KUCA IMA SVOJ MIRIS! KUCA NIKAD NE LAZE! KUCA UMIRE!ZNATE VI SVE OVO, ALI NEKAKO ZELIM DANAS DA PRICAM O KUCI TOJ NEZIVOJ STVARI KOJU CINE ZIDOVI, KROV, PROZORI ,VRATA I SVE JE SAMO TO DOK JOJ COVEK NEDA DUSU DA OZIVI I POSTANE DOM - TOPLI DOM!
Miris je nesto sto jedino ostaje u nama zauvek. To je secanje koje nam pomaze da se setimo, osobe, ili kuce ili bilo cega. I kad udjete u neku kucu ona ima svoj jedinstveni miris iako recimo vasi prijatelji ili rodjaci koriste isti deterdzent za ves i sudove, puse iste cigare, spremaju iste ruckove... Ali u njoj zive ljudi koji niste vi i koji imaju svoje mirise koje pomesaju sa mirisima u kuci. Oni taj miris ne osecaju, ali vi i te kako osecate taj mirisi, kao i kad oni dodji u vasu kucu. Miris kuce u kojoj smo odrasli uvek nam je utisnit u nas identitet. Nismo ga svesni ,a on nas prati i pomocu njega nikad ne zaboravljamo svoje detinjstvo i kucu koja je posle nas drugacija ,a ipak ista ako smo samo mi otisli. Njeni ukucani i dalje stvaraju onaj jedinstven miris- miris rodne kuce. Kasnije imamo vise mesta koja su nas dom i u kome ostavljamo svoj miris kao pecat, ali je nekako taj miris uvek samo nas.
Kuca nikad ne laze. Naravno. Krenemo iz kuce doterani u kostime za zivot, a kuca ostaje kao svedok nase licnosti, karaktera, ukusa. Kad udjemo u neciju kucu odmah mozemo da utvrdimo nepobitne cinjenice koje vlasnik kuce dobro sakrije kad izadje iz nje. Svoj ukus/neukus,pedantnost/neurednost, topli dom/mesto gde neko zivi i sve ono sto cini jedno mesto za stanovanje udobnim i spokojnim. Tu nema mesta za lazi, gledajuci oko sebe prostorije necije kuce saznajemo mnogo vise o njemu nego kad nam on prica. Jer covek hoce i da slaze i da ulepsa sliku o sebi. Kuca to ne moze.
Kuca umire. Pa i ako nije zivo bice i kuca treba ruku coveka da je popravi i da joj poklanja paznju. bez toga se ona kao i covek razboli i umre. Napustene kuce su tako tuzna mesta. Kao groblja na kome su posmrtni ostaci ljudi. Napustene kuce su posmrtni ostaci necijeg toplog doma.
Kuca moze da umire i kad nije napustena, ako je njeni stanovnici tretiraju samo kao "cetiri zida". Kuca ne moze da zivi bez duse. Kao i covek.
VOLITE SVOJU KUCU - SVOJ DOM. VOLITE SVOJU PORODICU KOJU STE SMESTILI U NJU. POMESAJTE SVOJ MIRIS SA MIRISOM KUCE . POMESAJTE SVOJU DUSU SA NJENOM BEZ LAZI I PREVARE. ONDA CETE ZAISTA IMATI MESTO U KOME CETE SE OSECATI SIGURNO I SRECNO!
Miris je nesto sto jedino ostaje u nama zauvek. To je secanje koje nam pomaze da se setimo, osobe, ili kuce ili bilo cega. I kad udjete u neku kucu ona ima svoj jedinstveni miris iako recimo vasi prijatelji ili rodjaci koriste isti deterdzent za ves i sudove, puse iste cigare, spremaju iste ruckove... Ali u njoj zive ljudi koji niste vi i koji imaju svoje mirise koje pomesaju sa mirisima u kuci. Oni taj miris ne osecaju, ali vi i te kako osecate taj mirisi, kao i kad oni dodji u vasu kucu. Miris kuce u kojoj smo odrasli uvek nam je utisnit u nas identitet. Nismo ga svesni ,a on nas prati i pomocu njega nikad ne zaboravljamo svoje detinjstvo i kucu koja je posle nas drugacija ,a ipak ista ako smo samo mi otisli. Njeni ukucani i dalje stvaraju onaj jedinstven miris- miris rodne kuce. Kasnije imamo vise mesta koja su nas dom i u kome ostavljamo svoj miris kao pecat, ali je nekako taj miris uvek samo nas.
Kuca nikad ne laze. Naravno. Krenemo iz kuce doterani u kostime za zivot, a kuca ostaje kao svedok nase licnosti, karaktera, ukusa. Kad udjemo u neciju kucu odmah mozemo da utvrdimo nepobitne cinjenice koje vlasnik kuce dobro sakrije kad izadje iz nje. Svoj ukus/neukus,pedantnost/neurednost, topli dom/mesto gde neko zivi i sve ono sto cini jedno mesto za stanovanje udobnim i spokojnim. Tu nema mesta za lazi, gledajuci oko sebe prostorije necije kuce saznajemo mnogo vise o njemu nego kad nam on prica. Jer covek hoce i da slaze i da ulepsa sliku o sebi. Kuca to ne moze.
Kuca umire. Pa i ako nije zivo bice i kuca treba ruku coveka da je popravi i da joj poklanja paznju. bez toga se ona kao i covek razboli i umre. Napustene kuce su tako tuzna mesta. Kao groblja na kome su posmrtni ostaci ljudi. Napustene kuce su posmrtni ostaci necijeg toplog doma.
Kuca moze da umire i kad nije napustena, ako je njeni stanovnici tretiraju samo kao "cetiri zida". Kuca ne moze da zivi bez duse. Kao i covek.
VOLITE SVOJU KUCU - SVOJ DOM. VOLITE SVOJU PORODICU KOJU STE SMESTILI U NJU. POMESAJTE SVOJ MIRIS SA MIRISOM KUCE . POMESAJTE SVOJU DUSU SA NJENOM BEZ LAZI I PREVARE. ONDA CETE ZAISTA IMATI MESTO U KOME CETE SE OSECATI SIGURNO I SRECNO!
Нема коментара :
Постави коментар