ZIVIMO U SVETU GDE SU SAHRANE VAZNIJE OD POKOJNIKA, GDE SU SVADBE VAZNIJE OD LJUBAVI, GDE JE IZGLED VAZNIJI OD PAMETI. MI ZIVIMO U KULTURI AMBALAZE KOJA PREZIRE SADRZAJ! VLADA UVERENJE DA AKO JE LEP ONDA JE GLUP I OBRNUTO DA JE RUZAN NUZNO I PAMETAN! NE MORA DA ZNACI ! PA IPAK COVEK SE ZAPITA DA LI JE NEKOG BRIGA STO JE NEKO RUZAN A PAMETAN?
I kao sto je odelo ambalaza za covekovo telo, tako je i nasa kultura nazalost pocela da vrednuje samo ambalazu. Mada stalno pricamo da odelo ne cini coveka , u danasnje vreme upravo odelo cini da o nekom coveku imamo bolje misljenje. Ako ne računamo "lepotice" - napumpane starlete, prirodno
lepe žene su uvek imale unutrašnju lepotu. Nije džaba što prosjaci kad
traže, uvek najpre priđu osobi lepih crta lica. Nekom animalnom logikom i
oni dolaze do zaključka da ako se nekome lepota vidi spolja, mora da je
ima i iznutra. Uostalom, da li neko zna ijednu slavnu lepoticu koja je
bila - glupa. Bilo ih je puno nesrećnih, a neko ko je glup ne može da
bude nesrećan. Ne bi shvatio razloge za to.
S druge strane, cenim zato što imaju lošiji tretman među ljudima
generalno zbog svog izgleda, ružne žene se često prozle, i iz njih
izbija gorčina, ljubomora, zavist, ne žele da rade na sebi, zapuste se
spolja i iznutra. Barem iz mog iskustva, češća je kombinacija ružna i
glupa, nego lepa i glupa. Mada se postavlja pitanje i šta se podrazumeva
pod "biti pametan". Cega se pametan stidi time se lud ponosi!
Ispravno, sa pozicije pametnog za onog koga smatra ludim. A kako je
sa pozicije ludog? Ne medicinski, nego koga pametan smatra takvim!
On sebe ne smatra ludim, naprotiv, ludim smatra pametnog. A za „stid“, iskreno pita: „Šta to beše?“. Uostalom, ako je samo pametan sposoban za stid a stida je tako malo, koliko je pametnih? I zar ne uživamo više nego što razmišljamo, kad vrlo popularni peva: „O kako je, lepo biti glup!“. A da li je pametno, biti pametan?Posebno ludim, jer se takvim ludilom ponosi? (Što nije teško primetiti). Jedno rešenje je da se „opameti“, ili se bar prestane ponositi. Malo verovatno, značilo bi vrlo neprijatno priznanje sebi a ne samo drugima, da je bio „lud“. Drugo rešenje je verovatnije: nastaviće sa „ludiranjem“ i sa „ponosom“. Još više, dokazujući sebi da nije lud, a drugima da su ludi! Uz oslanjanje na ono što mu je takvo ponašanje donelo, i verovatnoću da će donositi i ubuduće i još više. I lako vidljivo: „pametan“ se nije mnogo ovajdio. „Mnogo pametan čovek, ali glup!“.
Radi se o različitim sistemima vrednosti. „Pametan“ i „lud“ imaju različito značenje, i povezani su sa različitim „ostalim“ vrednostima. Uz „pametan“, u tradicionalnom slučaju idu čast, poštenje, dostojanstvo, gledanje u drugom svoje drugo Ja. U novom i sve češćem uz njega ide ideal zvani „svoja guzica“ (kaže pevač i glumac Marčelo), odnosno korist. Što neposrednija i „opipljivija“, materijalna. I sve što je omogućuje, uključujući drugog čoveka! On je saradnik, sredstvo za svoju korist. Najvažniji je onaj za koga se čini da je može omogućiti, ili ga sačuvati od trećeg koji je prepreka ostvarivanju koristi. Pre svega, to je „vođa“.
Šta kad takav primeti da ga prilično ljudi smatra posebno ludim, jer se takvim ludilom ponosi? (Što nije teško primetiti). Jedno rešenje je da se „opameti“, ili se bar prestane ponositi. Malo verovatno, značilo bi vrlo neprijatno priznanje sebi a ne samo drugima, da je bio „lud“. Drugo rešenje je verovatnije: nastaviće sa „ludiranjem“ i sa „ponosom“. Još više, dokazujući sebi da nije lud, a drugima da su ludi! Uz oslanjanje na ono što mu je takvo ponašanje donelo, i verovatnoću da će donositi i ubuduće i još više. I lako vidljivo: „pametan“ se nije mnogo ovajdio. „Mnogo pametan čovek, ali glup!“.
Takav „lud“, zna šta o njemu misli „pametan“. Zna i koliko je „pametan“ tradicionalno, knjiški i školski cenjen, tako da bar donekle ili povremeno, ima u vidu njegovo mišljenje. Nije mu prijatno, i želi da s njim nekako izađe na kraj. Nema sumnje da tuđe optužbe, same sumnje da si lud, dolaze do svesti i ako se svesno odbijaju. Kao izaći na kraj sa njima? Jedan način je njihovo pobijanje kontradokazima i dokazima da si, sasvim suprotno, pametan. U ovom slučaju a i inače, pred očima imaš drukčije vrednosti i ciljeve kojima služiš. Više, opravdanije, „pametnije“, od onih koje u vidu imaju oni koji ti zameraju… Drugi je stalno povećavanje značaja, vrednosti i ciljeva kojima služiš, a što ti se i zamera! Upravo ovo i imamo u slučaju naših koji se ponose onim što im zameraju drugi naši…Ukratko, dobra stara racionalizacija (nalaženje razumnih razloga za nerazumno odlučeno) povećava vrednost „koristi“ i svega što njoj koristi, tako da i „nije pametno“, ne služiti joj. Nego služiti „pameti“, shvaćenoj kako to čini „pametan“.
Toliko o tome sta je zapravo pamet ,a sta glupost. Ko je shvatio ,shvatio.
Jos teze je objasniti pojam lepog i ruznog. O ukusima se ne raspravlja. Pa dobro , ima istine u tome, ali ljudi moji zasto onda svi kazu za nekog da je lep, a za nekog da je ruzan? Kako se ukus ne izbori pa lepoticu poruznja i obrnuto. Ko je lep ,lep je i tacka.
ZATO RAZMISLIMO MALO O AMBALAZI POCEV OD LJUDI NARAVNO ,PA PREKO RAZNIH PROIZVODA DO UPAKOVANOG MISLJENJA. NE PAKUJTE MOZAK U KORSET, NI SVOJE TELO U BELO ODEALO AKO SE TAKO NE OSECATE. DRUGE MOZETE ZAVARATI ALI NE I SEBE!
Нема коментара :
Постави коментар