RUTINA

RUTINA NAS VEZUJE ZA REALNOST! A MOZDA NAS VODI U DEPRESIJU? MLADOST I STAROST! DOSADA!

ije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena žen


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

ije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena žen


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

ije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena žen


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

Postojale su na svetu mladost i starost i pre nego što su ljudi svoj život prebrojavali, a verovatno da je takav život bio srećniji. Uostalom, neko je pravo rekao: da nema brojeva, ne bismo znali koliko nam je godina. Jer mladost i starost ne znače isto kod svih ljudi; ima mnogo njih koji nisu znali ni za detinjstvo, ni za mladost, bilo zbog svo

ije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena žen


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

g temperamenta, bilo zbog proživljenih gorčina. Zato ljudi nisu istog doba ni onda kad su istih godina, ima mladih staraca kao što ima puno i starih mladića. Starost počinje u 59. godini, a  mladost  se završava u 41. godini.Danas ljudi žive duže, rade duže i više doprinose, bitno je da naša percepcija godina isprati rast životnog vek, dodao je Veb. Jedna od sedam osoba smatra da je imati šefa koji je u 70tim potpuno neprihvatljivo, dok je tek jedna od dvadeset osoba rekla je da nije spremna da prihvati šefa u 30tim. Ipak istraživanje je pokazalo i da su ljudi sa preko 70 godina druželjubiviji, kompetentniji ali i da imaju više moralne norme od ljudi u 20tim. Starenje populacije postavlja mnoge izazove drštvu. Stariji ljudi bi se mogli osećati izolovano čak i isključeno. Ekonomija bi, takođe, mogla biti na gubitku, ako se starijim radnicima ne da prilika da rade poslove koje žele i za koje su još sposobni. Mladi ljudi se takođe suočavaju sa diskriminacijom, i to dvostruko većom nego ljudi u drugim životnim dobima, pokazala je studija.
Ako je verovati rezultatima poslednje ankete koju je proveo YouGov, mladi Britanci prilično su jasno definisali mladost, sredovečnost i starost.
Prema anketi, mladost počinje da "nestaje" u 29. godini.
Naime, kažu rezultati, kad navršite 30-tu, većina drugih ljudi neće vas više smatrati mladima.
Ostaje nejasno kojoj grupi pripadate nakon 30. rođendana, jer učesnici u anketi jasno su rekli i da sredovečnost nastupa tek u 47. godini.
Starost nastupa u 70-oj, ali ne verujte svemu što čujete.
Većina ispitanika u anketi itekako je bila pod uticajem vlastitih godina, piše Independent.
Uticaj godina najviše su negirali upravo tridesetogodišnjaci, a dobar deo njih nije znao ni u koju bi se kategoriju svrstao.
Čak 33 posto je reklo da su sredovečni, 32 posto veruje da su mladi, a preostalih 30 i nešto posto kažu da ne pripadaju ni u jednu kategoriju.
Danas se smatra da trošenje genetskog goda s godinama predstavlja glavni uzrok starenja. Svo naše nasleđe je zapisano u DNK - molekulu koji ima oblik duge dvostruke spirale. Nalazi se u hromozomima koji su smešteni u ćelijskom jezgru. Sve biohemijske reakcije koje se odvijaju u organizmu „zapisane“ su u DNK.
Pre nekoliko godina, grupa američkih naučnika je uspela da otkrije mehanizam trošenja genetske rezerve ćelija koje se dele. Ispostavilo se da ne postoji nikakav „gen smrti“, već da jednostavno u procesu uzdužne deobe molekula DNK dolazi do uzdužnog cepanja molekula koji čine spiralu DNK, pa dvostruki lanac postaje jednostruk.Nakon što se ćelija podelila na pola i u svakoj ćeliji-ćerki je jednostruka spirala DNK ponovo postala dvostruka, dograđujući svoj sastav tako što je nova dvostruka spirala postala ista kao i stara, dvostruka spirala majka.
Dijapazon od 94-110 godina je maksimalan rok koji nam je priroda podarila, pod uslovom da se brinemo o svom zdravlju i da uspemo da izbegnemo ozbiljne staračke bolesti.Uzrast između 55 i 65 godina karakteriše očuvanje aktivne kreativne i intelektualne aktivnosti i postepeno smanjenje fizičkih mogućnosti.
A sada da se vratimo na rutinu. Kod mladih ljudi manje se uocava, jer  su njihove dnevne aktivnosti mnogobrojnije od aktivnostih starih ljudi. Ipak, i mladi ljudi imaju svoju svakodnevnu rutinu koja u stvari pokazuje da je SVE U REDU, to jest da nam se zivot odvija normalno bez problema. Na rutinu mladi ljudi ne obracaju paznju jer sve sto rade uglavnom rade na nacin koji njima odgovara i kad njima odgovara. Medjutim, ako se suocite sa cinjenicom da mladi danas imaju vise psihickih problema nego ikad ,zapitate se neminovno da li je tu  rutina od pomoci. I jeste. Uzmimo jedan primer: mlad covek prolazi kroz probleme koje prouzrokuje poremecaj licnosti ( u okviru koje je ishoziofrenija i jos neke tipicne bolesti mladih ljudi) i veza sa realnoscu se prekida. Sve svakodnevne radnje postaju nemoguce za obavljanje. Tu na scenu stupa rutina koja izvlaci iz haosa i vraca na normalan i realan zivot. Ovo sam videla i verujte da je istina. Ali postoji jedna zackoljica, rutina moze da ima kontra efekat i da pretvori svakodnevne obaveze u dosadu i da odvede u depresiju. Zato je za mlade osobe mnogo bolje da svoj dan bez obzira koliko je sablonski malo izmene jer to sigurno mogu da urade.
Kod starih osoba rutina se naziva navika. I zato ne postoji opasnost da se kao kod mladih pretvori u dosadu  i depresiju. Za stare osobe rutina je sigurnost i pouzdan znak da je sve kako treba.
Dosada. Nema težih reči od "smarati se". Prazan hod u protoku vremena nivoa "ubija koliko je dosadno" može da izazove nivo psihofizičkog bola ravnog osećaju odumiranja. Dosada praćena nemogućnošću da se promeni aktivnost i preusmeri pažnja -- kao sa čitanja ovog teksta -- na nešto zbog čega će prestati da bude zamorno ili teskobno, najgori je oblik dosade. Onaj ko je iskusio tu želju za iskakanjem iz kože, zna i stepen olakšanja koji nastaje sa "ubijanjem" dosade. Ne kaže se uzalud "smrtno dosadno", pa je stalna borba hoće li dosada ubiti čoveka ili će čovek ubiti dosadu.

Nije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena že


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

ije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena žen


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

ije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena žen


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

ije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena žen


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

ije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena žen


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

ije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena žen


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

ije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena žen


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

ije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena žen


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

I ZATO KOLIKO GOD DA GODINE IMATE I STA GOD MISLILI U KOJU KATEGORIJU SPADATE POGLEDAJTE REALNO NACIN NA KOJI OBAVLJATE SVAKODNEVNE OBAVEZE. I NE PLASITE SE RUTINE,ALI  JOJ NI NEDAJTE DA  PREOVLADA.
MLADOST I STAROST NIKAKO NIJE OGRANICENA BROJEVIMA ( GODINAMA). TO UVEK  IMAJTE  U VIDU!

MANTIKORA ILI SFINGA

MANTIKORA ILI SFINGA? MOC ILI PRIJATELJI?
Telo mantikore se sastoji od ljudske glave, tela lava, rep je kao kod škorpiona ili zmaja. Opisi su različiti, ponekad ima i bodlje kao bodljikavo prase, zube oštre kao ajkula i to tri reda.Mantikora je mitsko cudoviste- dakle zver koja jede ljude! Sfinga- priča simbolički govori o dugoj i tegobnoj evoluciji svesti: od divljeg čovjeka, preko uobličavanja ljudskog ja, vladanja nagonima, do oslobađanja duše od materijalnog svijeta i njenog uzdizanja prema duhovnim sferama. Grčka misao kroz Edipa, Sofoklovog heroja, reafirmirala je priču o sfingi uzimajući u obzir samo njen početak i kraj. Edip, čije ime „natečena stopala“ ukazuje na putnika umornog od dugog puta, odgovara na sfingino pitanje o čoveku. Sta ujutru hoda na cetiri noge, u podne na dve a uvece na tri? Naravno covek. Nakon što čuje ispravan odgovor, sfinga se ubija, a on se upućuje prema svojoj konačnoj kušnji prepušten nedokučivoj sudbini.Sfinga koja izglea kao i mantikora manje vise je evoluirala od cudovista do misaonog bica. E to je moc! Ko ne zna da je drzi pod kontrolom postaje mantikora,a ne mudra sfinga.

Moć je mogućnost da jedna strana na osnovu pozicija svoje moći utiče na odluku, stavove i ponašanje druge strane. Međutim, moć je samo “mogućnost”, a to znači da osoba može a i ne mora da iskoristi tu mogućnost. Upravo u tome je i razlika između uticaja i moći. Uticaj je primena moći, a moć je mogući uticaj.

Moć je relativna i promenljiva kategorija, jer postoji apsolutna i komparativna moć. To znači da ukoliko nemamo apsolutnu moć možda imamo komparativnu (u određenom momentu, u određenoj situaciji ili na određenu temu). Sa druge strane, jedna osoba može određene znakove da shvati kao moć a druga ne. Zavisno od sistema vrednosti te osobe i brojnih drugih faktora. Takođe, sama po sebi moć nije ni dobra ni loša. Način na koji je mi koristimo je čini dobrom ili lošom. A na koji način ćemo je koristiti zavisi od našeg  karaktera.

Šta sve može biti izvor moći? Izvori moći mogu biti materijalne i nematerijalne prirode. Izvori moći materijalne prirode su na primer novac,  kapital, resursi, tehnologija, organizacija, oprema, itd. Izvori moći nematerijalne prirode mogu biti:dobra ideja,intetegritet, reputacija, kredibilitet,dobri odnosi i poznanstva,informacije, znanje, iskustvo, veštine, stručnost, kreativnost, volja,autoritet,motivacija i  inspiracija,dobra alternativa,elokventnost,harizma,sugestivnost, energija, entuzijazam i fleksibilnost,podrška drugih   ljudi,samostalnost i nezavisnost,sloboda izbora,samodisciplina,samokontrola,,samosvest i savest,harmonija (odnosno sklad pojedinca sa samim sobom i sa svetom oko njega).

Moć je znati šta želimo.  Moć je biti hrabar.  Moć je biti svoj. Moć je jak karakter. Moć leži u razumevanju i pravilnom rasuđivanju. Moć je u tome kako čovek shvata i doživljava samog sebe. Jedna od najvažnijih moći je saznanje da svojim mislima i verovanjem možemo uticati na promenu u  sopstvenom  životu. To je moć koja definiše izbore koje pravimo u našem životu. Moć ne predstavlja moć nad drugima, već moć nad sobom.

Moć imaju oni koji je najmanje pokazuju. Osoba koja na sve načine pokušava da pokaže da ima moć je najčešće nema jer je moć takođe i nemati potrebu pokazivati je i dokazivati je. Dovoljno je imati je.

Naravno znate sta su prijatelji, koji su pravi a koji ne . Medjutim ako ne mozete da iskontrolisete moc i koristite je na pogresan nacin prijatelji ce jednostavno morati da pobegnu od vas. A onda vi pomislite da je to normalno jer postoji ono " na vrhu mozes biti samo ti" i srecan si zbog svog uspeha i mislis da su prijatelji zlobni i ljubomorni pa ti onda ne trebaju ili nadjes lazne prijatelje. Medjutim, ima i ljubomore i zavisti i sve to, ali to ne umanjuje tvoje pogresno koriscenje moci. Cim vidis da se ljudi udaljavaju od tebe dobro razmisli zasto se to dogadja. Jer. sfinga nije bezveze postavila zagonetku o coveku. I covek ne moze da ostane sam jer je covek drustveno bice i zivi u coporu .Razlika izmedju zveri i coveka je svakako u mogucnosti da pravi izbore i razmislja. I zver ima moc i koristi je da se prehrani ili zaplasi. Ali ako covek postane zver ( mantikora) i pocne da prozdire ljude (prijatelje) misleci da je njegova moc vaznija od svega ostalog cini velio zlo i sebi i drugima.

BUDITE MOCNI, BUDITE USPESNI ALI SACUVAJTE PRAVE PRIJATELJE JER U NJIMA LEZI SNAGA KOJA VAM DAJE MOC DA CINITE DOBRO!

VAZNA DOSTIGNUCA

VAZNA DOSTIGNUCA U MEDICINI I TEHNOLOGIJI ! IZBOR JE BIO TEZAK ,MEDJUTIM BICE VISE OVAKVIH TEKSTOVA OD SADA.
Istraživači Mičigen Stejt univerziteta predstavili su hemijsko jedinjenje i lek koji je u stanju da zaustavi širenje melanoma za čak 90 odsto.Istraživači na Kings koledžu u Londonu uspeli su da stimulišu obnovu matičnih ćelija u zubu, što je metod za koji se veruje da bi mogao značajno da pomogne u borbi protiv Alchajmerove bolesti. Istraživači na Harvardu napravili su "mekanog robota" (eng. soft robot) koji se postavlja kao oklop oko srca pacijenta i pomaže mu da pravilno kuca, što će u mnogome doprineti kvalitetnijem životu ljudi koji imaju srčane mane.Napravljen je 3d štampač koji može da štampa funkcionalnu ljudsku kožu. Naučnici Skrips Risrč Instituta kreirali su prvi polusintetički organizam. U Institutu tvrde da bi otkriće moglo da dovede do kreiranja potpuno novih oblika života, korišćenjem sintetičkog DNA sa bezbrojnim mogućnostima primene u medicini. U isto vreme, istražvači sa Salk Instituta kreirali su prvi embrion čoveka i svinje koji sadrži genetske informacije obe vrste.Predstavljen je Troduskvemin – lek za koji njegovi tvorci tvrde da može da povrati neke funkcije srca nakon srčanog udara, što je do sada bilo nemoguće učiniti.Istraživači Univerziteta u Aberdinu, Škotska, otkrili su da jedna jedina doza leka Troduskvemin može otopiti naslage masti unutar arterija. Pojavio se i Evolocumab lek za koji se istražuje da li i zaista utiče na nivo lošeg holesterola čime dramatično smanjuje mogućnost od srčanog udara. Holandski naučnici su uspeli da kreiraju lek koji kod starih miševa vraća snagu, obnavlja krzno i čak obnavlja funkciju vitalnih organa i to tako što eliminiše stare ćelije u telu. Očekuje se da pokusi na ljudima počnu uskoro.
Naučnici na Univerzitetu Novi Južni Vels tvrde da su pronašli proceduru koja može pomoći obnavljanje DNA ćelija nakon izloženosti radijaciji.Pronađena su dva nova leka – trazodon i dibenzoimetan (DBM) koje bi mogle da zaustave izumiranje ćelija pri svim neurodegenerativnim bolestima mozga.Na Univerzitetu Oksford napravljena je prva veštačka mrežnjača Istraživači sa Harvarda tvrde da šest traka čokolade može smanjiti rizik od fatalnih srčanih problema za četvrtinu.Naučnici Skrips Istraživačkog Instituta objavili su da su pronašli način da strukturno modifikuju vancomicin i tako učine ovaj antibiotik još moćnijim.Istraživači Virje instituta u Amsterdamu identifikovali su sedam gena koji se dovode u vezu sa insomnijom.  Evropsko udruženje kardiologa objavilo je da ljudski rod sada ima vakcinu koja smanjuje holesterol u miševima što bi moglo da bude rešenje za imunizaciju protiv kardiovaskularnih oboljenja.Naučnici su otkrili da matične ćelije moždanog hipotalamusa utiču značajno na starenje ljudskog organizma.
Prva intervencija na genima ljudskog embriona uz pomoć tehnologije CRISP obavljena je u SAD. Uklonjen je gen koji uzrokuje nasledno oboljenje srca.Naučnici sa Napier Instituta u Škotskoj približili su se korak ka pronalasku leka za prehladu.Simulator nerva implantiran pacijentu koji je 15 godina nakon saobraćajne nesreće proveo u dubokoj komi dao je rezultate jer je pacijent počeo da daje prve znake svesti.Naučnici Univerziteta u Montrealu napravili su značajan pomak u borbi protiv rezistencije na antibiotike jer su naučili kako da dizajniraju bolje molekule koji otežavaju plazmidima da se kreću među bakterijama. Istovremeno naučnici Instituta za tehnologiju u Masačusetsu (MTI) otkrili su metor da se efikasnije bore protiv bakterija vrstom antibiotika koji se zove kinolones.Univerzitetska bolnica u Londonu saopštila je da je po prvi put ispravljena genetska greška koja uzrokuje Hantingtonovu bolest i to korišćenjem eksperimentalnog leka IONIS-HTTRx.Britanski doktori po prvi put su uspešno iskoristili novu genetsku terapiju kako bi pomogli pacijentima sa hemofilijom A, bolesti koja dovodi do stalnog krvarenja.
SAD MALO TEHNOLOGIJE:
Istraživači na Institutu za tehnologiju u Masačusetsu (MTI) dizajnirali su novi materijal za koji kompjuterske simulacije kažu da će moći da pravi građevinske materijale koji imaju gustinu od svega pet procenata gustine čelika, ali 10 puta čvršće od čelika.Istraživači Univerziteta u Saseksu, Ujedinjeno Kraljevstvo, objavili su prvo uputstvo za pravljenje kvantnog kompjutera.Kompjuterski gigant IBM najavljuje IBM Q – inicijativu da se napravi prvi komercijalni kvantni kompjuter na svetu. Konstruisan je novi "blue phase liquid chrystal" ekran koji tri puta povećava oštrinu slike na ekranima istovremeno smanjujući potrošnju energije.Istraživači japanskog Nacionalnog instituta za naprednu industrijsku nauku i tehnologiju pokazali su svojeg najnovijeg mikro robota sposobnog da oprašuje cveće.
 U francuskom nuklearnom istraživačkom centru Kadarče gradi se ITER (međunarodni termonuklearni eksperimentalni reaktor). Vredan oko 20 milijardi dolara, ITER je najveći međunarodni naučni projekat današnjice na kojem zajednički sarađuju EU, Kina, Japan, Južna Koreja, Indija, Rusija i SAD. Iako često politički suprotstavljene, ove zemlje ujedinile su se u nameri da stvore “mini Sunce”, odnosno da proizvodnjom energije pomoću fuzije reše energetske probleme na našoj planeti.Na Unverzitetu Kalifornija Berkli predstavljen je uređaj koji proizvodi vodu iz vazduha koristeći sunce kao izvor energije. Čak i u uslovima niske vlažnosti vazduha, uređaj je u mogućnosti da proizvede 2,8 litara vode za 12 sati.Larva Achroia grisella najverovatnije može da biorazgrađuje polietilen, što bi moglo da bude rešenje problema plastičnog otpada na zemlji.Britanska kompanija Tokamak Enerdzi objavljuje da je došla do prve plazme u njenom St40, najnovijem prototipu fuzionog reaktora.Univerzitet Juta u SAD predstavio je novu robo-bušilicu koja smanjuje trajanje različitih operacija koje zahtevaju bušenje lobanje sa dva ipo sata na dva ipo minuta.Guglov kompjuter DeepMInd AlphaGo pobedio je po prvi put u istoriji čoveka u tradicionalnoj kineskoj igrici go. Poražen je Ke Ji, najbolji čovek u ovoj igrici.Otkriće trećeg gravitacionog talasa nazvanog GW170104 dodatno je osnažilo Ajnštajnovu teoriju relativiteta. Rover "Kjuriositi" američke agencije NASA poslao je sa Marsa dokaze o postojanju velikog jezera na ovoj planeti.Japan je objavio da planira da pošalje čoveka na mesec do 2030. godine.Naučnici Univerziteta Stanford objavili su dokaze u prilog teoriji da na zemlji već traje šesti ciklus masovnog izumiranja života, do kojeg je došlo najverovatnij usled delovanja čoveka. Nemački naučnici tvrde da se masa insekata smanjila za poslednjih 25 godina za čak 75% što bi moglo da dovede do kolapsa postojećeg eko sistema. Astronomi potvrđuju sa sa obližnje crvene zvezde patuljka Ross 128 primaju čudne radio signale.Naučnici okupljeni u Američko udruženje hemičara pokazali su kako kiborg bakterije koje su stvorili mogu da vrše efikasniju fotosintezu nego biljke.
- Astronomi okupljeni oko Habla tvrde da imaju prve dokaze postojanja vode na planetama koje kruže oko Trapista-1.Profesor Andrea Morelo predstavlja novi dizajn kvantnih kompjutera nazvan "flip flob kjubit" koji omogućava lakšu integraciju kvantnih kompjutera i običnih elektronskih kola.Studija koju je sproveo Karnegijev Institut za tehnologiju pokazula je da bi vetroparkovi u severnom Atlantiku mogli da tokom zimskih meseci zadovolje sve potrebe čovečanstva za električnom energijom.Puštena je u rad prva 5g mreža za prenos podataka u mobilnoj telefoniji brzine 1Gbps. Objavljena je nova, unapređena verzija CRISP tehnologije za manipulaciju genima.Američka agencija za bezbednost hrane i lekova FDA odobrila je upotrebu prvog leka koji u sebi ima digitalni sistem za praćenje vremena unosa.
- Kalifornijski institut za tehnologiju uspeo je da po prvi put stabilizuje prsten plazme u slobodnim atmosferskim uslovima, van laboratorije.Američka kompanija Karbon Inžinjering predstavila je metod sintetisanja benzina i dizel goriva koristeći ugljendioksid iz vazduha i vodonik iz vode. Metoda je nazvana „Gorivo iz vazduha".
VEROVATNO MNOGO PODATAKA ODJEDNOM, ALI DA LI VERUJETE DA SU OVO DOSTIGNUCA  SAMO OD PROSLE I OVE GODINE I TO SAMO IZABRANA. PA VI SADA VIDITE KOJOM BRZINOM SE MENJA SVET OKO NAS!

UCITELJ KRV MESO

 U IGRI UMESTO UCITELJA KRV- MESO NASLE  SU SE CAK TRI OPCIJE: UCITELJ KOMPJUTER ( UCENJE NA DALJINU), UCITELJ HOLOGRAM  I UCITELJ ROBOT. NEKA DOSTIGNUGA U MEDICI  I TEHNOLOGIJI KOJA MOZDA I NEMAJU VEZE SA UVODOM A MOZDA I IMAJU KAO I UVEK!
I tako stalno se zalimo na skolstvo, deci dosadno, ucitelj krv-meso nije vise u opciji totalno. Deci je dosadan on kao i gradivo koje predaje. Jadnicak nije kriv ali kad moze sve da bude zamenjeno ,hajde  injega da zamenimo. Kao sto je meni nezamisliva zamena papira bilo cime ,nije mi zamisliva ni zamena ucitelja krv-meso, ali nova vremena, nove generacije ne misle tako.
LINK group je tvorac prve srpske platforme za e-Learning – Distance Learning System.  Kako iskustvo potvrđuje, ovakav način usvajanja znanja i veština dao je odlične rezultate i unapredio obrazovanje na mnogo više planova nego što je to uspeo da postigne uobičajeni način školovanja. Zahvaljujući DL platformi za učenje na daljinu, specijalno dizajniranoj od strane vrhunskih stručnjaka, u našim školama je, pored uobičajenog, tradicionalnog načina pohađanja nastave, dostupno i učenje na daljinu, odnosno učenje putem interneta.

Učenje na daljinu podrazumeva izvođenje edukativnog programa elektronskim putem, putem interneta. Zasniva se na korišćenju savremene računarske i komunikacione tehnologije. Podrazumeva postojanje predavanja i vežbi na internetu, CD ili DVD mediju, konsultacije sa predavačima putem interneta, protok elektronske pošte među učesnicima, postojanje foruma, testiranje na internetu, video konferencije i sl. 

Elementi procesa učenja na daljinu su: učesnici u procesu učenja (isporučioci i primaoci obrazovnih sadržaja),obrazovni sadržaji (metodološki usklađeni sa uslovima i ciljevima obrazovanja usmereni ka konkretnim ciljnim grupama korisnika),komunikacija i interakcija (među učesnicima procesa),tehnologija (načini prezentovanja obrazovnih sadržaja i komunikacije učesnika).Predrasude da učenje na daljinu ne daje dovoljno kvalitetne rezultate može da opovrgne svako ko je probao ovakav način učenja. Za učenje na daljinu odlučuju se ambiciozni i vredni ljudi koji ne dozvoljavaju da ih nedostatak vremena ili prostorna ograničenost  ometaju u učenju, a ne oni koji zbog lenjosti žele da umanje svoje obaveze i težinu školovanja. Učenje na daljinu nije osiromašilo plan i program klasičnog načina školovanja, samo je uvelo brojne načine i forme prezentacije nastavnih sadržaja.Povučene i nesigurne osobe u ovakvom načinu školovanja više dolaze do izražaja nego u tradicionalnoj nastavi. Učenje na daljinu daje jednake mogućnosti i hendikepiranim osobama da se potpuno uključe u obrazovne aktivnosti.U prilog značaju učenja putem interneta ide i činjenica da je upotreba multimedijalnih sadržaja veoma korisna u procesu usvajanja znanja, jer pruža mnogo potpunije informacije i ostavlja jači utisak nego odvojeno, omogućava kvalitetnije usvajanje gradiva i dodatno podstiče radoznalost i želju za učenjem, zbog čega je nedavno i nastava na ITHS-u unapređena interaktivnim tablama.

Naši učenici, studenti i polaznici u okviru platforme mogu objektivno i efikasno da provere svoje znanje, tako što imaju mogućnost da, nakon pređene lekcije ili oblasti, urade testove koji precizno pokazuju koliko su zaista naučili. Sistem automatski obračunava procenat, broj poena i ukazuje na greške koje su napravljene.

Potreba savremenog društva da održi korak sa brzim naučnim i tehničkim razvojem dovela je do toga da učenje i obrazovanje ne smeju da budu vremenski i prostorno ograničeni.

Predavači imaju pred sobom monitor visoke rezolucije koji je namešten tako da mogu da upiru prstom u ljude i gledaju ih u oči. To omogućava međusobnu interakciju na predavanjima. U hologramskoj projekciji može se pojaviti više osoba u isto vreme - rekao je Dejvid Lefevr, jedan od tehničkih direktora na koledžu.
Na prezentaciji koja je održana protekle nedelje gostovale su dve gošće iz SAD preko hologramske projekcije.
Londonski kraljevski koledž prvi je u svetu predstavio kako će izgledati predavanja u budućnosti, koja će pred studentima držati hologrami, a ne profesori od krvi i mesa!
Kako je preneo BBC, ovaj koledž želi da prvi uvede predavanja pomoću holograma za sve svoje studente. Međusobno su komunicirale sa dve učesnice panela koje su sedele uživo na bini pred okupljenim studentima. Da bi poslali svoju sliku, predavači moraju da koriste studio u kojem ih snimaju ispred crne pozadine, dok se pritom osvetljavaju sa obe strane. Koledž će koristiti dva studija za snimanje, jedan u Los Anđelesu i drugi u Torontu. Postojaće i prenosna oprema za snimanje predavača i na drugim lokacijama. Kao prednost hologramskih predavanja ističe se to da predavači više neće morati da prevaljuju hiljade kilometara kako bi održali predavanje. Istovremeno, hologram će moći da se prenosi na više predavanja istovremeno. Predavanja se mogu snimiti i emitovati za drugu generaciju studenata. Mane su izostanak interakcije između studenata i predavača,kao i nedostatak diskusije posle predavanja.
Pre nekoliko godina u SAD je pokrenuta eksperimentalna škola nazvana "škola pojedinca" (eng. "school of one"). Cilj je bio da se pokaže u kojoj meri napredna softverska rešenja mogu da transformišu obrazovni sistem.
Ideja je da softver prati razvoj sposobnosti, navike i napredak svakog deteta pojedinačno i "u hodu" kreira plan, program i način izvođenja nastave personalizovan za konkretnog učenika. Još ranije je dokazano da nisu sva deca u istom uzrastu spremna za učenje određenih oblasti, ali i da nekima više odgovara individualni rad, drugima radionice, trećima da sami uče pomoću računara itd. Takoreci cetvrta industrijska revolucija.
Škola pojedinca" koristi informacione tehnologije da bi se potencijal svakog deteta maksimalno iskoristio, a proces sticanja znanja i veština učinio zabavnim.
Nažalost, u praksi je teško organizovati ovakvu vrstu nastave u velikom broju škola jer zahteva mnogo nastavnika i komplikovanu skupu infrastrukturu. U budućnosti bi ovo moglo da se promeni.
Naime, futurolozi koji se na naučnoj osnovi bave predviđanjem razvoja tehnologije u budućnosti predviđaju da bi napredak veštačke inteligencije mogao da dovede do toga da roboti izvode nastavu, najčešće onlajn. To ne znači da će nestati zanimanje nastavnik, naprotiv.
Mudrost, kreativnost i životno iskustvo ljudi u obrazovnom sistemu biće korišćeni za kreiranje planova i programa, definisanje algoritama i programiranje veštačke inteligencije. Procena je da bi do 2030. godine ovakav jedan sistem mogao u potpunosti da zaživi širom sveta.
Koliko god da se eksperti slažu u tome da školski sistem mora biti promenjen, toliko se spore oko toga kako bi neki budući trebalo da izgleda.
 Hajde da dodam jos samo malo tehnologije.Virtuelna i proširena stvarnost već su pronašle svoje mesto u industriji videoigara i taj bi trend trebalo nastaviti i u 2018. Uvođenje modernijeg odnosa između korisnika i tehnološkog uređaja podrazumeva uvođenje 3D projekcija i prepoznavanje pokreta, što će omogućiti još bolje prihvatanje i korišćenje ove tehnologije, ali i pokrenuti pitanje privatnosti i kiberneičke sigurnosti, o čemu takođe treba voditi računa. Iako su roboti prisutni u industriji već godinama, još nisu pronašli svoje mesto u široj primeni. Međutim, poslednjih nekoliko godina povećana je potražnja za "kućnim" robotima, kao i njihovim sofisticiranijim verzijama izrađenim za vojsku i industriju. U 2018. godini moglo bi doći do veće upotrebe robota u medicini, medicinskoj nezi i drugim medicinskim granama.Kada se govori o tehnologiji nemoguće je ne spomenuti kibernetičku sigurnost i veštačku inteligenciju, ali ovog puta to je u kontekstu zajedničke borbe protiv kibernetičkog kriminala. Hakerski napadi i alati postaju sve sofisticiraniji i ljudima je jednostavno potrebna pomoć kako bi mogli da se odbrane. Očekuje se da će ljudi i dalje voditi glavnu reč jer ni veštačka inteligencija nije imuna na hakerske napade, ali bi mogla da pomogne u predviđanju gde će se napadi dogoditi i kako će se zaštititi. Virtuelne valute poput bitcoina i litecoina već su dobro poznate, a stručnjaci vjeruju da bi u 2018. mogle ući i u redovniju upotrebu. Osim što unose novosti na finansijskom tržištu, tehnologije koje se razvijaju u pozadini virtuelnih valuta mogle bi da podstaknu dalji razvoj kibernetičke sigurnosti i skladištenja podataka. Pojaviće se aplikacije koje predviđaju šta želimo, a komunikacija korisnika i uređaja će sve više ličiti na komunikaciju dvoje ljudi uživo. Na primer, mobilni telefoni će praviti sve bolje fotografije, jer će sami predvideti šta i kako želimo da uslikamo. Znatno će se poboljšati uređivanje videa, pa ćemo snimati više "pokretnih slika" umesto statičnih fotografija.
SVIDJAJU MI SE PREDLOZI. MOZDA CAK IMA I DOBRIH STVARI, PROMENA SVAKAKO NAPRETEK. IPAK, UCITELJ NE SME DA NESTANE! TEHNOLOGIJA TOLIKOM BRZINOM NAPREDUJE DA CU MORATI JOS JEDAN TEKST USKORO DA URADIM O OVOJ TEMI KOJU SAM MALO ZAPUSTILA.

 

ONI PRIZNAJU DA LAZU

ONI PRIZNAJU DA PLASIRAJU LAZI, PA IPAK ONI SU MNOGO ISKRENIJI  I ISTINITIJI OD ONIH KOJI TVRDE DA NAM PLASIRAJU ISTINU!
Zanimljiv novinski štand otvoren je na američkom univerzitetu Kolumbija. Na njemu se mogu kupiti novine koja sadrže samo i isključivo "fake news", osnosno lažne vesti. Novine sadrže lažne vesti koje su zaista i bile objavljivane kao prave, a cilj ovog poteza je da upozori javnost na veliki broj pokušaja plasiranja takvih vesti, kao i da pokaže ljudima kako da ih prepoznaju.
Neke od naslovnica donose priče o bivšoj državnoj sekretarki Sjedinjenih Država Hilari Klinton, koja je naredila FBI da dostavi uran Rusima, kao i onu o dečjem vrtiću u kojem su organizovane borbe dece, a koje su bile među najčitanijim vestima u svetu, prenosi N1. Botovi i lažne vesti su različiti, ali međusobno povezani. Provodeći vreme na internetu, ostavljate podatke koje prikupljaju firme. Ako ste kliknuli nekoliko puta, već ste nekome dali svoj identitet. Kompanije prodaju te informacije i tako kasnije nastaju botovi. Zle sile kreiraju lažne identitete na društvenim mrežama kao što su Fejsbuk, Instagram i Tviter. Tim kanalima šire se vesti koje su pravljene na lažnim činjenicama, ističe Rendon.Zato je izuzetno važno da novinari budu profesionalni i etični u izveštavanju, posebno što u redakcije dolaze najrazličitije informacije. Bombastične vesti često mogu biti ili najava neke kataklizme i zaista velike priče ili potpuno pogrešan nagoveštaj da bi se neko doveo u zabludu.
Saniranje štete i popravljanje svega što je plasirano kao lažna vest, kako je napomenuo, traje neuporedivo duže od vremena koje je potrebno da se to plasira.
Utoliko posledice mogu biti razorne. Lažne vesti i njihovo širenje mogu da proizvedu materijalnu i emotivnu štetu ili čak ugroze nečiji život.Informisanje javnosti je korisno, ali samo pod pretpostavkom da onaj ko plasira vest ima savest prema sebi i prema svojoj okolini i da je to što plasira zaista tačno i ispravno.
 U proleće 2016. godine jedna objava sa Fejsbuka se proširila kao požar. „Moja šestogodišnja ćerka Mari je nestala 27.3.2016. i još se ne zna gde je,“ pisalo je u objavi propraćenoj slikom devojčice. U nastavku je pisalo: „Ljudi su mi javljali da su je videli sa dvoje izbegličke dece.“ Ukoliko je primete, čitaoci su zamoljeni da se obrate „majci Berti Hofman“, koja je navodno i napisala ovu objavu. pak, ubrzo se ispostavilo da je u pitanju lažna objava o nestaloj osobi, što je učinjeno sa namerom. To je bio mamac za pretplatu – svima koji su kliknuli na link otvorile bi se pornografske strane i strane koje promovišu igre na sreću. Lažna objava je bila naročito perfidna utoliko što je podstakla mržnju prema izbeglicama. Austrijski portal mimikama.at, koji razotkriva lažne vesti, obelodanio je da je ova objava lažna. Mnogi korisnici Fejsbuka su podelili ovu lažnu objavu bez razmišljanja.
 Ipak, da se lažna vest čak šest puta brže širi od istinite, a da je Balkan podneblje koje je najpodležnije za disperziju istih, imali smo prilike da se uverimo poslednjih dana kada su putem medija i na društvenim mrežama javno iznošene neistine o najskupljem gorivu u Evropi (čiji plasman je doveo do protesta širom zemlje uprkos činjenici da su cene veće na pumpama u čak 26 država), o vodi u Beogradu zatrovanoj metanom, nestalom novinaru Stefanu Cvetkoviću za koga se spekulisalo da je ubijen ili u najmanju ruku povređen. U Srbiji operiše 60-ak stranih obaveštajnih službi sa ciljem da šire subverzivna delovanja, pritiskaju i uznemiravaju javnost.
Popović kaže da su "fake news" nova pojava, ali i da je većina evropskih zemalja već pokrenula razne procedure kako bi borbu protiv lažnih vesti prevela u pravni i institucionalni okvir.
- Siguran sam da i Srbija treba da razmišlja o tome. Ono što se dešavalo prethodnih nedelja, posebno u Beogradu, to je samo proba za neke buduće lažne vesti. Formiranje radne grupe koju bi činili predstavnici vlade, stručnih tela, agencija, civilnog društva, NVO i korišćenje iskustava zemalja kao što su Francuska i Engleska pomoglo bi da uspostavimo taj pravni i institucionalni okvir kako građani ne bi bili izloženi lažnim vestima Morate uvek da imate u vidu da je protok informacija na Facebook-u daleko brži od tradicionalnih medija, a njihov uticaj veći, imajući u vidu da Facebook danas broji par milijardi aktivnih korisnika. Za plasiranje lažnih informacija na društvenim mrežama danas najčešće niko ne odgovara, a što bi se desilo da je reč o novinama ili ozbiljnom portalu. Da su sve društvene mreže pogodne za plasiranje raznih proverenih i neproverenih informacija, govori činjenica da danas svako može otvoriti profil na Facebook-u pod bilo kojim imenom i prezimenom, kao i da je teško ući u trag osobi iza lažnog profila. Zato je važno zaštititi se od sumnjivih profila i grupa, koje plasiraju neistinite i zlonamerne podatke i informisati se isključivo putem kredibilnih i zvaničnih izvora.
 "Ako pretpostavimo da će ikakvog napretka biti, ili se igre više neće razlikovati od stvarnosti, ili će civilizacija propasti. Nema treće opcije. Dakle, najveća je verovatnoća da se već nalazimo u simulaciji, jer inače ne bismo postojali. Meni deluje najverovatnije – govorimo striktno o verovatnoćama – da postoji bezbroj simulacija. Ali možeš ih nazvati i paralelne stvarnosti, organizovane u multiverzum - kaze Ilon Mask moj novi omiljeni lik. Milijarder i tvorac velikih dostignuca. Mislim, šta je u suštini realnost? Mnogo ljudi ne živi u trenutku, svi smo na različitim nivoima sesti, ovde i sada. Zašto bismo mislili da je baš to ono pravo? Ovo je više, ono kao, Matriks – moj omiljeni film, tako je realan. Znači, jesmo u simulaciji.Ja sam skroz ubeđena da jesmo. Zanimljivije mi je da zamišljam da jesmo u simulaciji. Mislim, ako jesmo, iz kakve smo se onda realnosti isključili?Kao, da li hoćemo da se skinemo sa toga?Ako naučimo na koje se dugme gasimo.Verujem da živimo u simuliranoj dimenziji u koju se lako zapada, to je ono kad čovek uđe u rutinu, kao kad radi od 9 do 5, uklopi se u sistem. Znači, ljudska bića imaju moć da projektuju simulacije. Zatvorimo oči, zamislimo ono što želimo, i kad na taj način krenemo za tim, postajemo pasivni i ulazimo u matriks. Zato je jedno 90% sveta simulacija.Mislim, postoje simulacije, ljudi definitivno ulaze i izlaze iz njih. Postoji neki veštački prostor širi od ovog.
NARAVOUCENIJE: DA BI ZNALI KOJE SU INFORMACIJE TACNE A KOJE LAZNE MORAMO PRVO DA UTVRDIMO DA LI ZIVIMO U SIMULACIJI!!!!!

MISTERIOZNA OTKRICA

NAZOVIMO IH URBANIM LEGENDAMA ILI TEORIJAMA ZAVERE ILI PROSTO MISTERIOZNIM OTKRICIMA KOJA MOGU A I NE MORAJU BITI ISTINITA!ATLANTIDA, KIPOVI SA USKRSNJEG OSTRVA I UMANJENI SISARI SA OSTRVA FLORES!
Sve što znamo o ovom legendarnom ostrvu dolazi iz dva čuvena dijaloga koje je napisao Platon, koji piše da je Atlantida postojala 9.000 godina pre njegovog vremena. Ova velika pomorska sila u antičkom svetu, utopijsko carstvo, misteriozno je potonulo jednog dana, navodi on dalje. Ostala je samo legenda o naprednom civilizacijskom društvu, a vekovima kasnije, brojni arheolozi veruju u priču o Atlantidi i tragaju za njenim ostacima. Ideja o tome da je Atlantida zaista postojala i da se ne radi o samo legendi isplivala je na površinu u 19. veku. Pisac Ignjatijus Doneli je 1882.godine u svojoj knjizi “Atlantida, svet pre potopa” ponovo pokrenuo ovu raspravu, pišući o uspesima ovog starog sveta. On navodi da pojedini uspesi stare civilizacije kao što su jezik, metalurgija i poljoprivreda nisu mogli nastati bez oslanjanja na neku prethodnu, napredu civilizaciju jer drevni narodi nisu bili u mogućnosti da se tako brzo i uspešno razvijaju. Pod pretpostavkom da je Atlanski okean bio samo nekoliko stotina metara dubok, Doneli je opisao da je kontitent potopljen pomeranjem voda okeana i na istom mestu gde je Platon tvrdio da se nalazio. Nakon skoro dva veka, ova teorija i dalje ima svoje pristalice.Podstaknuti Donelijevom teorijom, mnogi kasniji pisci su izneli svoje pretpostavke o tome šta se moglo dogoditi s ovim mestom. Jedan od nji je i Čarls Berlic, autor brojnih dela o paranormalnim fenomenima. I on smatra da je Atlantida bila pravi kontinent, ali da se nalazio blizu Bahama, te da je postao jedna od žrtava Bermudskog trougla, regije u kojoj su kasnije misteriozno nestali mnogi brodovi. Pristalice ove teorije ukazuju na fenomen koji liči na veštačke zidove i nalazi se u blizini obale Bimini, iako su naučnici u ovoj oblasti ocenili da su ove strukture prirodne formacije nastale pod uticajem talasa. Još jedna od teorija govori da je Atlantida zapravo verzija onoga što je danas Antarktik. Ova teorija se zasniva na radu Čarlsa Hapguda, čijoj je knjizi “Pomeranje Zemljine kore” iz 1958. godine predgovor napisao Albert Ajnštajn. Prema Hapgudu pre oko 12.000 godina, Zemljina kora je izmestila kontitent koji je danas Antarktik mnogo severnije.Ova teorija pretpostavlja da je sama Atlantida bila izmišljena, ali je priča o sudbini ovog kontinenta inspirisana stvarnim istorijskim događajem – probojem Bosfora do Sredozemnog mora i naknadne poplave Crnog mora. U to vreme (oko 5.600 godina pre nove ere) Crno more je bilo slatkovodno jezero i bilo skoro upola manje nego sada. Poplava je po ovoj teoriji razrušila tu civilizaciju donevši stotine metara morske vode u kratkom vremenskom periodu (verovatno manje od godinu dana). Kada su stanovnici ove regije razbacani, širili su priče o potopu koje su hiljadama godina kasnije došle do Platona u izmenjenoj verziji.Jedna od najnovijh teorija o Atlantidi odnosi se na civilizaciju koja je napredovala na grčkim ostrvima Krit i Tira (sadašnji Santorini) i nazvana je po kralju Minosu. Veruje se da je ovo prva velika civilizacija u Evropi koju su krasile velelepne palate, prvi asfaltirani putevi i da su se ovde nalazili prvi Evropljani koji su koristili pisani jezik. Međutim, na vrhuncu svoje moći Minos je nestao iz istorije na misteriozan način koji je izazvao vrovanje da postoji veza između ove civilizaicije i Platonove Atlantide. Istoričari veruju da je oko 1600.godine pre naše ere masivni zemljotres pogodio vulkansko ostrvo Tir, što je izazvalo erupciju više miliona tona kamena, pepela i gasa. Cunamiji koji su pratili ovu erupciju bili bi dovolji da zbrišu čitave gradove širom regiona, veruju istoričari. Većina istoričara i naučnika je došla do zaključka da je ovo legendarno ostrvo samo deo Platonove fikcije. Po ovoj teoriji, Atlantida je samo vizija jednog idealnog društva, priča o hibrisu gde bogovi kažnjavaju oholost. O ovom ostrvu ne postoje drugi pisani podaci osim Platonovih dijaloga, što navodi na ovakav zaključak. Osim toga, uprkos savremenim dostignućima okeanografije i mapiranja, nikakav trag o potonuloj civilizaciji nije nikada pronađen.Teoretičari zavere su dugo tražili lokaciju mitskog grada, sa pretpostavkama da je možda reč o ostrvima Santoriniju, Siciliji, Malti, Kritu ili Kipru. Međutim, na kanalu Brajt insajt (Bright Insight) na Jutjubu pojavila se nova teorija prema kojoj jedno mesto u afričkoj pustinji Sahari ima veliku sličnost sa poznatim detaljima o Atlantidi koji su pisani hiljadama godinama unazad.
Rišat struktura, poznata kao Oko Sahare, nalazi se u gradu Ouadane u zapadnoj Mauritaniji.laton je u svojim tekstovima naveo da je Atlantida uništena 11.600 godina pre nove ere, što odgovara vremenu teorije "mlađi drijas" koja sugeriše da je udar komete izazvao ledeno doba.
Prema Brajt insajtu, struktura Rišat ima spoljni prečnik kruga od 23,5 km. U Platonovim zapisima, Atlantida je imala 127 stadijuma, što bi danas iznosilo 23,49 km.
Platon je takođe opisao Atlantidu u svojim tekstovima sledećim rečima: "Postojale su alternativne zone mora i kopna koje su se okruživale, postojale su dve zemlje i tri vode.“
Opis je veoma sličan sa izgledom Rišat strukture.
 Lipovo istraživanje objavljeno u časopisu Hidrolodži otkriva da su ostrvljani preživljavali pijući slanu vodu koja se sakupljali uz obalu.
Dva područja istaživanja ukazuju na lokacije slane, ali pitke vode uz obalu.
Iako podzemni izvori vode jesu lošijeg kvaliteta, bili su dovoljni da snabdevaju populaciju. Ono što je zanimljivije je lokacija izvorišta vode i pozicija statua Uskršnjeg ostrva.
Moai glave su bile postavljene na mestima gde je pijaća voda bila dostupna.
Statue, koje dostižu i do 9 metara visine, obrađene su vulkanskim pepelom. Sveukupno, ima ih oko 900. Izgrađene su između 1200. i 1600. godine.
Nakon što su Evropljani stigli na ostrvo 1700. godine one su bile srušene used zemljotresa.
Mislilo se da su simboli religije i političke moći, predstavljajući predake Polinezije. Najveći broj statua je bio lociran na obali ostrva.
Sada kada znamo više o lokaciji vode, i lokacija monumenata daje ogroman smisao - postavljene su na mesta gde je sveža voda odmah dostupna.Što smo više tražili, to smo više videli povezanost. Mesta bez statua nisu imala svežu vodu. Povezanost je postojala i sad je dokazana. Čak i kada smo našli statue u unutrašnjosti ostrva, tu bi pronašli i izvore pijaće vode. To je bilo iznenađujuće", kazao je Lipo.
 U planinskoj pećini na zapadu indonežanskog ostrva Flores, paleontolozi su otkrili minijaturne čovekolike skelete, sa malim mozgom, poput šimpanze. Nazvali su vrstu Homo floresiensis, a veličina njihovih ostataka probudila je znatiželju, naročito nakon otkrića fosila patuljastih slonova.Barem dva puta ljudi i njihovi rođaci, poznati kao hominini, došli na Flores i smanjivali se. A nisu u pitanju čak ni samo ljudi. Slonovi su stizali dvaput, i oba puta vrsta je evoluirala u patuljke.Dr Grinu doneti su ostaci homo floresiensis 2007. godine i on nije uspeo da otkrije definitivni DNK iz njih. Godinama kasnije sa kolegama došao je do dva velika otkrića: ljudi i Neandretalci su se ukrštali, oko jedan procenat DNK živih ne-Afrikanaca poreklom je od izumrlih hominina. Otkrili su i posebnu granu hominina, poznatih kao Denisovci, koji su se takođe ukrštali sa ljudima, a rezultat su današnji ljudi u istočnoj Aziji, Australiji i južnom Pacifiku, koji i dalje nose njihove gene.
Meštani Rampasase nisu niski jer potiču od homo floresiensisa. Zapravo, njihovi preci su viši ljudi, ali u jednom trenutku su se drastično smanjili, a nisu jedini sisari kojima se to dogodilo. Patuljasti slonovi na Floresu sada su izumrli, a bili su visoki do ramena ljudima, no sudeći prema njihovim precima iz jugoistočne Azije bili su pune veličine.
Ljudi su imali pigmejska tela i na drugim ostrvima, nekoliko filipinskih i u Indijskom okeanu, kišnim šumama Adrike, Južne Amerike i drugde. Psi nude zanimljive tragove rešenja misterija tela sisara koji se tako brzo menjaju - promenom samo jednog gena IGF1, od doga do čivava.
Ali, to nije slučaj sa ostrvom Flores. Rampasasani imaju varijante mnogih gena koji smanjuju visinu. Prirodna selekcija favorizovala je stare kombinacije nad novim mutacijama.
- Ovo je u saglasnosti sa našim radom o afričkim pigmejima. Kada postoji selekcija, odgovor je izazvan varijacijama u genima ne samo jednom - objasnio je Rajan Gurenkunst, biolog Univerziteta u Arizoni.
Jedna od vodećih hipoteza evolicije pigmejskog tipa tela je manjak hrane. Manjim telima trebalo je manje kalorija što je bila prednost preživljavanja.
SVE OVE PRICE  DOVODE DO ISTOG ZAKLJUCKA. UVEK IMA VISE ISTINA. ILI ISTINA NIJE SAMO JEDNA A NE MORA  NI DA POSTOJI. KAKO GOD. NA NAMA JE KAO I UVEK DA U NESTO VERUJEMO ILI NE!

Dva područja istaživanja ukazuju na lokacije slane, ali pitke vode uz obalu.Iako podzemni izvori vode jesu lošijeg kvaliteta, bili su dovoljni da snabdevaju populaciju. Ono što je zanimljivije je lokacija izvorišta vode i pozicija statua Uskršnjeg ostrva.

POLIAMORIJA

POLIAMORIJA, POLIGAMIJA, MONOGAMIJA!
Rasprostranjeno je mišljenje o poliamoriji kako se ovde zapravo (ipak) radi o paru u svojevrsnoj otvorenoj vezi, gde oboje partnera imaju i seksualne odnose „sa strane“, tj. prva pogrešna ideja o poliamoriji je ta da postoji „središnji“ par u kojem oba člana blagonaklono gledaju na partnerovu „preljubu“, a druga je ta kako su odnosi u koje oni ulaze izvan te osnovne veze isključivo seksualne prirode. Emocionalna ekskluzivnost pri tom ostaje privilegija „pravog“ partnera.
To nije tako. U poliamornim vezama ne postoji „središnji“ par, one nisu hijerarhijski poređane, nego su decentralizovane poput interneta, i svi koji se nalaze u ovom krugu jednako su vredni kao partneri. Moguće je, naravno, da neko i ovde stupa u odnose koji su samo seksualni, ali to je stvar njegovog izbora, a ne logika takvih odnosa koji mogu biti emotivno angažovani i na svaki drugi način pružati osećaj „punoće“, s više osoba, a ne samo u monogamnom kontekstu. Poliamorija, na srpskom „višeljublje“, znači upravo to - da volimo više ljudi odjednom.
Nakon vekova monogamne tradicije, koja i danas vrlo strogo gleda na otklone od „jedan na jedan“ standarda, mnogim ljudima su poliamorne zajednice jednostavno - previše. O njima monogamisti razmišljaju o zastranjenju koje, ako se već događa, treba da ostane iza zatvorenih vrata i ni na koji ih način nije potrebno javno isticati. Možda bi i vama bilo čudno da se, na primer, nađete na roštilju na koji stižu dva para, jedan tip koji je solo i - poliamorna petorka, u kojoj su u vezi svi sa svima. I onda još kao zajednica tumače sve svoje aktivnosti - „Mi uređujemo tavan“, „mi idemo na more“, „mi smo nabavili psa.“ Ili - Ines, jedna od članica petorke, je trudna.
Kako, s kim - od dvojice ili trojice muškaraca u petorci, ko je otac? Onaj biološki, ili svi? Poliamorne veze ne mogu se promatrati iz svetla monogamije - o tome kako ovakve partnerske grupe funkcionišu ne bi trebalo izvoditi pretpostavke iz vlastitih, nepoliamornih iskustava. Članovi zajednice su oni koji definišu svoje odnose i imaju pravo na vlastiti pogled na ljubav. Ako to odluče da podele sa vama, to bi poverenje bilo lepo poštovati, a ne provocirati. lako njeni koreni sežu u praistoriju, uz mogućnost da je kao oblik odnosa i starija od monogamije, poliamorija još nije predmet opsežnijih naučnih istraživanja. Kao fenomenu, poliamoriji, koja označava emocionalnu vezu u kojoj učestvuje više od dvoje partnera, pristupa se kao obliku takozvane „konsezualne nemonogamije“, dakle nemonogamije za koju svi partneri dobijaju i daju dobrovoljni pristanak.Kad nekog pitamo kako bi se osećao da njegov partner uđe u odnos drugom osobom, odgovor će obično biti: nelagoda, strah, ljutnja, osećaj odbijanja, ljubomora. Osobe u poliamornim vezama nemaju takve reakcije. Za njih poliamorija nije nevera, nego - viševernost. Ističu postojanje tzv. „komperzije“ - zadovoljstva zbog emotivne i seksualne realizacije partnera (i) s drugom osobom, osećaj sličan onom „kao kad ti najbolji prijatelj dobije posao svojih snova“.Etička nemonogamija, širok naziv za razne vrste veza, po svemu sudeći raste u popularnosti. Tokom poslednjih pet godina, korisnici UK interneta reč poliamorija na Guglu traže deset puta češće nego ranije. A sada postoji i dejting aplikacija posvećena alternativnim odnosima.Da li je poliamorija identitet, stil ponašanja, ili nešto treće?" Nekima je želja za višestrukim intimnim vezama bila suštinski deo identiteta; drugima je poliamorija više svestan izbor.
Koncept „ljubomore“ opisan je kao neadekvatan – kod nekih ljudi je to lična nesigurnost, kod drugih vrsta neprijatnosti koja ih uzbuđuje i dokazuje koliko im je stalo do partnera. Većina prisutnih žalila se na ista „mononormativna“ tumačenja njihovih problema u vezi. Često im kažu „pa to je sve zato što si poli!" (Kao da krivimo monogamiju kad god jedan bračni drug prevari drugog?) Koncept saglasnosti bio je centralno pitanje ovogodišnjeg Polideja. Organizatorka Dženi Vilson pričala je o prvoj prepreci na koju se često nailazi: „Britancima je prilično teško da razgovaraju o seksu, čak i sa svojim partnerima.“ Upotrebila je analogiju izbora izbora pice: Za svakog od nas postoje sastojci koji nam se jedu, koji nam se ne jedu ali možemo da ih podnesemo, i sastojci koje izričito ne jedemo. Kad se pravi pica za grupu ljudi, oni moraju biti dovoljno toga zajedničkog da mogu da je podele. „A što više ljudi imaš u grupi, to je teže!“ dodaje jedan od posetilaca. „Treba misliti i o alergijama“, savetuje Vilson.

Na Polideju se oprezno isticalo da poliamorija ipak nije za sve nas. „Treba istražiti kako se različiti ljudi snalaze sa poliamorijom u zavisnosti od svojih identiteta“. Očigledna je bila namera da se stvori atmosfera inkluzije i ljubavi, ali tek je tokom poslednjeg panela na temu LGBTQ+ poliamorije postalo jasno koliko je prisutan ovaj fenomen. „Postoji društvena motivacija po kojoj je monogamija onaj pravi izbor za sve“, priča organizator Markos, „a ljudi koji je izbegavaju navodno ruše temelje funkcionalnog društva.Stav po kom se ljudi moraju sparivati je veoma štetan. Mislim da apsolutno svako – bilo da se jednom dnevno zaljubiš, bilo da voliš samo jednu osobu celog života, ili možda nijednu, ili te čak ni seks ne zanima – svako može da se pozabavi anarhizmom odnosa, čisto na osnovu zdravih i obostrano saglasnih odnosa između ljudi.“


UOPSTE MI NIJE JASNA NI POLIAMORIJA NI POLIGAMIJA. STA CU1 JA SAM ZA MONOGAMNU VEZU. MOJ COVEK JE SAMO MOJ. IMA TU MONOTONIJE I RAZNIH ZACKOLJICA.  JER JEDAN COVEK ZAISTA NE MOZE DA BUDE SVE ONO STO SMO ZELELI. IPAK OVAKVI FAZONI 'OTVORENOSTI' VEZE ZA POLIAMARIJU ILI POLIGAMIJU MENI SU NEPRIHVATLJIVE. A OPET - MOZE SE VOLETI VISE LJUDI OD JEDNOM! PA SAD OPET SVE JE STVAR IZBORA. A STARA DOBRA PRELJUBA OCIGLEDNO IMA NOVO IME!