SECOND HAND! I NIJE SAMO PODAVNICA! DRUGA RUKA NAM SE DESAVA MNOGO CESCE U ZIVOTU1 A IZBEGAVAMO I JEDNO I DRUGO IZ PUKOG NE ZNANJA!
Pa da pocnemo od prodavnica.
Mnogo njih ne znaju šta da očekuju u seknd hend radnjama.
"To je bio ekskluzivni top od svile koji je imao neku pokidanu kopčicu. Ovde faktički nalaziš unikat, ne možeš da nađeš dve iste stvari", kaže Tatjana, naučni radnik. Zaista, na rafovima ovih prodavnica cene se kreću od 100 do 1.500 dinara.Zbog minimalnih cena, mnogi kupovinu u trgovinama ovog tipa povezuju sa najnižim slojevima društva. Da li je to zaista tako govori vlasnik jedne “second hand" radnje. "Ovde kupuju pretežno ljudi koji imaju novca. Siromašni i ne ulaze. Očigledno ne znaju šta ovde mogu da nađu. Obrazovan čovek zna da je kupio originalnu "bosovu košulju za 500 dinara. I on zna šta je kupio. Ovaj drugi to ne zna”. On ističe da "second hand" prodavnice uglavnom posećuju lekari, advokati, profesori, umetnici, studenti, kostimografi, novinari, ali i estradne ličnosti. Njegove reči potvrdili su gotovo svi radnici prodavnica koje smo posetili. Sa brendovima ovi prodavci nikada nisu imali problema, ali kažu, etikete “jačih” marki ipak moraju da se iseku.To znači kvalitet i marka. Ovde možete naći stvari koje su još uvek sa etiketom, ali i dobro očuvane nošene stvari. Provlače se marke i brendovi kao što su: Zara, H&M, Nike, Hugo Boss, Benetton, E Spirit, Versace, Calvin Klein….U samom centru Beograda, u krugu od svega stotinu metara pronašli smo četiri second hand prodavnice. U našoj prestonici tih radnji zvanično ima 119, nezvanično kažu, mnogo više.Prodavačica novootvorene radnje na Autokomandi kaže da kod njih uglavnom dolaze stranci i ljudi koji su putovali po svetu pa zaista znaju šta znači "second hand"."Nikada nisam kupovao polovnu garderobu. Jednostavno ne možeš da znaš ko je nosio to pre tebe. Zamisli nosiš odelo nekog mrtvaca. Ko zna kroz koliko magacina je ta roba prošla, a ne može sve ni da se opere. Stalno imaš osećaj onda da nosiš nešto što je tuđe. Nova garderoba je nova garderoba, makar je kupio kod Kineza."Onaj ide da kupi novu stvar pa makar je dva puta obukao i bacio, ali neće sebi da dopusti da kupi polovnu stvar. Tu je taj strah samo da siromaštvo ne izađe na videlo.Ljudi stegnu srce i dodju ovde. Zažmure samo dok izadju iz prodavnice. Posle opet svi srećni i zadovoljni. Čak i ne kažu gde su kupili odeću."Vlasnici sekend hend prodavnica polovnu robu otkupljuju od manjih firmi koje se bave prikupljanjem garderobe koju stranci odlažu u kontejnere.
- Sada uzimamo samo robu iz Holandije i Belgije. Tamo postoje specijalni kontejneri gde ljudi ubacuju nepotrebnu garderobu koju dva puta nedeljno preuzima Vojska spasa, Crveni krst ili neko drugo humanitarno udruženje. Oni sortiraju robu, tretiraju je specijalnom parom kako bi uništili bakterije i druge parazite i nakon toga je prodaju - objašnjava nam naš sagovornik, uz napomenu da je to sjajan sistem finansiranja humanitarnih organizacija.
Takva roba se prodaje na kilogram i košta, u zavisnosti od kvaliteta i brenda, od 10 do čak 40 evra.
Razmislite samo koliko je dobro kupovati robu koja je mnogo kvalitetnija od nove "kineske".
Ruke -privilegija. Rukama covek moze sve ono sto ne mogu zivotinje. Ruke su kao reci. Ruke obavljaju vazan posao. I u izrekama se cesto pominju, kao zlatne ruke, kao ide mu sve od ruke, i uspeva mu sve od prve ruke itd. Al kad zataji ta "prva ruka" makar u kartama tu je "druga" ona koja nas nekad spasava ,a nekad totalno gurne na dno.
Recimo kod zanata kao sto je zidar malterisanje i krecenje imaju i prvu i drugu ruku. Kod pravljenja bilo cega uvek ima prva ruka koja nesto pravi, a druga ruka doteruje i finisira proizvod. Ili nase licno spremanje i oblacenje. To su bile neke pozitivne stvari. Ali nekada druge ruke miluju ono nase, druga ruka gubi veliki novac u kockarnici, druga ruka nas ubija ili povredjuje...Druga ruka nekad zaista izgleda kao nova sansa. I jeste uglavnom. Medjutim, nekada je druga ruka samo grabljivac. Kao i sve u zivotu.
COVEK IMA PRAVO NA IZBOR. I MORAO BI DA PRAVI IZBORE. TAKO JE REGULISAN ZIVOT. MOZES DA KUPUJES SAMO NOVO PA MAKAR I NEKVALITETNO, I OBRNUTO POLOVNO, A KVALITETNO. MOZES DA SVE ZAVRSIS PRVOM RUKOM. A MOZES DA RIZIKUJES I PROFITIRAS ILI IZGUBIS DRUGOM RUKOM. MOZES DA ZAVRSNICU IZGLEDA ILI PROIZVODA ODRADIS DRUGOM RUKOM, A MOZES I DA STREPIS OD DRUGIH RUKU KOJE CE TE POVREDITI ILI NESTO UZETI. TO SA RUKAMA JE ZAISTA VELIKI IZAZOV I JAKO TEZAK IZBOR!
PA NA VAMA JE SVAKAKO!
Pa da pocnemo od prodavnica.
Mnogo njih ne znaju šta da očekuju u seknd hend radnjama.
"To je bio ekskluzivni top od svile koji je imao neku pokidanu kopčicu. Ovde faktički nalaziš unikat, ne možeš da nađeš dve iste stvari", kaže Tatjana, naučni radnik. Zaista, na rafovima ovih prodavnica cene se kreću od 100 do 1.500 dinara.Zbog minimalnih cena, mnogi kupovinu u trgovinama ovog tipa povezuju sa najnižim slojevima društva. Da li je to zaista tako govori vlasnik jedne “second hand" radnje. "Ovde kupuju pretežno ljudi koji imaju novca. Siromašni i ne ulaze. Očigledno ne znaju šta ovde mogu da nađu. Obrazovan čovek zna da je kupio originalnu "bosovu košulju za 500 dinara. I on zna šta je kupio. Ovaj drugi to ne zna”. On ističe da "second hand" prodavnice uglavnom posećuju lekari, advokati, profesori, umetnici, studenti, kostimografi, novinari, ali i estradne ličnosti. Njegove reči potvrdili su gotovo svi radnici prodavnica koje smo posetili. Sa brendovima ovi prodavci nikada nisu imali problema, ali kažu, etikete “jačih” marki ipak moraju da se iseku.To znači kvalitet i marka. Ovde možete naći stvari koje su još uvek sa etiketom, ali i dobro očuvane nošene stvari. Provlače se marke i brendovi kao što su: Zara, H&M, Nike, Hugo Boss, Benetton, E Spirit, Versace, Calvin Klein….U samom centru Beograda, u krugu od svega stotinu metara pronašli smo četiri second hand prodavnice. U našoj prestonici tih radnji zvanično ima 119, nezvanično kažu, mnogo više.Prodavačica novootvorene radnje na Autokomandi kaže da kod njih uglavnom dolaze stranci i ljudi koji su putovali po svetu pa zaista znaju šta znači "second hand"."Nikada nisam kupovao polovnu garderobu. Jednostavno ne možeš da znaš ko je nosio to pre tebe. Zamisli nosiš odelo nekog mrtvaca. Ko zna kroz koliko magacina je ta roba prošla, a ne može sve ni da se opere. Stalno imaš osećaj onda da nosiš nešto što je tuđe. Nova garderoba je nova garderoba, makar je kupio kod Kineza."Onaj ide da kupi novu stvar pa makar je dva puta obukao i bacio, ali neće sebi da dopusti da kupi polovnu stvar. Tu je taj strah samo da siromaštvo ne izađe na videlo.Ljudi stegnu srce i dodju ovde. Zažmure samo dok izadju iz prodavnice. Posle opet svi srećni i zadovoljni. Čak i ne kažu gde su kupili odeću."Vlasnici sekend hend prodavnica polovnu robu otkupljuju od manjih firmi koje se bave prikupljanjem garderobe koju stranci odlažu u kontejnere.
- Sada uzimamo samo robu iz Holandije i Belgije. Tamo postoje specijalni kontejneri gde ljudi ubacuju nepotrebnu garderobu koju dva puta nedeljno preuzima Vojska spasa, Crveni krst ili neko drugo humanitarno udruženje. Oni sortiraju robu, tretiraju je specijalnom parom kako bi uništili bakterije i druge parazite i nakon toga je prodaju - objašnjava nam naš sagovornik, uz napomenu da je to sjajan sistem finansiranja humanitarnih organizacija.
Takva roba se prodaje na kilogram i košta, u zavisnosti od kvaliteta i brenda, od 10 do čak 40 evra.
Razmislite samo koliko je dobro kupovati robu koja je mnogo kvalitetnija od nove "kineske".
Ruke -privilegija. Rukama covek moze sve ono sto ne mogu zivotinje. Ruke su kao reci. Ruke obavljaju vazan posao. I u izrekama se cesto pominju, kao zlatne ruke, kao ide mu sve od ruke, i uspeva mu sve od prve ruke itd. Al kad zataji ta "prva ruka" makar u kartama tu je "druga" ona koja nas nekad spasava ,a nekad totalno gurne na dno.
Recimo kod zanata kao sto je zidar malterisanje i krecenje imaju i prvu i drugu ruku. Kod pravljenja bilo cega uvek ima prva ruka koja nesto pravi, a druga ruka doteruje i finisira proizvod. Ili nase licno spremanje i oblacenje. To su bile neke pozitivne stvari. Ali nekada druge ruke miluju ono nase, druga ruka gubi veliki novac u kockarnici, druga ruka nas ubija ili povredjuje...Druga ruka nekad zaista izgleda kao nova sansa. I jeste uglavnom. Medjutim, nekada je druga ruka samo grabljivac. Kao i sve u zivotu.
COVEK IMA PRAVO NA IZBOR. I MORAO BI DA PRAVI IZBORE. TAKO JE REGULISAN ZIVOT. MOZES DA KUPUJES SAMO NOVO PA MAKAR I NEKVALITETNO, I OBRNUTO POLOVNO, A KVALITETNO. MOZES DA SVE ZAVRSIS PRVOM RUKOM. A MOZES DA RIZIKUJES I PROFITIRAS ILI IZGUBIS DRUGOM RUKOM. MOZES DA ZAVRSNICU IZGLEDA ILI PROIZVODA ODRADIS DRUGOM RUKOM, A MOZES I DA STREPIS OD DRUGIH RUKU KOJE CE TE POVREDITI ILI NESTO UZETI. TO SA RUKAMA JE ZAISTA VELIKI IZAZOV I JAKO TEZAK IZBOR!
PA NA VAMA JE SVAKAKO!
Нема коментара :
Постави коментар