SUDBINA

 

SUDBINA  POSTOJI ILI NE POSTOJI? VEROVANJE  U SUDBINU MOZE BITI  DOBRO I LOSE.PREDSKAZANJA DAJU DOKAZ DA SUDBINA POSTOJI KAO NESTO STO SE NE MOZE IZBECI. ALI OPET  MI  PADA NAPAMET DA SU SVA PREDSKAZANJA ZAPRAVO DEZA VI JER ZIVIMO U NEKOLIKO  RAZLICITIH DIMENZIJA. TAKO DOLAZIM DO TOGA DA SUDBINA ZAPRAVO POSTOJI IDA SE NE MOZE IZBECI I DA SE ONA PONAVLJA  KROZ VREME I PROSTOR BESKONACNO.

Sudbina je, prema narodnom verovanju, sila koja određuje život svakog pojedinca i od koje se ne može umaći. Sudbina je ono što je nekom predodređeno, pogotovo najznačajniji događaji u životu, uključujući čas i način smrti. Događaji koje čoveka snalaze smatraju mu se dosuđenim, a ono željeno koje i pored uloženog truda ostaje neostvareno, smatra ce nesuđenim.U filozofskom smislu, sudbina je nužni red u svetu kojem je podvrgnuto svako biće. Sudbina nije slepa ili slučajna kao usud (lat. fatum), nego racionalna premda je nepoznata pojedincu koji u njoj ucestvuje. Tokom istorije, mnogi ljudi su bili nezadovoljni samo fizičkim objašnjenjima teških bolesti, raznih nesreća i prerane smrti, pa su pretpostavili natprirodni uzrok nevoljama koje dolaze bez obzira na zasluge. Verovanje u sudbinu čini život podnošljivijim time što čoveku omogućuje prihvatanje racionalnost univerzuma uprkos očiglednim nepravilnostima i nepravdama.Skloni smo da verujemo u sudbinu, ona je izgovor za sve što nam se dešava, za situacije za koje nemamo objašnjenja i probleme koje ne možemo ili ne umemo da rešimo. Tako je i Alber Kami smatrao da ljudsko srce ima nezgodnu naviku da sudbinom naziva samo ono što ga satire. Psiholozi tvrde da je verovanje u sudbinu vrlo često i odbrambeni mehanizam nedovoljno jakih ljudi da se uhvate u koštac sa životnim problemima.

Filozofi bi rekli da ništa nije slučajno, astrolozi da nas zvezde pod kojima se rađamo potpuno određuju, pesnici da se od sudbine ne možemo sakriti, naučnici da je ona samo obmana, pokriće za momente kada gubimo kontrolu nad sopstvenim životom.

Da li je univerzum još pre nego što smo se rodili skovao plan, iskrojio sudbinu koju ćemo proživeti, ili smo mi, i samo mi, odgovorni za ono što se dešava, jer imamo slobodnu volju da odlučujemo i pravimo izbore?

Da li sudbina meša karte, ami samo igramo, kako je rekao Šopenhauer, pitanje je koje će zauvek biti otvoreno i oko njega će se i dalje sporiti filozofi, umetnici, naučnici...


Verovanje u sudbinu uglavnom je posledica načina na koji smo vaspitavani, jer preuzimamo obrasce ponašanja i verovanja od roditelja, koji su u najranijem uzrastu apsolutni uzori. Da li će se to verovanje nastaviti i u zrelom životnom dobu najviše zavisi od okruženja i iskustava koje proživljavamo. Uglavnom smo skloni da sudbini pripisujemo teške emotivne trenutke, događanja na čiji tok nismo u stanju da utičemo. Da, verovanje u sudbinu vrlo često je jedini način da naša psiha prevaziđe ono što se događa. To se posebno odnosi na emotivno potresne situacije, kada smo nemoćni da pomognemo sebi ili nekom drugom. Takođe, kada nam godinama nešto ne uspeva, kada i pored mnogo pokušaja ne možemo da realizujemo neki cilj, lako "skliznemo" u fatalizam, jer nam to postaje jedino "objašnjenje". Vrlo je teško prihvatiti neuspehe ili činjenicu da se nešto što želimo ne ostvaruje. U tim situacijama čovek gubi nadu i sigurnost u sebe, pa je mnogo lakše pripisati neke događaje "višim silama" nego nastaviti borbu. To je neka vrsta odbrambenog mehanizma, koji nam pomaže da prevaziđemo neprijatne emocije i trenutke. Ponekad je jako teško nastaviti borbu za neki životni cilj, pa je "bezbolnije" neuspeh pripisati sudbini. To se u psihologiji naziva "unutrušnji lokus (centar) kontorole", nasuprot "spoljašnjem". "Unutrašnji" znači da smo svesni da MI snosimo odgovornost za svoj život i da na većinu stvari koje nam se događaju možemo da utičemo. Kada sve ide kako treba, ubeđeni smo da smo prvenstveno sami za to zaslužni. Međutim, kada nije sve onako kako smo planirali, okrećemo se "spoljašnjem lokusu kontrole", odnosno verovanju da je neko drugi kriv za sve - ljudi oko nas, "viša sila", "sudbina"... Da, svako uverenje moguće je prevazići, ali je za to potrebna izuzetna energija i snaga. Kako ćemo se nositi sa problemima, sa životnim situacijama, zavisi od mnogo faktora, od karaktera, vaspitanja, okolnosti... Sposobnost da se nosimo sa osećanjima, da pronađemo objašnjenja za ono što se događa, da sagledamo svoj život i na osnovu toga nastavimo ka ciljevima koje smo zacrtali, stalna je borba. Prevazilaženje fatalizma može se desiti jedino ako uzmemo život u svoje ruke i shvatimo da smo u velikoj meri odgovorni za ono što se događa. Sloboda da biramo i donosimo samostalne odluke sa sobom nosi i veliku odgovornost. A, nažalost, mnogi nisu spremni da je prihvate.Da, ali samo ukoliko verujemo u pozitivne aspekte sudbine, odnosno ukoliko smatramo da nismo predodređeni samo za loša i neprijatna događanja. Pozitivne misli izuzetno su važne, jer podsvest reaguje na ono u šta verujemo. Kada smo ubeđeni da će nam "sudbina" biti lepa, ona to zaista može da postane.

Verovanje da svaki čovek ima svoju sudbinu, da je predodređen za nešto što ne može izbeći, da su volja i inteligencija nemoćne u određivanju životnog toka, uglavnom je posledica vaspitanja, načina na koji smo "oblikovani" kao deca i iskustava koja smo doživeli, potvrđuje i naša sagovornica.
Vrlo često se događa da mozak "ne može" da podnese informacije i dešavanja kojima ne može da da značenje, pa stvara odbrambeni mehanizam koji pomaže da se sve te činjenice "obrade". A, fatalizam je odličan način da sa sebe skinemo veliko breme odgovornosti, da sve prebacimo na "višu silu", tvrde stručnjaci. Zbog toga je ovo uverenje i odličan način manipulacije, upozoravaju antropolozi, a kao primer navode različite sekte i pokrete koji upravo fatalizmom kontrolišu svoje članove. pak, neki primeri toliko su upečatljivi da ni najveći skeptici ne mogu da kažu da je sve samo slučajnost. Naime, 13 godina pre nego što je potonuo Titanik, Morgan Robertson napisao je roman „Uzaludnost“, koji je ovu veliku katastrofu opisao do detalja. Roman je pričao o nepotopivom, prekookeanskom brodu koji je udario u ledenu santu odnevši u smrt većinu putnika. U mašti i stavrnosti poklopilo se previše pojedinosti, pa je roman brzo dobio reputaciju mističnog predskazanja, bio je dokaz da od sudbine ne možemo pobeći. Stručnjaci tvrde da je verovanje u sudbinu moćno onoliko koliko mi dozvolimo i ponekad može imati izuzetan psihološki efekat, a da mnoga predviđanja, moderni proroci i "čitači" sudbine koriste psihološke tehnike kako bi nam prorekli ono što nas čeka. Niz šablonskih tehnika, poznatih kao Barnumov efekat, ispitivao je psiholog Bertram Forer.

Utvrdio je da postoje određene rečenice i konstatacije koje, iako izgledaju jedinstvene, mogu da važe za svakoga. Recimo, ako vam neko kaže: „Vi ste optimista, ali ste ponekad skloni povlačenju u sebe“, poverovaćete da zna o čemu priča, jer je to karakteristika koja vas zaista određuje. Ali ne samo vas, već i sve ljude na svetu.Čak i ako verujete u sudbinu, možete mnogo učiniti da vaš život bude bolji, da svakodnevica bude lepša. Ljudski um je mnogo moćniji nego što verujemo. Ono što mislimo, uverenja i razmišljanja koja nas okupiraju, odražavaju se na materijalni svet oko nas i na ono što se događa. Jednostavnije rečeno, ono što mislimo materijalizuje se u svakodnevnom životu.

Procesi koji se dešavaju u ljudskoj psihi, uprkos brojnim istraživanjaima, još su nepoznanica. Naša podsvest aktivira ono što nam se događa, ali je glavni "problem" to što ljudi ne veruju da su sposobni da kontrolišu svoj život. Podsvest je veza sa svim "višim silama" i "sudbinama". Kada jednom uspostavimo kontakt sa podsvešću ne postoji problem koji se ne može rešiti, greška koja se ne može ispraviti.

Nemojte samo čekati da se nešto dogodi, aktivno učestvujete u svetu i onome što se događa oko vas. Iznenadićete se kako će vam život doneti nagrade, nova interesovanja i rešenja.
"Srećna zvezda" možda čeka da mi sami stanemo pod nju. Sigurno vam se dogodilo da pomislite na nekoga koga dugo niste videli ili čuli, a onda ga istog dana sretenete na ulici, da zovete nekog telefonom i ne možete da dobijete signal, jer vas ta osoba upravo zove! Neki ljudi su skloni da ovakve pojave nazivaju sudbinskim znacima, dok ih drugi jednostavno nazivaju slučajnostima. Karl Jung ovu pojavu nazvao je "sinhronost" (slučajnosti) i dao definiciju da se takve situacije događaju kada u psihi pojedinca nastane jaka potreba za nečim ili nekim.
Stručnjaci tvrde da postoje igre naše tema plus supsihe koje nazivamo inuticijom ili "šestim čulom", koje utiču na to da mnoge događaje pripisujemo sudbini. Kod nekih ljudi te sposobnosti prilično su jake, pa osećaju isto što i osoba udaljena kilometrima.
Egzaktna nauka tvrdi da se ništa ne može dogoditi ako tome ne prethodi uzrok. Od velikog praska koji se definiše kao početak trajanja univerzuma, počinje evolucija koja se sastoji u tome da se skup uzroka stalno uvećava posleditema plus sucama. To znači da za sve što se događa postoji razlog, a da događaji kasnije izazivaju uzroke za druge, nove događaje. Taj proces, ciklus koji prilično podseća na sudbinu, u univerzumu se odigrava vrlo sporo, ali se preneo i na život ljudi, pa stručnjaci tvrde da odatle potiče verovanje u sudbinu.
Matematičari su pokušavali da dokažu postojanje sudbine na relaciji uzrok i posledica, ali su zaključili da je nemoguće doći do potvrde te teze da postoje unapred definisanja dešavanja.Mnoštvo bizarnih fenomena kojima je čovečanstvo svedočilo navelo je mnoge na mišljenje da je čas smrti zapisan već prilikom rođenja i da se ne može izbeći ni po koju cenu. P isala sam vec  o tome (pogledajte moj blog) al da se podsetimo - misteriozan slučaj koji potvrđuje misterioznu predodređenost smrti je onaj o mačku Oskaru iz staračkog doma u američkom gradu Providens. Oskar, koji uopšte nije bio druželjubiv, mazio bi se samo s osobama koje bi umirale u roku od četiri sata nakon kontakta s njim.

SAD MOZDA NIJE LAGAN TEKST ZA OVOLIKE VRUCINE. NEKA, SAD IMATE VREMENA DOK STE NA ODMORU DA RAZMISLITE O SVOM ZIVOTU I SVOJOJ SUDBINI. NIJE NA ODMET NEKAD SE MALO I TIME POZABAVITI.  NE KAZEM DA JE LAKO BITI ISKREN PREMA SEBI. PA IPAK  PROBAJTE I NAPRAVITE UVID U SVOJ ZIVOT. BEZ OBZIRA STO VAM JE SUDBINA ODREDJENA ZIVOT IPAK TRAJE TOLIKO DA MOZETE MALO DA JE SKROJITE PREMA SEBI  I POSTANETE BAS SRECNI!