VOJNA AKADEMIJA NIJE SAMO SERIJA ILI FILM. To je nesto o cemu moze mnogo da se diskutuje .Razmisljala sam o evoluciji vojske u zadnjih 40-tak godina. I evo do kojih zakljucaka sam dosla. Snaga jedne zemlje nije u tehnologiji nego u ljudima .Vojnici su nesto posebno .Naucila sam da ih cenim bez rezerve, cak iako cujem da je neki pojedinac zastranio ,ipak im verujem.Pocnimo od I svetskog rata. Ljudi koji su nas tada branili nisu ni bili vojnici. Oni su bili ljudi koji su branili svoj prag .Nisu imali uniforme ,oruzje, ali su imali srce i u njemu ogroman patriotizam. Drugi svetski rat doneo je nesto strasno. Vojnici su i dalje bili patriote ali se ovaj put umesala politika ,pa su postojale dve vojske,dve uniforme ,dve ideje i oruzje upereno jedni protiv drugih.Ipak patrotizam i jedan covek su nekako napravili najbolji moguci posleratni period. Vojni rok se sluzio dugo ali su ga ljudi rado prihvatali .Desavalo se da se ispracaj u vojsku slavio zajedno sa svadbomA kad se vojnik vrati cekalo ga je dete i dom. Pricali bi o svojim dozivotnim drugovima koje su stekli iz cele bivse Jugoslavije i o vojnickom pasulju i o anegdotama iz kasarne i sa terena i to bi bogami potrajalo.Onda se ta Jugoslavija rasprsila kao mehur od sapuniceLjubav prema Jugoslaviji je prestala i pojavio se lokal patriotizam na osnovama verske i nacionalne podele.Vojnici su se nasli u cudu. Kako uperiti oruzje u druga iz spavaone ili komsiju.Mladi ljudi su taj uzas platili svojim zivotom. Nepotrebno.U majke ali i u oceve uselio se strah,.Poziv u vojsku mogao je da bude i smrt. Radost ispracaja je nestala ,a mnogi su se sklonili ako su imali gde.I nije tada prestao patriotizam nego je prestalo razumevanje i razlozi za ubijanje.Taman se taj bezuman bratoubilacki rat smirio ,a onda je pocelo jos besmislenije bombardovanje. Prvi put sam tada pomislila, sta mogu mladici potpuno nespremni za to.Jer to nije vise bio rat "prsa u prsa" nego podmukli sa neba i uz uptrebu bombi koje donose uzasne bolesti i dugu smrt.Onda su na moju veliki radost 2011 ukinuli obavezno sluzenje vojnog roka.I sada dolazimo do onoga zbog cega ja sve ovo pisem.Iz posta u post konstatujem da se tehnologija munjevito razvija.Pa onda cemu obuka za ratovanje iz blizine. Zar nece pritiskom na neko crveno dugme nestajati cele oblasti.Pa onda zasto bi mi decu slali u kasarne pa da zbog politicke ili nacionalne mrznje krenu opet neki glupi ratovi.A neka strana sila ako resi da nas unisti vredi li pokusavati odbranu od bioloskog,hemijskog,atomskog napada.
Buducnost vidim maglovito kad je vojska u pitanju.Verovatno ce postojati neka kategorija zastite,ali kako ce se zvati i kako i cime ce delovati ne mogu ni da zamislim.
U proslosti da se ne ponavljam ali moram o tome kako je velika cast bila ici u vojsku.Dotle je islo da roditelji nisu hteli da udaju cerku za momka koji nije sluzio vojnio rok.Jer ako ga je vojska odbila mora da njemu nesto fali.Ljudi su bili odusevljeni vojskom pa su mladi vojnici daleko od kuce bili primani od lokalnog stanovnistva kao rod na obavezni nedeljni rucak. A oni najstariji mestani bi sa suzom u oku zbunjenom momku gurali stodinarku u saku.Oba su mi se ujaka tako ozenila. Jedan sa Slovenkom u Ptuju a jedan sa Hrvaticom (Bunjevkom) u Subotici. I na srecu preziveli sva razdvajanja.
Gledajuci ovu seriju Vojna akademija u kojoj vidimo sve prednosti vojnickog zivota i dalje smatram da je vojska jos jedino uporiste realnog zivota u ovoj zemlji. Jedino u sta verujem i cemu se divim.
Buducnost vidim maglovito kad je vojska u pitanju.Verovatno ce postojati neka kategorija zastite,ali kako ce se zvati i kako i cime ce delovati ne mogu ni da zamislim.
U proslosti da se ne ponavljam ali moram o tome kako je velika cast bila ici u vojsku.Dotle je islo da roditelji nisu hteli da udaju cerku za momka koji nije sluzio vojnio rok.Jer ako ga je vojska odbila mora da njemu nesto fali.Ljudi su bili odusevljeni vojskom pa su mladi vojnici daleko od kuce bili primani od lokalnog stanovnistva kao rod na obavezni nedeljni rucak. A oni najstariji mestani bi sa suzom u oku zbunjenom momku gurali stodinarku u saku.Oba su mi se ujaka tako ozenila. Jedan sa Slovenkom u Ptuju a jedan sa Hrvaticom (Bunjevkom) u Subotici. I na srecu preziveli sva razdvajanja.
Gledajuci ovu seriju Vojna akademija u kojoj vidimo sve prednosti vojnickog zivota i dalje smatram da je vojska jos jedino uporiste realnog zivota u ovoj zemlji. Jedino u sta verujem i cemu se divim.
Нема коментара :
Постави коментар