GEJ PINGVINI! BESPOLNE LUTKE! RODNA OPREDELJENOST1 RASPAD TRADICIONALNE PORODICE! BESPOLNI LJUDI SU BLISKA BUDUCNOST!
Par gej pingvina u Londonu prvi put će odgajati mladunče kojem nije određen pol, saopštio je londonski akvarijum.

Četvoromesečno mladunče papuanskog pingvina neće biti imenovano niti okarakterisano kao muško ili žensko, preneo je CNN.Bebu pingvina podizaće dve ženke Roki i Marama, kojima je dato jaje kako bi se biološka majka oslobodila pritiska staranja o dva mladunčeta.Stručnjaci u akvarijumu novorođenim pingvinima su do sada davali rodno zasnovana imena, ali u ovom slučaju "odlučili su da je prirodnije da se mladunče razvije u zrelu osobu bez određivanja pola, što je normalno u divljini dok ne sazre".Roki i Marama nisu prvi istopolni roditelji pingvina - u avgustu su dva muška pingvina u zoološkom vrtu u Berlinu usvojila jaje. Ostali zoološki vrtovi u Londonu, Sidneju i Njujorku takođe su imali istopolne parove pingvina. Na sta vama lici ovaj tekst? Na propagandu? Na pricu da i zivotinje mogu da bude gej i da ipak uspesno odgajaju usvojeno mladunce. Ili kako uopste znaju da su ti pingvini gej? I da li je naravoucenije ove price da pol vise uopste nije bitan?
Poznata kompanija proizvodi bespolne lutke. Dobro nije bilo u redu ni da lutke budu samo zenskog pola ( ni belkinje), i kad su se pojavile muske lutke i crnkinje bila sam odusevljena. Takodje smatram da se lutkama mogu igrati i decaci i devojcice, jer kako  igraju igricu SIMS (  virtualna porodica) tako mogu i da se igraju u stvarnom zivotu sa lutkama. Lutka koja može da bude dečak, devojčica ili možda čak oba. To više nije nezamislivo jer je poznata kompanija Matel, firma koja je kreirala čuvene Barbi lutke, počela da prodaje "rodno neutralne" plastične čovečuljke.

Cilj kompanije je da konačno stane na kraj svim predrasudama čime treba da se igraju dečaci, a čime devojčice.
- Igračke su refleksja kulture i pošto svet slavi pozitivan uticaj inkluzivnosti, odlučli smo da kreiramo lutke koji prevazilaze koje neće imati nikakvu nalepnicu - rekla je jedna od šefica Metela Kim Kalmon.Lutke se mogu naći u različitim bojama kože, a svaka od njih ujedno može da ima i kratku i dugu kosu, zavisi kako kupci žele. Takođe, u paketu dobijate i odeću među kojma su i suknje i pantalone, a tu su i različti tipovi cipela.Kako je napisao "Tajm", ove lutkice se razlikuju od klasičnih Barbi lutaka po tome što im "usne nisu previše pune, trepavice nisu preduge. Takođe, nemaju grudi, a ni široka ramena.
I sad malo da se podsetimo. Ko je bespolan? Vanzemaljci! Sto sam ja pisala jos pre pet godina. Tada jos bespolnost nije toliko nametana. Sada bukvalno jeste!  Do sada u prirodi postojao je samo jedan primer bespolnog razmnozavanja  kojim se razmnozavaju nize vrste biljaka. Kako ce se bespolni ljudi razmnozavati jos ne razumem. Ali sve ide ka tome. I dok vanzemaljci teze da od nas nauce radjanje beba od genetskog materijala zene i muskarca mi bezimo u rodnu neopredeljenost i u sve vise gej veza.
AMERIČKA glumica Kejt Hadson (39) otkrila je da je pristalica rodno neutralnog pristupa odgajanju svoje dece, tromesečne ćerke Rani Rouz i sinova Bingama (7) i Rajdera (15). Tvrdi da će njeno dete to samo uraditi kada poraste. "Mislim da decu treba odgajati kao zasebne individue bez obzira na to kog su pola. Za Rani Rouz još uvek ne znamo kako će se identifikovati, ali već sad primećujem da ima žensku energiju", kaže Hadsonova, koja je odrasla kao jedina devojčica među braćom, pa je brata Bostona smatrala sestrom, šminkala ga i oblačila u haljine, a on je, tvrdi, to obožavao.
Vrhovni sud u Australiji odlučio je da prizna neodređeni pol osobe, koja ne mora biti ni žensko ni muško. Britanski pevač Sem Smit, obratio se putem Instagrama da bi objavio kako će u buduće biti “bespolno biće”. Naime, Sem ne želi da bude muškarac niti žena, već da mu se obraćaju sa ONI.
Pre par godina objavljena je vest da naučnici rade na stvaranju sperme iz kičmene moždine žena čime žele, obrazložili su, da pomognu ženskim homoseksualnim parovima da imaju decu a da ta deca nose gene obe žene.
Svet je ovih dana obišla vest da su naučnici u Australiji napravili veštačku matericu i da nije daleko dan kada će embrion moći da se razvija u toj materici, van ženskog tela.
Do skoro nas je šokiralo kada pročitamo o surogat majkama, ženama koje pozajmljuju svoje telo, odnosno matericu, ženama koje ne mogu da ostanu u drugom stanju ili ne mogu da održe trudnoću. Mnoge žene, među kojima i glumica Sara Džesika Parker, angažovale su surogat majke iako mogu da rode tako da je to u međuvremenu postalo unosan biznis koji su neke zemlje pokušale da regulišu ali uvek postoje načini da se doskoči zakonima
Arati Prasad, genetičar Imperijal koledža u Londonu, pokušao je da objasni ovakve stvari u svojoj knjizi Kao devica – kako će nauka promeniti pravila u seksu, odnosno da će nauka, ako nastavi ovim tempom, dovesti svet do one tačke kada za začeće uopšte neće biti potreban seks, a samu ideju da se deca začinju na neki drugi način smatra veoma uzbudljivom. On navodi da ovi eksperimenti koji mogu sutra ženi omogućiti da imaju dete a da ne moraju da stupi u seksualne odnose sa muškarcima mogu doprineti jednakosti žena koje, za razliku od muškaraca, uvek moraju da biraju između obrazovanja, karijere  i porodice ali naglašava i to da time društvo dobija jer dok ženi dete raste u veštačkoj materici žena može da radi i doprinosi društvu.
U prilog zagovaranju novih, naučnih metoda razvoja embriona, ovaj naučnik navodi i da postoji veliki problem otkucavanja biološkog sata, odnosno toga da žene negde oko pedesete godine ulaze u menopauzu kad više ne mogu ostati u drugom stanju, da žive prosečno oko sedamdeset godina i da to znači da žena uzalud “potroši” oko jedne trećine svog života.  Pored toga, kada žena “bez kontrole” putem seksualnog odnosa ostane u drugom stanju postoji opasnost od prenosa genetskih bolesti na dete. Po njemu, nažalost, roditelji ne mogu prirodnim putem dobiti svog klona a ovaj problem se može prevazići bespolnim razmnožavanjem. Niko nigde ne spominje ukidanje seksa, to jest vodjenja ljubavi do skoro jedinog nacina za pravljenje beba. Naprotiv o seksu se govori vise nego ikad i strejt i homo ( necemo one druge koji zalaze  u ozbiljan smrtni greh - pedofilija i drugo).
Shodno svemu ovome pomodni trend u roditeljstvu je upravo odgoj bez rodne pripadnosti! I sad se vracamo i na moju najvecu brigu, kakv ce to biti zivot bez klasicne porodice, otac, majka ( ne roditelj 1 i 2) i deca? Porodica i dom  su  uvek bila mesto  koja  coveku  pruzaju sigurnost i mir. Kada se to ukine sta ostaje. Bespolne jedinke koje mogu a i ne moraju da zive zajedno u necemu ( ne znam kako ce se zvati - neporodica).
TAKO DA JE JEDNO BITI PODJEDNAKO VAZAN U RODNOJ OPREDELJENOSTI MUSKARAC=ZENA ,A SASVIM DRUGO BITI BESPOLAN I NEOPREDELJEN.  TAKODJE MISLIM DA JE BESMISLENO ODGAJATI DETE BEZ RODNE OPREDELJENOSTI.  I JOS UVEK NEMAM MISLJENJE KAKO JE ODGAJATI DETE U GEJ  BRAKOVIMA ( MISLIM KAKO JE ZA DETE?) I SEKS JE NESTO NAJLEPSE, NESTO STO NAM JE NEOPHODNO, ZATO VALJDA I POSTOJI. ODAVNO ZNAM DA SE ODUVEK TAKO PRAVE  BEBE ,ALI I DA JE SEKS OSIM PRIMARNE SVRHE I VELIKO ZADOVOLJSTVO. ZATO NE RAZUME KUD IDE OVAJ SVET. U SVOJ PROGRES I SRECAN KRAJ??? NE VERUJEM!

SECOND HAND! I NIJE SAMO PODAVNICA! DRUGA RUKA NAM  SE DESAVA MNOGO CESCE U ZIVOTU1 A IZBEGAVAMO I JEDNO I DRUGO IZ PUKOG NE ZNANJA!
Pa da pocnemo od prodavnica.
Mnogo njih ne znaju šta da očekuju u seknd hend radnjama.
"To je bio ekskluzivni top od svile koji je imao neku pokidanu kopčicu. Ovde faktički nalaziš unikat, ne možeš da nađeš dve iste stvari", kaže Tatjana, naučni radnik. Zaista, na rafovima ovih prodavnica cene se kreću od 100 do 1.500 dinara.Zbog minimalnih cena, mnogi kupovinu u trgovinama ovog tipa povezuju sa najnižim slojevima društva. Da li je to zaista tako govori vlasnik jedne “second hand" radnje. "Ovde kupuju pretežno ljudi koji imaju novca. Siromašni i ne ulaze. Očigledno ne znaju šta ovde mogu da nađu. Obrazovan čovek zna da je kupio originalnu "bosovu košulju za 500 dinara. I on zna šta je kupio. Ovaj drugi to ne zna”. On ističe da "second hand" prodavnice uglavnom posećuju lekari, advokati, profesori, umetnici, studenti, kostimografi, novinari, ali i estradne ličnosti. Njegove reči potvrdili su gotovo svi radnici prodavnica koje smo posetili. Sa brendovima ovi prodavci nikada nisu imali problema, ali kažu, etikete “jačih” marki ipak moraju da se iseku.To znači kvalitet i marka. Ovde možete naći stvari koje su još uvek sa etiketom, ali i dobro očuvane nošene stvari. Provlače se marke i brendovi kao što su: Zara, H&M, Nike, Hugo Boss, Benetton, E Spirit, Versace, Calvin Klein….U samom centru Beograda, u krugu od svega stotinu metara pronašli smo četiri second hand prodavnice. U našoj prestonici tih radnji zvanično ima 119,  nezvanično kažu, mnogo više.Prodavačica novootvorene radnje na Autokomandi kaže da kod njih uglavnom dolaze stranci i ljudi koji su putovali po svetu pa zaista znaju šta znači "second hand"."Nikada nisam kupovao polovnu garderobu. Jednostavno ne možeš da znaš ko je nosio to pre tebe. Zamisli nosiš odelo nekog mrtvaca. Ko zna kroz koliko magacina je ta roba prošla, a ne može sve ni da se opere. Stalno imaš osećaj onda da nosiš nešto što je tuđe. Nova garderoba je nova garderoba, makar je kupio kod Kineza."Onaj ide da kupi novu stvar pa makar je dva puta obukao i bacio, ali neće sebi da dopusti da kupi polovnu stvar. Tu je taj strah samo da  siromaštvo ne izađe na videlo.Ljudi stegnu srce i dodju ovde. Zažmure samo dok izadju iz prodavnice. Posle opet svi srećni i zadovoljni. Čak i ne kažu gde su kupili odeću."Vlasnici sekend hend prodavnica polovnu robu otkupljuju od manjih firmi koje se bave prikupljanjem garderobe koju stranci odlažu u kontejnere.
- Sada uzimamo samo robu iz Holandije i Belgije. Tamo postoje specijalni kontejneri gde ljudi ubacuju nepotrebnu garderobu koju dva puta nedeljno preuzima Vojska spasa, Crveni krst ili neko drugo humanitarno udruženje. Oni sortiraju robu, tretiraju je specijalnom parom kako bi uništili bakterije i druge parazite i nakon toga je prodaju - objašnjava nam naš sagovornik, uz napomenu da je to sjajan sistem finansiranja humanitarnih organizacija.
Takva roba se prodaje na kilogram i košta, u zavisnosti od kvaliteta i brenda, od 10 do čak 40 evra.
Razmislite samo koliko je dobro kupovati robu koja je mnogo kvalitetnija od nove "kineske".
Ruke -privilegija. Rukama covek moze sve ono sto ne mogu zivotinje. Ruke su kao reci. Ruke obavljaju vazan posao. I u izrekama se cesto pominju, kao zlatne ruke, kao ide mu sve od ruke, i uspeva mu sve od prve ruke itd. Al kad zataji ta "prva ruka" makar u kartama tu je "druga" ona koja nas nekad spasava ,a nekad totalno gurne na dno.
Recimo kod zanata kao sto je zidar malterisanje i krecenje imaju i prvu i drugu ruku. Kod pravljenja bilo cega uvek ima prva ruka koja nesto pravi, a druga ruka doteruje i finisira proizvod. Ili nase licno spremanje i oblacenje. To su bile neke pozitivne stvari. Ali nekada druge ruke miluju ono nase, druga ruka gubi veliki novac u kockarnici, druga ruka nas ubija ili povredjuje...Druga ruka nekad zaista izgleda kao nova sansa. I jeste uglavnom. Medjutim, nekada je druga ruka samo grabljivac. Kao i sve u zivotu.
COVEK IMA PRAVO NA IZBOR. I MORAO BI DA PRAVI IZBORE. TAKO JE REGULISAN ZIVOT. MOZES DA KUPUJES SAMO NOVO PA MAKAR I NEKVALITETNO, I OBRNUTO POLOVNO, A KVALITETNO. MOZES DA SVE ZAVRSIS PRVOM RUKOM. A MOZES DA RIZIKUJES I PROFITIRAS ILI IZGUBIS DRUGOM RUKOM. MOZES DA ZAVRSNICU IZGLEDA ILI PROIZVODA ODRADIS DRUGOM RUKOM, A MOZES I DA STREPIS OD DRUGIH RUKU KOJE CE TE POVREDITI ILI NESTO UZETI. TO SA RUKAMA JE ZAISTA VELIKI IZAZOV I JAKO TEZAK IZBOR!
PA NA VAMA JE SVAKAKO!

KUCA IMA SVOJ MIRIS! KUCA NIKAD NE LAZE! KUCA UMIRE!ZNATE VI SVE OVO, ALI NEKAKO ZELIM DANAS DA PRICAM O KUCI TOJ NEZIVOJ STVARI KOJU CINE ZIDOVI, KROV,  PROZORI ,VRATA I SVE JE SAMO TO DOK JOJ COVEK NEDA DUSU DA OZIVI I POSTANE DOM - TOPLI DOM!
Miris je nesto sto jedino ostaje u nama zauvek. To je secanje koje nam pomaze da se setimo, osobe, ili kuce ili bilo cega. I kad udjete u neku kucu ona ima svoj jedinstveni miris iako recimo vasi prijatelji ili rodjaci koriste isti deterdzent za ves i sudove, puse iste cigare, spremaju iste ruckove... Ali u njoj zive ljudi koji niste vi i koji imaju svoje mirise koje pomesaju sa mirisima u kuci. Oni taj miris ne osecaju, ali vi i te kako osecate taj mirisi, kao i kad oni dodji u vasu kucu. Miris kuce  u kojoj smo odrasli uvek nam je utisnit u nas identitet. Nismo ga svesni ,a on nas prati i pomocu njega nikad ne zaboravljamo svoje detinjstvo  i kucu koja je posle nas drugacija ,a ipak ista ako smo samo mi otisli. Njeni ukucani  i dalje  stvaraju onaj jedinstven miris- miris rodne kuce. Kasnije imamo vise mesta koja su nas dom i u kome ostavljamo svoj miris kao pecat, ali je nekako taj miris uvek samo nas.
Kuca nikad ne laze. Naravno. Krenemo iz kuce doterani u kostime za zivot, a kuca ostaje kao svedok nase licnosti, karaktera, ukusa. Kad udjemo u neciju kucu odmah mozemo da utvrdimo nepobitne cinjenice koje  vlasnik  kuce dobro sakrije kad izadje iz nje. Svoj ukus/neukus,pedantnost/neurednost, topli dom/mesto gde neko zivi i sve ono sto cini jedno mesto za stanovanje udobnim i spokojnim. Tu nema mesta za lazi, gledajuci oko sebe prostorije necije kuce saznajemo mnogo vise o njemu nego kad nam on prica. Jer  covek hoce i da slaze i da ulepsa sliku o sebi. Kuca to ne moze.
Kuca umire. Pa i ako nije zivo bice i kuca treba ruku coveka da je popravi i da joj poklanja paznju. bez toga se ona kao i covek razboli i umre. Napustene kuce su tako tuzna mesta. Kao groblja na kome su posmrtni ostaci ljudi. Napustene kuce su posmrtni ostaci necijeg toplog doma.
Kuca moze da umire i kad nije napustena, ako je njeni stanovnici tretiraju samo kao "cetiri zida". Kuca ne moze da zivi bez duse. Kao i covek.
VOLITE SVOJU KUCU - SVOJ DOM. VOLITE SVOJU PORODICU KOJU STE SMESTILI U NJU. POMESAJTE SVOJ MIRIS SA MIRISOM KUCE . POMESAJTE SVOJU DUSU SA NJENOM BEZ LAZI I PREVARE. ONDA CETE ZAISTA IMATI MESTO U KOME CETE SE OSECATI SIGURNO I SRECNO!

EVIL-LIVE! ISPOVEDNICI, TRANSFORMISTI! KATOLICKA CRKVA! KURAN!DOBRO UVEK IMA NEKU CENU! ZLO JE BESPLATNO!
Postoji mesto gde svetlost srece svet tame.tu se sve odvija u zemlji senki gde je sve nepostojano, konfuzno,nesigurno.Ispovednici ( katolicke crkve)  su cuvari postavljeni da brane tu granicu.Ali povremeno nesto uspe da prodje. A njegov zadatak je da to vrati natrag. U podrumima Vatikana postoje arhive svega i svacega. Mi znamo samo delic. A u Kuranu je lepo opisano zasto je to tako. Svevisnji ( ko god je on) zna sta lezi pred ljudima i sta je iza njih. A ljudi zapravo ne shvataju nista od toga, izuzev onoga sto on zeli da im otkrije.Ne postoje odgovori na sva pitanja. Neke istine ostaju nepojmljive za ljudski um. Pa ipak katolicki svestenici - ispovednici napravili su najneobicniju arhivu na svetu. Arhivu - culpa gravis u kojoj se nalaze ispovesti najmonstrouznijih zlocinaca staru preko 1000 godina. Malo pojasnjenje. U Katolickoj sluzbi postoji jako striktna podela "poslova" te svestenici koji ispovedaju "gresnike" u slucaju da je pocinjen tezi i veci zlocin prosledjuju "gresnika" na " visi sud" kod ispovednika viseg ranga. E ti ispovednici ne mogu da daju tako lako oprost greha kao oni nizeg ranga vec se obrazuje komisija sud koju cine kardinali pa i sam papa. Tu se iznosi greh koji je pocinjen i za koga zaista ne postoji ,a kamoli oprost.  Tada "slucaj" ide u arhivu culpa gravis zajedno sa ostalim tajnim zlocinackim ispovestima. Postavlja se pitanja zasto katolicki svestenici ( ispovednici) skupljaju "grehe"? da ih kazne ne mogu jer ne smeju da povrede tajnost ispovesti ida ih prijave policiji. Medjutim, u nekim slucajevima ispovednici pomazu policiji trudeci se da sto manje otkrivaju tajnu ispovesti. A  EVIL ( zlo) skupljeno u arhivu predstavlja LIVE ( zivot). Sto znaci da citave grupe svestenika i naucnika i doktora psihijatara ne mogu da spoznaju svo zlo koje ljudi mogu da pocine.  Ovo me podseca na spregu nekadasnje crkve i nauke kada su se iluminati odvojili u korist nauke. Pa ipak jezuiti koji su tek sad dobili svog papu mnogo znaju o ovom arhivu. Vise od ostalih svakako.
Transformisti su ljudi koji imaju vise identiteta. Zapravo mogli bi ih nazvati prevarantima jer koriste lazne identitete. U ovom slucaju koji hocu da vam ispricam rec je o ispovedniku koji je bio transformista. Sa lakocom je uzimao tudje identitete do savrsenosti. Mogao je toliko dobro da "udje" u  neciji identitet da bi pokupio sve ono sto cini tog coveka. Cak i govorne mane, telesne hendikepe, navike, ukus i sve ostalo. Takav covek mogao je da se lako asimilira pored kuvara u kuvara, pored doktora  u doktora . Dok nije u transformaciji potpuno je obican i neprimetan covek koga niko ne zapaza. A kad se transformise postaje vrlo opasan. Secate se da sam pisala da jezuiti teze ka tome da razbiju vlast bilo koja da je. Tu se koriste ispovednici koji "ulaze" u slojeve drustva koji ce se kontrolisati od strane nalogodavca (Vatikana).  U svetu postoji mreza ispovednika koji ne znaju jedan za drugog  i koji ispunjavaju sve ono sto  im se da kao zadatak koristeci neverovatnu moc transformacije.Ljudi im veruju bezgranicno-zasto ne znam. I idu za njima gde god da ih povedu kao misevi za  carobnim frulasem. Ne bi to ni bilo tako strasno da u okviru svih tih zadataka dobro bude cilj. Problem je sto je vecinom cilj - zlo! I to zlo u svojim najgorim oblicima. Zlo dostojno arhive culpa gravis. Sad  moja filozofija. Da li je zlo bilo prvo pa je zaposedajuci ljude u vidu demona stvorilo tu uzasnu arhivu ili je postojala arhiva, a ispovednici se trude da je odrze "svezom"?
Stalno mislim da je zlo preovladalo na Zemlji. Da su se demoni izjednacili sa ljudima koji treba da nas sacuvaju od njih. Volela bih da gresim jer nikad nista nije i ne moze biti samo crno, samo tama.
I zato postoji nada makar bila skrivena u najdubljem kutku Pandorine kutije da ce se ljudi dozvati pameti i da ce iz LIVE isterati EVIL ( citano s leva na desno  i s desna na levo).
NE ZELIM DA POMISLITE KAKO IMAM NESTO PROTIV BILO KOJE RELIGIJE I CRKVE. NAPROTIV. SHVATILA SAM DA HRISCANSTVO, ISLAM , I JUDAIZAM IMAJU VRLO SLICNO UCENJE. POSTUJEM RAZLIKE KOJE SU NEMINOVNO NASTALE ODVAJANJEM RELIGIJA. ALI ZLO JE UVEK ZLO! MA KOJE VERE BILO.
I ZATO DOBRO OTVORITE OCI , A I UM KOLIKO GOD MOZETE I SAGLEDAJTE SVET OKO SEBE KAO MESTO NA KOME MOZE DOBRO DA SE ZIVI  SAMO ONDA AKO SE ZLO OTERA U ISTORIJU!

CAROBNA LAMPA,BIBER SPREJ I GLINENI VOJNICI! SAMOODBRANA JE POSTALA NUZNOST! PROFESIONALNA VOJSKA U ODBRANI NASIH ZIVOTA! O  KINI  I NJENIM CUDIMA  NIKAD DOSTA!
Da pocnemo naravno od carobne lampe. Sama bajka o Seherezadi i cudesnom Arapskom  svetu u kome je sve moguce vrlo je inspirativna,  te svako od nas pozeli onog duha iz lampe da nam se nadje i zastititi nas ili nam ispuni zelje. E sad bajka je bajka, a stvarnost je stvarnost. Medjutim, poveznica su mi  u ovom tekstu dve stvari ILUMINATI I ODBRANA ILI SAMOODBRANA! Naravno da znate da iluminas znaci   svetlost (lampa).  Čovek je ko zna kad uvideo neophodnost svetlosti. Kad je ovladao vatrom, osposobio se za pravljenje naprava kojima će moći da proizvodi svetlost. Prve lampe, one iz šestog i sedmog veka pre nove ere, imale su oblik otvorene šoljice. Tek krajem četvrtog veka pre naše ere je pronađena lampa iz koje se ulje, dragocena tečnost bez koje nema veštačke svetlosti, neće prosipati. Rimljani su nasledili taj izum, veoma ga usavršili, i obilato ga koristili. Zato su njihove lampe pronalažene svuda po carstvu, pa tako i u Singidunumu. Izgradnjom puteva i povezivanjem rimskih provincija, iz svih delova carstva u Singidunum, između ostalih stvari, stižu i lampe i kalupi za njihovu proizvodnju. Međutim, kad se ispostavilo da uvoz ne može da zadovolji potrebe stanovništva, osnivaju se zanatske radionice za proizvodnju lampi. Shvatili su,  "da im je jeftinije da robove presele u Singidunum gde bi im otvarali radionice, nego da transportuju lomljive lampe iz Italije. Sve je funkcionisalo. Preneli bi kalupe, uposlili robove i ubirali zaradu. Slična je današnja logika preseljenja proizvodnje u Kinu." Uzor su uvezeni primerci, kopira se čak i pečat stranog proizvođača, ali istovremeno nastaje i domaći dizajn. Serijski pravljene lampe počeci su masovne proizvodnje. Najpopularnije su takozvane "firma lampe", lampe izrađivane u radionicama u velikim serijama. Slavica Krunić kaže da su "firma lampe" najbrojnije, u zbirci ih je više od 200 primeraka. "Najpopularniji proizvođač je bio Fortis, a nađeni su i proizvodi radionica Agilis, Cassi, Festi, Fronto, Neri, Sexti, Octavi i drugih. Zna se da su lokalni majstori bili Flavi i Ianvari, i one kojima je pečat u obliku jelove grančice ili cveta." Pečat je utiskivan na dno svake lampe, kao dokaz porekla, ali je to ujedno bio i početak brendiranja.Lampe su spadale u najrasprostranjeniju trgovačku robu antičkog doba iako su, budući da nije svako mogao da kupi ni skupoceno ulje ni njih, predstavljale luksuzne predmete. Ne bi li se što bolje prodale, njihov izgled je prilagođavan zahtevima trenutne mode i potrebi naručioca. Pribegavano je i – reklami. Naime, u Singidunumu je pronađena jedna oštećena svetiljka sa reljefnim tekstom Recte Illuminas, što u prevodu znači "Dobro svetlim". Zar ne zvuči kao savremeni reklamni slogan? Ova naša lampa je retkost – zna se samo za još jednu, čuva se u muzeju Ermitaž u Sankt Peterburgu, sa sličnim natpisom – "Ja sam lampa, sijam bogovima i ljudima."vetlost je bila važna i u pogrebnom ritualu. Familija pokojnika je stavljanjem lampe na prag oglašavala smrt u svojoj kući. Telo je izlagano u dvorištu, a sa strana odra postavljane su lampe. One su bile obavezne i u grobu, da umrlome osvetle put u drugom životu. Svetiljke kao prilog u grobu su projekcija verovanja osobe koja je daruje preminulom, ali i verovanja preminulog. Takođe, ona su ogledalo društvenog statusa i bogatstva pokojnika.
Sad kada smo shvatili vaznost lampe ( svetlosti) kako u zivotu tako i u smrti  jasno nam je da je svaka lampa sama po sebi carobna. Razmislite da li vise volite lustere ,plafonjere ili lampe po vasem ukusu koje vasu sobu ispunjavaju bajkovitom svetloscu.
E sad u tu nasu kucu sa lampama cesto dodju nepozvani gosti. Sve vise je pljackanja kuca sa ili bez ljudi u njima. Ako nam se to desi i vi samo pokusavate da odbranite svoj dom mogu vam se desiti vrlo cudne stvari - da jos vi ispadnete krivi jer ste prekoracili nuznu odbranu. S pravom se pitate kao i ja zar je to uopste moguce. Vise lici na bajku svakako, ali je nazalost istina. Aladinov duh iz lampe tu bi mnogo bolje odradio odbranu doma, ali...
Na ulici vas takodje napadaju. Mobilni telefon, hitni poziv i malo svetla nece vam pomoci  u trenutku napada kad vas strah paralise. Spas vam moze pruziti neka mala ali jaka  lampa i naravno biber sprej . Elektrosokere bi ovaj put preskocila to mi je bas vise za policiju. Pre više od pola veka izmišljen je biber sprej. Izmislio ga je Alan Litman 1965. godine iz Pitsburga. Čitav život je proveo pokušavajući da patentira različite produkte, ali sve do kreiranja biber spreja mu to nije pošlo za rukom. Zajedno sa svojom ženom Doris, profesorkom hemije, ispitivao je i istraživao različite oblasti, između ostalih i inteligenciju životinja. Zbog toga su u svom podrumu držali i aligatora zvanog Ernest.Kako je ovako ekcentričan par došao do revolucionarne ideje sredstva za samoodbranu? Teško je i zamisliti da su njihovi eksperimenti bili iole ozbiljni. Ali napad lopova na njihovu prijateljicu koji se desio na ulicama Pitsburga naterao je Alana i Doris da ozbiljno razmišljaju i nađu rešenje za ovaj problem.  Težili su praktičnom i delotvornom sredstvu za odbranu od napadača. Sredstvu koje će zaustaviti nasilnika već u prvoj sekundi reagovanja, dovoljno mu naškoditi da zaustavi agresiju ali ne i da usmrti. Biber sprej se i danas smatra humanim oružjem, jer, pre svega, služi za samoodbranu i ne povređuje trajno napadača.Biber sprej, ili ti suzavac, je bio inovativan jer je efikasno i brzo zaustavljao napad. Baš zato je njegova popularnost rasla i kod civilnog stanovništva. Ovo je sredstvo za samoodbranu koje je legalno i dozvoljeno civilima da ga nose i upotrebe u slučaju napada. Biber sprej se pokazao kao visoko delotvorno sredstvo za samoodbranu. To je funkcionalno sredstvo, malih dimenzija koje lako staje i u male tašne, i oslobađa straha od potencijalnog napada.Tečnost spreja je napravljena od prirodnih supstanci, od ekstrakta ljute paprike. Biber sprejevi su preko 50 godina u upotrebi, a potreba za njima ne opada. Baš zato su oni deo opreme vojske, policije, carine i privatnog obezbeđenja. Civili ih legalno mogu nositi, i osloniti se na suzavac za ličnu zaštitu. Svakako da može biti zastrašujuće da nosimo oružje sa sobom samo radi lične zaštite, čak i kad nemamo nameru da nekog usmrtimo ili ozbiljno povredimo. Zato biber sprej pravi kompromis između straha od napadača i straha od nanošenja težih povreda i obe nelagode uklanja. Nošenjem ove male sprave dajete sebi svakodnevno kretanje sa sigurnošću da ćete sebe odbraniti od svakog potencijalnog prepada lopova i drugih nasilnika.
Polako smo dosli i do organizovane vojske koja nas brani. Po meni i dan  danas ja u vosjku imam izuzetno poverenje. Ali sada se ne bih zadrzavala na samoj prici o vojsci i odbrani jer to svi znamo nego bi pricala o neverovatnoj glinenoj vojsci . Fascinantna prica. U domenu bajke . Carobna, neverovatna a opet istinita.
Prica o 8.000 glinenih vojnika nigde drugo nije mogla biti nego u Kini.
Kineski carevi su bivali pokopani sa blagom koje mogu koristiti u zagrobnom životu nakon svoje smrti, a prvi kineski car ostat će zauvijek zapamćen po svom blagu: masivnom vojskom – Vojskom od Terakote.
Prvi kineski car, Qin Shi Huang, odigrao je značajnu ulogu u kineskoj istoriji. On je ujedinio zemlju i počeo graditi zid koji će kasnije postati svjetski poznati Kineski Zid. Postao je car kad mu je bilo samo 13 godina, a umro kad mu je bilo 49 godina. Kad je tek postao car, jedna od njegovih prvih naredbi bila je izgradnja njegove grobnice. U grobnicu je smještena Terakota vojska, koja će ga pratiti i štiti u zagrobnom životu.
Masivni broj glinenih figura je impresivan sam po sebi, ali još je impresivnija činjenica da je svaka figura različita, sa vlastitim i unikatnim izrazom lica.
Vojska od Terakote je jedna od najvažnijih arheoloških lokacija na svijetu. Trenutno je jedna od najstarijih postojećih ruševina, stara više od 2000 godina. Ovo senzacionalno arheološko nalazište se nalazi na popisu UNESCO-a još od 1987. godine, kao jedna od svjetskih kulturnih baština.
Glineni vojnici, koji datiraju iz 3. stoljeća prije nove ere, otkriveni su u 1974. godine od strane lokalnih poljoprivrednika u Lintong Distriktu, Xi’an, Shaanxi provinciji.
Figure koje se nalaze u ovoj grobnici čine ratnici, kola i konji. Trenutno se procjenjuje da se u tri grobnice nalazi više od 8000 vojnika, 130 bojnih kola, 520 konja i 150 pripadnika konjice, od kojih je većina još uvijek zakopana u grobnicama u blizini Qin Shi Huang mauzoleja. Pored vojnika, u grobnicama se također nalaze dužnosnici, akrobati, moćnici i muzičari.
Kineski carevi su bili vrlo prosvetljeni ( iluminati) i znali su koliko je potrebno raditi na odbrani. Takodje su Arapi koji su zapoceli pomamu za lampama ( obicnim i "carobnim") ,a danas drze svu moc svetlosti u svojim rukama ( iluminati)  najvise rade na odbrani svojih brendova.  Ako ne racunamo samo naftu!
Zato mislim da slobodno smem da kazem da nije lose imati biber sprej u tasni,dzepu ili oko vrata , ruke ( najnoviji modeli). Zasto dopustiti da nas kradu, prebiju, siluju...Pa bilo to na ulici ili u svom domu. Vosjka i treba da nas cuva. I hvala joj od srca, ali  sebe mozemo najbolje sacuvati sami.
PROSVETLITE SE LJUDI! ZASTITE SE! TAKVA SU VREMENA STA DA SE RADI! I KUPITE AKO VEC NEMATE JEDNU, DVE ILI KOLIKO ZELITE LAMPI I OPLEMENITE SVOJ DOM CAROLIJOM! DOBRI DUH CE VAM DONETI SPOKOJ I MIR U VAS DOM!

APOKALIPSA, BOGATASI, SKLONISTA I NARAVNO BIL GEJTS! 439 SKLONISTA ZA BOGATASE! ILUMINATI ZNAJU KAO I UVEK KAKO DA SACUVAJU BOGATASE! A ZA SIROMASNE APOKALIPSA ZNACI  SIGURNU SMRT U KORIST BOGATASA. JER KOME TREBAJU SIROMASNI!
Apokalipsa je naziv posljednje knjige Svetog pisma, koja se prevodi kao Knjiga Otkrovenja, a govori nadahnuto o smaku sveta.A gde se skloniti od III svetskog rata, pandemije bolesti ,pada asteroida ili cega vec nego   u skloniste! Pretnja globalnim uništenjem mnogima se čini verovatnom kao što je bilo mnogo puta u prošlosti ali današnja skloništa napravljena po najvišim standardima dosta se razlikuju od onih iz 20. veka.
Jedna od kompanija je i Vivos koju je osnovao Robert Vicino, preduzetnik iz sveta nekretnina koji gradi i upravlja skloništima vrhunskog dizajna širom sveta.
“Skloništa u prošlosti nisu bila udobna. Bila su siva, metalna, poput broda ili nekog drugog vojnog objekta. A činjenica je da čovečanstvo ne može dugotrajno preživeti u takvom spartanskom, pustom okruženju”, objasnio je Vicino za CNN.
Pripadnici svetske elite poput Bila Gejtsa (za kog se šuška kako ima bunkere na svakom od svojih poseda) odabrali suda dizajniraju svoja skloništa.
Generalni direktor teksaške kompanije Rising S Company, Geri Linč, još je 2016. rekao kako je interes za visoko luksuznim podzemnim bunkerima narastao za 700 odsto u poređenju sa godinom pre, dok je generalna prodaja porasla za 300 odsto od poslednjih američkih predsedničkih izbora.I dok neki preferiraju da budu sami, drugima je zanimljivije apokalipsu preživljavati u zajednici koja nudi iskustvo sličnije životu u ‘stvarnom svetu’.
Većina od njih uključuje prehrambene namirnice za godinu dana ili više i imaju hidroponske vrtove. Dizajneri razvoja također rade na tome da kreiraju zajednice s članovima upoznatim s raznim veštinama potrebnim za dugotrajno preživljavanje, od lekara pa do učitelja, piše CNN.
Vicino kaže kako je Vivos rasprodao svoja skloništa za zajednice u poslednjih nekoliko nedelja. Jedan od njih, Vivos xPoing nalazi se u Južnoj Dakoti i sastoji se od 575 vojnih bunkera koji su pre bili magacini municije.
 Samo postrojenje biće opremljeno kao maleni grad, imaće i pozorište, učionice, vrtove, kliniku, spa i teretanu. Za one koji traže još više luksuza, kompanija nudi i Vivos Europa One, jedinicu predstavljenu kao “moderna Nojeva barka” u bivšem skladištu vojne opreme u Nemačkoj.Preferirate li ipak preživljavati apokalipsu sami ili u društvu porodice i pomno odabrane manje količine rodbine ili prijatelja, Opidum je možda najbolje rešenje. Nalazi se u Češkoj, a opisan je kao “najveći milijarderski bunker na svetu”.

Korisnik društvene mreže Imgur napisao je post koji je ubrzo obrisan, u kojem se predstavio kao bivši član tajnog društva Iluminata, a njegova objava ubrzo se našla i u svetskim medijima.

"Godinama sam živeo u skladu sa uverenjima, motivima i akcijama Iluminata, ali u poslednje vreme bilo mi je stvarno previše i morao sam da prekinem svoj sveti ugovor", započeo je svoju ispovest u kojoj tvrdi da je bio regrutovan kao 19-godišnjak, a da je nakon 47 godina morao da izađe iz Iluminata.
Ovaj neidentifikovani izvor obelodanio je da su se istorijske ličnosti poput Lava Trockog, Abrahama Linkolna i Sadama Huseina za vreme konfllikta upravo sakrivali u odajama tajnog društva.
 "U svetu postoji 439 bunkera, a sve ih kontrolišu i održavaju iluminati. Najveći je u Sao Paulu u Brazilu, a u njega može da stane 5.000 ljudi koji bi unutra mogli da prežive 10 godina. Bio sam u njemu i veći je nego što iko može da zamisli. U slučaju globalnog nuklearnog rata, prirodne ili bilo kakve druge velike katastrofe, 5.000 najbogatijih i najmoćnijih individualaca u njemu će potražiti spas", tvrdi on.
Ustvari i on verovatno samo zna za taj broj sklonista.
SVI SMO ODAVNO SVESNI DA JE SIROTINJA SAMO BALAST ZA DRUSTVO. DRUGO JE PITANJE ZASTO JE ODNOS SIROTINJE I BOGATASA TAKAV ( MISLIM U BROJKAMA - BOGATASA"SACICA" SREDNJA KLASA VISE NE POSTOJI ,A SVE OSTALO SIROTINJA). ZAMISLITE DA POSTOJE SKLANISTA ZA SIROTINJU PA MAKAR I ONA SIVA UZASNA? KOLIKO BI IH TREBALO? LAKO JE ZA BOGATE KAD IH MALO IMA. A  I NIJE RED DA SE 'JADNICI' PATE U NEKAKVIM HLADNIM I METALNIM  SKLONISTIMA. KAKO CE BEZ LUKSUZA DOK PREZIVLJAVAJU APOKALIPSU? JER ONI CE PREZIVETI! I BIL GEJTS! MOJ OMILJENI LIK KOJI BI STANOVNISTVO SVEO NA TIH 5000 SUTRA DA MOZE!
ILUMINATI TAKODJE BEZ LUKSUZA NE MOGU ZATO SU VALJDA I 'PROSVETLJENI', 'LUCONOSE'! JER ZNAJU!
MI SIROTINJA NISTA NE ZNAMO IAKO MISLIMO DA SMO  USVETU TEHNOLOGIJE IZUZETNO INFORMISANI! PA NEKA I BOLJE. KAD UDARI TAJ ASTEROID NEMA NAS I GOTOVO. CEMU BRIGA UNAPRED?

KO O CEMU JA O BITKOINIMA! I TOME DA SE VIRTUALNI I REALNI SVET STAPAJU U JEDAN! CETVRTA INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA DONOSI SA SOBOM I CETRVTU  EKONOMSKU REVOLUCIJU! PA NEK NAM JE SA SRECOM!
Znate nacine placanja, pa ipak da se podsetimo.Zamena robe za robu — sistem "trampe", zatim pojava kovanog novca i plemenitih metala, koju je zamenio princip papirnog novca u razmeni i na kraju pojava elektronskog i digitalnog novca.Pre deset godina tiho smo ušli u novu eru novca — pojavom kriptovalute bitkoin došla je nova vrednost na tržište.U poslednjih desetak godina, sa razvojem tehnologija, tiho je došla nova ekonomska revolucija u vidu kriptovaluta. „Blokčejn“ zvuči rogobatno, ništa manje nije komplikovano ni objasniti taj termin — u prevodu znači lanac blokova, dok u praksi predstavlja digitalni finansijski dnevnik.
- Sve što se radilo i ranije, ’blokčejn‘ isto radi, samo način na koji to ’blokčejn‘ radi je zapravo ono što je bitno. Kod ’blokčejna‘ nije moguće da se informacije izbrišu ni promene, i to iz razloga što bi moralo da se napadne desetine hiljade različitih mesta odjednom da biste mogli to da uradite .
Praktičan primer prednosti korišćenja kriptovaluta može se videti kroz doznake koje, na primer, u Srbiji iznose tri milijarde dolara godišnje i rame uz rame su sa direktnim stranim investicijama. Mnogi posrednici u transakcijama zarađuju značajne sume, uzimajući svoj procenat, a kada bi se transferi obavljali preko kriptovaluta, ne bi bilo nikakvog umanjenja inicijalne sume.
Ova tehnologija je toliko fascinantna da omogućava po prvi put u istoriji čovečanstva da rešimo neke probleme koje tradicionalni novac ima. Jedna od prednosti je prenos vrednosti izvan državnih granica .
Do pre tri godine čitavo tržište kriptovaluta vredelo je desetak milijardi dolara, dok danas njegova vrednost prelazi 250 milijardi dolara. Problem je u tome što je tržište kriptovaluta vrlo plitko i mali je broj menjačnica koje su relevantne, samo su dve do tri prijavile realan promet. Dovoljno je da neko upumpa odjednom nekoliko desetina miliona dolara i da poremeti cenu, barem u tom trenutku .
Kompanija „Fejsbuk“ je najavila lansiranje sopstvene kriptovalute — Libre, i to početkom 2020. godine. Centralizovani sistemi poput ovog kose se sa idejnom parolom kriptovaluta — svi imaju kontrolu, ali niko moć. Naravno da Cukenberg ima plan B jer mu Fejsbuk visi " o koncu". Pitanje je samo kako je on rekao da li ce ga on ugasiti 2020 ili poreski sistem! Francuska je najavila planove da blokira razvoj Facebookove predstojeće kriptovalute pod nazivom Libra .Želim da budem potpuno jasan, u ovim uslovima ne možemo da autorizujemo razvoj Libre na tlu Evrope, izjavio je francuski ministar finansija Bruno Le Mer.
Među brigama vlasti jeste ideja da će ljudi moći da biraju i prebacuju se sa kriptovaluta u slučaju nacionalne krize - što bi vladama otežalo stabilizaciju ekonomije.
Iako je Libra kriptovaluta na većinu načina, ona ima dodatnu podršku u vidu toga da njom upravlja nezavisna neprofitna organizacija u Švajcarskoj.
Dobro sad trampa je bila u redu kad na trzistu nije bilo ovoliko proizvoda. Naravno da je morala da izgubi smisao. Pojava novca koji je doveo do potrosackog drustva svakako nista dobro nije donela. Sad pitanje je: da li ce kriptovaluta uciniti zivot realniji ili virtualniji?
KAKO GOD! ZA MENE  JE JOS NAUCNA FANTASTIKA PLACANJE U BITKOINIMA. A OPET MRZIM NOVAC IZ SVE SNAGE. ZATO STO OD NJEGA ZAVISIM. DA LI CE KRIPTOVALUTE POBOLJSATI REALAN  SVET? STA CE BITI KAD NIKO NE BUDE IMAO FINANSIJSKU MOC NAD CELIM SVETOM? BOLJI ZIVOT?

NE ZNAM NA STA VAS ASOCIRA PRICA O STAROM RIMU? NA RIMSKO PRAVO, GLADIJATORE, ORGIJE, FILOZOFE,POZORISTA, BOGOVE...MNOGO TOGA IMA DA SE KAZE O ZIVOTU U STAROM RIMU! MEDJUTIM, MENI SE DANAS NEKAKO UPOREDJUJU STARI RIM I SADASNJE DRUSTVO! MOZDA I VAMA BUDE ZANIMLJIVO!

Za borbe gladijatora vezujemo smrt. Naime, borba je trajala sve dok jedan od gladijatora ne umre. Ali, borbe su se odvijale prema ustaljenim pravilima. Vodilo se računa o igračima, protivnici su morali biti slične građe i iskustva. Postojao je i sudija, koji je kontrolisao celu borbu i zaustavljao je, ukoliko bi neko bio teško ranjen. Kako se dosta ulagalo u gladijatore, treneri su ih obučavali kako da rane protivnika, a da ga ne ubiju i tako prekinu borbu. Životni vek gladijatora bio je kratak i brutalan.

Pročitajte više: http://edukacija.rs/zanimljivosti/nekoliko-zanimljivosti-o-gladijatorima

Za borbe gladijatora vezujemo smrt. Naime, borba je trajala sve dok jedan od gladijatora ne umre. Ali, borbe su se odvijale prema ustaljenim pravilima. Vodilo se računa o igračima, protivnici su morali biti slične građe i iskustva. Postojao je i sudija, koji je kontrolisao celu borbu i zaustavljao je, ukoliko bi neko bio teško ranjen. Kako se dosta ulagalo u gladijatore, treneri su ih obučavali kako da rane protivnika, a da ga ne ubiju i tako prekinu borbu. Životni vek gladijatora bio je kratak i brutalan.

Pročitajte više: http://edukacija.rs/zanimljivosti/nekoliko-zanimljivosti-o-gladijatorima

Moderna nauka i arheologija nam danas pužaju detaljniji uvid u život jednog gladijatora. Pa tako danas znamo da su ovi slavni zatvorenici imali poprilično dobru medicinsku negu. Njihove rane i lomovi su se lečili, a tokom oporavka čak su bili podvrgnuti i fizikalnim terapijama. Istorijski dokumenti potvrđuju da su neki gladijatori imali i vlastite privatne  doktore i masere, a njihova se ishrana pomno pratila.

Analizom 100 gladijatorskih borbi iz I veka  utvrđeno je da je samo 19 od 200 gladijatora izgubilo život u areni. Oni su jednostavno bili previše dragoceni da bi umrli.Poput današnjih sportova, gladijatorskim borbama je vladao finansijski interes. Lanistae, poduzetnici koji su kupovali, prodavali i novačili nove glaijatore bili su najvažniji faktor ovog krvavog sporta. On su gladijatore iznajmljivali za borbe, ali pre toga su ih vodili u gladijatorske škole, obučavali, dobro hranili… Lanistae su u svoje gladijatore ulagali jako mnogo sredstava.
Lanistae su bili toliko moćni da su uglavnom oni bili ti koji su odlučivali o životu gladijatora, a ne publika ili organizator (političar ili patricij). S obzirom da su ulagali novac u svoje borce, njima u interesu nije bilo da ih iznesu mrtve ili previše ranjene iz amfiteatra. Lanista je imao puno pravo da zatraži od sudije (da, svaka borba je imala sudiju) da poštedi borca ili da proglasi borbu nerešenom, kako bi se sprečilo nanošenje daljih ozlijeda.Sve ovo govori o statusu gladijatora u Rimskom Carstvu, a to da su bili slavni i bogati sportisti  potvrđuju i činjenice da su pobednici bili i jako dobro nagrađivani nakon borbi. Poslije borbe, pobednik se smio popeti do lože u kojoj su sedili dostojanstvenici, a tu bi i dobio nagradu – palminu granu i vrećicu sa novcem koju je smio zadržati, uprkos tome što je bio rob. Za izvanredne nastupe, gladijatori su mogli dobiti i lovorov venac, koji je ekvivalent današnjoj zlatnoj medalji. Neki ‘slobodni ljudi’ su postajali gladijatori upravo radi ovih nagrada. Da napomenem iako se izvinjavam na svim  bizarnostima  i   uznemiravajucim  postupcima da su "mocnici" pili krv gladijatora. U Starom Rimu su pili krv ubijenih gladijatora. Smatralo se da na taj način čovek dobija životnu snagu. Nekoliko rimskih autora opisuje kako su posle borbi sakupljali krv mrtvih gladijatora i prodavali je kao lek. Rimljani su mislili da gladijatorska krv može izlečiti epilepsiju. Podseca li vas to na masone i slicne tajne organizacije?
I sada sa cime da uporedimo gladijatore u nasem vremenu? Mene najvise podsecaju na preplacene sportiste , uobrazene "zvezde" koji se sportom bave iskljucimo radi novca i slave! Danasnji gladijatori takodje imaju sponzore,takodje imaju slavu  i novac koji "zaradjuju" u namestenim borbama. Sport je dakle od pocetka bio izuzetno planirana igra mocnika koja za svoje potrebe nekoga slavi ili "ubija". Pa, eto slicniji smo nego sto bi zeleli nasim precima od pre dva milenijuma.
 Iako je prosečan životni vek u Starom Rimu 25 godina, mnogi Rimljani su doživeli starost. Na određivanje cifre 25 su verovatno uticale česte smrti žena pri porođaju, kao i česte smrti dece. U proseku, Rimljani nisu živeli kraće od nas. To nas dovodi do sumorne istine. I dalje se govori kako zivimo duze ,ali da li je to istina? Ne umire li mnogo mladih od bolesti i ne umiru li  i danas zene na porodjaju?
Rimski sat je mogao da traje od 75 naših savremenih minuta u toku leta do 44 u toku zime. Stvar je u tome što su se Rimljani uglavnom orijentisali prema suncu. 12 dnevnih sati počinjalo je sa izlaskom sunca, a 12 noćnih posle zalaska. Dužina svakog sata je bila promenljiva, jer se dužina dana zimi i leti jako razlikovala. Zbog toga su Rimljani imali razumevanja za kašnjenje, a ni sami nisu bili naročito ažurni. Ovo je fenomenalno. I oni su znali to da mi ustvari nista ne znamo  o vremenu. I tako su ga tretirali. Nisu ga stavljati u krute okvire kao mi, donoseci nam time stresan zivot.
Rimljani su procenjivali ljude po izgledu – tačnije, po boji odeće. Postojale su dve varijante – sve nijanse braon, žute, sive i crne boje su se smatrale znakom siromaštva; sve nijanse crvene, ljubičaste i zelene nastajale su veštačkim putem, bile su skupe, dopremljene iz daleka i smatrale su se znakom bogatstva. Naročito šik je bilo nošenje ljubičaste odeće. Da li danas isto cenimo ljude samo po odeci? Nikad vise cini mi se!
 U Rimskom carstvu su se rodili veliki filozofi, kao što su Seneka i Marko Aurelije. Ipak, mnogi Rimljani su bili neprijateljski nastrojeni prema filozofiji. Smatralo se da izučavanje filozofije sa fokusom na unutrašnji svet čoveka čini ljude nepodobnima za aktivan život i služenje državi. Sluzenje drzavi? Ne treba da budes pametan , to je dobro za drzavu! Poznato?!
 Od kraja I veka n.e. rimski carevi su uveli tradiciju svakodnevnog ispijanja malih količina otrova radi poboljšanja imuniteta. Taj otrov se nazivao mitridat, u čast Mitridata Velikog, kralja Ponta, koji je prvi isprobao ovaj metod. Meni ovo lici na prici o vakcinama! Mozda i uzimanju nikotina, droga, al prvenstveno uzimanje malih doza bolesti?
Rimljani su toliko voleli da preteruju u svemu, da su čak uveli tradiciju povraćanja tokom gozbi. Po rečima Seneke, Rimljani su se na gozbama prejedali, nakon čega bi izazivali povraćanje da bi ispraznili želudac i nastavili da jedu. Orgije,  bahacenje,  blud, nemoral,  narcisoidnost,  i svih sedam smrtnih grehova bili su svakodnevnica u Starom Rimu. A danas imamo rijaliti sou programe i ostale nacine  propagiranja svega ovoga.  Sta je Stari Rim u odnosu na neki od nasih rijatilija - obrazovni program!
Incitat je bio omiljeni konj cara Kaligule. Po rečima Svetonija, bila je podignuta skulptura Incitata od mermera i slonovače i imao je purpurnu odoru i opremu od dragog kamenja. Svetonije takođe piše da je Kaligula nameravao da Incitata postavi za konzula. Moguće je da je na takav način car želeo da se našali sa senatom, pokazujući da je čak i konj u stanju da obavlja posao senatora. Ne pricam  o politici u mojim blogovima sa dobrim razlogom, ali ne mogu da odolim. Zato kad god su neki prenosi iz skupstine cuju se povici onih koji to pomno prate: svinji, govedo, konju....
Rimljani su se kupali svaki dan, ali sapun nisu koristili. Umesto toga su se mazali uljima, nakon čega bi ih sastrugali zajedno sa prljavštinom.
Rimljani su koristili ljudski urin za pranje odeće. Radnici su odeću stavljali u posudu i sipali u nju urin. Nakon toga, jedan čovek bi tapkao nogama po odeći da bi otklonio mrlje. Urin se koristio i za pranje zuba! Danas je hemija u sluzbi zdravlja na visokom nivou. Oslanjamo se na prakove za ves, sampone, sapune   i ostala sredstva za higijenu kao da nam od njih zivot zavisi. A  i zavisi, ali u obrnutom smislu. Mi se peremo da speremo prljavstinu, a time samo dodatno prljamo nasu okolinu. Paradoks savremenog sveta. Jedan od mnogih.
SAD BILO BI TU JOS PRICA RECIMO I O TOM RIMSKOM PRAVU KOJE JE I DANAS NESTO  BEZ CEGA NEMA SUDIJE ILI ADVOKATA I PRICA  O IZUZETNIM  POZORISTIMA KAKVIH DANAS NEMA , O RIMSKIM BOGOVIMA KOJE UZ GRCKE POMINJEMO MNOGO PUTA, ALI ZAVRSICU TEKST SAMO RECIMA: AVE CEZARE!

Gladijatorske borbe predstavljale su deo obreda na sahranama plemića. Naime, kada bi neka istaknuta ličnost aristokratskog društva, umrla, ožalošćena porodica bi angažovala osuđenike ili robove da se bore do smrti. Na taj način se održavao bizaran hvalospev pokojniku.
Legenda kaže, da su Rimljani verovali da krv čisti dušu pokojnika. Gladijatorske borbe predstavljale su vid žrtve, odnosno puštanje krvi za dušu pokojnika.
Kasnije su ove igre postale deo zabave elitnog društva. Održavale su se borbe između dva gladijatora, ali i između gladijatora i divljih životinja.


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zanimljivosti/nekoliko-zanimljivosti-o-gladijatorima

Gladijatorske borbe predstavljale su deo obreda na sahranama plemića. Naime, kada bi neka istaknuta ličnost aristokratskog društva, umrla, ožalošćena porodica bi angažovala osuđenike ili robove da se bore do smrti. Na taj način se održavao bizaran hvalospev pokojniku.
Legenda kaže, da su Rimljani verovali da krv čisti dušu pokojnika. Gladijatorske borbe predstavljale su vid žrtve, odnosno puštanje krvi za dušu pokojnika.
Kasnije su ove igre postale deo zabave elitnog društva. Održavale su se borbe između dva gladijatora, ali i između gladijatora i divljih životinja.


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zanimljivosti/nekoliko-zanimljivosti-o-gladijatorima

Za borbe gladijatora vezujemo smrt. Naime, borba je trajala sve dok jedan od gladijatora ne umre. Ali, borbe su se odvijale prema ustaljenim pravilima. Vodilo se računa o igračima, protivnici su morali biti slične građe i iskustva. Postojao je i sudija, koji je kontrolisao celu borbu i zaustavljao je, ukoliko bi neko bio teško ranjen. Kako se dosta ulagalo u gladijatore, treneri su ih obučavali kako da rane protivnika, a da ga ne ubiju i tako prekinu borbu. Životni vek gladijatora bio je kratak i brutalan.

Pročitajte više: http://edukacija.rs/zanimljivosti/nekoliko-zanimljivosti-o-gladijatorima

Za borbe gladijatora vezujemo smrt. Naime, borba je trajala sve dok jedan od gladijatora ne umre. Ali, borbe su se odvijale prema ustaljenim pravilima. Vodilo se računa o igračima, protivnici su morali biti slične građe i iskustva. Postojao je i sudija, koji je kontrolisao celu borbu i zaustavljao je, ukoliko bi neko bio teško ranjen. Kako se dosta ulagalo u gladijatore, treneri su ih obučavali kako da rane protivnika, a da ga ne ubiju i tako prekinu borbu. Životni vek gladijatora bio je kratak i brutalan.

Pročitajte više: http://edukacija.rs/zanimljivosti/nekoliko-zanimljivosti-o-gladijatorima

Za borbe gladijatora vezujemo smrt. Naime, borba je trajala sve dok jedan od gladijatora ne umre. Ali, borbe su se odvijale prema ustaljenim pravilima. Vodilo se računa o igračima, protivnici su morali biti slične građe i iskustva. Postojao je i sudija, koji je kontrolisao celu borbu i zaustavljao je, ukoliko bi neko bio teško ranjen. Kako se dosta ulagalo u gladijatore, treneri su ih obučavali kako da rane protivnika, a da ga ne ubiju i tako prekinu borbu. Životni vek gladijatora bio je kratak i brutalan.

Pročitajte više: http://edukacija.rs/zanimljivosti/nekoliko-zanimljivosti-o-gladijatori

Za borbe gladijatora vezujemo smrt. Naime, borba je trajala sve dok jedan od gladijatora ne umre. Ali, borbe su se odvijale prema ustaljenim pravilima. Vodilo se računa o igračima, protivnici su morali biti slične građe i iskustva. Postojao je i sudija, koji je kontrolisao celu borbu i zaustavljao je, ukoliko bi neko bio teško ranjen. Kako se dosta ulagalo u gladijatore, treneri su ih obučavali kako da rane protivnika, a da ga ne ubiju i tako prekinu borbu. Životni vek gladijatora bio je kratak i brutalan.

Pročitajte više: http://edukacija.rs/zanimljivosti/nekoliko-zanimljivosti-o-gladijatorima

Za borbe gladijatora vezujemo smrt. Naime, borba je trajala sve dok jedan od gladijatora ne umre. Ali, borbe su se odvijale prema ustaljenim pravilima. Vodilo se računa o igračima, protivnici su morali biti slične građe i iskustva. Postojao je i sudija, koji je kontrolisao celu borbu i zaustavljao je, ukoliko bi neko bio teško ranjen. Kako se dosta ulagalo u gladijatore, treneri su ih obučavali kako da rane protivnika, a da ga ne ubiju i tako prekinu borbu. Životni vek gladijatora bio je kratak i brutalan.

Pročitajte više: http://edukacija.rs/zanimljivosti/nekoliko-zanimljivosti-o-gladijatorima

ZNATE LI PRAVU ISTINU O ZRTVENOM  JARCU ? KO JE  I ZASTO ZRTVENI JARAC? SAD NE BIH JA ONU BIBLIJSKU PRICU! NEGO OVU  NOVU KOJA SE SAD DOGADJA!
DAKLE ZRTVENI JARAC NEKAD BIO JE JARAC NA KOGA SU PRENOSENI SVI GRESI , KAD SE SVI ISPOVEDE SUTNU JARCA U DUPE I ON ODNESE SVE GREHE. DANAS, JE DRUSTVO ZRTVENI JARAC, PREUZIMA GREHE SVIH NAS I POSTAJE CELOKUPNI - SAV GREH! ZATO SAD I ZIVIMO U DRUSTVU KAKVOM ZIVIMO - NEMORALNOM,  BAHATOM, POTROSACKOM BEZ PRAVIH VREDNOSTI I CILJEVA!
Žrtveni jarac je nevina žrtva na koju je usmerena nagomilana, potisnuta i pomerena agresivnost okoline i koja ispašta za tuđe grehe. Ovaj fenomen je opisao i dao mu naziv antropolog Dž. Dž. Frejzer. Naziv potiče od poznate biblijske priče, ο jarcu kojeg su stari Jevreji svake godine ritualno žrtvovali tako što su ga izgonili u pustinju natovarenog njihovim gresima, kako bi Bog iskalio svoju ljutnju na toj životinji, kažnjavajući nedužnog jarca, a ne njih.Ali među ljudima i dalje postoji običaj da se zajednička krivica, za neuspeh u nekom poduhvatu i sl., svali samo na jednog člana kolektiva. Taj se, onda, naziva žrtveni jarac.

U vezi sa frazemom žrtveni jarac može se postaviti i pitanje zašto je među svim životinjama za žrtvu izabran upravo jarac, zašto se baš na njega prenose ljudski gresi. Odgovor na to pitanje može se naći u mitologiji mnogih naroda, pa tako i u našoj. Prema narodnim verovanjima u nas, jarac je postao od đavola. Zato se u narodnim pričama đavo najčešće i pretvara u jarca. Osim toga, jarac je oličenje i drugih zala: raskalašenosti, razbludnosti i sl. Otuda su i satiri u starogrčkoj mitologiji prikazivani kao kozonogi i dlakavi demoni, koji su čak i oblikom ušiju podsećali na jarca. Jarac je, dakle, sam po sebi grešan, pa je onda najlakše bilo na njega preneti tuđe grehove.

Kako je doslo do toga da obican jarac preraste u celokupno drustvo? I jadni jarac je zrtva progresa. Zivimo u gradovima u kojima nema mesta za jarceve pa makar oni bili i zrtveni. Urbane sredine usisale su ljude sa sve grehovima. A onda je drustvo postalo "krivo" za sve nase neuspehe!
Tako da ako je neko sklon  bludu, nemoralu, kradji, lazima, ubistvu on ce to i ciniti, bilo drustvo onakvo kakvo  treba ili ne. Naravno da je bolje da je drustvo ispravno i kao takvo uzor ponsanja, ali valjda svaki covek zna sta je dobro, a sta zlo. I kad pocini neko zlo covek se  vadi da je to zato jer je drustvo ( zrtveni jarac) takvo. Da li mu se time gresi smanjuju ili oprastaju?
Sad isto se postavlja pitanje  da li kada danas nekoga proglasimo zrtvenim jarcem ( nevinog- krivim) on to zaista  i jeste! Meni se ipak cini da ustvari bude uhvacen krivac za nesto sto mnogi rade al nisu uhvaceni - te se nevinost ne moze ni pominjati nego samo krivica. Time se pojam zrtveni jarac obezvredjuje. I sa pojedinca koji nije nevin ali je uhvacen i "zrtvovan" za "primer' ostalima prenosi na celokupno drustvo, koje isto nije nevino, ali ni krivo za sve grehe pojedinaca. Znam, zvuci komplikovano.
Sustina bi bila da se sve menja, da je i drustvo kao i svet oko nas u stalnom progresu i da se grehovi u duhu  globalizacije stapaju sa celokupnim drustvom "cisteci" pojedince. Naravno da to nije dobro, medjutim vec sam vise puta rekla da i kada nesto  i vidimo i shvatamo ipak ne mozemo da promenimo. Ne menja se drustvo tako lako.
Zrtvenih jaraca je oduvek bilo i bice, kao i krivaca koji nisu kaznjeni za iste grehe. Borba dobra i zla i balansa  u drustvu traje od postanka sveta. I kako god da zivite samo je pitanje srece i podele karata kakav ce vam biti zivot. Ne pobedjuju uvek dobri!
Jarci su staloženi, proračunati i odgovorni. Mrze sve što narušava njihove precizne planove te im ugrožava sigurnost i privatnost. A to znači da mrze mnogo toga.Izdaja, nesigurnost, rasipnost ,vulgarnost i uopste  nestabilne i nekarkterne osobe. Ne smatraju se uzalud glavnim hejterima zodijaka. Meni ovo ne lici na lose osobine i zato zasto su jarca poistovetili sa djavolom? Meni su to samo ljudi koji imaju jak karakter i znaju sta zele, a sta ne.
KAD NAPRAVIMO NEKI ZAKLJUCAK NA OVU NEOBICNU TEMU O ZRTVENOM JARCU  JASNO VAM JE DA JE SA  PREUZIMANJEM GREHOVA NA SEBE DRUSTVO  PALO NA DNO U ODNOSU NA SVA PRETHODNA DRUSTVA. TAKODJE RAZUMELI STE DA IZRAZ ZRTVENI JARAC NE ZNACI NEMINONOVNO NEVINU ZRTVU NEGO SAMO UHVACENOG KRIVCA. I JARAC NE MORA DA BUDE HEJTOVAN ZATO STO JE SUPERIORAN! A ONI PRAVI JARCEVI - ZIVOTINJE KAD MALO BOLJE POGLEDATE I JESU NEZGODNI  KAD IH DIRAS!

POSLE PRETHODNOG TEKSTA :STA CES BITI KAD PORASTES NAMECE SE LOGICNO PITANJE - PA EVO PORASTAO SAM  I STA SAD? MNOGA ZANIMANJA NESTAJA, ALI  I MNOGA NOVA NASTAJU. SVET IDE U PROGRES KAO STO REKOSMO, ALI TAJ SVET JE NASAO ZAMENU ZA LJUDE. NIJE LI TREBALO DA BUDE DRUGACIJE. DA LJUDI UPRAVLJAJU SVETOM? PROLETERI SVIH ZEMALJA UJEDINITE SE!
U idućoj deceniji svaki peti zaposleni ostaće bez posla zbog automatizacije i veštačke inteligencije, ali razvoj tehnologije istovremeno bi trebalo da stvori i potpuno nova radna mesta.Ti novi poslovi verovatno neće biti dobro plaćeni, posebno kad je reč o ženama. Najveći broj novootvorenih poslova poslednjih godina zapravo je slabo plaćen iako značajno rastu i oni koji nose visoka primanja.
Istorijski podaci iz SAD-a sugerišu da bi do 2030. godine oko 9 posto populacije moglo biti zaposleno u sasvim novim zanimanjima.
U tom procesu, stoji u istraživanju, 40 do 160 miliona žena prelaziće iz jednog zanimanja u drugo, pri čemu će se, uz postojeće, suočiti i s novim izazovima.Premda će s gubitkom posla podjednako biti suočeni muškarci i žene, proces će zahvatiti različita područja. Kad je reč o novim poslovima čija će ponuda rasti, a žene su u njima slabo zastupljene, posebno se izdvajaju područja profesionalnih i tehnoloških usluga. Da bi se prilagodile novom svetu, moraće da porade na svojim tehničkim veštinama, mobilnosti i tehnološkoj prilagodljivosti.
Vreme koje se koristi za fizičke i manualne poslove, kao i osnovne kognitivne veštine, značajno će se smanjiti jer će te aktivnosti biti automatizovane. S druge strane, povećanje novih, fleksibilnijih načina rada na daljinu ženama će ujedno koristiti zbog usklađivanja radnih i porodičnih obaveza.
Šta je razlog snažnog rasta slabo plaćenih poslova? U nedavno objavljenoj knjizi “Ghost Work” (Radnici iz senke) autori Mari Grej i Sidhart Suri predviđaju da će 60 posto globalne radne snage do 2055. godine činiti “poslovi na zahtev”. U tu kategoriju, među ostalim, uključuju one koji rade u agencijama za privremeno zapošljavanje, zaposlene na određeno vreme, rad putem veba ili aplikacija.Iako se na automatizaciju i veštačku inteligenciju najčešće gleda kao na pretnju radnim mestima, autori Grej i Suri smatraju da veći problem zapravo leži u korporacijama poput Amazona, Gugla i Majkrosofta, koje se oslanjaju na uglavnom nevidljivu radnu snagu.
Svaki biznis koji se oslanja na veštačku inteligenciju oslanja se na te “radnike u senci”, one koji stvaraju njihov osnovni proizvod. U toj rastućoj nevidljivoj ekonomiji poslovi se kreću od dekodiranja narudžbina za pljeskavicu do stvaranja sadržaja, prevođenja i istraživanja, do veb dizajna. Mnogo je startapova koji se bave obradom informacija i analitikom, koji koriste platforme ili kolektivnu inteligenciju i pritom se oslanjaju na radnike koji nisu stalno zaposleni.i rastući “poslovi na zahtev”, navode autori, podsećaju na neko prošlo vreme, pre kancelarija, kada su posrednici unajmljivali radnike da obave određene poslove. Prednost je za poslodavce u tome što takav rad nije skup jer nemaju izdatke kao što su doprinosi na plate ili kancelarijski prostor. Kao dobra strana novih formi zapošljavanja izdvaja se mogućnost rada kod kuće kad to odgovara onima koji ne žele formalnost ili se od njih očekuje da samo upotpune kućni budžet.
Međutim, kako bi se u taj novi način rada i življenja uvelo više pravila, koja bi ujedno donela i više zadovoljstva, autori Grej i Suri uz ostalo zagovaraju platforme na kojima se radnici identifikuju samo sa slovima ili brojkama kako bi se izbegla diskriminacija na dobnoj ili rodnoj osnovi, ali i online forume putem kojih bi delili informacije o pouzdanim poslodavcima.
Takođe, smatraju da bi radnici trebalo da se udružite u nešto poput srednjovjekovnih cehova, koji bi ljudima omogućili i sticanje veština, a mogli bi biti i “skladište” u kojem bi se pohranjivale radne beleške o svakom radniku. Odgovorni poslodavci, pak, mogli bi se obvezati da će koristiti samo radnike iz ceha i da će poštovati minimalne standarde po pitanjima kao što je prometno plaćanje. I oni bi imali koristi od pouzdanijih i veštijih radnika. U svakom slučaju, od ujedinjenih radnika sveta, veruju, svi bi imali koristi.
Sta sve ovo zapravo znaci? Da smo opet u nekakvoj tranziciji? Da dok nas potpuno ne zamene masine i vestacka inteligincija, mi postajemo njihova kombinacija od krvi i mesa koja je potrosni i lako zamnjiv materijal. Ponizavajuce zaista. Evolucija drustva je kao i svaka evolucija. Ima svoje prednosti i svoje lose strane. A kako se nalazimo u cetvrtoj tehnoloskoj revoluciji pitanje je kako se snaci. Porastao sam pa sta? Hteo sam da budem: Pekar, lekar, apotekar (Bora Corba), ali gle sva ta zanimanja sto su mi se cinila toliko kul kad sam bio dete nestala su!  I  sta cu sad? Nude mi se zanimanja koja ne poznajem, ne razumem, ne znam, ne zelim da radim. I to sa potpunom nesigurnoscu. Znate onu moju pricu: Siguran posao od zaposlenja do penzije u jednoj firmi, stan od drustva, socijalno, zdravstveno, placeni odmori, topli obrok i ostale fantazije iz proslosti. Ali tada kad porastes i dobijes sve to ,onda osnivas porodicu i siguran si da ces imati cime da je odrzavas ( mislim na finansije). Danas porastes, stan nemas niti mozes da ga priustis, posao nemas, a od ovih poslova na zahtev koji polako ali sigurno zauzuimaju  svoje mesto medju poslodavcima siguran si u priliv novca samo dok taj posao traje. A posle?
Kad smo, kako i zasto uopste dozvolili da do toga dodje ne znam. I bolje kad nismo sposobni da upravljamo svetom prepustimo sve tim masinama i vestackoj inteligenciji ( koje smo uzgred mi stvorili). Pa nek rade poslove na zahteve i prohtev, a nama ljudima vratite one "pesacke" spore poslove ko ji se obavljaju nasim rukama , nasim vestinama i nasim znanjem. I vratite nam sigurnost, pa nek je plata kolika god samo da je stalna i sigurna i da se moze nekako ziveti od nje.
NA KRAJU OPET MOLBA SVIM RADNICIMA SVETA. UJEDINITE SE! SVI SMO LJUDI - RADNICI! BORBU PROTIV POSLODAVACA, MASINA, VESTACKE INTELIGENCIJE NE MOGU VODITI POJEDINCI! SAMO UJEDINJENI MOZEMO UCINITI DA RADNIK COVEK  OPSTANE I OSTANE NAJBOLJA I NAJPOUZDANIJA  RADNA SNAGA KAO STO JE ODUVEK I BILO!

STA CES DA BUDES KAD PORASTES? NAJBOLJI ODGOVOR SAM CULA U 'KEFALICI'. JEDAN MALISAN RECE KO IZ TOPA - TATA! NIKADA NISMO USPELI DA IZBEGNEMO OVO PITANJE! PITAJU NAS CIM PROGOVORIMO, PA KROZ CELO SKOLOVANJE, PA I KAD GA ZAVRSIMO DOK NE NADJEMO POSAO! I NARAVNO DA NAM SE ODGOVORI RAZLIKUJU ZAVISNO OD TOGA KOLIKO IMAMO GODINA! RETKO KO POSTANE ONO STO JE ZELEO JOS U VRTICU!  ILI KO CE RADITI POSAO SNOVA !ALI ZAPRAVO HTELA BIH U OVOM POSTU DA SE POZABAVIM DVEMA VAZNIM STVARIMA - KOLIKO SU SE  PROMENILE ZELJE ZA ODREDJENIM  PROFESIJAMA I KAKO JE MOZDA DANAS NAJVECI USPEH POSTATI TATA ILI MAMA!
Idemo redom. Od proslosti. Nekada su deca zudela da budu doktori, profesori, piloti, stjuardese,pekari, zidari,bravari, frizeri... I kad bi ucetiljica pitala svako dete bi sa ponosom izgovaralo svoju zelju i nije moralo da brine sta ce reci ostala deca. Mesta podsmehu nije bilo.
Onda se tehnologija razvila uzasnom brzinom i mnoga zanimanja su jednostavno nestala ili su postala predmet sprdnje! Danas deca sa zebnjom odgovaraju uciteljici sta zele da postanu kad porastu. Naravno, tako mali ,ali vec znaju da ne smeju da kazu istinu da im se ne bi smejali. Nego jednostavno izgovaraju zanimanja koja su danas u trendu! Zalosno zaista. Sada, ne bih rekla da su deca kriva za to. Od kuce preko skole i "ulice" svi pricaju samo o "uspehu" i novcu! Nekada su doktori i profesori bili izuzetno postovani, danas ni oni vise nisu kao nekad, niti ih pacijenti  postuju. Profesori u skolama dozivljavaju stvari koje se nekada nisu mogle ni zamisliti. A tolike godine skolovanja i truda. Danas se retko ko bas odlucuje za ove profesije,pa uz one koji su "pobegli" zbog plate i onih koji ne zele da rade u ovakvom stanju zdravstva i skolstva suocavamo se sa sve vecim deficitom ova dva jako vazna zanimanja. Piloti i stjuardese ( koje posle postanu pevacice  i knjizevnice i prvo lice u trendingu) su jos na ceni. Ali zato zlatni zanati  izumiru jer su nepravedno potcenjeni. Shvatam biti nesto u IT-iju je jedno a biti pekar sasvim drugo. IT strucnjak kad kaze sta radi svi ga gledaju sa strahopostovanjem, a ako kazes da si pekar svi te ono cudno gledaju. Ali i IT strucnjaci ujutru prvo svracaju u pekaru! Nesto mi pade napemt i zanat- zidar. Neko dete  rece to prvi dan skole, a kroz ucionicu bura smeha. Jos je to dete upozorilo uciteljicu da ga ne pita pred svima jer je znalo kakva ce biti reakcija. Uciteljica je onda ipak to uradila i pokusala da objasni deci da nije zidarevih vrednih ruku ne bi bilo ni toplih domova u koje se svi ususkamo uvece i mirno spavamo. Kako deca i dalje nisu  razumela vrednost  zidarevih zlatnih ruku  uciteljica im je predlozila da sledecih dana imaju nastavu  napolju. U prvi mah deca su se obradovala, a onda je jedno dete reklo : A sta ako bude kisa i hladno?  Pa, onda cemo uci u skolu medju zidove koje je zidar izgradio!Nadam se da su deca zaista razumela.
Sta je onda  sa malo starijom decom? Tinejdzerima? Kod njih tek postoji problem. Deca koja dolaze sa skupom brendiranom odecom  i obucom,mobilnim najnovije generacije koju dok su osnovnoj  skoli dovoze roditelji u dzipovima, a u srednju sami dolaze u dzipu nemoguce je ubediti u prave vrednosti. Pa iako je zaista za nekim zanimanjama prestala potreba ( ipak je ovo cetvrta industrijska revolucija) opet i ona zanimanja koja i dalje postoje  striktno su podeljena na IN i AUT! I ne daj boze da kazes da bi rado bio neki zanatlija! Ali kako ti njima da dokazes da starleta i kontraverzni biznismen nisu zaista profesije??? Opet, moram da se izvinim zlatnoj, dobroj, pametnoj deci koja ne podlezu  celokupnom drustvenom padu morala i vrednosti. Deci  koja i dalje zele da budu vredni radnici.Sad koliko ce  u tome uspeti u ovom drustvu to je vec druga i uzasno teska prica.
Da se vratimo na predskazanje klinca iz "Kefalice" koji sad verovatno ima dvadesetak godina ili mozda i koju godinu vise. Zelim mu od sveg srca da postane tata jednog, dva, tri, cetiri... deteta. Onoliko koliko zeli. I da ponovim po ko zna koji put da vreme u kome zivimo radi protiv nas - ljudske vrste. Na milion nacin se mocnici trude da onemoguce roditeljstvo. Bore se hemijskim sredstvima, politickim, finansijskim, emocionalnim ......Pokusavaju da ubede mlade ljude da ne treba da imaju decu jer nemaju stanm posao im visi o koncu - sto je u principu i istina. Siromastvo je sve vece. Ali i oni sto voze dzipove imaju samo po jedno dete. Sto vise novca vise i sebicnosti. Moja baka je uvek govorila da su siromasni ljudi bogati jer imaju mnogo dece. Moje iskustvo - imam cetvoro dece govori da jeste bilo tesko odgajati  i iskolovati decu, da smo se svi u kuci odrekli mnogo toga, ali evo ih sad su ljudi - ti isti mladi ljudi koji nemaju stan i  stalan posao i nijedno ni ne pokusava da planira porodicu. Moj primer ne pomaze! I samo jos nesto, danasnji prvacici se mnogo, mnogo razlikuju od nekadasnjih. Na primer, sta je jedna uciteljica otkrila kod svojih novih djaka.
Troje učenika ne zna svoje prezime. A jedan ne zna kako je mami pravo ime, kaže da je svi zovu Beba. Ali, roditelji kažu: "Sve on (ona), zna! A meni je tako slaatko što ne govori "čisto"… Ima vremena, naučiće.“Ima vremena? Koliko? Kad je vreme da dete progovori? Sa sedam godina, ide na fudbal, engleski, a ne zna da govori srpski i ne zna da veže pertle! Ali većina njih ne izgovara pojedine glasove, a nekoliko njih ne zna većinu . Zbog toga što roditelji toliko malo vode računa o deci. Ali im zato kupuju satiće-smartiće i patike koje moraju jaako da čuvaju jer: "Molim te, učiteljice, obriši mi patike, tata će me ubiti na mestu ako vidi da su prljave, dao je silne pare za njih!".I sve sto su naucili , naucili su sa TV-a, interneta ili mobilnih telefona.
Zato se jako plasim za ovu novu generaciju, koja ima mnogo toga ,a  u stvari nista nema.
 DECO NIKADA NEMOJTE DA PRESTANETE DA VERUJETE  U SNOVE PA CETE SIGURNO STICI DO POSLA IZ SVOJIH SNOVA. I PLANIRAJTE PORODICU. PORODICA MA KOLIKO SE TRUDILI DA JE UNISTE MORA DA OPSTANE! I NEMOJTE SE STIDETI NI JEDNE POSTENE PROFESIJE, A AKO VAM SE NEKO SMEJE STO STE ZIDAR ILI NEKI ZANATLIJA NE ZAMERITE MU JER NIJE U MOGUCNOSTI DA SHVATI KOLIKO JE ZANAT VAZAN ZA SVE LJUDE! I DECA! MNOGO DECE!

ZOVEMEO GA HLEB  I BEZ NJEGA NE MOZEMO DA ZAMISLIMO ISHRANU. I MISLIMO DA SE PRAVI SAMO OD ZITARICA. ALI NE. SVE ONO STO ZOVU HLEB MOZE BITI I OD VOCA I POVRCA NE SAMO OD ZITARICA, A NEKAD I OD MESA!
Kao namirnica hleb se pojavio u svakoj kulturi i na svim kontinentima. Zajedno s prvim naseobinama razvijalo se i umeće gajenja žitarica. Nastali su i tzv. prahlebovi, pljosnate vekne koje su se pekle na zagrejanom kamenju i bez kvasca spravljale od ječma, prosa, kukuruza i heljde. Prvi predak hleba bio je daleko sličniji onome što danas sve više čujemo: bez glutena i bez kvasca.Hleb koji danas poznajemo i najčešće konzumiramo najsličniji je egipatskoj varijanti. Pre nekih 4.500 godina Egipćani su brašnima koja sadrže gluten, kao što su pšenično ili raženo, počeli da dodaju pekarski ili hlebni kvasac i ostavljali smesu da fermentira, slično današnjem procesu, a među prvima su počeli da grade i pećnice. Danas postoji nebrojeno vrsti hleba širom sveta: arapske vekne, indijski čapati, kukuruzne tortilje Latinske Amerike… koje potiču od onog prvog, prahleba, dok je svaki hleb koji sadrži kvasac naslednik egipatskog.Beli hleb nije jedini. U svetu postoji bezbroj vrsta hleba, a i kod nas sve više u upotrebu ulaze raženi, beskvasni, sa semenkama, različitim dodacima i kombinacijama sastojaka. U zavisnosti od sastojaka takvi hlebovi su više ili manje bogati hranljivim materijama. Pa i ugljeni hidrati, zbog kojih mnogi izbegavaju ovu namirnicu, nisu sami po sebi štetni, već je potrebno znati kad su organizmu potrebni i u kojoj količini. Korist od ugljenih hidrata je da organizmu pružaju potrebnu energiju, i zato je poželjno unositi ranije tokom dana, i ne u većoj količini od ugrubo dve kriške hleba. Što se ide više u noć, to organizam slabije troši ugljene hidrate, i zato je najbolje konzumirati ih kad mogu i da se potroše – ujutro ili do sredine dana.
Na srpskom trzistu cak 60 vrsta hleba - na srecu od zitarica. U eri zdrave hranu ( bar tako je zovu) trziste je preplavljeno crnih hlebom, hlebom od ovsa, heljde, semenki ,bez brasna ( to sam probala odlican je) i ko ce ih sve nabrojati. Ali meni nisu toliko zanimljivi ovi hlebovi jer su nam dostupni pa sam mnoge probala. Zelela bih da ovaj blog posvetim neobicnim hlebovima koji to mozda i nisu u pravom smislu reci ustvari onako kako mi zamisljamo hleb, vekna koja se sece. Zelela bih da pisem o neobicnim hlebovima iz raznih zemalja. Beli hleb se već dugo smatra glavnim neprijateljem linije i zdravlja, on je povezan sa gojaznošću i visokimg krvnim pritiskom kod ljudi.
Profesor Žou Veibiao sa Univerziteta u Singapuru našao je način rešavanja tih problema, zadržavajući teksturu i ukus hleba. Svetu je predstavio najnoviji hit u ishrani - ljubičasti hleb koji je mnogo zdraviji od belog hleba!Žou Vijebao počeo je sa ekstrakovanjem antocijanina, prirodnog plavog pigmenta iz crnog pirinča, koji se može pronaći i u borovnicama i grožđu, izostavljajući njegova skrobna jedinjenja. Antocijanin je umešao u testo i dobio hleb mnogo bolji za ljudsko telo od belog!Kada se hleb ispeče na 200 stepeni, 80 odsto antioksidanata antocijanina ostaje sačuvano. Ovo jedinjenje reaguje i sa enzimima skorba iz brašna, zbog čega se ljubičasti hleb vari 20 odsto lakše u odnosu na običan, što je novu namirnicu odmah lansiralo na listu superhrane.
Prvi koga zovu banana hleb jeste vekna koja se sece i podseca na hleb jer u sebi ima brasno ,ali moze da bude i u kategoriji kolaca svakako. Banana bread potice inace  iz Amerike, a odakle bi , kao i cuveni mafini tako u banana hleb mozete bukvalno dodati sta god pozelite ( orahe, suseno voce, jogurt, cimet...)
"Naan" je indijski "pljosnati" hleb s kvascem koji se peče u jako ugrejanoj "tandoor" peći.
Pečeni "naan" obično se premazuje rastopljenim maslacem ili maslom (ghee) pa se poslužuje uz sve moguće oblike indijskih soseva zvanih "curry."
Indijska hrana poznata je u svetu po svojim pikantnim jelima, a njihov hleb je možda i najvoljeniji deo njihovog obroka. Hleb liči na somun, ali je daleko mekši, i u ukusniji.
Da li ste nekad pravili sendvice za proslave bez francuskog hleba pod nazivom "Baget"?
Danci jedu razani hleb sa dodatkom kima i kakaoa da bi dobili tamnu boju! Dugo se i sprema i pece!
 Kada je u pitanju nemačka kuhinja hleb je svakako na vrhu liste specijaliteta, ali ova namirnica za Nemce predstavlja mnogo više od hrane. Umeće pravljenja hleba Nemci pokušavaju da uvrste u UNESCO-vu listu nematerijalnih dobara. U Nemačkoj se proizvodi preko 300 vrsta crnog i belog hleba i više od 1.200 vrsta mini-hleba i peciva. Dampfnudel - seljacki hleb pravi se tri dana!Svaka regija u Nemačkoj ima svoj recept za pravljenje hleba, pa tako u severnom delu možete primetiti izobilje crnog, veoma sitog Kineski hleb koji se zove "mantou" osnovna je hrana na trpezarijskim stolovima kineskih porodica. Hleb je u Kinu stigao iz zapadnih zemalja pre nešto više od jednog veka. ražanog hleba, dok na jugu preferiraju lagan hleb od pšenice. Najčešće za pečenje koriste ražano brašno, nekada u kombinaciji sa pšenicom, i može posedovati još neke sastojke kao što su ovas, ječam, luk, orasi, semenke suncokreta, maka i susama, sir, slaninu, bilje i začine.
Hleb i peciva u Kini su slatki ili u najboljem slučaju imaju slatkasti ukus. Mantu hleb - od cega nego od pirinca .
Kineski hleb koji se zove "mantou" osnovna je hrana na trpezarijskim stolovima kineskih porodica. Hleb je u Kinu stigao iz zapadnih zemalja pre nešto više od jednog veka.U nekim delovima Azije, posebno u severnom delu Kine, pareni hleb je bitan sastojak ishrane. Veliki deo domaće proizvednje i uvežene pšenice se koristi za proizvodnju parenog hleba. Pareni hleb se priprema kuvanjem ili parenjem fermentisanog testa. Zato pareni hleb nema koru, suprotno hlebu napravljnom u zapadnjačkom stilu, već više mekanu, glatku, tanku opnu. Boja spoljašnje opne i unutrašnjih mrvica bi trebalo da bude veoma bela. Pareni hlb ima simetrični, lepo zaobljen oblik i vlažnu, elastičnu, izdašnu teksturu mrvica i jede se kao običan hleb, ili ispunjen mesom, povrćem ili slatkim sastojcima Od evropskih hlebova u Kini se prodaje samo Francuski  baget hleb!
Hleb od krompira je nas domaci seljacki hleb naravno od ivanjickog krompira.
Za ovaj hleb sam nedavno saznala i hvala internetu na tome. Izuzetno je popularan, možete ga naći pod nazivom Japanski ili Mlečni hleb sa Tangzhong starterom. Veoma rasprostranjen na Istoku, a iako nosi naziv Japanski, poreklo mu je Kinesko. Njegova popularnost leži u mekoći i dugotrajnosti hleba, naime svež je i posle 5 dana, a pri tom nema nikakvih aditiva i sl. štetnih materija.
Tajna ovog hleba je u tzv. tangzhong starteru. Tangzhong starter je smesa koja se pravi od brašna i vode ili mleka. Odnos je uvek 1:5, u korist tečnosti. Ta masa se kuva na laganoj vatri dok ne postigne temperaturu od 65°C, na toj temperaturi se povećava apsorpciona moć glutena, moć da upija vlagu. I u tome leži tajna svežine i mekoće ovog hleba.
Meksicke tortilje vise podsecaju na palacinke ( kao i naan) ali meksikanci tortilje jedu uz obrok kao mi hleb. 
Grof Šeremetjev je 1836. u pismu velikom pesniku Aleksandru Puškinu zapisao: „Ne valja, brate, ovaj život u Parizu: hrana je nikakva, crnog hleba ni za lek". Ove reči objašnjavaju ono što se podrazumeva kao prepoznatljivi ruski ukus. Crni, tj. ražani hleb, bio je sve do 20. veka najvažnija namirnica ne samo na seoskim, nego i na gospodskim trpezama. Ražani hleb je vekovima činio osnovu celokupne ishrane, posebno u selima. Uz „šči" (gusta čorba, obično od kupusa) seoska porodica bi obično pojela i do kilogram crnog ražanog hleba.Većina Rusa  ni danas ne bi mogla da zamisli dan bez svog domaćeg crnog „borodinskog" hleba.
Izvinite al ovaj sam recept morala da prilozim da docaram svedski hrskavi hleb bez brasna koji  je potpuno zdravm ali ne verujem da bi se ovde primio gde mirisni beli hleb pojedemo  ako je vruc do pola na putu kak kuci. Evo sastojaka:
 1dcl susama
1dcl bundevinih semenki
1dcl lanenih semenki
1dcl suncokretovih semenki
1 dcl bundevinog ili maslinovog ulja
1,1/2 dcl ovsenih mekinja
2, 1/2 dcl brašna od semenki (bundeva, lan, susam, suncokret)
kafena kašičica praška za pecivo
kafena kašičica soli
2dcl vode.
Sad malo da odemo i do Afrike. Da li je hlebno drvo stvarno hleb? Ova namirnica jeste osnovna hrana u tropskim područjima ^[. Retko kada se jede sirova, tako da se češće prži, kuva ili peče. Pošto je bogata skrobom, ukus podseća na krompir ili pečen hleb. Neretko se ovaj plod konzervira u jame koje se prekrivaju lišćem i na taj način ova namirnica može da se čuva oko godinu dana pa i više. Hlebno drvo koje je prethodno bilo konzervirano može služiti kao sos za mnoga jela.
Nisam ni zagrebala povrsinu price o vrstama hleba.
Nisam zaboravila da pomenem da se vekna od mesa pravi stvarno od mesa al se zove vekna.
Hleb moze da se pravi bukvalno od svega sto je brasnjavo! Bilo to zitarice, voce ili povrce.
I  SAD MENI SAMO OSTAJE DILEMA DA LI JE BELI HLEB TOLIKO STETAN KOLIKO JE CRNI KORISTAN? I SVI OVI DANAS MODERNI  'ZDRAVI" HLEBOVI OD KO ZNA CEGA? MOJ  IZBOR JE IPAK  UVEK BELI HLEB, BELA SLANA PECIVA I BUREK NARAVNO!

NE ZNATE KO JE ABI DZONSON? I NE ZNATE ( BAR TAKO KAZU) DA U  AMERICI NA KLINIKAMA SPECIJALIZOVANIM SAMO ZA ABORTUSE  SPAJAJU DELICE FETUSA ( CITAJ BEBE) DA VIDE DA  LI SU GA KOMPLET IZVADILI. SLIKA IZ FILMA UNPLANNED GDE FETUS ( CITAJ BEBA) IZBEGAVA SONDU KOJA CE GA IZVADITI - LEPO SE VIDI NA ULTRAZVUKU  NIKADA MI NECE IZACI IZ PAMCENJA. PA AKO PLANIRATE ABORTUS POGLEDAJTE OVAJ FILM PRVO! A ONDA PROCITAJTE KNJIGU KOJU JE NAPISALA ABI 'ZIDOVI GOVORE" U KOJOJ SU ISKUSTVA ( PA I NJENO) SA ABORTUSA NA KLINICI PLANIRANO RODITELJSTVO. DANAS ABI IMA OSMORO DECE! NEKAD JE UCESTVOVALA U HILJADAMA ABORTUSA KAO DIREKTORKA TE KLINIKE! FILM  NEPLANIRANI JE SNIMLJEN PO NJENIM MEMOARIMA).
Znate moj stav o abortusu. Opravdan je kada je zbog zdravstvenih razloga ( majke ili bebe) nemoguce ostvariti trudnocu do porodjaja. Ili kada je beba nastala kao posledica silovanja i zlostavljanja. U svim drugim slucajevima prvo treba dobro razmisliti. Nikad nije bas abortus jedino resenje. Uvek postoji jos neko iako ga u prvi mah ne vidimo. Zato treba dobro razmisliti. Abortuse koje danasnje devojke obavljaju po cak 9 puta opravdavaju zaposljavanjem, finansijskom situacijom ili cak nemogucnoscu da zbog mucnine odu na more??? Ili jednostavno ne zele obavezu - koja za njih predstavlja dete! Sad ako je majci dete obaveza onda se zaista zapitam ima li svrhe da ga rodi? Skoro da su one u pravu. Mada, to se cesto pitam zar danasnje devojke ne znaju nista o kontracepciji? A ako znaju ( naravno da znaju) zasto je ne koriste nego idu na abortuse kao meru kontracepcije. Uzas!
Da se vratimo mi na Abi koja je i sama imala  dva abortusa - na dva nacina. Za nju  su bili veoma opravdani razlozi iako je sa drugim abortusom dozivela pravi pakao. Rad na klinici u kojoj se obavljaju abortusi bio je studentu psihologije potpuni izazov. A da ne kazem da je "namamljena" i pricom da se na klinici vode psiholoski razgovori  i da se devojkama ( zenama) pomaze da se odluce. Taj deo je potpuno privukao. I dok je radila kao psiholoski savetnik ,a kasnije u  upravnica klinike ( cak 8 godina) rodila je i jedno dete u vrlo srecnom braku. Ni suprug ni roditelji  nisu razumeli zasto radi to sto radi ali su je uvek podrzavali. Ispred klinike svakodnevni protesti ljidi koji se bore za zivot beba.  Nekada i uspeju da neka devojka ne udje u kliniku! A onda prilikom jedne intervencije i asistiranja kod pobacaja ( iako je bila samo savetnik) videla je onu bebu koja bezi od sonde i prelomila je u sebi. Shvatila je istinu. Klinika se bavi samo pobacajima i tako zaradjuje ogromne sume novca. Tada prelazi na drugu stranu i pocinje njena borba za zivot beba. Danas Abi ima osmoro dece.
Evo i njene zivotne price. Rodjena je1980-te u Teksasu. Diplomirala psihologiju.Iako odrasla u konzervativnoj porodici koja se protivi pobacaju Abi je zapocela volontiranje  u klinici za planirano roditeljstvo nakon sto je ugledala njihov stand na sajmu volontera na njenom fakultetu. Predstavnici klinike su trvdili da oni zapravo rade na tome da smanje broj pobacaja.Njen rad na klinici  i volontiranje pocelo je 2001-ve godine.zanimljivo je da je ipak sve vreme bila u jako dobrim odnosima sa aktivistima iz Koalicije za zivot ( danas se zovu 40 dana za zivot).Svojim trudom i vrednim radom  postala je najbolji zaposleni za 2008.mu godinu. Vec sledece godine kada je gledala kak ose fetus grci i pokusava da pobegne od vakumske cevi koja hoce da ga izvadi iz materice odlucuje da napusti taj posao. Za samo devet dana koji je provela u paklu  kajanja ona 2009-te odlazi iz klinike.
Џонсон је аутор двеју књига. Непланирано , објављено у јануару 2011. године, говори о њеном раду у Планираном родитељству и њеном претварању у опозицију побачаја; књига је основа за филм који је објављен у марту 2019.  Зидови се причају: Радници клинике за побачај причају своје приче , објављен 2016. године, препричава приче о бившим побачајима који су стигли кроз њено министарство .
Klinika u kojoj je Abi radila je tuzila Abi ,ali se nije dobro provela na sudu jer su isplivali mnogi ruzni detalji iz zivota  i rada klinike. Zato je Abi oslobodjena, a 2013-te klinika je zvanicno zatvorena!
Zanimljivo je i to sto su Abi kao baptist i Doug ( njen suprug) kao luteran uopste  ucestvovali  u slucajevima namernog pobacaja - abortusa.  Mada opet 2012-te oboje su postali katolici. Verovatno otud i toliko dece jer katolicka crkva zabranjuje abortus!
SAD JEDNO UPOZORENJE: FILM NEPLANIRANI NEMOJTE GLEDATI SAMI. POTRUDITE SE DA SA VAMA BUDE PARTNER. DRUGO  IMA SCENA U FILMU KAO ONO SKLAPANJE FETUSA KOJE SU POTPUNO UZNEMIRAVAJUCE. ALI SIGURNA SAM I DA SU POTPUNO REALNE.  NA KRAJU MI ZENE TRPIMO ZAISTA NEVEROVATNE STVARI, BOLOVE, RANE KOJE NIKAD NE ZACELE. I ZATO UZMIMO SE U PAMET  I UCINIMO SVE DA NE DODJE DO NEZELJENE TRUDNOCE. A AKO DODJE IZBOR JESTE TEZAK I ZATO SAGLEDAJTE CELOKUPNU SLIKU KOLIKO GOD DA UZNEMIRAVAJUCE IZGLEDA.

NEMOJ DA JEDES HLEB SA PATOSA- GOVORILA JE MOJA BAKA! OD PROSLOSTI DO BUDUCNOSTI! PATOS I PATOS I PATOS!
Nekada smo ( pa do skoro) isli na Kalenic po hleb sa patosa ili u Vojvode Stepe i danas svratimo u mali beli kucerak privuceni hlebom koji mirise kao ni jedan! Zidane peci na patosu  su danas retkost i normalno je da su fabrike zamenile vredne pekare, jer ko bi nahranio dvomilionski grad. Ipak, nostalgija ostaje. I kao sto rekoh neki dan, zao mi je sto nasa deca ne mogu da vide mnogo lepih stvari.
Progres mora da postoji, znam. Da nije napretka jos bi ziveli i bez struje i bez masina i komjutera i telefona...  A mozda bi i bilo bolje.Umesto pekare na Kalenicu, jos jedan kafic. Valjda to tako treba. Pa se poredjali, apoteka, kafic, apoteka, kafic kao dve najneophodnije stvari na svetu. Monotoniju razbijaju prodavnice... Ima pekara ne kazem, ali nema ovog divnog hleba - sa patosa.
Na Trg Republike prosto ne zelim da odem otkad je dobio novo moderno ruho. Da nije "Konja" ne bih ga ni prepoznala. Na Kalemegdanu asfaltirane mnoge staze, Skadarlija poplocana nekim plocama...Progres valjda diktira da se sve staro i lepo unisti. Sta ja znam??? Mene hvata tuga i uzasna nostalgija.
Al opet gledam slike iz "belog sveta" , deca mi malo putuju, a i internet radi svoje. I nekako Berlin i Bec i Atina su ostali "svoji" usprkos progresu. Zanatlije nisu proterane u  mnogim metropolama sveta, naprotiv! I sad ako mi prihvatamo nas Beograd takvim kakvim su ga napravili, verujem da turistima nije bas jasno. Mi koji imamo retko bogatu proslost trudimo se da je unistimo sto vise mozemo. Mada opet danasnje generacije drze se "ajfona". Kakvi obucari, sajdzije  i ostali. Tako da shvatam da proslost mora da se prenosi sa kolena na koleno kako je oduvek i bilo. Medjutim, osecam da je proslost ostala gde je i bila i da nije preneta u sadasnjost samim tim tek buducnost mi izgleda lose.
I sad malo da se poigram reci da ovaj tekst ne bude pretuzan. Patos je nekada bio uobicajeni pod u kucama. Jeste drveni, ali ni nalik brodskom podu ili parketu ili slicnim podovima danas. Patos je bio izmedju zute,narandjase i svetle braon boje i njegovo odrzavanje je bilo "ogledalo" domacice. Postojala je specijalna mast kojom se premazivao i glancao do besvesti. Ali je bio prelep zaista. Danas, naravno niko ne bi imao vremena za to, pa svaki pod lici jedan na drugi, ali  nekad se tacno po patosu znalo ko si, kakav si odakle si i tako dalje.Ako imate srece mozda poznajete nekog ko ima patos kao pod.
Patos u glasu imaju glumci kada hoce nesto da naglase. Glumiti "sa patosom" je privilegija, urodjeni dar koji se nemoze nicim imitirati. Samo retki glumci su to imali u sebi. Neverovatan i nepogresiv osecaj kad i sta treba da naglase. Nauciti tekst uloge je jedno, "uci u ulogu kako kazu scenarista i reziser je drugo, a osetiti ulogu nesto sasvim trece. Postoje glumci "sa patosom" i to  je sreca.
Moram jedan dan da pisem o vrstama hleba. Bas dobra tema.  U Pecincima postoji i muzej hleba sto svakako hleb i zasluzuje. I verujem da ga ima bezbroj vrsta. Ali ne znam da li je neki ravan hlebu sa patosa.
PATOS, PATOS I PATOS. SVA TRI JEDINSTVENA. SVA TRI U PROSLOSTI ( GLUMCI IZVINITE). SADASNJOST JE JOS JEDNOM POKAZALA  KOLIKO JE SUROVA I SEBICNA.
A PROSLOST JE OSTALA DALEKO, NAPUSTENA I NEPRIZNATA.
PATOS!

VEROVALI ILI NE! SVE VISE TUZBI PROTIV NAJVECIH FARMACEUTSKIH KOMPANIJA! BAJER ( PRVI ASPIRIN), MONSANTO (GMO), NOVARTIS ( VAKCINE PROTIV SVINJSKOG GRIPA)... CAK I DZONSON I DZONSON ( DECIJI PROGRAM, SAMPONA, KREMA, PUDERA) DOBIJAJU NA HILJADE TUZBI U KOJIMA SE NAVODI OPASNOST LEKOVA PO ZDRAVLJE LJUDI ( I DECE NA ZALOST). PA MOZDA JE VEC KASNO, ALI NEKAKO ZELIM DA VERUJEM DA JOS NIJE I DA CEMO SE IZVUCI IZ TIH KANDZI FARMACEUTSKE MAFIJE, AKO NE ZDRAVI BAR ZIVI!
Međutim, veća šteta od same kazne koja im se izrekne bude loš marketing, zbog čega upravo velike kompanije pristaju na nagodbe, obavezno uvek naglašavajući da nema reči o tome da priznaju odgovornost, ili da se upotreba spornog leka dovodi u pitanje.
Poslednje u tom smislu što se desilo bilo je da su farmaceutski divovi Bajer i Džonson end Džonson pristali da plate ukupno 775 miliona dolara kako bi se obustavilo oko 25.000 sudskih slučajeva pokrenutih zbog, kako se tvrdi, teških, a ponekad i fatalnih ishoda kod pacijenata koji su uzimali lek Xarelto (Ksarelto).
Kako se navodi, reč je leku koji se koristi za prevenciju moždanog udara, odnosno sprečavanja zgrušavanja krvi, tj. kao antitrombotik.
Ovaj lek, kako su za Telegraf Biznis rekli iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, nije zvanično registrovan u Srbiji.
 Otkako je preuzeo Monsanto, Bajeru se samo nižu problemi. Sve više korisnika sredstva za suzbijanje korova "Raundap“ tuži taj koncern i traži obeštećenje zbog bolesti koje, kako se tvrdi, izaziva glifosat.
Samo u protekla tri meseca, Bajeru je u SAD uručeno 5.000 tužbi zbog sredstva za uništavanje korova "Raundap“ . Time se broj tužitelja povećao na oko 18.400.
Bajer je izgubio prva tri sudska procesa zbog glifosata. Obeštećenja koja mora da plati su velika – delom se radi o visokim dvocifrenim milionskim sumama.
Monsantu je sudskom presudom naloženo da plati $289 miliona odštete čovjeku koji je na sudu tvrdio da je dobio rak zbog upotrebe Monsantovog herbicida baziranog na glifosatu.
U junu 2018. godine, započelo je suđenje na Višem okružnom sudu u San Francisku između Dewayna Johnsona i kompanije Monsanto. Johnson je u trenutku suđenja imao 46 godina i umire od ne-Hodgkinovog limfoma (NHL), za koji kaže da ga je dobio učestalim korištenjem Monsantovog profesionalnog herbicida RangerPro, kao radnik na održavanju sportskih terena u jednoj okružnoj školi. Postoji još oko 5000 sličnih tužbi koje čekaju proces. RangerPro je herbicid zasnovan na glifosatu, vrlo slučan jednom drugom Monsantovom herbicidu, nešto poznatijeg naziva, Roundup. Suđenje je vođeno po ubrzanom procesu s obzirom na Johnsonovo stanje i težinu bolesti.
Sud u Oklahomi doneo je odluku da je kompanija Džonson end Džonson (J&J) odgovorna za opioidnu krizu u toj državi.
Prema presudi, kompanija mora da plati 572 miliona dolara, što je pak znatno manje od 17 milijardi dolara koje je država prvobitno tražila.ma Američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, opioidi su bili odgovorni za više od 400.000 smrtnih slučajeva odnosno predoziranja od 1999. do 2017.
Gradski i okružni advokati se nadaju da bi ova odluka mogla da pruži model za buduća rešenja u javnim zdravstvenim pitanjima poput korišćenja vatrenog oružja i klimatskih promena i zagađenja.
Opioidi su supstance nastale preradom opijuma ili sintetičke verzije sa sličnim dejstvom. Obuhvataju zabranjene droge kao što je heroin i lekove na recept kao što je kodein.
Opioidi u vidu sredstava protiv bolova koji se dobijaju na recept su u načelu bezopasni ako se uzimaju kratko vreme pod nadzorom lekara.Dugotrajna upotreba dovodi do zavisnosti.
Ujedinjene nacije prošle godine su upozorile da zloupotreba opioida prerasta u globalnu epidemiju.
Najnovija analiza Goldman Sachsa je precizno objasnila pojam i suštinu farmaceutskog biznisa. Farmaceutskim kompanijama koje slučajno razviju terapiju za brzo i efikasno lečenje bolesti preti propast, jer profit ne dolazi od zdravih ljudi već od onih kojima se terapija može prodavati tokom čitavog života. Medicina je nekada bila umetnost, skoro magija na usluzi Ijudima. Danas, kada su zakoni o finansiranju i profitu ušli u svaku poru društva čak i zdravstvo, koje je od primarne važnosti, postalo je mesto velike moći i ogromnih poslova. Da, pacijent danas nije više čovek već potrošač. To je jedan veliki biznis. I tako bolesti, nekad toliko ne željene danas se čak i proizvode.Razboleti se, u savremenoj medicini nema isto znčenje kao nekada. Zdravlje je riječ koju treba zauvek izbrisati iz našeg rečnika. Po mom mišIjenju, ne poznajem Ijude koji ne pate od manje ili više teških bolesti.Poznajete li vi nekog ko je bas potpuno zdrav?

Sta to prodaju farmaceutske kompanije? Prodaju strah, strah od starenja i strah od smrti.Ono što su ranije bila prihvatljiva i normalna stanja postali su stvari koje treba lečiti tabletama. Farmaceutske firme zajedno sa naftnom industrijom su sektori koji imaju najveću moć na Vašington i na Belu kuću.Prodavati tablete, prodavati ih svima, je glavni posao u poslednjih 30 godina.

 Marcia Angell, već godinama je jedan od glavnih kritičara, pravi trn u oku za farmaceutske firme: "U mojim istaraživanjima sam saznala da skoro 75 % novih Ijekova nije ništa novo. Bili su to stari Iekovi ali u novim pakovanjima i kombinacijama. To pokazuje koliko je limitirana inovacija u ovom sektoru. Sve ovo je mnogo važno reći, jer veliki broj Iekova u prodaji nisu novi, stari su. Njihov sastav je isti kao 1980. ako ne i od ranije. U ovoj indrustiji veoma malo je novog pod suncem nebeskim.""Najveće tržište za farmaceute su zdravi Ijudi. Njihov cilj je prodati što veći broj Iekova zdravim Ijudima. Ili pak sa malim prepravkama, firme prodaju više bolest nego lek. Ako uspiju da ubede zdarave osobe koje predstavljaju ogromno tržište, da imaju bolest koju treba lečiti onda stvarno i uspijevaju da stvore BlockBaster. To jest, lek koji vredi milijardu dolara u receptima. Najnovija stvar u farmaceutskoj industriji, bez sumnje je marketing."
Takva vrsta marketinga obuhvata definiciju bolesti, i koristi se u stvaranju novih bolesti, nastoji da normalna osjećanja i iskustva Ijudi definiše kao bolesti. Stvarajući bolesti koje zahtevaju farmakološki tretman.

Lisa Cosgrove: "Prvo sam primetila da je patentu Prozac-a, najprodavanijem antidepresivu, isticao rok upotrebe, zbog toga farmaceutska kuća koja ga je proizvodila, Eli Lily, je izgubila ogroman profit zbog plasiranja na tržište sličnih i jeftinijih rivalskih Iekova. Bilo je jasno da Eli Lily ima veliki interes da pronađe novi poremećaj za koji da bi se propisivao Prozac. Poslije nekog vremena, primetila sam da je masovno reklamiran jedan novi lek, Sarafen, za liječenje jedne nove bolesti Predmenstrualni disforični poremećaj (PMDD). Ovaj poremećaj nije ništa drugo nego tenzija i nervoza koje neke žene imaju nekolika dana prije menstruacije. Po nekima, ta bolest onemogućava poslove i leči se tabletama. Tako je bilo. Komisija eksperata je utvrdila da je PMDD ustvari istinski mentalni poremećaj. I on je ubačen u glavnu literaturu o mentalnim bolestima. U svom istraživanju sam saznala da je većina članova komisije koja je sastvaljena da odluči da li je PMDD stvarno depresivni poremećaj, imala finansijske dogovore sa Eli Lilly. Farmaceutskom kućom koja proizvodi Sarafem."Sarafem, Fluoksetin, je potpuno identična stvar kao Prozac. Radi se o istom leku, kojem su jednostavno samo promenili boju. Stavljajući ga u Ijubičastu kapsulu. "Lekovi su svakako korisni" kaže doktorica Rapoport. Ali ako uzmete međunarodni memorandum o mentalnim bolestima, ili tekstove moderne psihijatrije, shvatićete da ne postoji bolest zvana " Socijalno anksiozni poremećaj ". Na kraju možete pronaći rijedak poremećaj zvani socijalna fobija .Ono što se stvarno desilo je da GSK proizvođač Paxila, u periodu od 18 mjeseci, zahvaljući impresivnim komunikacionim kampanjama je uzela ovaj rijedak slučaj zvani socijalna fobija preimenovala ga i definisala ga poremećajem, zatim dodala danas jako modernu riječ, anksioznost i pretvorila ga u epidemiju, koja pogađa jednog od 8 Amerikanaca. Rezultat je da je Paxil sa 3 milijarde dolara godišnje, za kratko vreme postao najprodovaniji antidepresiv na svetu.
I sta sad mislite da su  to jedini slucajevi ? Ovo je samo jedan od desetine hiljada koji se dogadjaju zadnjih godina. Farmaceutska mafija stvara bolesti i  lekove koji to nisu i prodaje ljudima koji pojma nemaju da nisu ni bolesni! Jezivo! Monstrouzno! Potpuno neoprostivo, zastrasujuce!

Farmaceutske kompanije  u ovo vreme zarađuju milijarde dolara, zbog toga je važno sakriti sve rizike što je duže moguće, da bi se zaradilo što više novca, osvojilo tržište i ostvario profit, čak i ako bi zbog tužbi jednog dana morali da plate velike sume novca. U svakom slučaju, otkloniće sporove tako što če platiti kaznu u iznosu koji je samo delić naspram onoga što su zaradili pre tužbi.

MOGLA BIH DA PISEM NA DESETINE BLOGOVA O OVOJ TEMI. ZATO EVO ZATVORIH NEKAKO KRUG. TABLETE SE PROIZVODE DA LECE ZDRAVE LJUDE. MISLITE O TOME!