STA URADITI AKO TVOJE DETE POCINI ZLOCIN I ODE U ZATVOR? STA AKO TVOJE DETE IZABERE ZA PARTNERA OSOBU KOJU ZBOG RAZLICITOSTI (BOJA KOZE, VERA, NACIJA...) NIKAKO NE MOZES DA PRIHVATIS?
Do ove teme dosla sam povodom smrti pevaca Sinana Sakica. Recimo on je izabrao da ne prihvati zlocin svog sina ( ubistvo coveka) po cenu da ne ode 12 godina da ga poseti u zatvor. Znaci bukvalno ga se odrekao. Ne postoji opravdanje za ubistvo. To shvatam. Ipak, odluciti da ne vidjas svoje dete i da ne budes ni u kakvom kontaktu sa njim izuzetno je tesko. Mozda je sad vec pokojni Sinan to najvise uradio zbog toga sto je javna licnost i sto bi mu mnogi zamerili sto posecuje sina jer bi time kao pokazao da opravdava njegov postupak. Medjutim i sam Sinan je pocinio ubistvo za koje je bio sedam godina u zatvoru!Kako onda nije mogao da shvati svog sina?Jer deca se ugledaju na roditelje ,na koga drugo? Bar tako bi trebalo da bude!!! A mozda se zaista nesto u njemu slomilo. Covek koji je svaku pesmu otpevao sa nevidjenom emocijom koja nam je terala suze na oci ,svaki put je kada je pevao Sine moj plakao na bini! Strasno! Da ne budem sad pogresno shvacena. Naravno da bi itekako osecala krivicu sto je moje dete ucinilo bilo koji zlocin ( od, kradja i prevara, do ubistva) i da bi me bilo sramota da pogledam ljudima oko sebe u oci ( sto je i sinan govorio), ali bi mi moje majcinsko srce prepuklo ako ne bih vidjala svoje dete.Da, znam kako ovo zvuci, ali ko nije roditelj ne moze da shvati kolicinu ljubavi koju oni poseduju za dete. O majkama i da ne pricam. Zato, moje razmisljanje ide u tom pravcu da ne zelim da se to ikome dogodi. To je zaista uzasno. Da dete koje rodis i vaspitavas ucini stvari koje su kaznjive zakonom i krse sve moralne principime sigurno je trauma i za roditelja i za dete. Pitala bih se sve vreme kako je mom detetu u zatvoru i nadala bih se da se iskreno pokajalo za to sto je ucinilo. I morala bih da budem u kontaktu sa njim ,pa makar me moja okolina i osudjivala zbog toga.
Nikako nije ista stvar zlocin i ljubav. Nozda je samo ista kazna. Odbacivanje porodice zbog izbora partnera. Ne znam, vaspitavana sam tako da se ljudi dele samo na dobre i lose nikako ne prema boji koze ili veri, politici, bogatstvu, izgledu ( mislim na hendikepirane osobe) ,po bilo cemu. Svakako svako voli da mu dete bude sa partnerom iste vere i obicaja najvise da bi se oni razumelai, a onda naravno da ih prihvati i porodica i prijatelji. Premostiti razlike koje su evidentne u vaspitanju i obicajima moze ljubav ali ne i okolina. Svima ostalima je to potpuno sokantno - vidi ona je sa crncem ili vec kim i obrnuto. Porodica i prijatelji u toj osobi ne vide nista drugo nego nekog crnca, Njihovo dete u toj osobi vidi ljubav svog zivota i svoj zivot sa njim. I da li je sada normalno kad je vec doslo do toga da stavimo predrasude iznad nase ljubavi prema detetu? Naravno da ne. Ako je njemu dobro sta nas briga sta ce pricati komsije.
NIKAD NE TREBA OSTAVITI SVOJE DETE "NA CEDILU". STA GOD SE DOGODILO. ZLOCIN, LJUBAV ILI VEC STA. MENI CAK I OVAJ UZAS ODLASKA NASE DECE U INOSTRANSTVO TESKO PADA . NE MOGU DA DISEM AKO NE VIDIM ILI NE CUJEM SVOJU DECU SVAKI DAN. MADA TRENUTNO MI JE JEDNO DETE NA PUTU DA ODE DALEKO U SVAKOM SMISLU . UZ SVOJU DECU STOJIM UVEK JER ONI SU DEO MENE I SVE STO ONI RADE MORAM DA PRIHVATIM KAO SVOJE. I DA IH PODRZIM STO UVEK I RADIM!
VECNA SLAVA SINANE!!!
Do ove teme dosla sam povodom smrti pevaca Sinana Sakica. Recimo on je izabrao da ne prihvati zlocin svog sina ( ubistvo coveka) po cenu da ne ode 12 godina da ga poseti u zatvor. Znaci bukvalno ga se odrekao. Ne postoji opravdanje za ubistvo. To shvatam. Ipak, odluciti da ne vidjas svoje dete i da ne budes ni u kakvom kontaktu sa njim izuzetno je tesko. Mozda je sad vec pokojni Sinan to najvise uradio zbog toga sto je javna licnost i sto bi mu mnogi zamerili sto posecuje sina jer bi time kao pokazao da opravdava njegov postupak. Medjutim i sam Sinan je pocinio ubistvo za koje je bio sedam godina u zatvoru!Kako onda nije mogao da shvati svog sina?Jer deca se ugledaju na roditelje ,na koga drugo? Bar tako bi trebalo da bude!!! A mozda se zaista nesto u njemu slomilo. Covek koji je svaku pesmu otpevao sa nevidjenom emocijom koja nam je terala suze na oci ,svaki put je kada je pevao Sine moj plakao na bini! Strasno! Da ne budem sad pogresno shvacena. Naravno da bi itekako osecala krivicu sto je moje dete ucinilo bilo koji zlocin ( od, kradja i prevara, do ubistva) i da bi me bilo sramota da pogledam ljudima oko sebe u oci ( sto je i sinan govorio), ali bi mi moje majcinsko srce prepuklo ako ne bih vidjala svoje dete.Da, znam kako ovo zvuci, ali ko nije roditelj ne moze da shvati kolicinu ljubavi koju oni poseduju za dete. O majkama i da ne pricam. Zato, moje razmisljanje ide u tom pravcu da ne zelim da se to ikome dogodi. To je zaista uzasno. Da dete koje rodis i vaspitavas ucini stvari koje su kaznjive zakonom i krse sve moralne principime sigurno je trauma i za roditelja i za dete. Pitala bih se sve vreme kako je mom detetu u zatvoru i nadala bih se da se iskreno pokajalo za to sto je ucinilo. I morala bih da budem u kontaktu sa njim ,pa makar me moja okolina i osudjivala zbog toga.
Nikako nije ista stvar zlocin i ljubav. Nozda je samo ista kazna. Odbacivanje porodice zbog izbora partnera. Ne znam, vaspitavana sam tako da se ljudi dele samo na dobre i lose nikako ne prema boji koze ili veri, politici, bogatstvu, izgledu ( mislim na hendikepirane osobe) ,po bilo cemu. Svakako svako voli da mu dete bude sa partnerom iste vere i obicaja najvise da bi se oni razumelai, a onda naravno da ih prihvati i porodica i prijatelji. Premostiti razlike koje su evidentne u vaspitanju i obicajima moze ljubav ali ne i okolina. Svima ostalima je to potpuno sokantno - vidi ona je sa crncem ili vec kim i obrnuto. Porodica i prijatelji u toj osobi ne vide nista drugo nego nekog crnca, Njihovo dete u toj osobi vidi ljubav svog zivota i svoj zivot sa njim. I da li je sada normalno kad je vec doslo do toga da stavimo predrasude iznad nase ljubavi prema detetu? Naravno da ne. Ako je njemu dobro sta nas briga sta ce pricati komsije.
NIKAD NE TREBA OSTAVITI SVOJE DETE "NA CEDILU". STA GOD SE DOGODILO. ZLOCIN, LJUBAV ILI VEC STA. MENI CAK I OVAJ UZAS ODLASKA NASE DECE U INOSTRANSTVO TESKO PADA . NE MOGU DA DISEM AKO NE VIDIM ILI NE CUJEM SVOJU DECU SVAKI DAN. MADA TRENUTNO MI JE JEDNO DETE NA PUTU DA ODE DALEKO U SVAKOM SMISLU . UZ SVOJU DECU STOJIM UVEK JER ONI SU DEO MENE I SVE STO ONI RADE MORAM DA PRIHVATIM KAO SVOJE. I DA IH PODRZIM STO UVEK I RADIM!
VECNA SLAVA SINANE!!!
Нема коментара :
Постави коментар