleo da zivis jos sat, jos dan, mesec, godinu. Svakako je bolje ono sto dobro znas, a to je tvoj zivot koji te svaki dan nervira i pozelis bar deset puta dnevno da se ubijes.
KAKO GOD! MOZDA IPAK NIJE DOBRA IDEJA DA ZNAS DA IMAS JOS SAMO JEDAN DAN NA RASPOLAGANJU. A DA GA IMAS ZAISTA KAKO BI GA PROVEO? STA BI TE NAJVISE USRECILO TAJ JEDAN DAN A NE MOZES DA IMAS OVAKO? RAZMISLI DOBRO! STA JE TO TOLIKO MNOGO ZELIS DA NE MOZES IMATI SVAKI DAN NEGO SAMO TAJ JEDAN POSLEDNJI?