ALKOHOLICARI

 ALKOHOLICARI KAO I SVI HOLICARI PRETERUJU U NECEMU. IPAK RAZLIKUJU SE U MNOGOME OD DRUGIH HOLICARA ( KUPOHOLICARI, RADOHOLICARI I OSTALI). ALKOHOLICARI SU KATEGORIJA HOLICARA KOJI SVOJIM PRETERIVAENJEM  POVREDJUJU LJUDE OKO SEBE. PA IAKO JE U CELOM SVETU ALKOHOL NESTO STO SE KONZUMIRA SVAKI DAN ZBOG NEKE SITUACIJE ILI SAMO IZ NAVIKE ,IAKO SE PIJE IZ SRECE, TUGE IZ LJUBAVI PREMA  PICU CAK I ONI KOJI PIJU TE DVE CASICE  DNEVNO SU ALKOHOLICARI. ZBOG TOGA OD DANAS 27-OG JULA 2021-VE GODINE PRESTAJEM DA BUDEM KORISNIK ALKOHOLA TOTALNO. NI CASICA-DVE. NISTA!

Alkohol je bio sastavni deo zivota i moje primarne i moje sekundarne porodice. Prenosio se sa kolena na koleno kroz ceo moj zivot. I verujte naneo mi je mnogo zla. Ako sam nekad i ja poklela zbog fraze: Ako ne mozes da ih pobedis pridruzi im se cinila sam veliku gresku. Red je da je od danas ispravim i krajnje vreme rekla bih.

Alkohol se kroz istoriju upotrebljava na različite načine, a legenda kaže da je recept za pravljenje piva najstariji na svetu. Ipak, pivo nije alkohol, već prehrambeni proizvod. Bar su tako mislile stare civilizacije Proizvodnja alkohola datira od pre 12.000 godina. Kolumbo, kao i mnogi veliki moreplovci, na ekspedicije nisu kretali bez velikih količina šerija (a kasnije ruma). Frederik Veliki, kralj Pruske, pokušao je da zabrani kafu da bi svi pili liker.  Puritanci, koji su bili poznati kao veliki putnici, rešili su da stanu kod Novog Plimuta, jer im je ponestalo namirnica, odnosno na prvom mestu – alkohola. Majka Vinstona Čerčila je izmislila "Menhetn" koktel, pomešavši viski i vermut .Do sredine 17. veka, francuski vinari su umesto čepova na buradima koristili krpe natopljene uljem. Vikinzi su bili pravi uživaoci alkohola, ali nisu ga pili iz flaša, čaša, šolja, već iz lobanja pobijenih neprijatelja.Jedan broj istoričara smatra da mnoga poljoprivredna dobra nisu nastala iz želje za proizvodnjom hrane, već za sastojcima od kojih bi pravili alkoholne proizvode. Lekovi za mamurluk pominju se još u doba starog Rima, kada su savetovali da se nakon pijanstva pojede prženi kanarinac; sa druge strane antički Grci su najveći lek videli u kupusu, dakle, bili su ljubitelji ptica.Izraz "medeni mesec" je nastao zahvaljujući alkoholu, jer je prema vavilonskoj tradiciiji otac mlade pred venčanje morao da, na mesečnom nivou, snabde budućeg zeta pićem koje je bilo mešavina alkohola, meda i raznog voća. Izrazi ”krigla” i ”bokal” nastali su u pabovima u Engleskoj, kada su barmeni nezadovoljnim mušterijama dozvoljavali da sami kreiraju posude iz kojih piju, a ovi izrazi su se kasnije odomaćili.A merički kongres je 1964. proglasio burbon “duhovnim pićem nacije”.Abraham Linkoln je bio vlasnik nekoliko krčmi, dok je revolucionar Džon Henkok bio prodavac alkohola, a jedan od predsednika, Van Buren, rođen je u krčmi!l Akohol sadrži 13 minerala važnih za ljudski život. Mnogi veruju da tekila nije tekila bez crva, ali vekovima je to u stvari bila gusenica jedne vrste leptira, a ne crv. Reč brendi u stvari nam dolazi iz Holandije, tj. iz njihovog izraza brandewijn, koji se doslovno može prevesti kao “spaljeno vino”.Boca šampanjca sadrži u proseku oko 49 miliona mehurića. Ispijanje čaše mleka posle pijanstva može prevariti alko-test za određeni procenat (ako neko pita, nisam vam ja rekla, ali ni ne sedajte pijani za volan, jeste l’ čuli?) Da bi se napravila kvalitetna boca vina, potrebno je da “kroz ruke” prođe oko 600 grozdova loze. U  Americi je zakonom zabranjena prodaja alkohola u kafeterijama u okviru škole i oko škole, dok je u Evropi narod dosta “opušteniji”, pa se alkohol može naći gotovo na svakom koraku.

 

Alkoholizam je hronična bolest koja uključuje ne samo fizičke, nego i psihosocijalne probleme pacijenta, njegove porodice i okoline. Alkoholizam spada u grupu bolesti zavisnosti. Ne radi se, ni o kakvoj lošoj nuvici, kako se to često u narodu misli, več o pravoj bolesti koju treba lečiti . Po broju obolelih alkoholna bolest se nalazi na trećem mestu, i to iza kardiovaskularnih bolesti i tumora. Ako tome dodamo da alkoholicar nikada nije sam u svojoj bolesti, već da pati i veoma često oboli i cela njegova porodica, jasno je da se broj ljudi kojima je potrebna stručna medicinska pomoć uvećava za dva do tri puta.

Klinička slika

Postoje četiri kriterijuma na osnovu kojih se procenjuje da li je neko alkoholičar ili ne. Dovoljno je da budu zadovoljena samo dva i da kažemo da se već radi o zavisnosti od alkohola.

• Prvi kriterijum je tz. "gubitak kontrole". To znači da osoba ne može da se zaustavi na prvoj čaši, već je vuče da i dalje pije, dok se ne napije. Zove se jos i "fenomen prve čase", s obzirom na to da može i danima da ne pije, ali kad popije prvu času, gubi kontrolu nad daljim uzimanjem alkohola.
• Drugi kriterijum je tzv. "nemogućnost apstinencije". Apstinencija znači ne uzimanje ni najmanje količine alkohola. Osobe koje zadovoljavaju »ovaj kriterijum ne mogu dugo da izdrže bez pića. U početku su pijanke recimo, jednom mesečno, a zatim se periodi bez pića sve vise i vise skraćuju, tako da, na kraju, ne mogu da izdrže ni par dana, već piju svakodnevno, po sistemu dolivanja. Ako ne popiju, javlja se tzv. "apstinencijalni sindrom" - veoma neprijatno stanje, praćeno neodoljivom potrebom za pićem, nervozom, razdražljivošću, drhtanjem (karakteristično drhtanje ruku) i preznojavanjem. Apatinencijalni sindrom je siguran znak fizičke zavisnosti od alkohola. Javlja se uglavnom u jutarnjim časovima, usled pada nivoa alkohola u krvi i može se prekinuti unošenjem novih količina alkohola, ili, kao tokom lečenja, uzimanjem određenih lekova za smirenje.
• Treći kriterijum su tzv. "prekid filma". Veoma često se alkoholičarima dešava da jednostavno ne mogu da se sete šta su u alkoholisanom stanju radili, recimo, kako su i s kim proveli određeno vreme, kako su se vratili kući, i sl. Ovi periodi nesećanja javIjaju se već pri, za njih, uobičajenim dozama unetog alkohola.
• Četvrti kriterijum je tzv. "porast tolerancije" (podnošljivost alkohola). Alkoholičari piju u proseku preko pola litre žestokog pića dnevno. Često, želeći da dokažu da nisu alkoholičari, iznose podatak da piju i preko pola litre i da se ne opiju, ne znajući da je bas to jedan od osnovnih kriterijuma koji govore u prilog bolesti. U poslednjoj fazi bolesti, nakon dugogodišnje visoke tolerancije, imamo suprotan proces kad ih sve manje količine alkohola opijaju te, na kraju, pokazuju znake pijanstva i nakon 1 - 2 čase. To je znak teškog oštećenja celog organizma, posebno mozga i u ovoj fazi se javlja i najveći broj zdravstvenih posledica.

Posledice po telesno zdravlje

Uneti alkohol putem krvi dospeva bukvalno do svakog dela našeg tela. Dok se konzumira umereno i povremeno, jetra ga brzo preradi i tako prerađen, lako se izluči iz organizma.
Kod alkoholičara je drugačije. Kod njih, usled velike učestalosti i velikih količina alkohola, jetra nije u stanju da ga u celini preradi, te se zaostali alkohol i njegovi produkti u organizimu ponašanju kao otrov. Posledice njihovog dejstva su oštećenja skoro svih organa u telu.

Među prvim organima koji stradaju je jetra. Oštećenje jetre može biti od blagog, preko uvećane i masne jetre, pa sve do ciroze, neizlečive i smrtonosne bolesti. Usled stalnog iritira-ućeg dejstva alkohola na sluzokožu želuca i dvanaestopalačnog creva, može nastati čir koji, ako se ne prekine s daljom konzumacijom može probiti zid želuca, ili da se na tlu čira razvije tumor. Veoma česta posledica je i zapaljenje gušterače (pankreatitis.), koje prate neizdrživi bolovi i visoka smrtnost, a kao posledica može da se razvije šećerna bolest, koja sama po sebi stvara nove tegobe. Akohol deluje i na kardiovaskularni sistem, te većina alkoholičara boluje i od povisenog krvnog pritiska, dok se kod pojedinih javlja i popuštanje i slabljenje srčanog mišića. Najosetljiviji na dejstva alkohola su nervi. Usled alkoholnog oštećenja nerava, mogu nastati slepilo, impotencija, bolovi i trnjenje u no-gama koje se može produbiti sve do nemogućnosti hoda.

Spisak oboljenja se, nažalost, ne zaustavlja na ovome. Jednostavno, skoro da ne postoji organ u telu na koji alkohol nema dejstva. Pomenućemo samo još i mozak.

Posledice po psihičko zdravlje

Zbog oštećenja mozga, nastaju brojne psihičke promene, od kojih su najčesće alkoholna izlapelost, alkohoIna epilepsija (padavica), alkoholino ludilo (delirijum tremens), alkoholna bolesna ljubomora. Pod dejstvom alkohola izumiru moždane ćelije znatno brže no što je to normalno, pa imamo alkoholičara koji u četrdesetoj godini života pokazuje znake izlepelosti kao da je u odmakloj starosti.

Alkoholno ludilo je pravi naziv za ono što se dešava alkoholičaru u delirijum tremensu. Sve počinje neodređenim večernjim   strahovima, noćnim morama, obilnim znojenjem. Par dana nakon toga, alkoholičar gubi sposobnost orijentacije u vremenu, u prostoru i prema drugim osobama (ne prepoznaje, čak ni bliske osobe). Strah koji tada oseća, može da se opiše jedino rečju užas. Sam strah nastaje kao posledica neprijatnih izmena u opažanju sveta oko sebe (tzv. iluzije i halucinacije) za koje ne shvata da su produkt njegovog poremećenog uma, već ih doživljava kao stvarnost. Tako, od šare na tepihu "vidi" stotine zmija koje idu ka njemu, od vaze sa cvećem -glavu razjarene zveri. Po koži "vidi", a ispod kože "oseća" sitne bube koje gmižu. Zato ih stalno otresa sa sebe, ili ih "vadi" rasecanjem kože. Iz nosa, ustiju i ušiju satima "izvlači" neprekidne konce. Beli miševi nisu izmišljena šala, već neprijatna stvarnost za delirantnog alkoholičara.

Usled oslećenja mozga alkoholom, može da se javi i padavica. Napadi epilepsije veoma su dramatični i počinju gubitkom svesti, zalim ritmičnim trzanjem celog tela, s penom na ustima i na kraju, umokravanjem. Za to vreme, prestaje disanje, što daje još dramtičniji ton celom napadu. Dobra stvar u svemu ovome je da, ako prestane da pije, alkoholičar može da spreči da napadi postanu stalni i doživotni, odnosno napadi potpuno prestaju.

Bolesna i nerealna ljubomora alkoholičara  takođe je  posledica oštećenja mozga, ali i impotencije alkoholičara. Alkoholičar najpre samo sumnja, a kasnije postaje i uveren da ga žena vara, iako realno nema prevare. On je prati, prisluškuje razgovore, traži od nje priznanje neverstva, proverava donje rublje, stražari noću da umišljeni Ijubavnik baš tada ne naiđe. Sumnja i na najbliže prijatalje, rođake, pa čak i na sopstvenog sina, ženinog oca ili brata. Dešava, se da završetak ove mučne priče bude tragičan, odnosno da suprug ubije "nevernu" suprugu.

Lečenje

Alkoholizam je bolest koja se leči! To znači da je moguće pomoći alkoholičaru i njegovoj porodici da izađu iz ovog začaranog kruga. Lečenje uvek uključuje učešće porodice i naglasak je na uspostavljanju apstinencije i izmeni ponašanja, i alkoholičara, i porodice.
Najvažnija tačka lečenja je apstinencija, ustezanje od konzumiranja alkohola, ali prethodno je potrebno napraviti potpuni pregled i obradu pacijenta kako bi se ustanovile postojeće bolesti i poremećaji koji bi mogle zakomplikovati ustezanje. Važno je pri tome i razlikovati delirium tremens od duševnih promena koje nastupaju u akutnoj insuficijenciji jetre.

Prilikom terapije potrebno je održavati ravnotežu tečnosti, davati visoke doze vitamina C i B-kompleksa. Benzodiazepini su glavni lekovi koji pružaju uporište celokupnoj terapiji, a doziranje zavisi od statusa bolesnika.

Alkohol i mladi
Mladost, odnosno adolescencija, razdoblje je eksperimentisanja, kada enormno raste radoznalost, želja za istraživanjem, novim iskustvima i kada je veoma snažan uticaj vršnjaka. Najkritičniji period je između 13 i 14 godina, jer se tada najčešće dešava prvi kontakt sa alkoholom. Naše društvo ima blakonaklon stav prema alkoholu, pa većina dece prvi put proba alkohol u svojim porodicama, na nekim porodičnim slavljima.

Često ispijanje velikih količina alkohola, kombinovanje više vrsta pića i takmičenje u količini popijenog alkohola oblici su opijanja kod mladih. Takav način života može vrlo brzo dovesti do teških fizičkih i psihičkih posledica.

Istraživanje bolnice “Vita” pokazuje da je preko 80 odsto mladih do 17 godina probalo alkohol, a preko 70 odsto njih redovno ga konzumira i to ne samo prilikom nekih slavlja, nego je to sastavni deo ispunjavanja slobodnog vremena, uz druženje i izlaske. Oko polovine se opija, što znači da piju zbog efekata koje pruža konzumacija alkohola.

Alkohol je veoma dostupan, a ne treba zanemariti ni njegov opuštajući efekat, da smanjuje napetost i poboljšava raspoloženje. Mladi najčešće piju alkohol jer im pruža osećaj slobode i popravlja raspoloženje, ali tu dolazi i do neželjenih efekata, postaju razdražljivi, neraspoloženi i tu dolaze u začaran krug da bi se tog osećaja rešili ponovo konzumiraju alkohol i tako dolazi do zavisnosti.

Jedan trend promenjen je u samom načinu pijenja. Sve više mladih piju takmičarski. Dakle, cilj je popiti što više pića za što kraći vremenski period i sa željenim efektom psihoaktivne supstance, odnosno pijanstva. Ni devojke ne zaostaju mnogo u takvom načinu konzumiranja alkohola.

 Strah od alkohola naziva se Metafobija.

 Anonimni Alkoholičari su zajednica muškaraca i žena koji međusobno razmenjuju iskustvo, snagu i nadu sa ciljem da reše zajedničlki problem i pomognu i drugima da se oporave od alkoholizma. Njihov osnovni cilj je da ostanu trezni i pomognu drugim alkoholičarima da ostvare stanje trezvenosti. Svetsko udruženje je osnovano 1935.godine u SAD, a danas je prisutno u preko 150 zemalja sveta sa 6 miliona članova.

VEOMA KOMPLEKSNA TEMA. PROBALA SAM DA JE UCINIM KOLIKO TOLIKO 'SVARLJIVOM' U ODNOSU NA ONO KOLIKO JE ALKOHOLIZAM POSAST OGROMNIH RAZMERA. PA UZMITE SE U PAMET. JA OD DANAS JESAM ZAISTA.