I MALI ZELENI ZELE HRANU SA ZEMLJE

VANZEMALJCI CE OD NAS PRAVITI KONZERVE - FILM "POSEBAN TRETMAN". MI CEMO SA MESECA UVOZITI RUDU - VEST U NOVINAMA! PUT U SVEMIR STVARA PROMENE NA MOZGU- PRE ILI POSLE RUDE I KONZERVI?
Evropska svemirska agencija (ESA) planira da počne sa iskopavanjem ruda na Mesecu do 2025. godine. ESA je zato potpisala ugovor s proizvođačem raketa Ariane, koji bi trebalo da obuči i pripremi misiju za vađenje regolita, Mesečevog kamena. Mesecev kamen se nalazi na Zemlji i odavno se koristi.Regolit (grčki: „stena prekrivač") je rastresiti sloj heterogenog materijala koji prekriva čvrstu stenu. Regolit je prisutan na Zemlji, Mesecu, nekim asteroidima, i drugim planetama.
Regolit prekriva celu Mesečevu površinu do dubine od najmanje tri i po metra i mogao bi da se preradi kako bi se dobio kiseonik, voda i potrebno gorivo.
Mnoge svemirske agencije veruju da je iskopavanje ruda na Mesecu ključno za uspostavljanje stalnih lunarnih baza ili kolonija.Upotreba svemirskih resursa može biti ključ održivog lunarnog istraživanja i ova studija je deo sveobuhvatnog plana ESA-e da Evropu učini partnerom u tom istraživanju . ArianeGroup, evropski konzorcijum za svemirska istraživanja i razvoj raketa, objavio je da u misiju neće biti uključeno slanje ljudi na Mesec, nego robotske opreme.
U lečenju kristalima, Mesečev kamen se koristi da bi smirio odgovore na stres i da bi osoba mogla da izbegne preteranu reakciju u nepredviđenim životnim okolnostima. On donosi nadu, pojačava ženstvenu energiju, osetljivost, intuiciju i psihičke sposobnosti onoga koji ga nosi. Takođe se kaže da donosi jaku energiju izobilja u život.
To je kamen koji štiti, naročito tokom porođaja, trudnoće i putovanja po moru, okeanu. On smiruje, odbacuje sve vrste emocionalnog stresa. Njegov uticaj je povezan sa ljubavlju, tačnije sa svim vrstama ljubavi.
U fizičkom smislu, Mesečev kamen može pomoći kod problema sa hipofizom, digestivnim sistemom, gojaznošću, zadržavanjem tečnosti, hormonskim ženskim problemima. Svakako, ovde treba imati na umu da je lekovitost kristala više povezana sa spiritualnom podrškom, nego sa tradicionalnim načinom lečenja zdravstvenih problema.
Mesečev kamen mnogi zovu i ženski kamen zbog povezanosti mesečevih ciklusa sa ženskim hormonskim i reproduktivnim sistemom. Zapravo, Mesečev kamen poštuje božansku stranu svake žene. On pomaže ženama, ali i muškarcima da se dobro snalaze sa svojom nežnijom, ženstvenijom ili jin stranom duše.
Skeniranje mozga astronauta pre i posle leta u svemir, otkrilo je promene koje su tipično povezane sa dugoročnim procesima kao što je starenje, uključujući pogoršanje u područjima koja su odgovorna za kretanje i obradu senzornih informacija.
Rezultati, međutim, takođe ukazuju na to da se mozak astronauta može prilagoditi ovim promenama tokom vremena. Znamo da se tečnost u organizumu u svemiru pomera ka glavi. Kada vidite fotografije i video snimke astronauta, njihova lica često izgledaju natečeno, jer gravitacija ne vuče tečnosti nazad u telo.Ovi efekti gravitacije se ne održavaju samo na površini. Prema novoj studiji, svemirski let direktno utiče na belu materiju mozga u regionima koji kontrolišu kretanje i procesiraju senzorne informacije.
Na sreću, naučnici se slažu da bi ovakvo stanje moglo da se povuče nekoliko nedelja po povratku na Zemlju. Ipak, neke promene mogu da traju i mesecima. Da bi dalje pratili ove poremećaje, tim lekara će nastaviti da skenira mozak astronauta i do 6 meseci po povratku iz svemira.
Rezultati ovog istraživanja nisu važni samo za naučnike i astronaute već i za buduće turiste u svemir, naročito s obzirom da su neaktivni stilovi života postali uobičajeni.
"Po povratku na Zemlju, astronautovo telo ne šalje onoliko senzornih inputa u mozak" napominju istraživači.Svi imamo više i manje sedeći način života, primećuje profesorka, ali kaže da to nije isto što i efekti na udove u svemiru."Ali, ako ležimo i ne koristimo svoja tela, da li bi to moglo da utiče i na puteve bele materije u mozgu? To je još jedan Još jedan razlog više da imamo aktivniji način života" zaključila je ona. 
Sta moze iz svega ovoga da se zakljuci? Vanzemaljci dolaze oduvek na Zemlju jer su je oni i naselili.Za njih smo mesto za nabavku hrane, ali i  ispitivanje celokupnog nacina zivota ljudi. Samo je pitanje dana kada ce nas pretvoriti u konzerve, jer od nas malo toga mogu da nauce. Suprotno misljenju da mi treba da idemo na Mesec ( na kome je nama najbliza Svemirska stanica naseljena vanzemaljcima) da bi uzimali od njih rude, treba da se fokusiramo na iskopavanje rude i ostalih resursa sa kopna i mora i okeana.
Sto se tice promena na mozgu - one se svakako ne nalaze samo na astronautima, nego i na ostalim putnicima kroz vreme, posetiocima iz ostalih Univerzuma i slicno. Da nije tako mnoga znanja ne bi ni postojala. Da hoce vanzemaljci bi odavno uspostavili komunikaciju i  medjuplanetarni saobracaj.
ZAKLJUCAK. VRLO JE MOGUCE PRE PONOVNOG ILI PRVOG PUTA NA MESEC DA BUDE INVAZIJA  NA ZEMLJU JER SU MOZDA I MALI ZELENI POTROSILI SVOJE RESURSE PA VAPE ZA HRANOM. I TO STO PRE DOK SE NE UNISTIMO GMO PROIZVODIMA I POSTANEMO NEUKUSNI ILI CAK OTROVNI! MESECEVOG KAMENA KAZE VIKIPEDIJA  IMA NA ZEMLJI, ZASTO ONDA ICI UOPSTE NA MESEC. A STO SE TICE MOZGA KOJI SMO ISPITALI JEDVA 10% NE TREBA MNOGO BRINUTI. SVAKODNEVNO GA TRENIRAMO, VISE NEGO OSTALE DELOVE TELA, TE MOZE MNOGO I DA PODNESE1 OPUSTENO!

 

Znamo da se tečnost u organizumu u svemiru pomera ka glavi. Kada vidite fotografije i video snimke astronauta, njihova lica često izgledaju natečeno, jer gravitacija ne vuče tečnosti nazad u telo", rekla je Rejčel Sajdler, rekla je profesorka sa Univerziteta Florida.

ZASTO MORAMO DA JEDEMO?

ZASTO MORAMO DA JEDEMO? PA U NEDELJU SE ZAVRSAVA DEO GODINE KAD PRAZNIKA I SLAVA IMA U IZOBILJU. NABACILI SMO NEKI KILOGRAM, POCINJE DA NAM RADI KAJANJE ZBOG PREKOMERNOG UZIMANJA HRANE I POCINJEMO SA DIJETAMA ( JEDNA OD OMILJENIH SA LISTA ZELJA SVAKE NOVE GODINE). NARAVNO BRZO ODUSTAJEMO OD DIJETE,ALI PITANJE OSTAJE ZASTO,ZASTO SMO MORALI DA JEDEMO, ZASTO UOPSTE MORAMO DA JEDEMO?
Hrana mora biti transformisana da bi organizam mogao iskoristiti njene hranjive supstance. Varenjem se ostvaruje taj proces transformacije, koji pocinje u ustima i dovodi do fizickih i hemijskih promena strukture hrane.
Cilj varenja je razlaganje osnovnih hranljivih sastojaka ( ugljenih hidrata, masti i proteina) u prostije hemijske supstance, koje putem krvotoka hrane celije u organizmu.
a) svi ugljeni hidrati se pretvaraju u glukozu
b) Sve masti se pretvaraju u glicerin I u masne kiseline
v) Svi proteini se pretvaraju u aminokiseline. 
Upravo preko sluzokoze tankog creva, posebno u njegovim poslednjim naborima, u krvotok prelaze hranjivi sastojci: glikoza, glicerin, masne kiseline, aminokiseline, vitamini, minerali i voda. Tu se odigrava proces kojim
organizam regulise apsorpciju hranjivih supstanci.
Prilikom rodjenja dete je tesko tri kilograma , do osamnaeste godine ono ce se razviti i bice tesko 60 kilograma. Vecim delom povecanje tezine nastaje upravo uzimanjem hrane. Minerali koji obrazuju skelet (kalcijum i fosfor ) i aminokiseline koje proizilaze iz proteina predstavljaju hranjive sastojke koji najvise doprinose razvoju tela ,
jer cine osnovnu strukturu organizma. Osim rastenja koje traje samo
18 do 20 godina, postoji stalni proces obnove i zamene odredjenih
organskih tkiva: koze, kose, noktiju. Sluzokoza koja oblaze unutrasnjost supljih organa takodje je u procesu neprekidne obnove. Sluzokoza zeluca obnavlja se svaka 3 do 4 dana, sluzokoza materice se u proseku obnavlja svakih 28 dana. Crvena krvna zrnca obnavljaju se svaka 3 meseca.
Neophodni materijal za tu neprekidnu obnovu delova naseg organizma uzimaju se iz namirnica koje upotrebljavamo svakog dana u ishrani, a posebno iz minerala i proteina.
Svim vitalnim procesima potrebna je energija. Zivot je sam po sebi neprekidna potrosnja energije. A hrana je u stvari gorivo koje snabdeva organizam neophodnom zivotnom energijom.
Ovo bi otprilike bio nacni pristup i odgovor zasto moramo da jedemo. 
Da bismo preživeli – svi moramo jesti, no ne jedemo samo onda kad nam je to neophodno. Ponekad jedemo zato što smo gladni, a ponekad uzimamo ili odbijamo hranu i zato što se osjećamo tužnima, razočaranima ili nesretnima. Tada nastaju problemi.Poremećaj u prehrani često je povezan s našim osjećajima. Istraživanja su pokazala da je poremećaj u prehrani u direktnoj vezi sa osjećajem mržnje prema vlastitom tijelu i nedostatka samopouzdanja. Neki ljudi vjeruju da će uzimanjem previše ili premalo hrane riješiti nagomilane probleme i brige, time što će nesređene osjećaje usmjeriti ka svom izgledu. Takve su osobe u pravilu vrlo šutljive, sklone sitnim lažima i izbjegavanju svih situacija koje uključuju uzimanje hrane. Dobar dio nastoji u svemu biti savršen, npr. u školi ili na poslu, ali unatoč izvrsnim rezultatima o sebi ima nisko mišljenje. Utjehu pokušavaju pronaći u hrani, no konačni ishod takvih pokušaja često rezultira opasnim poremećajem u prehrani. U posljednje su vrijeme takvi poremećaji u velikom porastu. Jako su opasni za zdravlje pa ih treba liječiti prije nego što izmaknu kontroli.Svi mi ponekad pojedemo previše, no osobe koje to rade svakog dana boluju od poremećaja nazvanog kompulzivno prejedanje. Oni poput bulimičara unose u svoj organizam velike količine hrane, no pritom ne izazivaju namjerno povraćanje.

Na taj način postaju presiti što itekako utječe na njihovo zdravlje. Takvi ljudi nemaju kontrolu nad količinom hrane koju pojedu, a često i ne gledaju što jedu. Bitno je napomenuti da se jednokratno prejedanje nikako ne smije pomiješati s kompulzivnim prejedanjem jer svima je ponekad teško reći: “Dosta mi je keksa!” ili “Par bombona mi je dovoljno!”.

Zabrinuti se treba onda kada nas u pražnjenju hladnjaka nitko ne može zaustaviti. Oboljeli od ovog poremećaja u prehrani također moraju potražiti stručnu pomoć jer ovakva stanja ne mogu riješiti sami. Potpuna suprotnost od anoreksije i bulunije o kojima sam vec pisala.

Moramo razgraničiti sami sa sobom, da li jedemo da bismo nahranili svoje telo ili svoje osećaje? Često hranimo oboje. Trebalo bi da jedemo da bismo organizmu obezbedili potrebno gorivo, ali nekada određenu hranu jedemo jer smo srećni, tužni ili nam je dosadno. Generalno, ako jedemo, a ne osećamo fizičku glad, radi se o emocionalnom prejedanju. Da bismo mogli da izbegnemo emocionalno prejedanje, moramo ga prepoznati: Nagon za hranom iz emocionalnih razloga javlja se naglo, dok fizička glad nastupa postepeno.Čak i kada ste siti, veća je verovatnoća da ćete nastaviti da jedete, ako to radite iz emocionalnih razloga.Ako vam zavija želudac, poješćete bilo šta da ga napunite. Ako osećate želju za tačno određenom hranom kao što su čokalada, sladoled ili čips, velika je verovatnoća da jedete da biste zadovoljili vaše emocije.Kod emocionalnog jela imate osećaj da hranu za kojom žudite morate pojesti odmah, dok kod fizičke gladi nema tog osećaja hitnosti.Ako nakon obroka osećate krivicu, to je emocionalno jelo, ako ste bili fiziči gladni krivice nema

Bitan deo borbe sa anksioznošću i depresijom je živeti u trenutku i biti toga svestan. U životu, kao i u kuvanju, treba imati ravnotežu i razmišljati par koraka unapred, ali i fokusirati se na ono što je ispred nas u datom trenutku.Opšta definicija – ono kako ja gledam na „KUT" (kulinarsku umetničku terapiju) – jeste praksa pripremanja i kuvanja obroka u „terapeutske" svrhe. Terapeutski je veoma širok pojam, u smislu da može da predstavlja tradicionalni osećaj emotivnog isceljenja, ili da bude samo kreativno sredstvo i komplet veština koje mogu da se koriste u svakodnevnom životu. Može da pomogne nekome na ličnom planu, članovi porodice mogu da nauče da bolje komuniciraju, ili neka grupa ljudi može da ojača kao tim, time što će se okupiti i kuvati zajedno.OVO JE FENOMENALNO! A konzumiranje hrane mora biti u drustvu jer covek je vrlo socijalna "zivotinja", pa se shodno s tim navike u ishrani prenose sa jednog na drugog coveka i to podsvesno naravno.

ZIVIMO DA BI JELI ILI JEDEMO DA BI ZIVELI SVAKAKO ZNACI DA MORAMO DA BIRAMO DA LI HRANIMO DUSU ILI TELO. DOBRO HRANA JE POTREBNA ZA OBA , ALI JE NA NAMA DA UTVRDIMO DA LI JE VAZNIJE HRANITI EMOCIJE ILI NASE TELO.

I DA. NEMOJTE DA ZABORAVITE NA ONAJ DEO KADA  VISAK HRANE KOJI NIJE PRERADJEN ZA POTREBE VASEG ORGANIZMA IZLAZI KAO OTPAD. PROSTO RECENO - VI STE ONO STO JEDETE, AKO NE VERUJETE ODNESITE UZORAK VASEG IZMETA KOD DOKTORA I SVE CE VAM BITI JASNO.

GIG EKONOMIJA

'GIG' EKONOMIJA! KAO FRILENSER, A NIJE!  'TEZGARENJE' KOME POREZNICI NE MOGU UCI U TRAG, ALI NEMA POVLASTICA KAO U DRZAVNIM FIRMAMA!
Honorarni (gig- eng) ili "platformski " rad predstavljaju jednu od najnovijih veoma popularnih kretanja na trzistu rada.Smatra se da se ovavrsta rada pojavila usled vece potrebe poslodavaca za fleksibilnoscu,vecom efikasnoscu trzista rada,zelje i radnika za fleksibilnoscu, sto predstavlja vrstu atipicnog rada  po zahtevu sto su omogucile nove tehnologije i onlajn trziste."Gig" ekonomija, ili "ekonomija tezgi" osvaja svet, a pitanje je dana kada će zahvatiti i Srbiju. Iako ovaj način poslovanja donosi brojne prednost, ljudi sa naših prostora, kojima je ideal siguran državni posao, neće ga prihvatiti sa osmehom.
Pojam “gig ekonomije” nije precizan. Ponekad se odnosi na malu grupu zaposlenih u aplikacijama kao što je Uber, ponekad na nešto veću grupu zaposlenih koji rade samostalno, ali i na mnogo veću grupu ljudi koji nisu direktno zaposleni, već rade u nekom nedefinisanom aranžmanu. Možda je najsličnija današnjem funkcionisanju frilensera.
Poenta je da će konvencionalne poslove sa radnim vemenom od devet do pet zameniti moderan sistem u kom radnici iznajmljuju svoje usluge kao nezavisni ugovarači bez garantovane minimalne cene rada, bez uplaćenih poreza i doprinosa, bez obaveznih pauza, plaćenih odmora, osiguranja za slučaj nezaposlenosti, plaćanja prekovremenog rada..
Softverski inženjeri, IT stručnjaci, programeri, veb i grafički dizajneri, ali i analitičari podataka, istraživači tržišta, marketinški stručnjaci, prevodioci, finansijski i pravni savetnici, virtuelne sekretarice i dispečeri, svi oni zarađuju novac preko interneta i sami su svoje gazde. U zavisnosti od vrste posla i marljivosti, može da se zaradi od 500 pa do nekoliko hiljada evra mesečno.
Dragoljub Rajić, konsultant Mreže za poslovnu podršku, objašnjava da u Srbiji nije lako biti ni frilenser, a da je ova "tezga ekonomija" jedan razvijeniji vid ove vrste poslovanja. Kod nas je ta "gig" ekonomija slabo zastupljena i ona trenutno ima jedan drugačiji oblik. Da bi smanjili poreska davanja, IT stručnjaci koji rade za neku firmu otvaraju svoju kao paušalci. To u praksi ima sličnosti, ali je posledica poreskog sistema, a ne oblika organizacije - priča Rajić.
On objašnjava da u megalopolisima ima sve više ljudi koji rade, a da uopšte ne idu u kancelariju.Oni rade od kuće, iz kafića, imaju računar, telefon, automobil... To firmu manje košta, jer ne dolaze na posao. Liči na privatno preduzetništvo, ali baš i nije.  Kod nas ima firmi koje su slično ustrojene, ali se pravi bum tek očekuje.Veliki broj konsultantskih firmi tako posluje. To je posledica angažovanja rada po projektima za koje se ljudi angažuju na godinu, dve, pet. Opadanje broja stalno zaposlenih je posledica industrijalizacije .On objašnjava da će to biti sve češći oblik modernog organizovanja.
Na taj način se štede resursi, a ljudi su zadovoljniji jer nemaju uniformisan način rada i nije im svaki dan isti. Njihov učinak lako može da se proveri, a oni su stimulisaniji. To je jedan viši standard života, jer ako si efikasan, za četiri, pet sati rada možeš sve da završiš, a nema gubljenja vremena u saobraćajnim gužvama.  Poreznici za ove zaposlene i ne znaju, a jedini trag njihove zarade ostaje na bankomatima.
 Primer za ovaj novi model poslovanja je “Uber”, koji iznajmljuje svoje vozače kao nezavisne ugovarače, bez benefita ili drugih tradicionalnih zaštita na poslu, poput garantovanog minimalca. “Uber” je saopštio da je prošlog meseca imao 900.000 vozača u SAD.Podaci pokazuju da bi do 2036. godine 400 miliona ljudi u Kini bi mogli da se bave nezavisnom delatnošću u gig-ekonomiji (procena AlilResearć), 60.000 registrovanih profesionalaca na mreži Ziwork, kineskoj verziji Upwork-a. Dalje, podaci pokazuju da je 70 odsto udeo zaposlenih s punim radnim vremenom koji traže dodatni posao, 50 odsto je indijski udeo u broju frilensera u globalnoj softverskoj industriji (izveštaj PayPal-a), 16 odsto su manji izgledi da Airbnb gosti čija imena zvuče afroamerički budu primljeni nego ljudi istog profila s belačkim imenima (studija Univerziteta Harvard) i sedam odsto čine Uberovi muški vozači koji zarađuju više u odnosu na žene.
Pre samo nekoliko godina pravi je posao značio fiksnu mesečnu platu, s fiksnim radnim vremenom i plaćenim bolovanjem“, rekao je Grin, pa naglasio kako je novi trend – tzv “ekonomija tezgi” (gig economy) sve promenio pa ljudi sada samo mogu izabrati kome će ustupiti svoje vreme, ali i ko će biti njihov poslodavac, kakvo će biti radno vrieme, gde će biti kancelarija… Kako piše Independent, a prenosi Poslovni dnevnik, ”ekonomija tezgi” je ideja da će promene u tehnologiji stalne poslove učiniti zastarelima te da će više ljudi biti samozaposleno. Porast samozaposlenih ljudi poslednjih godina takođe prate i njihovi manji prihodi. Navodeći poslednje analize Svetskog ekonomskog foruma, Štuker je istakao da godišnje nestane 15 odsto poslova, a da u isto vreme u proseku nastane 70 hiljada novih zanimanja. Zbog toga je već sad važno razmišljati o obrazovanju za buduće poslove.
„Istraživanja koja su rađena na primeru Švajcarske, a koja se lako mogu primeniti i na drugim tržištima pokazuju da je 56,3 odsto ljudi starosti od 25 do 39 godina promenilo posao u najmanje poslednje tri godine, čime se može zaključiti da je tradicionalna potreba za stalnim zaposlenjem na jednom radnom mestu zamenjena potrebom za konstantnim učenjem. Ipak, u mnogo poslova koje ćemo obavljati u budućnosti danas ne postoje. Uprkos tome 78,6 odsto svetske populacije mlađe od 30 godina smatra da tehnologija ne uništava, već da kreira mogućnosti za zaposlenje, ali je pitanje jesu li stariji ljudi malo više skeptični kada su u pitanju radne pozicije”, istakao je Štuker koji smatra da svako ko danas traži posao treba što ranije da učvrsti svoje veštine.
Savremeno radno okruženje Jurg Štuker opisuje kao makar delom digitalizovano i često sa fleksibilnim radnim vremenom i zadacima. Takođe, on navodi da će u budućnosti biti sve uobičajenije da ljudi obavljaju više poslova odjednom što će uticati na razvoj takozvane „gig ekonomije” koja podrazumeva da će ljudi sve češće zarađivati kao frilenseri, ali i trgujući putem platformi kao što su „Kupujem-prodajem”, „Uber”, „AirBnb” ili „etsy”.
„Da bi se snašao u takvom radnom okruženju, čovek će morati dodatno da razvije one sposobnosti koje ga čine različitim od mašina. Tu se pre svega misli na mogućnost čoveka da u mnoštvu informacija razlikuje lažne i istinite, što se naziva filtriranjem informacija i sistematskim razmišljanjem. Takođe, svako će morati da radi na razvoju socijalne inteligencije kako bi mogao što efikasnije da radi u timu”, objasnio je Štuker.
Iako je pitanje da li nove tehnologije negativno ili pozitivno utiču na poslove postalo sve češća tema za diskusiju između onih koji danas traže posao i njihovih roditelja, baba i deda, Jurg Štuker smatra da su mladi, ipak, sa pravom optimistični.
„Trenutna tehnološka revolucija ne bi trebalo da postane borba između ljudi i kompjuterskih algoritama, već prilika da čovek spozna svoj potpuni potencijal. Algoritmi su, na primer u prednosti kad govorimo o prepoznavanju slika i tu mogu biti prepoznati i kao pomoć i kao pretnja. Ljudi sa 97,5 posto uspeha prepoznaju isti lik na dve različite fotografije, dok algoritam tačno povezuje 99,7 odsto slika, a kada ga treniramo on to čini i sa 100 odsto uspešnosti. To je možda loša vest za ljude koji rade sigurnosne promene na aerodromima, ali je definitivno dobra za ranu dijagnostiku i tretman medicinskih oboljenja koja se pokazuju na rentgenu”, zaključio je Štuker.
STA MOZEMO DA ZAKLJUCIMO? SVE SE MENJA I UBRZAVA! VELIKO JE PITANJE KAKO CE TO UTICATI NA LJUDSKU VRSTU. ZA MENE JE NEZAMISLIV NOVI NACIN RADA  BEZ ODLAZAKA U FIRMU, DRUZENJA SA KOLEGAMA, PLACENOG TOPLOG OBROKA I GODISNJIH ODMORA ( PRAZNICI, SLOBODNO DANI, BOLOVANJA). DOBRO PREVOZ U BEOGRADU SVE VISE SMARA,ALI OPET NI  STALNO SEDENJE U KUCI NIJE BAS DOBRO!I OVO PITANJE IMA MNOGO I ZA I PROTIV! U KRAJNJEM POKAZACE VREME KAO I SVE DRUGO. MADA SAM ISKRENO SRECNA STO NISAM TEK SAD KRENULA SA RADOM. MNOGO SRECE MILENIJALCIMA - ONI SU U STVARI POTPUNO SPREMNI. NE TREBA SE BRINUTI ZA NJIH!

TA 2020-TA

2020-TA JE VEC SLEDECE GODINE ,A PRVI KOMPJUTERI  (1973.) SU PREDVIDELI NEKE STVARI KOJE CE SE DESITI TE GODINE! PISUCI TEKSTOVE VEC PET GODINA STALNO NAILAZIM NA TU 2020-TU! OBZIROM DA SAM PRVI PUT NA DOMAK BUDUCNOSTI KOJA NIJE ZA 50 ILI 100 GODINA NADAM SE DA CU VIDETI OVO STO CU NAPISATI U OVOM TEKSTU!!!!
Godina 2020. je jedna od glavnih prekretnica koju spominje "World One". Tada bi se, prognozira, radikalno trebalo da sroza kvalitet života. U tom scenariju bi trebao "nestati" veliki broj ljudi. "Oko 2020. uslovi na planeti postaju kritični. Ako ne napravimo ništa oko toga, kvalitet života će pasti na nulu. Zagađenje je takvo da počinje da ubija, populacija pada na razinu ispod one 1900. godine. U toj fazi nemoguće je zaustaviti kraj civiliziranog života kakvog poznajemo", prilagodili su "reči" računara stručnjaci za širu javnost.
Aleksander King, tada vođa "Club of Rome", protumačio je i kako je program najavio da će države-nacije izgubiti svoj suverenitet, a korporacije će vladati svime. "Suverenitet više neće biti apsolutan, konstantno će ga se nagrizati, sve dok ne nestane, čak i u najjačim nacijama". "World One", laički rečeno, svet posmmatra kao jedan sistem.Program proizvodi grafove koji pokazuju šta će se sa planetom događati u budućnosti. Umrežava podatke i varijable o populaciji, kvaliteti života, resursima, zagađenju, BDP-u, energetici... Sledeći linije koje označavaju trendove moguće je iščitati gde svijet ide i koja je iduća kriza koja nas čeka. Odmah su se počeli tražiti protivotrovi za probleme koje će moriti (i more) svet."Club of Rome" najavio je kako će neke nacije, poput SAD-a, morati da smanje apetite za resursima. Nada je kako će, jednog dana, prestiž proizlaziti iz "male i kontrolisane potrošnje", ali tome nismo niti blizu. Trenutno, prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije, devet od deset ljudi udiše veoma zagađeni vazduh i više od sedam miliona smrti godišnje već se sada može pripisati zagađenju."World One" se do sada pokazao zastrašujuće tačnim, vreme će pokazati hoće li tako ostati do kraja.
Robotska baza na Mesecu, automobil koji leti, upravljanje uređajima samo uz pomoć misli zahvaljujući implantu ugrađenom u mozak - SF film ili realnost 2020. godine?
Pogledajte u galeriji šta je to što su PREDVIDELI stručnjaci za nove tehnologije, države i državne agencije, moćne korporacije ,"NEBESKI VOZ U KINI" ( pruga je vec napravljena) Majk Libhold iz Instituta za tehnologije budućnosti ukazuje da je, iako je jasno kakva je komunikaciona mreža potrebna, malo verovatno da ćemo 2020. moći da sednemo i kažemo automobilu gde da nas odveze.
Već sada je globalna bežična infrastruktura nedovoljna za sve potrebe i nerealno je da će uskoro biti razvijena dodatna koja bi umrežila sve automobile u svetu.
Ljudski mozak je najveće neistraženo polje a ideja ukrštanja sirove snage ljudskih misli i elektronike opčinjavala je naučnike i zaljubljenike u naučnu fantastiku decenijama.
Intel je 2009. godine najavio da korisnici računara 2020. godine neće morati da koriste miša i tastaturu već će moći da surfuju vebom i otvaraju dokumenta koristeći moždane talase, a preko čipa ugrađenog u mozak.
Tehnologije izrade monitora i ekrana napreduje ogromnim koracima. Verovatno će 2020. godine u upotrebi još uvek biti antikviteti kao što su LCD ili plazma monitori, ali je izvesno da će sa  proizvodnih traka uglavnom silaziti ultra-tanki OLED monitori, izrađeni na principu tač-skrin tehnologije.
Vanzemaljci dolaze a aparat koji donose sa sobom direktno prevodi vanzemaljski na engleski. Scena iz SF filmova postaje realnost, ako ne za klingorski i druge vanzemaljske, a ono bar za ovozemaljske jezike.
Neće prevoditi same mašine, već će u bazi kojoj će pristupati preko mreže porediti ono izrečeno sa milionima drugih primera. Za raprostarnjene jezike to će omogućiti prevođenje i dijalekata i slengova, dok će za male jezike prevod biti manje savršen, ali ipak razumljiv.
 Virtuelna stvarnost postaje sveprisutna. Konzole za igre već u fabričkim postavkama imaju virtuelne mogućnosti.

Volvo je komercijalizovao automobile koji voze sami. Ni ostali proizvođači automobila nisu daleko.
Do kraja 2020-ih godina, biće stvorena veštačka inteligencija, koja će po složenosti i kapacitetu moći da se poredi sa ljudskim mozgom.
 Tokom 2020-ih nestat će većina bolesti jer će nanoboti koji će se ubrizgavati u tijelo postati pametniji od medicinske tehnologije koja se koristi. Turingov test postat će prolazan, a autoputevima će voziti automobili kojima će upravljati računari, odnosno softver.
Treći svetski rat je već počeo, iako ga još ne zovemo tako. On će zvanično dobiti taj naziv do 2020. godine. Nastaće zatišje u sukobima kada Rusija pomogne Siriji da uništi položaje terorista. Teroristi će se zatim pregrupisati uz pomoć Zapada. Kada se rat proširi na Liban i Jordan, doći će do njegove eskalacije. Nuklearna oružja će biti postavljena na Bliskom istoku, ali i na nekim mestima u Evropi.
U nedostatku žena Kina legalizira brakove među muškarcima.Potpuno automatizirani robot-hirurg službeno započinje rad na operacijama tumora. Stopa izlječenja raste do 20 posto.
Nemački dobavljač tehnologija i usluga Bosch razvio je sustav predviđanja uvjeta na cesti koji automatiziranim vozilima omogućuje instinktivan osjećaj, a uslugu bi uveli 2020. godine.
Bežično punjenje će stići 2019, potpuno redizajnirano 2020.
I da zavrsim predvidjanje onog kompjutera iz 1973-ce. Dakle 2020-te ce biti potpuna depopulacija - stvari ne bas potpuna jer bi mocnici broj ljudi smanjili na najnizu mogucu meru,ali i broj stanovnika 1900-te je bio znacajno manji nego danas. A konacni Smak Sveta bio bi 2040. Sta bi se desavalo tih 20 godina ne znam, ali hajdemo redom, da mi lepo docekamo sledecu godino pa da uporedimo beleske!
NE ZNAM ZASTO SE BAS 2020-TA GODINA TOLIKO SVUGDE SPOMINJE, JER JE LEP BROJ ILI STA? NE VREDI U OVOM POTPUNO TURBULENTNOM VREMENU GDE SVE MOZE DA SE PROMENI U SEKUNDI SPEKULISATI UNAPRED!
STRPLJENJA MALO I VIDECEMO, A MOZDA I NE ZELIMO BAS DA VIDIMO,ALI DESICE SE STA CE SE DESITI I TO SE VEC ODAVNO NE MOZE IZMENITI!

 

"Oko 2020. uslovi na planeti postaju kritični. Ako ne napravimo ništa oko toga, kvalitet života će pasti na nulu. Zagađenje je takvo da počinje da ubija, populacija pada na razinu ispod one 1900. godine. U toj fazi nemoguće je zaustaviti kraj civiliziranog života kakvog poznajemo", prilagodili su "reči" računara stručnjaci za širu javnost.

 

TERAPIJA KONVERZIJE ZA LGBT

TERAPIJA KONVERZIJE ZA LGBT. 36 DRZAVA ZAKONOM DOZVOLJAVA DA SE KONVERZIJA VRSI NA MALOLETNICIMA. DO DANAS PROGRAM JE PROSLO OKO 700.000 AMERIKANACA.  KONVERZIJA LGBT NAJVISE SE VRSI U VELIKOJ BRITANIJI ,ALI IMA JE I U KINI I U MNOGIM ZEMLJAMA SIROM PLANETE!I MOZDA NIJE ZA POREDJENJE ALI NAS SVE LEVORUKE SU TERALI DA PISEMO DESNOM RUKOM!!!!
Konverzivna (reparativna) terapija je postupak koji se primenjuje u cilju pokušaja ispravljanja (konverzije) seksualne orijentacije LGB pacijenata.Ovu vrstu terapije najčešće primenjuju psihijatri i psihoterapeuti, (ponekad udruženi u sopstvena udruženja), kako bi omogućili homoseksualnim osobama promenu seksualne orijentacije, ako LGB osobe to žele. Oni smatraju da homoseksualnost nije oblik fiziološke seksualne orijentacije, već i dalje tvrde da je homoseksualnost mentalni poremećaj. Ovu vrstu terapije zagovaraju i brojne religiozne organizacije i Nacionalna asocijacija za istraživanje i terapiju homoseksualnosti, samostalno a često i udruženo.
Izmenom DSM klasifikacije 1973. u SAD-u je homoseksualnost isključena sa liste mentalnih poremećaja, a isto je učinjeno i u MKB Svetske zdravstvene organizacije čime je uklonjena potreba lečenja homoseksualnosti kao oblika seksualne orijentacije. To potrvrđuje i činjenica da trenutno nema relevantnih naučnih dokaza koji bi ukazivali da bilo koji oblik konverzivne (reparativne) i psihoterapije može delovati na promenu seksualne orijentacije, već je dokazano suprotno, da može da bude i štetena.
U istoriji homoseksualnosti postoje brojni dokazi da su tretmani za promenu seksualne orijentacije, koji su bili uobičajeni u 1960-ih i 1970-ih, bili veoma štetni za one pacijente koji su kroz njih prošli, i u krajnjem ishodu nisu uticali na promenu njihove seksualne orijentacije.
 American Psychological Association, Appropriate Therapeutic Responses to Sexual Orientation) iz (2009). u zaključku radne grupe stoji; ...„da napori za promenu seksualne orijentacije verovatno neće biti uspešni i da podrazumevaju rizik od nastanka štete, suprotno tvrdnjama SOCE praktičara i advokata. Literatura pokazuju da su istopolna seksualna i romantična privlačnost, osećanja i ponašanja normalni i pozitivna su promena ljudske seksualnosti, bez obzira na seksualnu orijentaciju i identitet...radna grupa je zaključila da su stanovništa od kojih prolazi SOCE u odbrani svojih stavova u kojima traže promenu seksualne orijentacije, snažno konzervativna i religiozna. Dakle, primena afirmativnih terapijskih intervencija za one koje traži SOCE, podrazumeva; prihvatanje terapeuta od strane pacijenta, podršku i razumevanje klijenata od strane terapeuta što treba da olakša aktivn život klijenata, i pruži mu socijalnu podršku u traženju daljeg razvoja sopstvenog identiteta, bez nametanja specifične seksualne orijentacije na krajnji ishod identiteta...“ Tamo gde je homoseksualna sklonost pretež
no izraz prirodne dispoziicije nagona, na takve nagone se ne može uticati. Čovek ne može sebi narediti, niti mu bilo ko može nametnuti, ko će mu se svideti, koga će voleti, prema kome će imati seksualni nagon ... On se ne pita, on oseća i pripada! Zato je svaki pokušaj „lečenja“ jednako apsurdan kao i pokušaj promene seksualnih nagona u osoba heteroseksualne orijentacije.
Jednoj kineskoj klinici naloženo je u  da plati nadoknadu gej muškarcu koji je tužio zbog toga što je podvrgnut elektro šokovima kojima je, navodno, trebalo da ga preobraze u heteroseksualca.
Okružni sud u Pekingu naložio je klinici da plati 3.500 juana (560 dolara) kao odštetu Jan Tengu za troškove terapije, rekao je advokat Li Duilong.
Sud je takodje naveo da nema potrebe da se primenjuju elektrošokovi jer homoseksualnost nije bolest koju treba lečiti.
Cijelu priču pokrenula je Rozangela Justino, evangelička vernica koja je ponudila terapiju "konverzije u heteroseksualnost". Iako je takva praksa dosad bila zabranjena, odlukom suca Justino je dobila dozvolu za provođenje "lečenja":
Homoseksualnost je bolest i osećam da me vodi Bog i da mogu pomoći ljudima koji od nje boluju, rekla je Rozangela.
Iako nije poznato koje metode "lečenja" koristi, prijašnje terapije uključivale su čak i elektrošokove, a uglavnom su se temeljile na tretiranju homoseksualnosti kao ovisnosti, poput droge i alkohola.
Brojni lečnici složni su u jednom - nijedna tzv. terapija protiv homoseksualnosti ne daje rezultate.
Sad dosta kontradiktorno homoseksualnost nije bolest, jeste bolest. Doduse mentalnim bolestima su proglasavani mnogi nacini ponasanja ljudi.
Film Boy Erased iz 2018-te kao drama i nekoliko filmova koji su ovoj temi dali malo komicnu notu(???) lepo opisuju osecanja osoba koje vole - podvlacim vole isti pol! Neki kao The Party's beginning imaju tragican kraj (samoubistvo) ili zao mi je sto ne mogu da se setim svih naziva ali uglavnom svi gejevi imaju drugarice koje ih podrzavaju, svi govore o istinskim osecanjima kao i hetero parovi (ne samo  o seksu),zatim u svima je ne priznavanje okoline narocito uze porodice (roditelji poslednji saznaju). Od 25 filmova koje sam gledala  u zadnjih par meseci 26 su o homoseksualcima ili njihovoj konverziji ili osecanjima ili samoubistvima, (ili o tome kako je konverzija bila neuspesna - sem u prvom navedenom filmu?),  da se razumemo ne biram filmove o tome. Naprotiv. Idem redom. Serije od 13 razloga Zasto do Riverdejla i ostalih imaju uvek neki gej par. Pa ako se u 2018-toj toliko govorilo o ovoj temi zasto onda u 21-ovm veku  postoji konverzija koja ide do elektrosokova i do nazivanja homoseksualnosti mentalnom bolescu?!
“Nema nikakvih naučnih, racionalnih niti etičkih razloga da se ljudi koji se identifikuju sa nekim drugim delom spektra ljudske seksualnosti tretiraju drugačije od onih koji se izjašnjavaju kao isključivo heteroseksualni”, navodi BACP.
Terapija “preobraćanja” (konverzije) LGBT osoba uglavnom se povezuje sa evangelsitičkom crkvom u SAD, dok je velika većina britanskih psihoterapeuta i profesionalnih savetnika već duže vreme smatra diskreditovanom.
Prirodno svetlo razuma i istorije religije koje su inspirisale civilizacije do sada  i samo svedocanstvo Hriscanstva pokazuje da je ljudska osoba stvorena od Boga kao musko i zensko - priznajuci da ova dualnost pripada samom temelju prirode. Seksualna raznolika priroda ljudske osobe, deo je njegove konstitucije (DNK) i nije je moguce zameniti slobodnim izborom u korist kulturnih ili socijalnih konstrukcija. Niti svest, niti volja, individualna ili kolektivna ne moze stvoriti ili promeniti ono sto smo mi!!!!
MALTA SA 88% prava gej populacije je prva u Evropi i ona je vec odavno zabranila konverziju LGBT. Istopolni brakovi, usvajanje dece potpuno su izjednaceni sa hetero partnerima.Norveska, Velika Britanija i Nemacka su pri samom vrhu liste ILGA.
Ovih dana je Svetska zdravstvna organizacija  najzad donela dugo ocekivanu odluku da  homoseksualnost i transrodnost ne treba smatrati mentalnim oboljenjima. Ona proizilazi iz 11.verzije Medjunarodne klasifikacije bolesti.Dokument nazvan ICD-11 bice predstavljen SZO u maju 2019. u Zenevi,da bi ga zemlje clanice usvojile ,a stupice na snagu  u januaru 2022. godine. Strucnjaci smatraju da nova klasifikacija smanjiti stigmatizaciju homoseksualnih i transrodnih osoba i doprineti boljem prihvatanju ovih ljudi u drustvu i povecati njihov pristup zdravstvenoj  nezi .Moze se reci da je ovom odlukom u velikoj meri zavrsena sramna istorija patologizovanja, institucionalizovanja, konverzije i sterilizacije transrodnih osoba.
Da li se broj gej populacije toliko povecao ili je tek ovih zadnjih godina postao"vidljiv" zaista ne znam. Moje misljenje je da ako je doslo do  naglog povecanja homoseksualnosti i transrodnosti najveci razlog je smisljena depopulacija. I dalje smatram da je plan nasih stvaralaca ( ko god da je to bio) da postoje muskarac  i zena i da se deca radjaju na najlepsi moguci nacin. S druge strane u okolini pocinju da mi se pojavljuju osobe koje su gej i sa kojima imam vrlo prijateljske odnose. Prvi put u zivotu sam cula "drugu stranu price". I svi ti filmovi... Ne znam zbunjena sa.
IPAK MOJ STAV JE DA KONVERZIJA NE SME DA POSTOJI! SVAKA OSOBA NA SVETU IMA PRAVO DA BUDE ONAKVA KAKVA JE. NA NAMA NIJE DA JE 'ISPRAVLJAMO'. TAKO DA I DALJE IMAMO DVE MOGUCNOSTI - DA PRIHVATIMO SVE VECE POSTOJANJE GEJ POPULACIJE (MOZDA CAK IVESTACKI IZAZVANE) ILI DA IH KAO I DO SADA STIGMATIZUJEMO!

IZDRZI SPISAK

IZDRZI JOS SAMO OVO I JOS SAMO ONO! BICE BOLJE KAD TO PRODJE! I UVEK - IZDRZI! RAZUM ILI OSECAJNOST - DZEJN OSTIN! SPISAK IZDRZI JE BESKONACAN OD BANALNIH SITNICA DO OGROMNIH ZIVOTNIH ODLUKA,ZATO CU JA POKUSATI DA SA MALO LICNIH STAVOVA OBJASNIM DA LI TREBA I  KAD  I KAKO IZDRZATI? PRI TOM TREBA BITI ISKREN PREMA SEBI I DRUGIMA - DA LI JE TO UOPSTE MOGUCE?
Nema drugog puta, no napred. Morate proći kroz sve što vam se dešava, morate biti jaki, morate izdržati, neke situacije se ne mogu zaobići.A onda shvatite da od 72 godine zivota ( mislim da je ovo vec stariji podatak i da je prosecna starost vec negde preko 75) trecinu provede u spavanju (24 godine), i da radi samo jos 14 godina to vec ode cetvrtina zivota. Licna higijena i ciscenje uopste - 7 godina, ishrana 6. Telefonski razgovori 3 godine, jos 2 za TV i oko pet za drustvene mreze i internet uopste, 12 godina ili vise za ucenje. Godina i po za trazenje izgubljenih stvari, 4 godine u saobracaju,6 godina kucni poslovi, 4 godine soping i tako dalje.Sad moze ovo da se upakuje i drugacije svako po svom naravno ali onih godinu i po sto izgubimo trazeci stvari,e to zaista ne smemo da dopustimo. Vreme koje se ubrzalo do krajnjih granica nikako ne smemo da gubimo.
Izdrzi izazovi izgledaju glupo i nepotrebno. Neki verovatno i jesu, ali opet covek mora zaista da ispita sve svoje granice i mogucnosti na ovaj ili onaj nacin.
Mene licno nikada nije utesilo kad mi kazu izdrzi to ce proci. I zato ja to  nikome ne govorim. Cinjenica je da sve prolazi ,ali dok smo u fazi "izdravanja" snagu moramo naci ne u optimizmu kojim nas obasipaju nego u mudrosti. Sta je mudrost  u tom slucaju? Pravo na izbor - jer neke stvari ne treba izdrzati jer nisu uopste trebale da se dese.Da se vratim opet na pusto roditeljstvo. Taj komplikovan odnos u kome izdravaju i podrzavaju jedni druge svi clanovi porodice (roditelji decu  iobrnuto, nuz zenu i obrnuto). Desi se da neko od clanova zastrani -uzecemo ovaj put primer dece (droga, alkohol, promiskuitet, kriminal). Porodica izdrzava do nekog momenta i puca. Ali puca u najgoroj mogucoj kombinaciji. Roditelji okrivljavaju jedno drugo ( cak i kad su pitanju teske psihicke i fizicke bolesti deteta) i umesto zajedno da se bore ( kao sto su ga zajedno inapravili) dolazi do razvoda ,a dete u problemu ostaje sa jednim rodetiljem ili cak zavrsava u nekim ustanovama! Pa uzas! Porodica mora da izdrzi. Medjutim, potpuno suprotno tome nasilje bilo u porodici, na poslu  uskoli NE MORA DA SE IZDRZI!
DZej Ostin je odavno objasnila ogromnu razliku izmedju emocija i razuma. I Istine. Emocija, razum  i istina su nesto sto mora da se izdrzi, ali su cesto u raskoraku. Sto bi prosto rekli srce hoce, ali razum ne dopusta. Istinu znamo ,ali nam je laz draza. Goca Trzan je prva izgovorila rec neizdrz za koju ja zaista nisam ni znala da postoji. Pa onda gledajmo sve te situacije sa izdravanjem i neizdrzom do kojih nas dovode pomenute emocije, razum i istina. Ljubav, najlepse osecanje na svetu i najteze za izdrzavanje! U slucajevima obostranih emocija sve je u redu (bar neko vreme), medjutim kad su emocije s druge strane izostale ili ste uspeli da zavolite nekoga koga nikako ne biste smeli iz bilo kog razloga- izdravanje je nocna mora.Ako ukljucimo razum koji nam stavku po stavku predocava zasto nam je ta ljubav teska za izdravanje mozemo samo da pokusamo da popustimo nasem razumu. Ali ljubav je ludilo, a ne razum i nek nam je bog  u pomoci. Istina ide u kompletu sa neizdrzom. Pojavljuje se i sa razumum pod ruku naravno (istina). I dokle god neizdrz ne natera istinu da  izadje na cistinu sve je u redu jer istina u modernim vremenima nikako nije na ceni. Zato procitajte i moj tekst o cutanju. Izdravanje istine je tesko slazem se , kao i izdrzavanje emocija pa ipak ako su pomenute kategorije zaista realne (istinite) onda se ne  plasite nego izdrzite. U suprotnom cutite!
OVA PRICA O IZDRZI SITUACIJI NAMECE JOS MNOGO PITANJA I ODGOVORA. MOJ SAVET: ZASLUZILI STE DA ZNATE SVE SVOJE GRANICE I MOGUCNOSTI! ZASLUZILI STE MOGUCNOST DA IZABERETE STA TREBA, A STA NIKAKO NE TREBA IZDRZATI!
SASTAVITE SVOJ SPISAK  REALNIH "IZDRZA" I PRIDRZAVAJTE GA SE! A ONAJ DEO O TOME GDE I KAKO PROVODIMO ILI GUBIMO VREME SHVATITE KAO IZAZOV ZA POSTAVLJANJE GRANICA - ZA POCETAK. KAD ODRADITE "SVOJ DAN" KRENITE DALJE!

U obavljanju lične higijene i u čišćenju, prosečna osoba provede i do sedam godina, a za ishranu potroši oko šest godina.
Pet godina je vreme koje čovek provede čekajući, dok uči i studira cele četiri godin


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/na-koje-aktivnosti-u-zivotu-trosimo-najvise-vremena

U obavljanju lične higijene i u čišćenju, prosečna osoba provede i do sedam godina, a za ishranu potroši oko šest godina.
Pet godina je vreme koje čovek provede čekajući, dok uči i studira cele četiri godin


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/na-koje-aktivnosti-u-zivotu-trosimo-najvise-vremena

U obavljanju lične higijene i u čišćenju, prosečna osoba provede i do sedam godina, a za ishranu potroši oko šest godina.
Pet godina je vreme koje čovek provede čekajući, dok uči i studira cele četiri godin


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/na-koje-aktivnosti-u-zivotu-trosimo-najvise-vremena

U obavljanju lične higijene i u čišćenju, prosečna osoba provede i do sedam godina, a za ishranu potroši oko šest godina.
Pet godina je vreme koje čovek provede čekajući, dok uči i studira cele četiri godin


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/na-koje-aktivnosti-u-zivotu-trosimo-najvise-vremena

U obavljanju lične higijene i u čišćenju, prosečna osoba provede i do sedam godina, a za ishranu potroši oko šest godina.
Pet godina je vreme koje čovek provede čekajući, dok uči i studira cele četiri godin


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/na-koje-aktivnosti-u-zivotu-trosimo-najvise-vremena

U obavljanju lične higijene i u čišćenju, prosečna osoba provede i do sedam godina, a za ishranu potroši oko šest godina.
Pet godina je vreme koje čovek provede čekajući, dok uči i studira cele četiri godin


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/na-koje-aktivnosti-u-zivotu-trosimo-najvise-vremena

U obavljanju lične higijene i u čišćenju, prosečna osoba provede i do sedam godina, a za ishranu potroši oko šest godina.
Pet godina je vreme koje čovek provede čekajući, dok uči i studira cele četiri godin


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/na-koje-aktivnosti-u-zivotu-trosimo-najvise-vremena

KAD TE RODITELJ RAZOCARA

KAD TE RODITELJ RAZOCARA MNOGO JE TEZE NEGO KAD DETE RAZOCARA RODITELJA!
Gledajmo to na najlogicniji moguci nacin. Roditelj ima zivotno iskustvo, dete ne (bez obzira na godine) .Roditelj bi morao da zna stari - dete uci! A uci od roditelja naravno. Zato je biti roditelj veoma obavezujuca stvar. Kad odstranimo potrebu da se bude roditelj jer to tako treba i  kad mislimo da je biti roditelj nesto sto se podrazumeva, nesto uobicajeno ,sto vec znamo - u startu pravimo gresku. Biti roditelj je jedna ode najkompleksnijih i najtezih stvari koje covek treba ( a ne mora) da uradi. Uzgred BITI RODITELJ u braku (svejedno da li su osobe istog ili razlicitog pola) ili van njega je nesto sto nece samo da unisti jednu porodicu nego i ostale ljude. Ili da usreci - zavisi od roditelja.Kad vec postanete roditelji kasno je da razmisljate da li ste bas hteli roditeljstvo. I poceli ste sa veseljem, darivanjem i nadama. Roditelji se nadaju da ce deca biti uspesnija od njih ( ima i onih koji bas to ne zele),a deca se nadaju da su im roditelji normalni.Imati roditelje koji "strce" na bilo koji nacin umanjuje sansu detetu da bude normalno.
Roditelj bogatas-koji je do bogatstva stigao legalnim ili ilegalnim putem sve jedno prenosi detetu poruku NOVAC JE MOC. Ili, samo ako imas novac mozes da zivis u ovom drustvu. Sto je na neki nacin tacno na zalost. Dete prima poruku, pocinje da se ponasa bahato jer ima novac (moc) i kupuje drustvo oko sebe. Ishod. Pa,recimo na neki cudan nacin dete ukapira da to sto rade njegovi roditelji nije u redu. Preispituje sustinu ( sto je starije) i pocinje da sudi roditeljima jer su ga razocarali. Suprotno od toga je dete koje prihvata model ja sam bogat mogu sve i krece u kriminal. Roditelji koji su mozda do bogatstva stigli pravim putem razocarani su svojim detetom.
Siromasan roditelj  u startu je razocarao dete ,jer ovo je vreme potrosackog drustva i pada morala  u kome se prave vrednosti ne cene i distancira se od roditelja cineci sve da bude prihvaceno u drustvu. Upada u kriminal cime uzasava svoje roditelje. Neka deca ipak uspevaju da prihvate da siromastvo nije nesto zbog cega manje vredis, ali svakako rade na tome da obezbede sebi "bolji zivot" ( citaj materijalno blagostanje). Ako im uspe zaborave na roditelje,ako ne krive roditelje za svoje ne uspehe sto dovodi do obostranog razocarenja. Mozda jedini fer-plej!
Roditelj i dete odnos je najvazniji ( kao i cela porodica ) u drustvu. Razocarani roditelji irazocarana deca su velika opasnost. Kako je porodica postala mesto u kome nema zajednistva (pisala sam o tome, svoj, mobilni, svoj auto, svoje vreme) celo drustvo se raspada. Kada dodje do razvoda nastaje bukvalno pakao. Moram jos da vam ispricam koliko je tesko deci ciji su se roditelji razveli sad u vreme velikih praznika.
Kako brak u našoj zemlji traje prosečno 13,5 godina i kako se svaki četvrti brak završi razvodom, može se zaključiti da su tokom praznika najnesrećniji ljudi oni iz razorenih porodica. 
Posebna grupa ljudi koji pate tokom praznika su deca razvedenih roditelja. Oni su rastrzani na minimum dve strane, ako isključimo bake i deke. U situaciji su da gledaju vršnjake koji su srećni i ispunjeni jer će biti deo porodičnih okupljanja, a oni više ni nemaju pravu porodicu. U dečjim glavama ova emocija je ravna patnji za nekim koga ste izgubili.U stvarnosti, tokom praznika mnogi ljudi su tužni, pa čak i duboko nesrećni, jer ih sva ta euforija još više podseća na loše trenutke iz života. Ovo se naročito odnosi na ljude koji su nekoga "izgubili".Mnogi naučnici govore da decu razvedenih roditelja treba posebno tretirati, a naročito kada su svečane prilike u pitanju. Tada ih to asocira na činjenicu da više nisu deo važne celine, pa počinju čak i da krive sebe. Tokom praznika, deca čiji su roditelji razdvojeni češće misle o tome kako su mogli da spase brak mame i tate, razmišljaju i da li su odgovorni što njihovi više ne žive zajedno i kako da nađu rešenje da se roditelji pomire. okom praznika, ako dete ostane da slavi doček sa jednim od roditelja, ono smatra da je izdalo onog drugog, a još gore je kada misli da su njega izdali i otac i majka. Ako se obrati pažnja na činjenicu da je 2017. godine 5.117 porodica koje imaju decu rastureno, onda se za pet godina u nekoj učionici može čuti: "Ne slavim Novu godinu, jer sam dete razvedenih roditelja!"Ali deca su po prirodi iskrena i ne mogu toliko da odstupe od onoga što osećaju. Nisu sposobna da se prave da dok su sa jednim roditeljem ne misle na drugog. I zato je prirodno da su razapeti, a kada su takvi, onda su nesrećni, a opet kao takvi se ne uklapaju u praznični duh. I zato je prirodno da deca razvedenih roditelja ne žele da slave Novu godinu, niti bilo koji drugi praznik, jer ih to podseća na "zemljotres" koji su preživeli.
Ukoliko u svojoj blizini imate neko ovakvo dete, nemojte ga osuđivati i pokušavati da ga ispravite, jer ono ništa nije krivo. Ne dozvolite da pored žrtve života bude i vaša žrtva. Umesto ispravljanja ponudite mu prihvatanje. Poklonite mu nešto što nikako ne očekuje za ove praznike - podršku. Recite mu nešto što je zaboravilo, a to je da postoje deca koja nemaju mamu ili tatu, a poneka nikoga. Recite mu da je jedino život ono što treba da se slavi, a da su praznici izmišljeni da bi se ljudi zapravo setili da su živi i da postoje.
TAKO DA AKO MISLITE DA DECA NISU ISPUNILA VASA OCEKIVANJA ONDA SE DOBRO ISKRENO PREISPITAJTE DA LI STE VI ISPUNILI NJIHOVA OCEKIVANJA. NE ODUSTAJTE LAKO NI AKO STE RAZOCARANI RODITELJ NI RAZOCARANO DETE. PROBAJTE DA RAZGOVOROM (MRZIM TU REC ALI MORAM - KONSTRUKTIVNIM) UCINITE SVE STO MOZETE DA PORODICU ZADRZITE NA OKUPU. I DA SAVLADATE RAZLIKE,UOCITE GRESKE, OPROSTITE JEDNI DRUGIMA. SLOZNA PORODICA MOZE SVE. VISE SLOZNIH PORODICA BOLJE DRUSTVO!

MISLIS DA SI FACA

MISLIS DA SI FACA I TA S..NJA! U STVARI VERUJEM DA POSTOJI NAJMANJE 100 DOKAZA ZASTO NISI FACA - TI STO SI UMISLIO DA JESI!
Mislis da si faca ako si doktor,pa se istresas na pacijente jer ti je plata mala. Ti mislis da si faca ako vozis BMW 5. Misliš da si mangup kad maltretiraš ili prebijaš slabijeg od sebe.Nisu face ni Kija ni Karleusa.Nisi faca ako imas veliki broj lajkova ( na bilo cemu).Nije normalno da se sramiš svojih roditelja.Nije normalno da o ljubavi kalkulises, jer ako računaš koliko on tebi, a što ti njemu, u problemu si.Ne, nije normalno da živiš s nekim ko ti se gadi, zbog financijske sigurnosti. Nisi faca ako moras  da budeš ljiga da bi bolje prošao. Niti si faca ako  misliš da si ludak ako sve pošalješ u p..du materinu i odeš u šumu zavijati s vukovima. Fora, pusis cigare, trujes sebe i okolinu i mislis da si faca sto pusis..Ako od prve godine gimnazije kada bi  profesori ulazili na čas i govorili "Dobar dan", odgovaras  sa "Bio do sad."
Starosna dob: 13-14
-Počinje momčenje i izlasci u grad. Obično sa drugovima iz odeljenja. Već posle nekoliko izlazaka odlučiš se da popiješ alkoholno piće. Počinje se sa ne više od 3-4 pića i obično su to bambus ili malo pivo(pils). Pošto nemaš para za više od nekoliko pića, praviš se da si pijan,jer je to cool.
Starosna dob: 14-16
-Izlasci u grad postaju smisao života. Sad već imaš malo više para (daju ti tvoji jer si, bože moj, dobro dete). Više se ne praviš pijan, sad si stvarno razvaljen svaki vikend. Misliš da si faca, jer su te drugovi doneli kući. Probavaju se sva pića, ne bojiš se mešati. Sad si sad već u "formi", mo’š popiti(to je i bio cilj). Počeo si pušiti, ali to je "pi...n dim", za ono što te čeka.
Starosna dob: 16-19
-Postao si iskusan. Ko je lud da pije u kafićima u kojima je piće skupo. Nalazite kafanu, koju nazivate vašom, i tamo se "razbijate" pre grada. Ovo je prelomni trenutak, jer u toj kafani nalaziš nove drugove. Drugove koji su malo stariji, ludji i opasniji, a što je najbitnije "vole piti i budale biti". Pića su pivo(veliko), pelinkovac, špricer i votka. Kad stigneš "u grad" već si razbijen. Još uvek žestinu "gasiš" sokom.
Starosna dob: 19-24
-Piješ češće nego ikad. Živiš odvojeno od roditelja, tako da ni za kafanom nema preke potrebe. Piće se kupuje u diskontima, i organizuju se kućne žurke(čitaj pijanke). Pijan si 3-4 puta nedeljno. Pića su pivo, pelinkovac, rakija, vino(u teterpaku) i vinjak. Žestinu gasiš vodom. Često imaš sex, društvo ti je ogromno i nikad nije dosadno. Obožavaš svoj život.
Starosna dob: 24-34
-Društvo se polako raspada. Žene, devojke i posao. Nalaziš nove drugare "po flaši". Više nije toliko zabavno, ali nema veze. Svejedno je najbitnije da se napiješ(svaki dan). Piju se samo muška pića: pivo, vinjak, rakija i belo vino(špricer). Ne gasiš žestinu, to rade pi....ce.
Javljaju se i zdravstveni problemi. Mrziš svoj život.
Starosna dob: Posle 34.
Znaš da si zavistan od alkohola, ali boli te dupe. Ne možeš da zaspeš, ako nisi pijan.
Dugo je kokain važio za vikend-drogu, odnosno otrov koji bira elita. U većim gradovima Srbije pojavio se sedamdesetih godina, upravo kao droga ovdašnje "elite". Početkom devedesetih, u dnevnom listu Politika zabeležena je i čuvena čitulja povodom smrti Pabla Eskobara, kriminalca, narko-bosa i bandita.Devedesetih u Srbiji, kokain je važio isključivo za drogu tadašnje elite – koju su u to vreme činili estradni, turbo-folk zabavljači, kriminalci i političari. U vreme kada se živelo od tri nemačke marke, retko ko je sebi mogao da priušti luksuz kakav kokain jeste. Danas, dvadesetak godina kasnije, slika u Srbiji je potpuno drugačija i retko kada ćete čuti da korisnici kokaina mogu da se odrede generacijski, klasno, socijalno ili ekonomski. Ukratko, deluje kao da se šmrče svuda – od osamnaestih rođendana pod šatrom, preko svih mogućih klonja, do biznismena u beogradskom noćnom životu i žurki na jahtama, pored bazena (kako već to izgleda na spotovima).Zavisnici kazu da se  i sa kokainom bezi od realnosti (kao i sa heroinom) samo na sasvim drugaciji nacin????
I TAKO U SRBIJI MISLIS DA SI FACA AKO SI KONTRAVERZNI BIZNSMEN(STA GOD TO ZNACILO), AKO SI STARLETA( TAKODJE POJMA NEMAM ZNACENJE), AKO UCESTVUJES U RIJALITIJU, AKO TI LOVA PADA SA NEBA ( BAVIS SE KRIMINALOM), AKO "VISIS" PO TABLOIDIMA,AKO TI ZAVIDE NA LAGODNOM ZIVOTU,AKO PIJES I DROGIRAS SE U SVIM ZIVOTNIM DOBIMA..... MA NE MOZE SE NI SVE NABROJATI.
SVI OSTALI KOJE NISAM SPOMENULA, A MISLE DA SU FACE IAKO NISU  NEK MI OPROSTE STO IH NISAM  "ISPOSTOVALA".
PA DA POCNEMO U NOVOJ GODINI DA SE DELIMO NA STVARNE, REALNE, ZASLUZNE FACE I NA NABEDJENE, SAMOPROZVANE, NEREALNE FACE - DA VIDIMO KO SMO I GDE SMO!

TELOMERI

TELOMERI U BORBI PROTIV BIOLOSKOG SATA! STARENJE JE IPAK MNOGO  VISE OD BIOLOSKE CINJENICE!
Starenje je univerzalan biološki proces i prirodna faza u životnom ciklusu svake jedinke, koja se završava smrću ‒ glasi medicinska definicija starenja, medjutim tako se gubi  smisao života koji se krije negde između.
Izgleda da je naučnica Helen Blau i njen tim, sa Stanford Univerziteta našli rešenje za večni život koji se možda krije u proceduri produženja hromozoma?! Novootkrivena procedura bidozvolila naučnicima da produže telomere, zaštitne kapice na kraju hromozoma koje se skraćuju sa godinama. Telomere štite hromozome od oštećenja dok se ćelije dele i rastu. Međutim, one se s vremenom smanjuju i gube svoju zaštitničku ulogu. Kada do toga dođe, smatra se da je otpočeo proces starenja.“Otkrili smo način kako da produžimo ljudske telomere za čak 1.000 nukleotida, što je omogućilo vraćanje biološkog sata unazad i produžilo životni vek”, izjavila je Helen. Smrt i starenje nisu slučajni procesi raspadanja tkiva i ćelija, već svrsishodan evolutivni proce, koji primorava stare organizme da ustupaju mesto novim generacijama živih bića. Sledeći tu ideju, akademik Skulacev i njegov naučni tim je radio na stvaranju lekova koji mogu usporiti proces starenja u jednom od najvažnijih delova ćelija - njihovih mitohondrija. Pre nekoliko godina, naučnici su otkrili SkQ1 molekul koji može da prodre u mitohondriju i neutrališe agresivne oksidacione molekule, te tako uspori starenje.
De Grej, koji je diplomirao na Univerzitetu u Kembridžu, jedan je od retkih naučnika koji, kako navodi britanski list “Ekspres”, radi na usporavanju procesa starenja, pa čak i njegovom sprečavanju.

“Za mene je starenje oduvek bio najveći problem. Svi misle da je reč o prirodnom i neizbežnom procesu, pa sam stalno morao da objašnjavam da to nije tačno”, kaže on.
On smatra da je ljudsko telo mašina sa pokretnim delovima, poput automobila ili aviona. “Tokom vremena nagomilavaju se oštećenja, što je posledica uobičajene upotrebe.”
Da bi ubrzao sopstvena istraživanja, De Grej je osnovao SENS, istraživački centar u Kaliforniji. Na sajtu instituta se navodi da postoji samo sedam razloga zbog kojih ljudi stare i da na svakom od njih možemo da radimo.

Reč je o različitim vrstama ćelijskih i molekularnih oštećenja, objašnjava De Grej: “Sva ona utiču na to da naš organizam posle 60. godine života postaje slabiji i podložan bolestima”, a taj proces se s godinama ubrzava.
Institut SENS ima za cilj da spreči ili poništi ove procese. “Razvijamo nove lekove i regenerativne terapije koje otklanjaju oštećenja u našem organizmu, obnavljaju, zamenjuju tkiva ili doprinose da ne deluju štetno.”
Biotehnologija je vrelo mladosti, tvrdi Grej, jer ponovo uspostavlja režim normalnog funkcionisanja organizma.
Ovaj naučnik i njegov istraživački centar, koji finansiraju i “Gugl” i “Pejpal”, međutim, imaju i protivnike, budući da pitanja etike i izvodljivosti nisu razjašnjena.Naučnici su otkrili ključnu komponentu procesa starenja, i na putu su da naprave pilulu, koja bi mogla da produži ljudski vek za deceniju.
Molekuli proteina "kinaze 3 glikogen sintaze" (GSK-3) odgovorni su za skraćivanje životnog veka, pokazuje nova studija i predlaže mogućnost produženja života isključivanjem tih proteina.

Eksperimenti sa voćnim mušicama koje takođe poseduju GSK-3 protein, pokazali su upotreba male količine litijuma može da inhibira te proteine i tako produži život insekata za 16 odsto.
Istraživanja rađaju nadu da litijum, ili možda neki slični medikamenti sa manje propratnih efekata, može da se pretvori u pilulu za produžavanje ljudskog života.
Međutim, što je možda još važnije, podaci istraživanja i otkriće ovog proteina mogli da pomognu pri sprečavanju ili usporavanju razvoja bolesti kao što su alchajmerova, dijabetes, parkinsonovo oboljenje i rak.Preparat "metformin" mogao bi da omogući ljudima da žive 110 do 120 godina, odnosno da se ljudi stariji od 70 godina osećaju kao pedesetogodišnjaci, tvrde naučnici.
Procenjuje se da na planeti trenutno živi 900 miliona ljudi starijih od šezdeset godina.Prosečni životni vek u razvijenim zemljama je oko 80 godina. I biće ih sve više jer se životni vek zahvaljujući savremenoj nauci i medicini i dalje produžava. Nije daleko dan kada će ljudi od 65 godina morati da brinu o roditeljima koji imaju 85 godina i njihovim roditeljima koji imaju 105 godina. Zbog toga je neophodan hitan odgovor na problem siromaštva u starosti, na diskriminaciju na osnovu godina i druga kršenja ljudskih prava. Crveni krst Srbije izneo je ovu informaciju, prema  podacima, u 2016. godini populacija stara 65 i više godina činila je 19 odsto ukupnog stanovništva, od kojih je samo 15 odsto bilo zaposleno.
Koža počinje da stari nakon 25. godine, a mišići gube na tonusu i snazi od 30-te godine.Grudi žena počinju da stare s navršenih 35 godina.Kosti gube kvalitet nakon 35, a zubi od 40. godine.Oči počinju da stare s navršenih 40, baš kao i srce.Bubrezi i prostata počinju da stare od 50. godine.Sluh počinje da propada od sredine pedesetih, baš kao i creva.Culo ukusa i mirisa počinje da se gubi od 60. godine.Glas počinje da stari od 65-te, a prepoznaje se po tome što postaje tiši i hrapaviji.
I SAD MOGLA BIH JA JOS TU DA FILOZOFIRAM STA BI BILO KAD BI BILO. DA PRICAM O TOME KAKO JE STARENJE SAMO U "NASOJ GLAVI" I KAKO MOZEMO OSTATI MLADI DUHOM DOKLE GOD TO ZELIMO - JER DUH SMO MI, TELO JE SAMO PAKOVANJE ZA NASU DUSU. I MOGLA BIH OPET DA PONOVIM PO KO ZNA KOJI PUT CEMU DUG ZIVOT, ILI CAK BESMRTNOST? MADA MOJI SU SAZNANJA MALA I USKO GLEDANO U OVOJ CIVILIZACIJI TOLIKA DUGOVECNOST NIJE POTREBNA CAK JE I TERET,ALI... SA NESTANKOM OVE CIVILIZACIJE MOZDA CE BITI POTREBAN TAKO DUG ZIVOT JER CE BITI KVALITETAN. I UZGRED GENERACIJA  'Z' CE MOZDA BITI VEC PRVA DUGOVECNA GENERACIJA!!!!

LISTA ZELJA

DA LI STE POCELI DA OSTVARUJETE LISTU ZELJA - STA CETE SVE URADITI U 2019 -TOJ? NARAVNO PROMENITI ZIVOT IZ KORENA! I NEMOJTE DA VAS ULJULJKA STO JE PROSLO TEK 13 DANA -VREME SE UBRZALO, ZATO OPREZ, DA VAM NE BI I OVA GODINA PROLETELA ,A VI NISTA NISTE UCINILI ZA SEBE.
Kao sto sam u jednom novogodisnjem tekstu rekla promeniti zivot nije kao promeniti prljavu pelenu bebi. Uzmes Novu godinu, bacis Staru i gotovo. Ima tu da se slaka i to koliko. Nije smaranje ta prica o listi zelja kojima bi mogli da promenite svoj zivot na bolje. Jedna od prvih vam je svakako - krecem u teretanu posle doceka Novih Godina ( Prvi  i Trinaesti). Pa imate jos dan dva da to odradite, ako ne, nista do sldeceg pisanja liste zelje  u decembru.
Sad nekom je prioritet ljubav, tako i treba. Naci ljubav svog zivota, ostvariti lepu vezu (mozda i brak). Svakako na tome treba raditi, ne shvatajte olako ljubav. Morate biti spremni na mnogo davanja da bi dobili, na mnogo odricanja i mnogo kompromisa. Ako niste spremni za to, ne krivite ljubav nego sebe!
Posao morate da promenite. Ne mozete vise da izdrzite. Pa i to je u redu. Danas vise niko ne radi na jednom radnom mestu ceo svoj radni vek. Sledite svoje snove ,a li dobro vodite racuna o svojim sposobnostima.
Doterati svoj izgled. Svi pocinjemo sa dijetom prvog u mesecu, za Novu godinu, makar ponedeljkom i znamo kako se to zavrsava. Kao sa teretanom. Mozda ipak odemo do frizera i kupimo neke krpice. Da se koliko toliko osetimo novim, drugacijim ,poboljsanim.
"Želim vam da vas ne boli ono što vas je bolelo, a da vas voli ono što vas nije volelo.
Želim da vam deca budu bolja od vas, da se više vi hvalite njima nego ona vama.
Želim da vas dobro služe noge, da na njima provedete veći deo nove godine, da imate više posla nego vremena.
Želim vam da budete potrebniji drugima nego oni vama.
Da želite i možete više nego što vam treba, a da sve što vam pretekne podelite sa onima koji ne mogu kao vi.
Nemojte uzimati mnogo više nego što dajete. Mislite malo na one kojima će morati da uzmu ono što vama budu dali.
Želim vam da dobijete stan ako baš nemate, ili da umete da se radujete ako ga već imate.
Da vam ono što imate ne bude manje od onoga što nemate.
Želim vam, na kraju, da ova godina ima više sreće sa vama nego prethodna."
Ko bi nas  drugi tako dobro poznavao ako ne Dusko Radovic. I neka vas njegove zelje  vrate na pravi put, na prave vrednosti. Veoma je potrebno znati sta zelis. Jer, zelje se ne ostvaraju kada su u suprotnosti sa nasim potrebama. Ne zeli i ne trazi vise nego sto ti je potrebno. To smo odavno zaboravili. Sve vise trazimo i sve manje dajemo.  I zbog toga nikako nismo srecni. Postali smo bezvoljni, paranoicni, pohlepni, zavidni...
AKO NISTE SASTAVILI SVOJU LISTU ZELJA 31. DECEMBRA, POZURITE JOS MOZETE  NAPRAVITI LISTU  I OD SUTRA JE POCETI ISPUNJAVATI.
OSMISLITE DOBRO SVOJE ZELJE I  U SKLADITE IH SA SVOJIM POTREBAMA!
SRECNO!

CUTANJE JE NESPORZUM

CUTANJE JE NESPORAZUM, EGOIZAM,NESIGURNOST, SAMOCA! A POSLE KAZU CUTANJE JE ZLATO! CUTANJE JE I MOC!U AMERICI POSTOJI MOGUCNOST DA SE BRANIS CUTANJEM (AMANDMAN 5)! REC MOZE DA TE POVREDI VISE OD BILO KOG ORUZJA! DA LI TREBA "RAZBIJATI" TISINU PO SVAKU CENU?
Komunikacija je svakako ono sto nas razlikuje od drugih zivih bica. Mislim na moc govora naravno. Medjutim, nase reci i te kako znaju da budu izrecne kao pretnja, kao uvreda, kao nepuzdane i slicno.Mnogi ljudi imaju potrebu da saopšte najrazličitije utiske, misli, prolazna osećanja... evo zašto treba biti oprezan!
Postoje mnogobrojni trenuci kada nešto izgovorimo u ljutnji i odmah zatim se pokajemo i bude nam krivo što smo povredili dragu osobu. Tada poželimo da vratimo vreme i izbrišemo izgovorene reči. Nažalost, kada se jednom izgovore, reči se ne mogu izbrisati.
Ljutnja je emocija koja se lako pretvara u tugu, povređenost, a često i u nasilje. Ljutnja se uglavnom javlja kada se s nekim ne slažemo u mišljenju iako je to sasvim normalna stvar, s obzirom na to da smo svi različiti i da na svetu i u svemiru ne postoje dve iste osobe.
Izgovorene grube reči mogu povrediti i vas i drugu stranu jako, iako vam to može delovati nebitno i beznačajno, kao što je: "Baš ti ta frizura loše stoji" ... Ovakve situacije možete izbeći jednim zlatnim pravilom: Uvek razmislite pre nego što progovorite!
Reči su jedan od instrumenata na temelju kojih gradimo svet! Duhovno svestan iskaz ima ogromnu duhovnu snagu.
Zvuk izgovorene reči može promeniti stvar kao i sama svest o njima.Setite se: šta se događa s vašim licem i telom kada izgovorite nešto lepo? A kada se ljutite? Kako se osećate kada vam se obraća neko ko se ljuti na vas ili vas vređa ili kada nešto od vas očekuje? Često čujete: "Kada mi je to rekao, kao da mi je lupio šamar"!
Kako je zagonetna stvar ćutanje, i san je zagonetna stvar ali je ćutanje zagonetnije - kaze Isidora Sekulic!Kad ćutimo u sebi to je sasvim neko osobito stanje izvan svake konkretne realnosti. U životu, čovek je ograničen; u sebi on je neograničen, kraja mu nema.Najpreciznije i najsuštinskije znamo ono što ne možemo nikada iskazati. Jezik sâm je ograničen. Jednako se razvija ali jednako vene i opada. Što je govoreno i pisano pre pedeset godina, čudno je i smešno danas. Kako je govoreno pre sto godina, to je groteskni dijalekt. Danas, to isto kazalo bi se sasvim drugačije jezikom koji će dakako postati u ime božije takože groteskni dijalekt. A što je pre trista godina govoreno i pisano, to je mrtav jezik, to je knjizi fotografisan pokojnik.Ćutanje, naprotiv, uvek je isto. Ono duboko ćutanje, da naglasimo opet. Plitko ćutanje, sa stegnutim ustima očima uperenim u savremenost i savremenike u svakidašnje planove, brige, ambicije, mržnje, osvete, to nije ćutanje, to je razgovor šaputav i prikriven na površini čoveka i stvari. Duboko ćutanje je duhovna suština.Ko ume duboko ćutati, dato mu je da izađe iz ograničenja, da ima dodir, kao duše Platonove, sa suštinama. Ko lepo govori, moćan je zemaljski, ko duboko ćuti, moćan je vaseljenski.
 Pokušajte da ne govorite u situacijama u kojima to obično činite, i shvatićete da je ćutanje moć. Dobro ga je vežbati i s vremena na vreme koristititi.

Kada niste sigurni šta treba da kažete, posebno kada ste zbunjeni svojim osećanjima. Tada je bolje sačekati da se situacija jasnije definiše – pogrešne reči mogu da izazovu štetu, koja se teško ispravlja.Kada želite da „konačno kažete sve u lice“. Verovatno su vas preplavile jake emocije – udahnite nekoliko puta duboko i razmislite o posledicama koje će vaše reči izazvati.Kada drugi govori, posebno ako je njegova priča važna. Poštujte osobu koja vam se obraća i ostvarite iskren kontakt očima, kako bi ona dobila utisak da je pažljivo slušate. Ne morate pri tom izgovoriti ni jednu reč.Za vreme teških pregovora ćutanje može biti najbolji saveznik. Kažite šta mislite, a zatim zaćutite i pustite sagovornika da izvuče zaključke – tako ostavljate utisak da ste uvereni u svoje stavove i iskazujete poštovanje prema drugoj strani, dozvoljavajući da i ona kaže šta želi.Kada znate sigurno da savet koji biste nekoj osobi dali – ona ne može da prihvati.Na poslu, kada nemate da kažete bilo šta što bi doprinelo rešenju problema. Ćutite, pratite situaciju i učite.Kada ne želite da se uplićete u bespredmetnu i besmislenu raspravu drugih, kojoj se ne vidi kraj i koja nema logično rešenje.U situacijama tuge, kada ćete ćutanjem obično bolje izraziti svoja osećanja i saučešće nego rečima. 

DOBRO RAZMISLITE SVAKI PUT KADA HOCETE NESTO DA KAZETE! NEKAD JE I NEOPHODNO ONO BROJANJE DO 10,50,100. KORISTITE CUTANJE .ZASTO GA IZBEGAVATE. RECI SU TU, NECE POBECI (AKO IH SAMI NE ISTERATE IZ SEBE).NAPROTIV CUTANJE JE NESTO STO MOZE ISPUNITI TISINU BOLJE NEGO SVE RECI.

RESETOVANJE CIVILIZACIJE

SVAKA CIVILIZACIJA SE 'RESETUJE"! KROZ ISTORIJU NESTALO JE OKO 30-TAK SUPER MOCNIH CIVILIZACIJA. UZROCI SU UGLAVNOM MISTERIOZNI, MEDJUTIM NAMECU SE NEKA PRAVILA KOJA SU 'ODGOVORNA' ZA TO! DAKLE, TACAN OBRAZAC KAKO NEKA CIVILIZACIJA NESTANE NE POSTOJI, ALI JE PRIMECENO DA SU NESTALE UGLAVNOM ONE NAJMOCNIJE!!!!
Mnogo puta je istorija zabeležila sile koje su bile toliko nekontrolisano moćne da su se na kraju raspale.

Pre 3000-5000 godina istorija je dala primer kako je čak i napredna i sofisticirana civilizacija podložna raspadu, što se u ovom slučaju može smatrati i nekom vrstom istorijskog rekorda.

Iako je način života u prošlosti bio mnogo drugačiji nego danas, ispostavlja se da je ipak klica samodestrukcije u čovečanstvu sveprisutna i time se postavlja pitanje o održivosti vrste.

Pre oko 10 hiljada godina napredne civilizacije Inki, Maja i Egipćana su postojale a zatim misteriozno nestale, bez traga. Osvrt na drevne Maje je bitan. Maje su predstavljale jednu od najnaprednijih i najsofisticiranijih drevnih civilizacija koje su ikad postojale na planeti.

Civilizacija Maja je cvetala u džunglama današnjeg Meksika i Gvatemale, a njihov pisani sistem je bio razvijen mnogo pre Kolumbovog otkrića Amerike.

Zapravo, drevne Maje su bile toliko ispred drugih društava, pa i evropskih, da su primenjivali upotrebu gume za različite proizvode, tri hiljade godina pre nego što je iko drugi na svetu znao šta je guma uopšte.

Maje su stvorile fascinantne spomenike, piramide, drevne gradove, neuobičajenu tehniku pisanja i zatim su, kao i mnoge druge civilizacije, nestale pod misterioznim okolnostima.

Pored drevnih Maja, istraživači su širom sveta pronašli dokaze o postojanju velikih civilizacija koje su, poput Maja, samo doživele slom i nestale.Istorija Maja deli se u četiri odvojena perioda: pretklasični koji je trajao od cirka 2000. godine pre nove ere do 250. nove ere, klasični koji obuhvata doba od oko 250. do 900. godine, postklasični od oko 950. do 1539. godine, te period španskog osvajanja koje je potrajalo sve do 1697. kada je poslednji slobodni džep majanskog naroda u Nohpetenu, gradu na ostrvu usred jezera Peten Ica, pao pod njihovu vlast vek i po nakon što je osvajanje počelo. Pričamo o četiri hiljade godina istorije!

Taj pomenuti kolaps klasične majanske civilizacije jedna je dakle od najvećih nerešenih misterija arheologije, jer su tokom osmog i devetog stoleća „neobjašnjivo“ propali veliki urbani centri kao što su Tikal, Kalakmul, Kopan i Palenke; stavljamo reč „neobjašnjivo“ pod znake navoda, jer objašnjenja postoje samo se nauka ne slaže oko njih i njihovih uzroka, a ima čak onih koji tvrde da do sloma uopšte nije ni došlo.
Većina arheologa koja veruje u postojanje kolapsa, uporište nalazi u ostacima materijalne kulture, odnosno, u rapidnom smanjenju broja tih ostataka. Pre svega, teorija kolapsa se temelji na broju spomenika. Naime, Maje su na svaki stavljale datum gradnje, pa možemo da govorimo o prosečnom broju koji je građen svake godine. Tako je 514. sagrađeno deset, 672. dvadeset, da bi vrhunac bio dosegnut oko 750. kada se gradilo po četrdeset spomenika na godišnjem nivou. Nakon toga kreće rapidni pad, pa se već 800. broj sagrađenih spomenika godišnje vratio na deset, da bi konačno 900. dotakao dno: tada nije sagrađen nijedan jedini.
Takođe, sa ovim padom obima gradnje poklapaju se promene u spiskovima kraljeva. Znamo, recimo, sve vladare Kopana u periodu 426—763. godine; tada dolazi do propasti dinastije i velikog previranja koje kulminira kratkom vladavinom uzurpatora po imenu Ukit Tuk, koji je na presto stupio 6. februara 822. i naložio gradnju oltara koji nikada nije dovršen, zato što je 830. ovaj grad-država doživeo iznenadni kolaps i strmoglavi pad broja stanovnika.
Takođe, poslednji kralj obližnje Kirigue, koja je dugo bila vazal Kopana, čovek po imenu Žadno Nebo, vladao je samo u periodu 895—900. godine; to je doba kada su i svi ostali gradovi tog dela Jukatana, koje je vekovima i milenijumima bilo središte njihovog sveta, doživeli sličnu sudbinu.
Postoji i treći metod kojim se vrlo pouzdano utvrđuje da se nešto jako čudno dešavalo u to vreme. Recimo, datiranjem pomoću hidratacije opsidijana ustanovljeno je postojanje stabilnog porasta broja stanovnika i naseobina u Kopanskoj dolini čije je Kopan bio središte, koje je na vrhuncu tokom druge polovine osmog stoleća imalo preko dvadeset pet hiljada žitelja; međutim, nakon toga je usledio dramatičan populacioni pad pa je u dolini oko 900. godine živelo oko petnaest hiljada ljudi (pad od oko 40 odsto), da bi do 1200. godine broj stanovnika bio manji od hiljadu. Slično je bilo i u drugim delovima jukatanskih južnih nizija i visija.
Šta je uzrokovalo ovaj kolaps? Postoji oko osamdeset različitih teorija i varijacija teorija koje pokušavaju da ga objasne. Nemoguće je pokriti ih sve, pa ćemo pomenuti samo one najvažnije.Prva je strana invazija. Ima arheoloških dokaza da su Tolteci, narod koji je dominirao centralnim Meksikom i propao nekoliko vekova pre uspona Asteka, izvršili upad na prostor grada Seibala, danas u severnom gvatemalskom departmanu Peten, pa postoji mogućnost da su južne nizije doživele nekakvu najezdu neke ne-majanske grupe (možda ne nužno Tolteka, ali svakako pod njihovim pritiskom ili uticajem) koja je počela u devetom veku i potrajala stotinu godina: pobornici ove teorije kažu — to je uništilo civilizaciju Maja.
Međutim, većina majanista ne veruje da je strana invazija glavni uzrok kolapsa jer nikakav vojni poraz ne može da ni objasni niti da bude uzrok tog dugotrajnog i nadasve složenog procesa. Na primer, ova teorija ne pruža odgovor na pitanje, gde je nestalo stanovništvo. Institucije vlasti nisu obnovljene nakon ustanaka koji su se odigrali (i koji su ili podstakli stranu najezdu ili njome bili podstaknuti, ako je strane najezde uopšte bilo), što se inače dešava. Generalno, ovo je nategnuta teorija, i u dobroj meri nepotkrepljena materijalnim dokazima, kojih bi moralo biti pregršt i na sve strane, što nije slučaj.
Druga teorija se bavi kolapsom trgovačkih ruta koji je povezan sa propašću Teotivakana, drevnog grada u Dolini Meksika koji se nalazi na oko četrdeset kilometara od današnjeg Siudad-de-Meksika, odnosno Meksiko-Sitija. Teotivakan je sredinom prvog milenijuma, pre uspona Tolteka, dominirao severnom Mezoamerikom, i imao je razvijene trgovinske odnose sa majanskim gradovima
Međutim je ovu teoriju pregazilo vreme: ranije se smatralo da je ovaj grad propao u periodu 700—750. godine, te da je to izazvalo restruktuiranje privrednih odnosa širom regije, i naposletku majanski kolaps. Međutim, danas znamo da je civilizacija Teotivakana svoj vrhunac doživela tokom četvrtog i petog veka, te da je već u periodu 600—650. počela da ubrzano gubi uticaj; vrlo je moguće da je grad napušten u to vreme. Drugim rečima, Maje su prosperirale više od veka nakon sloma Teotivakana, koji je mogao, ne da izazove kolaps, već dapače, da dovede Maje do vrhunca.
Zatim je tu teorija o epidemijama koje su pokosile stanovništvo, direktno odnoseći u smrt ogroman broj ljudi i indirektno sprečavajući populacioni oporavak. Zarazne bolesti su uobičajene u regijama kojima dominiraju tropske prašume, kao što su majanske nizije. Zapravo je moguće da je razvoj njihove civilizacije, pre svega poljoprivrede, uzrokovao propast jer su njome poremetili svoju životnu sredinu i od prirodnog okruženja napravili još plodnije tle za epidemije.
Glavni „krivci“ bi mogli da budu virusi koji izazivaju dijareju, kojih ima i danas u tom delu sveta; pošto često kače decu kojoj onemogućavaju pravilni razvoj, ta deca kasnije budu podložnija težim bolestima. U svakom slučaju, čak i ako ova teorija ne objašnjava u potpunosti kolaps, svakako ga objašnjava u izvesnoj meri, odnosno, epidemije su verovatno bile jedan od faktora koji su odigrali svoju ulogu (definitivno ih je moralo biti više, odnosno, verovatno je pogrešno sve ove faktore koje navodimo posmatrati izolovano, nego kolaps treba gledati kao posledicu zbira svih tih faktora).Teorija suše ima najviše pobornika među majanistima. Naime, velike suše na prostoru Jukatana i Petenskog basena česte su i vrlo teške, a posebno ih izaziva deforestacija, jer tamošnje rastresito tropsko tlo gubi svoju plodnost i slabilnost krčenjem šuma, bez kojih takođe nema kiša. Španske kolonijalne vlasti pedantno su beležile cikluse suša, gladi, bolesti, pa naučnici mogu sa velikom sigurnošću da govore o obrascima kakvi su postojali i u vreme kolapsa klasične majanske civilizacije (za koju gajimo predrasudu da je bujala usred dubokih džungli, dok su Maje tehnički živele u sezonskim pustinjama koje su džungle kasnije ponovo prekrile).Ipak, ova teorija ima i svoje kritičare koji se pitaju zbog čega su gradovi južnih i centralnih nizija propali dok su severni gradovi poput Čičen-Ice, Ušmala, Majapana i Kobe nastavili da cvetaju; oni takođe ukazuju i na činjenicu da većina dokaza u prilog ovoj teoriji dolazi sa prostora severnog Jukatana a ne južnog gde je klasična majanska civilizacija imala svoje središte; konačno, da je nategnuto reći da su baš svi izvori presušili. Pristalice odgovaraju da su mesta na severu poluostrva imala olakšani pristup morskim plodovima, kao i to, da je ispitivanjem sedimenata utvrđeno smanjenje godišnjih padavina od 25 do 40 odsto, više nego dovoljno da do kolapsa dođe.
Sa tim u vezi bi mogli da budu i zemljotresi, mada ne nužno; naime, u periodu između 750—900. godine prostor južno od jukatanskih nizija pogodila su četiri potresa tla koji su ostavili vidne tragove u nekoliko majanskih gradova i možda izazvali napuštanje Kirigue, a nije nemoguće da su pored toga i pogoršali već ionako loše opšte stanje.
Konačno, postoji i teorija ekološkog kolapsa koja je u bliskoj vezi sa teorijom suše i koje smo se gore već dotakli, ali o kojoj sada ipak moramo malo više kazati. Naime, dugo se smatralo da su Maje plodno zemljište dobijale prostom metodom „poseci-i-spali“, pa se verovalo i da je jednostavno došlo do iscrljenosti tla, što je povezano za erozijom i tako dalje, te da je to dovelo do propasti.
Međutim, danas znamo da su Maje koristile brojne napredne poljoprivredne metode i tehnike, neke od kojih još uvek nisu reprodukovane. Snalazili su se kako su znali i umeli, i to su činili na prostoru koji bi za većinu naroda bio nenaseljiv i neobradiv, ali su tokom svojih hiljadu i po godina uspona izazvali sistematski ekološki kolaps koji se očituje pomenutom deforestacijom, zagađenošću izvora vode i smanjenju biološkog diverziteta; ova je teorija prema tome uvezana sa teorijom suše, ali je šira.
Postoje i neke društvene teorije kolapsa klasičnih Maja, pa čak i psihološke. Jedna kaže da je kolaps izazvan iznenadnom propašću celog sistema religijske i političke kontrole nad društvom, a sve usled rastuće socijalne kompleksnosti koja je uništila značaj tradicionalnih rituala i urušila kraljevsku moć da narod dovede u red i natera ga na poslušnost: tako je nestao korektivni i kohezivni faktor koji je poput lepka društvo držao na okupu. Drugim rečima, Maje su prestale da veruju u svoje bogove, i time u opravdanost kraljevske vlasti. Nešto slično onome što se desilo nama, i što nam se i dalje dešava.
Naučnici skreću pažnju da je teško ignorisati broj ponavlja obrasca nestanka ovih civilizacija i NASA, koja delimično finansira studije ove vrste, daje dokaz da postoje određene haotične karakteristike u svim civilizacijama koje su postojale nekada i koje su nestale.

U izveštaju matematičara Safa Mothesarija “Ljudska priroda i dinamika” iznosi se stav da je proces uspona i kolapsa zapravo ciklus koji se ponavlja kroz istoriju.

“Pad Rimskog carstva i jednako tome (ako ne i više) naprednog Maorskog i Indijskog carstva, kao i napredne Mesopotamije, govore o tome da su čak i sofisticirane, složene i kreativne civilizacije krhke i prolazne.”

U studiji se nalazi i sledeće: “ Tehnološke promene mogu samo podići nivo eksploatacije resursa, ali ne rešava roblem korišćenja resursa po glavi stanovnika što je ključna politika jer povećanje potrošnje povećava i eksploataciju resursa.”I samo da vam bude jasno da je svaka civilizacija propala upravo zbog demokratije. Nije ljudsko bice sposobno da zivi po svojoj volji. A ako cemo iskreno mi ni nismo slobodno nego imamo samo iluziju slobode koja nas unistava.

STA MOZEMO DA ZAKLJUCIMO? KAD DODJE DO SVOG NAJVECEG USPONA SHODNO AKSIOMU SVE STO SE USPNE (POPNE) MORA DA PADNE (SIDJE) CIVILIZACIJA NESTANE. OBNOVE SE LJUDSKI RESURSI ( PRIRODNI NE) I NOVA CIVILIZACIJA USTANE IZ PEPELLA KAO FENIKS. NE ZNAM ZA FENIKSA, ALI SE SVAKA NOVA CIVILIZACIJA RADJA OSTECENA NA OVAJ ILI ONAJ NACIN. DANASNJA JE OSTECENA VISE NEGO IKAD, A PO TEHNOLOGIJI I OSTALIM SEGMENTIMA NASIH ZIVOTA UPRAVO SMO U SVOM ZENITU. ZNACI KRAJ SE POLAKO (ILI MOZDA CAK I BRZO) NAZIRE!

SLEDECA CIVILIZACIJA BICE NARAVNO JOS OSTECENIJA I JOS OPTERECENIJA SVIM OVIM PRETHODNIM JER CE BITI JOS NAJPREDNIJA I OD OVE. 

I TAKO REDOM U PROSLOSTI, SADASNJOSTI I BUDUCNOSTI CIVILIZACIJE SE RESETUJU SA MANJE ILI VISE USPEHA ZAVISI OD NEBESKOG KOMPJUTERA!

SINDROM MINHAUZEN

SINDROM MINZAUZEN JE U STVARI JOS JEDAN OBLIK ZLOSTAVLJANJA DECE. ADHD - POSTOJI ILI NE POSTOJI? POREMECAJI LICNOSTI!
Zlostavljanje je po definiciji svaka povreda deteta, sa smrtnim ishodom ili bez njega, koju namerno, nezadesno, nanese roditelj ili staratelj. U Srbiji, neki oblik seksualnog nasilja svake godine doživi oko 1% dece, a do 18. godine života 12–25% devojčica i 8–10% dečaka. Najčešći zlostavljači su roditelji ili staratelji, kao i članovi uže porodice.Stanje u kom se dovode deca na kliniku je zastrašujuće. Opekotine prvog, drugog i trećeg stepena, povrede od batina raznim predmetima, psihičke traume, seksualna zlostavljanja... stvari su na koje su deca osuđena od malih nogu.Nezasticeno  i zlostavljano dete najcesce razvija neki psihicki poremecaj licnosti!
Naravno, majke-zlostavljači nauče decu kako da razgovaraju sa medinciskim osobljem kako se ne bi saznalo kroz šta dete sve prolazi.Neke od najčešćih povreda koje se događaju deci su: opekotine nanesene peglom za kosu, peglom za peglanje veša, figarom za kosu. Opekotine od cigareta po telu su lekarima postale normalna povreda, tj. od svih povreda koje deca pretrpe, ove su najminornije. Takođe, lekari tačno znaju koliko je cigareta bila dogorela kada je ugašena na dete - da li je tek upaljena pa u besu ugašena na detinju kožu, da li je do pola dogorela ili je već bila "zrela" za pikslu.
Možda najstrašnije saznanje je da postoje slučajevi kada se, kao mera kazne koju majka (ili neko drugi iz porodice) smatra da je dete zaslužilo, detetu stavlja glava u rernu, ili da je dete stavljeno golo na vrele plotne od šporeta.
Lekari imaju paletu otisaka predmeta kojima se najčešće deci nanose povrede i često na osnovu toga mogu da utvrde kako je dete ozleđeno. Na toj paleti nalaze se: otisci od kaiša, šnale od kaiša, otisci od varjače, kutlače i escajga generalno. Na paleti se nalaze i otisci predmeta kojima se najčešće deci nanose posekotine, predmeti poput noža, brijača, makaza, igala i sličnih oštrih predmeta.
Bilo je i slučajeva kada roditelji detetu batinama polome ruku, nogu, ključnu kost... ali ga ne odvedu na pregled i do nedelju, dve dana nadajući se da će iščašenje ili slomljena kost malo srasti kako ne bi morali da prolaze kroz ispitivanje lekara šta se dogodilo. Naravno, rana može da se inficira a dete podnosi neverovatan bol sve to vreme.
Uskraćivanje hrane je samo jedna od kazni koja, dalje, dovodi do detetove neuhranjenosti, gde često krajnji ishod može da bude smrt.
Oblik zlostavljanja koji je vrlo prisutan, a o kom se malo zna je takozvani Minhauzenov sindrom by proxy.
MSBP predstavlja poseban oblik zlostavljanja deteta, koji je prvi put opisan sedamdesetih godina prošlog veka. Ime ovog sindroma potiče od barona Minhauzena koji je u XVIII veku, po povratku iz rusko-turskog rata, pričao neverovatne, izmišljene priče, koje su bile plod njegove mašte.
Beogradski doktori (koje necemo nabrojati) zarad njihove bezbednosti, su nam objasnili šta je to Minhauzenov sindrom by proxy, kako se razlikuje od klasičnog Minhauzenovog sindroma i kako se prepoznaje.
- Ta bolest se razlikuje od sindroma MSBP, kod koga simptome bolesti izmišlja druga osoba (što označava izraz „by proxy“). Za njega je karakteristično da se manipulacija izvodi indirektno, posredno, preko deteta. Po definiciji ovaj sindrom podrazumeva da roditelj ili staratelj namerno uvećava postojeće simptome bolesti kod svog deteta ili ih izaziva, priča za naš portal lekar jedne beogradske bolnice.
Ovakvim postupcima su, kažu lekari, najčešće izložena predškolska deca.
- Opisani su različiti načini manipulacije: preuveličavanje ili izmišljanje simptoma, dodavanje krvi u urin ili stolicu koji se šalju na ispitivanje, davanje različitih lekova, sve do intravenskih pokušaja da se dete inficira.
Za postojanje „lažnih” bolesti najčešće je odgovoran roditelj (u preko 90% slučajeva zlostavljač je majka) ili neko drugi ko je veoma blizak detetu (bliski rođak, osoba koja čuva dete ili medicinska sestra). Prikazujući bolest deteta i svesno manipulišući činjenicama, roditelji/staratelji prouzrokuju različite dijagnostičke procedure, terapiju nepotrebnim lekovima, a ponekad i nepotrebne hirurške intervencije nad detetom.Ponekad odgovorna osoba može da izazove prave simptome kod deteta. Tipično je da svi navodni simptomi nestaju kada se dete odvoji od odgovorne osobe.Opisan je slučaj kada je majka svojom salivom (pljuvačkom) zarazila infuzioni rastvor koji je dete primalo, što je dovelo do sepse.
Dalje, imali smo slučaj da majka detetu mašinicom obrije kosu i istuče ga dan, dva, pre nego što će ga dovesti kod lekara kako bi mu se stvorile modrice. Kada dođe kod doktora, predstavi ga kao dete koje boluje od leukemije.

Onda, bilo je i situacija kada roditelj poseče dete ili mu izvadi krv i doda tu krv u urin ili stolicu kako bismo posumnjali na bolest. Ima još mnogo primera.
Pitali smo stručna lica koji je razlog ovakvog ponašanja roditelja, tj. šta dovodi do Minhauzenovog sindroma by proxy.
- Najčešći razlog za ovu vrstu zlostavljanja jeste ostvarivanje finansijske dobiti za različite potrebe odrasle osobe (osiguranje, socijalna pomoć, kupovina novog stana i drugo), ali uzrok može biti i poremećaj ličnosti roditelja koji na ovaj način obezbeđuje kontinuiranu pažnju lekara. Obično se tegobe i simptomi deteta menjaju, a dete se svaki put odvodi u drugu bolnicu.
- Svi ispoljeni simptomi se ne mogu objasniti jednom bolesti. Ishod ovog poremećaja može biti i fatalan za dete. Dijagnoza nije jednostavna i zahteva dobro poznavanje problema. Onog trenutka kada se prepozna ovaj sindrom, dete se mora ukloniti iz roditeljske sredine, a slučaj treba prijaviti po protokolu.
Ovakvim postupcima su, kažu lekari, najčešće izložena predškolska deca.
- Opisani su različiti načini manipulacije: preuveličavanje ili izmišljanje simptoma, dodavanje krvi u urin ili stolicu koji se šalju na ispitivanje, davanje različitih lekova, sve do intravenskih pokušaja da se dete inficira.
Za postojanje „lažnih” bolesti najčešće je odgovoran roditelj (u preko 90% slučajeva zlostavljač je majka) ili neko drugi ko je veoma blizak detetu (bliski rođak, osoba koja čuva dete ili medicinska sestra). Prikazujući bolest deteta i svesno manipulišući činjenicama, roditelji/staratelji prouzrokuju različite dijagnostičke procedure, terapiju nepotrebnim lekovima, a ponekad i nepotrebne hirurške intervencije nad detetom.Ponekad odgovorna osoba može da izazove prave simptome kod deteta. Tipično je da svi navodni simptomi nestaju kada se dete odvoji od odgovorne osobe.
Attention Deficit and Hyperactivity Disorder - ADHD je izmisljen ili zaista postoji?
Leon Eisenberg,doktor koji je pre smrti priznao da je izmislio ovu bolest ( kod nas se vodi kao sindrom?) izmislo jer je imao finansijske koristi od farmaceutskih industrija zbog toga!
Sigurno ste u okolini uočili dete koje je nemirno, teško se koncentrise  na zadatke i stalno traži nove izvore zanimanja.
Ako takvo dete dovedete doktoru, on će mu dijagnosticirati poremećaj pažnje s hiperaktivnošću (ADHD) i propisati lek, iako ono možda nije bolesno.Pravilno dijagnosticiranje zahteva puno vremena. A tableta se može propisati vrlo brzo.Tako da deca "savanti" , indigo ikristalna deca pa i nova Z generacija zbog ubrzanog napretka tehnologije i vremena uopste budu svrstana pod ADHD sindrom zbog svoje radoznalosti i  multitaskinga ( raditi vise stvari istovremeno). I evo vec su na ritalinu ( u Americi svako 10-to dete). Farmaceutske industrije uzivaju u profitu, doktori su skinuli sa vrata nemirno dete, roditelji dobijaju "zombija" ,a malisan je u cudu. Eto kad ste iznad proseka i izdvajate se iz gomile i mislite svojom glavom. Odmah vam "prisiju' neki  poremecaj licnosti i daju vam lekove na r (kao ritanil) rivotril, rispolept i razni "diazepami".
TAKO DRAGI MOJI RODITELJI AKO IMATE NEMIRNO, RADOZNALO NADPROSECNO DETE POSVETITE MU VREME, A NE  DA GA ZLOSTAVLJATE   PSIHICKI I FIZICKI.
STO SE TICE FINANSIJSKE KORISTI KOJA JE POTREBNA RODITELJIMA "BOLESNE DECE' ( VIDI MINHAUZEN SINDROM) I DOKTORIMA U SPREZI SA FARMACEUTIMA KOJI JURE VELIKI PROFIT MOGU SAMO DA KAZEM SRAM VAS BILO! KOLIKO STE JADNI KAD SVOJU DECU ZLOUPOTREBLJAVATE (ILI TUDJU?)
NA KRAJU MORAM JA ONO SVOJE STO KORISTIM  U SVIM  BLOGOVIMA - NE DAJTE NI BEZOBRAZNOJ I RAZMAZENOJ DECI DA ZLOSTAVLJAJU VAS!!!!!

GLUPOST,STRAH I MOC

GLUPOST JE POTREBNA ZDRAVLJU - GOVORIO JE DUSKO RADOVIC! DANAS - GLUPOST I TE KAKO STETI ZDRAVLJU! STRAH JE MOC! A STA BUDE KADA SE UDRUZE GLUPOST I STRAH? I DA SE RAZUMEMO NA SNAZI JE VLADAVINA GLUPOSTI, STRAHA I MOCI!
Glupost je opasniji neprijatelj dobra nego što je zlo. Protiv zla možemo da se bunimo, ono se može razotkriti, u slučaju nužde i sprečiti silom; zlo uvek u sebi nosi i klicu sopstvenog uništenja zato što kod ljudi makar izaziva neprijatnost. Protiv gluposti smo nemoćni. Tu ne možemo ništa da postignemo protestima ili silom; argumenti ne vrede, u činjenice koje govore protiv prethodno oformljenih mišljenja jednostavno niko ne veruje – u takvim slučajevima je glupak čak i kritičan...
Osim toga glupak je, za razliku od zlikovca, u potpunosti zadovoljan samim sobom: da, on je čak i opasan zato što se lako razdraži i prelazi u napad. Stoga moramo biti obazriviji sa glupakom nego sa zlim čovekom. Nikada više ne treba da pokušavamo da glupaka ubedimo argumentima, to je besmisleno i opasno.
Da bismo znali kako da izađemo na kraj s glupošću, moramo da pokušamo da shvatimo njenu suštinu. Jedno je sigurno: ona u suštini nije defekt intelekta, nego ljudskosti. Ima ljudi intelektualno veoma dobro opremljenih, koji su glupi, i intelektualno usporenih koji su sve samo ne glupi. To, na vlastito iznenađenje, otkrivamo u određenim situacijama.
Utisak da je glupost urođena slabost nije tako jak kao onaj da ljude u određenim situacijama načine glupima, tj. da sami dopuštaju da budu zaglupljeni.
I možemo da vidimo da ljudi koji žive odvojeno od ostalih, usamljeni, tu manu ređe poseduju nego ljudi ili grupe ljudi koji imaju potrebu za druženjem ili su na to upućeni.
Čini se, dakle, da je glupost više sociološki nego psihološki problem. Ona je rezultat delovanja izvesnih istorijskih okolnosti na čoveka, psihološki fenomen koji prati određene spoljašnje prilike.
Ako to razmotrimo malo detaljnije, pokazuje se da svaki jak spoljašnji razvoj sile političkog ili verskog tipa pogađa veliki broj ljudi glupošću. Da, to gotovo zvuči kao neki socio-psihološki zakon. Moć jednih zavisi od gluposti drugih. Nikada, međutim, neke ljudske sposobnosti, na primer intelektualne, ne bivaju umanjene niti nestaju, već preovlađujući utisak koji razvoj moći ostavlja na određene ljude oduzima njihovu samostalnost – oni, manje ili više nesvesno, odustaju od samostalnosti u situaciji u kojoj se nalaze.
Činjenica da je glupak često i tvrdoglav, ne sme da nas zavede da poverujemo da je samostalan. Već u razgovoru s njim primećujemo da nemamo posla s njim lično, već sa sloganima, parolama itd. koji su ga poptuno zarobili. On je zaposednut, zaslepljen, zloupotrebljen i zlostavljan u čitavom svom biću. On je pretvoren u instrument bez volje i tako je u stanju da čini sve moguće zlo, a istovremeno nije u stanju da ga spozna kao zlo. Ovde leži opasnost od demonske zloupotrebe, koja čoveka može zauvek da uništi.Ljudska glupost i svemir su beskonačni, ali mislim da za ovo drugo nisam siguran - rekao je Ajnstajn i bio je naravno u pravu.
Strah je jedna od četiri osnovne emocije. Kažemo da su četiri osnovne emocije radost, žalost, srdžba i strah, jer se i filogenetski i ontogenetski javljaju najranije.
Riječ emocija dolazi od latinske riječi movere, što znači pokretati. Svaka se emocija sastoji od sljedeće četiri komponente: fiziološke aktivacije, kognitivne interpretacije, facijalne ekspresije te ponašanja.Strah definiramo kao intenzivan i neugodan osjećaj u vezi s postojećom ili očekivanom opasnošću. Fiziološke promjene koje prate strah jesu: suha usta, lupanje srca, znojenje, drhtanje, “praznina” u želucu, potreba za uriniranjem. Neki strahovi povezani s nekim predmetima ili situacijama psihički su poremećaji – psihoneuroze, i nazivaju se fobijama. Strah je, dakle, neugodna emocija izazvana sviješću o određenoj opasnosti. Možemo reći da razlikujemo više stupnjeva straha:
-“užas” karakterizira zakočenost prilagodbenih reakcija,
-“panični strah” obilježen je motoričkom uzbuđenošću i znatnim smanjenjem svjesne kontrole,
-“tjeskobni strah” karakterizira uzbuđenost povezana s koncentriranim očekivanjem opasnosti,
- “oprez”, kao osobit oblik ponašanja, sadržava elemente prikrivenog i sublimiranog straha.
Sama pojava straha u određenim okolnostima i njegov intenzitet razlikuju se kod pojedinaca, što ovisi o različitim biološkim i psihološkim uvjetima (neki su “plašljivci”, neki “paničari”…).
Neki su oblici straha instinktivni ili prirođeni (npr. strah pri gubitku ravnoteže, strah od neočekivanih jakih zvukova, strah od mračnog prostora). Postoje i doživljaji straha koji su nezavisni o vanjskom utjecaju i dolaze kao simptomi podsvjesnih sukoba. Tako npr. strah kao stalna slutnja opasnosti može pratiti mnoge reakcije neprilagođenih pojedinaca. srazmjerno lako da odgoje djecu bez kompleksa. Ne smije se nikada dozvoliti da se dijete osjeća uplašenim ili krivim. Čovjek ne može da eliminiše sve reakcije straha - svako se trgne kad se vrata zalupe. Ono što se može eliminisati to je nezdrav strah koji je kao da se nakalemio na dijete - strah od kazne, strah od ljutitog boga, strah od ljutitog roditelja."
Moć je višeznačan i višeslojan pojam. U istraživanju ovog pojma moguće je izdvojiti, disciplinarno, sledeća značenja: lingvističko, filozofsko, teološko, antropološko, psihološko, sociološko, politikološko i pravno. Takođe, moć se može izučavati s aspekta porekla, razvoja, oblika, strukture, funkcija, suštine i vrednosti. Na osnovu ovih pristupa istraživanju moći, razvile su se različite teorije i teorijski stavovi.
Najčešće se definiše kao mogućnost jednog subjekta da nametne volju drugom, bez obzira želeo to ovaj ili ne.
Filozofiju, kada je o pojmu moći reč, interesuje prevashodno suština ovog pojma. U filozofskom shvatanju pojam moć javlja se u tri značenja^:

• moć kao puka moć,
• moć kao nadmoć i
• moć kao mogućnost 
• Moć kao puka moć je u odnosu na čoveka neutralna. To je moć koju poseduju i priroda i zivotinja i čovek. Tu se radi o moći opstanka, preživljavanja, kretanja i razvoja. Neposedovanje moći u ovom smislu znači zastoj, nepokretnost, raspad, uništenje.U značenju moći kao nadmoći subjekt moći je čovek. Tako se moć kao nadmoć ispoljava u značenju vladanja, upravljanja, zapovedanja, ugnjetavanja, prisvajanja, otimanja. Ovakva moć podrazumeva hijerarhiju i zavisnost, odnosno nadređene i podređene, tlačitelje i tlačene, itd.Značenje moći kao mogućnosti odnosi se na čovekove stvaralačke potencijale. Stvaralaštvo samo po sebi je moć. Nema nemoćnog stvaralaštva. Stvaralačka moć je otkrivanje još racionalnijeg, još upotrebljivijeg i još humanijeg. Stvaralačka moć oslobađa čoveka od različitih vrsta zavisnosti i uspostavlja odnose među ljudima na višem i kvalitetnijem nivou. I moć kao nadmoć, ako nije zasnovana na sili, nasilju i dominaciji, može da nosi u sebi stvaralačku mogućnost.

I sada na kraju kada znamo otprilike sta su glupost, strah i moc do kog zakljucka dolazimo?
Ljudi koji vladaju svetom svoju moc crpu iz ljudske gluposti i straha. Sto su ljudi manje obrazovani  informisani vise se plase.Nista ne izaziva ljudski strah kao nesto nepoznato,zbog tog straha a i svoje gluposte oni prihvataju sve sto im mocnici kazu. BESKRAJNI ZACARANI KRUG IZ KOGA NEMA IZLAZA.
I TAKO JE OD POSTANKA SVETA I CIVILIZACIJE KOJU MI ZNAMO ( ILI MISLIMO DA ZNAMO). MOCNICI KOJI SAVRSENO ZNAJU DA MANIPULISU LJUDIMA I OSTALI LJUDI  (NAROD) KOJI SU PREPUNI STRAHOVA I GLUPIH RAZMISLJANJA FUNKCIONISU SAVRSENO! OBICNI LJUDI IZ STRAHA I NE ZNANJA PRIHVATAJU SVE STO IM SE KAZE KAO DA NEMAJU SVOJ INTELEKT.MOCNICI TO NARAVNO KORISTE ZA SVOJE POTREBE I ODRZAVANJE SVOJE VLADAVINE MOCI. NOVA TEHNOLOGIJA JOS VISE POMAZE U TOME, A JA SAM NAIVNO MISLILA DA CE SVE OVE INFORMACIJE KOJE IMAMO DOPRINETI NASEM RAZMISLJANJU  I OSLOBADJANJU OD STRAHOVA KOJIMA NAS DRZE ZAROBLJENIM.
GLUPOST PLUS STRAH VECINE JEDNAKO MOC MANJINE!