TRACARENJE

BAS I NEMAM UVOD U OVU TEMU. A NAMETNULA MI SE VISE PUTA PA SAM JE OBRADJIVALA NA RAZNE NACINE. NEKAD KAO PRICU O ISTINI I LAZI NEKAD KAO PRICU O COVEKOVIM GRESIMA ( A TRACARENJE JE GREH) NEKAD JEDNOSTAVNO KAO NACIN MODERNE KOMUNIKACIJE KOJI FAVORIZUJU MEDIJI (SKANDALOZNO) I SLICNO. TAKO DA SVI TRACARIMO BEZ IZUZETKA ALI SA VELIKOM RAZLIKOM. JER TRACARENJE POSTAJE GREH KADA SE PREDJE GRANICA I NEKA OSOBA BIVA UGROZENA ZBOG TOGA.

Trač partija uz kafu sa prijateljicom, komšinicom ili kolegama na poslu mnogima predstavlja pravo zadovoljstvo. Tračarenje u najizvornijoj formi predstavlja vrstu razonode. Trač može biti i psihološki ventil koji neko izražava bez prisustva osobe o kojoj se priča. Iz tog razloga tračarenje nije uvek "ekološki" opravdana radnja.Ogovaranje je često izazvano ljubomorom koja je strah od gubitka pozitivne slike o sebi. Tada ljubomora postaje okidač za različite teme o drugoj osobi, čiju vrednost treba devalvirati, umanjiti ili relativizovati.Kada neko želi da poseduje ono što drugi ima, a smatra da ta osoba to ne zaslužuje, onda počinje da je ogovara, čime smanjuje razliku u ličnom doživljaju između sopstvenog "nedostatka - osećaja inferiornosti" i tuđeg doživljaja superiornosti. "Ventiliranje" osećanja kroz priču o nekom ili nečemu može biti bezazleno i često ima funkciju "prepričavanja" u kome, po prirodi komunikacije, poruka koja se prenosi postaje izmenjena, a usput se može promeniti i njeno značenje i značaj.Prema jednoj studiji, ljudi tračare sa zadovoljstvom koje može da se poredi sa uživanjem u hrani ili seksu. Kada nekom pričate o osobi koja je odsutna, onda utičete na mišljenje te osobe. Tako se šire predrasude i glasine koje brzo mogu poprimiti razmere mobinga.Na meti tračeva su ljudi koji su u fokusu, aktuelni političari, ali i osobe iz javnog života, jer je pažnja velikog broja ljudi usmerena na njih. Mogu se ogovarati i rođaci, prijatelji i osobe sa kojima imamo relaciju u kojoj se nismo osećali prijatno. Taj višak frustriranosti može da kulminira ogovaranjem te osobe ili njenog ponašanja.

Nekada nema nužno loše namere u ogovaranju. Najčešći motiv je jednostavna radost zbog malo glasina o nekome. Zabavno je razmenjivati tračeve, jer to skreće pažnju sa svakodnevice i omogućava ljudima da struktuiraju vreme.

Takođe, tračevi na određenom nivou mogu umanjiti osećanje usamljenosti, ali i olakšati vezivanje i bliskost kao oblik zabave, jer generišu slične vrednosti. Ali ako je nekome učinjena šteta jer je preneta poruka koja predstavlja posledicu takozvane "karambol" komunikacije, onda je u redu izviniti se ili pojasniti dobru nameru. Dakle, umesto da slušamo tračeve ili ogovoranje, zadržimo ekologiju duše čistom i ispunimo sebe dobrim i smislenim sadržajima.Od bezazlenih glasina do olajavanja – svi ponekad tračare. Ali svi bi rekli da ne odobravaju razgovore o odsutnima, da to nije lepo. Psiholozi pak kažu da trač nije ništa strašno i da je ukorenjen u evoluciji.

Naučnici pretpostavljaju da se 65 do 90 odsto svakodnevnih razgovora vrti oko ljudi koji nisu prisutni. „Ljudi tračare sa uživanjem koje se može porediti sa hranom ili seksom“, pišu istraživači u jednoj studiji.

Tek mali broj ljudi priznaje da voli ogovaranje. Prema jednoj anketi koju objavljuje Nemački zavod za statistiku, polovina ljudi kaže da tračari ređe od jednom mesečno ili nikada. Tek 11 odsto ljudi priznaje da to čini svakodnevno.

Trač je gotovo jednako posvećen komšijama, kolegama, rođacima i prijateljima, nešto manje šefovima, a najređe životnom partneru.

Moralni kôd većine društava osuđuje pričanje o ljudima iza njihovih leđa.

„Trač se vidi isključivo kao samoživo ponašanje sa ciljem da se manipuliše ljudima, da se na njih utiče sa zlim namerama“, piše u jednoj holandskoj studiji sa naslovom „Zašto ljudi ogovaraju“.

Ali zapravo su ti razgovori upola glasa bolji od svog imidža. Ne samo da su ljudski, nego su i smisleni.

„Kroz trač učimo ko je potencijalno dobar partner za saradnju, a od koga treba da se držimo podalje“, kaže psiholog Jan Engelman, koji istražuje ovu temu na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji.

Ko će biti primljen u grupu, a ko ostaje van? To je tokom evolucije bilo pitanje života i smrti. Presudno za preživljavanje je bilo da na vreme budete upozoreni ko su izdajnici, prevaranti, egoisti...

Ogovaranje nam u tom čitanju pomaže da odlučimo koga ćemo primiti u svoj krug. Već se i mala deca na ovaj način štite od egoističnih vršnjaka koji ne žele ništa da dele ili sa kojima nije zabavno igrati se, utvrdio je Engelman u jednoj studiji.račarenje ne pomaže samo da se odvoji žito od kukolja i tako odaberu odgovarajući članovi grupe. Ogovaranje drugih takođe predstavlja i vezivno tkivo grupe. Jača socijalna veza između tračara koje se u poverenju naginju jedne prema drugima i pričaju ispotiha.

Ali olajava se i u okviru čvrste grupe. Zar nije to posebno gadno? Ne baš. Jer ko povredi norme grupe kako bi stekao lične prednosti, mora da računa sa tim da će drugi o tome pričati.

Strah da biste mogli da postanete predmet sledeće trač-partije motiviše članove grupe da se ponašaju fer prema drugima. Naposletku, ako se pravila ekstremno prekrše, osoba može biti i najurena iz zajednice.

Pa da li onda tračare imaju na umu dobrobit cele grupe? Nije tako jednostavno. Naučnici su našli razloge koji pokreću ljude na ogovaranje. Osim razmene korisnih informacija, tračarenje zbilja može da se koristi kao manipulacija.

Kada nekom pričate o odsutnoj osobi, onda utičete na mišljenje te osobe. Tako se šire predrasude i glasine koje brzo mogu poprimiti razmere mobinga. Nije čudo što trač bije loš glas.

Doduše većina ljudi nema loše namere kada ogovara. Najčešći motiv je jednostavna radost zbog malo glasina o nekome. Zabavno je razmenjivati nove tračeve, to skreće pažnju sa svakodnevice i omogućava ljudima da provedu ispunjeno vreme, pišu holandski istraživači.

Ali iako gotovo svi tračare, barem ponekad, svi će reći da to nije lepo. „Možda ne volimo kad drugi ogovaraju jer bi moglo da se radi o nama. Naša reputacija tada više nije u našim rukama, više nemamo potpunu kontrolu“, kaže Jan Engelman.

Preziremo ogovaranje jer bismo mi mogli da budemo meta? Svakako! Medjutim, na to ne pomislimo onog momenta kad mi tracarimo!judski je tračariti, i dobro je za zdravlje - banalna razbibriga koja nas oslobađa stresa. Donosimo vam nekoliko zanimljivosti, slobodno ih "širite dalje".

Zašto tračarimo? Tračarenje ima četiri osnovne funkcije:

a) Prenošenje informacija (i, tako učimo o našem socijalnom okruženju)

b) Zabavlja nas (kako inače prekratiti vreme u frizeraju)

c) Društveno povezivanje (tako stvaramo i produbljujemo prijateljstva)

d) Širimo uticaj (prenoseći "probrane" informacije odabranom krugu ljudi)

Kako osetimo s kim možemo da tračarimo? Tako što na podsvesnom nivou "čitamo" govor tela osobe sa kojom razgovaramo.

Zašto o nekim osobama nikad ne tračarimo, čak i ako one nisu u našem užem krugu prijatelja? Zato što, opet podsvesno, osećamo da one to ne zaslužuju. (Da, ima i takvih ljudi. Retki su, ali ih ima.)

Kako znamo kad treba da se zaustavimo? Svako od nas duboko je svestan granice koju ne želi da pređe. Jedno je malo se zabaviti na tuđ račun, a nešto sasvim drugo je upropastiti nekome život pričajući mu iza leđa. Problem je samo što se ta granica kod nekih ljudi nalazi vrlo, vrlo nisko...

Ko je gori, muškarci ili žene? Statistika kaže da smo tu - jednaki.

Koliko često tračarimo? Procene su vrlo okvirne, kreću se od gotovo zanemraljivih 14 odsto našeg slobodnog vremena, pa do zabrinjavajućih 66 odsto. Ali, istina je verovatno negde između. I verovatno zavisi od toga koliko smo zadovoljni sobom.

DA LI VAS JE OVAJ TEKST BAR MALO 'PROSVETLIO" I BACIO U RAZMISLJANJE? NADAM SE DA JESTE. I ZATO IZVUCITE POUKU I DOZIRAJTE TRACARENJE KAD GA VEC NIKAKO NE MOZETE IZBECI!