BITI SINGL

BITI "SINGL"? STA KAZU MOMCI KOJI SU RAZLOZI? A STA KAZU DEVOJKE? NARAVNO POSTOJI I VIRTUALNO NALAZENJE PARTNERA! IZNAJMITI PORODICU? VREME U KOME ZIVIMO DODATNO JE NAPRAVILO  STETU MUSKO ZENSKIM ODNOSIMA, A MANJAK SAMPOUZDANJA KOD MOMAKA ( A OGROMAN PORAST KOD DEVOJAKA) DOVEO JE DO TOGA DA MUSKARCI VISE NEGO IKAD 'RUSE' DEVOJKAMA SAMOPOUZDANJE I KAD TREBA I KAD NE TREBA, A DEVOJKE ZBOG TOGA IDU IZ KRAJNOSTI U KRAJNOST. MNOGO LOSA VREMENA ZA PAROVE!
 Momci imaju svoje razloge koji su mnogo drugaciji nego nekada. A i bitno se razlikuju od devojaka. Matrijarhat nije doneo ravnopravnost zenama nego je samo" uterao strah u kosti "muskarcima".
Korisnici društvene mreže Reddit odgovarali su na pitanje zašto su singl, a neki odgovori su se izdvojili od ostalih. Odgovori su stigli od 20.207 muškaraca, a na osnovu komentara oni su bili svrstani u 43 kategorije. Najčešći razlog bio je loš izgled, nedostatak samopouzdanja i poverenja u sebe je na drugom mestu, a nezainteresovanost za veze na trećem.
Autor istraživanja profesor Menelaos Apostolou istakao je da moderni muškarci imaju poteškoća kada treba da naprave prvi korak ka romantičnoj vezi jer im nedostaju sposobnosti i znanje da flertuju sa ženama.Tu je i introvertnost ( tip licnosti koja je okrenuta sebi), skorasnji raskid,losa iskustva sa zenama uopste. Muskarci se uz danasnje vrlo agresivne zene sve vise povlace  u sebe. I sve vise su sugurni da je mnogo bolje biti "singl" nego u losoj vezi. I sto je vrlo zanimljivo taj trend nije samo na "trulom zapadu" ili "cudnom" istoku, on je svugde ,pa i u Srbiji naravno. Sto uvek vodi ka istom krajnjem  cilju - ne radjanju dece!
Kao neki od najčešćih razloga navode se materijalna situiranost i nezavisnost žena koja je izmenila tradicionalna očekivanja, zatim zaokupljenost poslom, kao i manjak vremena za građenje dubljih poznanstava i veza. Upoznavanje preko specijalizovanih portala još uvek predstavlja neku vrstu tabua za ljude sa naših prostora, iako se i u tom smislu situacija postepeno otvara.
Tim eksperata iz različitih oblasti kreirao je platformu MarriageIn , u ovom trenutku možda jedini ozbiljan portal u Srbiji koji je usmeren je na ozbiljnu vezu i brak, a namenjen osobama sa visokim obrazovanjem koje imaju profesionalnu karijeru.
Iz tog razloga, sve više ga koriste i osobe koje nikad ranije nisu koristile dating sajtove.
Sistem pretrage profila korisnika omogućava pretragu po više od 50 kriterijuma koji sadrže fotografije i sve relevantne informacije, fizičke karakteristike, obrazovanje i profesiju, ali i lične stavove i pogled na svet, koje bi mogle zanimati potencijalnog partnera.
Zbog ovako precizne pretrage, i uz vođenje računa o balansu (približno jednakom broju) muškaraca i žena na ovoj platformi, Marriageln može da ima izuzetno visok procenat uspešnosti za pronalaženje adekvatnih partnera.
Sa Fejsbuka i Tvitera mlade smo oterali mi matorci, a Tinder i slicni  dating portali usmereni  su na kratkoročne veze i "kombinacije", gde se išlo na što širu populaciju čime se izgubio kvalitet korisnika i pristojnost.Tako da mozda trebati probati ovaj novi portal.
Materijalna situiranost olakšava samostalnu egzistenciju, a time se i tradicionalna očekivanja menjaju.Kažu da su "milenijalci" najusamljenija generacija koja upražnjava najmanje seksa, a ima veliku potrebu za partnerom.
Sve je više singl osoba, a sve manje parova koji se mogu pohvaliti istinskom povezanošću, ljubavlju, poverenjem, ali i željom za potomstvom. Postoje porodična i socijalna očekivanja. S druge strane i lekari, naročito ginekolozi, upozoravaju na „biološki sat“, problem sa bračnim sterilitetom, rizike od kasnih trudnoća.Sa medicinske tačke gledišta, to je opravdano. Međutim, u psihološkoj praksi i životu srećemo 'normalne', pametne, uspešne i situirane žene koje su same. Vremena su se ipak promenila, kao i muško-ženske uloge. Brakovi se više ne sklapaju radi 'preživljavanja' i stereotipa u kome je uloga muškarca da materijalno obezbeđuje porodicu, a da žena ne radi i brine o deci. U današnje vreme standard je da žive kvalitetno u psihološkom i duhovnom smislu i da jedan drugom budu podrška, kao i da sačuvaju deo sebe i sopstvene individualnosti. Živimo u svetu u kome se neguje narcizam, počev od načina vaspitavanja dece, do manjka empatije za druge. Većina adolescenata bezuspešno i grčevito traga za emocionalnim vezama, ostajavši na površini, kratkotrajno i osujećeno za dublji emocionalni kontakt. Spremni su da uzmu, misleći da im sve pripada, ali su nespremni da daju. Sada je sve instant, brzo se odrasta, brzo se živi, brzo jede, kao da smo izgubili smisao za zadržavanjem u lepom trenutku. A za uspešnu emocionalnu vezu potrebno je vreme, povezanost, spremnost da se odreknemo nekih svojih potreba i želja, prilagodimo nečijim i manama, i vrlinama, uz poštovanje, davanje i primanje. Nije lako odreći se dela sebe i da, u isto vreme, budemo i svoji i nečiji.
Vremena su se, bez sumnje, promenila. Da, društvene mreže olakšavaju komunikaciju, ali onemogućavaju lični utisak, kontakt, dodir i miris. Ali, one nisu jedini uzrok otuđenosti.
“Sve češće čitamo o 'taksi' ili 'helikopter' roditeljima koji samo vode decu od aktivnosti do aktivnosti i nadgledaju, bez autentične komunikacije i kontakta sa njima. Ako pogledamo oko sebe videćemo mnogo razvoda, paralelnih veza, različitih varijeteta seksualnosti i partnerstva, što govori da nije kao pre. Ili se pre o tome – ćutalo. Jedno je sigurno – u današnje vreme nije lako naći adekvatnog partnera, ali ne treba odustajati. Pravih muškaraca ima, ali trebalo bi se preispitati šta zapravo trazite od partnera i kakva očekivanja imate od ljubavne veze.
Zene imaju zaista veliki problem: porodica ili karijera jer oboje nikako ne ide bar kod nas . Gde ima novca ima alternativnih resenja ( uzimanje bebisiterke, zene koja kuva, cisti  i slicno)  pa se pored porodice mozes posvetiti i karijeri. A kad se dodje do novca partner i nije neophodan - kako ovo uzasno zvuci?!
Zbog sve dužeg životnog veka, razlika u odabiru karijere, čestih putovanja, zahtevnog radnog vremena, života na više mesta, povećanog standarda i socijalne sigurnosti, institucija braka je došla pod pritisak. U brak se stupa sve ređe i kasnije, a stope razvoda su počele da premašuju i 70 odsto.To podstiče jedan od najizraženijih trendova 21. veka: porast samačkog života. Takav život je u prošlom veku bio retkost, često viđen i kao problem. Danas, skoro petina ljudi u visokorazvijenim zemljama živi sama. Predviđa se da će tokom vremena samci postati najčešća kategorijom domaćinstva u bogatim državama.
Ipak, mnogi ne žive kao samci svojevoljno, već spletom okolnosti. Stoga često imaju potrebe za članovima najuže porodice. Muškarca koji ubrzo nakon penzionisanja postane udovac možda čekaju još dve ili tri decenije samoće, pa ima potrebu za zamenskom ženom. Mladoj samohranoj majci, čija je ćerka žrtva bulinga jer nema oca, dobro bi došao zamenski otac, odnosno muškarac koji bi devojčicu, svaki dan, dovodio u školu. Razvedenom muškarcu srednjih godina, pozvanom na večeru sa svojim nadređenima i njihovim suprugama bi pomogla zamenska supruga. Staricima bez unučadi bi zamenski unuci ulepšali subotnji odlazak na ručak. Neudatoj poslovnoj ženi srednjih godina, bi tokom letnjih i zimskih praznika pomogao muškarac, koji bi sprečio njene roditelje i okolinu u ispitivanju ima li ikoga na vidiku za udaju.
Uočavanjem tog problema, u Japanu su počele da se pojavljuju kompanije koje upošljavaju školovane glumce kako bi privremeno, ili čak na duže vreme, glumili članove najuže porodice ljudima koji su takvo društvo voljni da plate. Jedna od tih kompanija "Porodična romansa" Išija Juičija, s motom "Više od stvarnog", upošljava stotine profesionalnih glumaca, od dece pa sve do stogodišnjaka, koji su spremni da odigraju bilo koju ulogu u životima, na pomenima, venčanjima ili putovanjima, za bilo koga u Japanu kome je privremeno potreban član najuže porodice.ši je pojasnio kako je kompaniju nazvao po eseju Sigmunda Frojda "Porodična romansa neurotika" iz 1909. godine, o deci koja razviju čvrsta uverenja kako su im roditelji neki glumci, a ne biološki roditelji. 
Međutim, u Išijevoj kompaniji je pravilo da ni jedan glumac ne sme igrati ulogu za više od pet porodica, jer to postaje iscrpljujuće. Ljudi koji plaćaju ove usluge traže "idealnu" ćerku, sina, muža, suprugu, oca ili majku, a takvu je ulogu jako teško igrati duže vreme, za više ljudi. Išiju je najzanimljivije što, iako iznajmljivanje člana porodice košta bar 50 dolara po satu, njegovi glumci često nastavljaju da igraju uloge za naručioce i bez honorara, jer se među njima nakon nekog vremena razvije istinska povezanost, koje se nisu spremni odreći.
TAKO SE PRED MOJIM OCIMA SKLAPAJU KOCKICE DAN ZA DANOM.  DOBRO, SLIKA JE JOS MALA I DONEKLE MUTNA ALI STALNO POSTAJE SVE VECA I SVE JASNIJA. NEBESKI KOMPJTER, IGRICA, MISMO GLUMCI KOJI IGRAMO TU IGRICU ZA ONE KOJI SU NAS STVORILI. 
PA SUPER. ODUVEK SAM ZELELA DA BUDEM GLUMICA, ALI STO MI SE NE SVIDJA OVAJ SCENARIO BAS!

PUSTO OSTRVO

STA BISTE PONELI NA PUSTO OSTRVO? IZBOR SIGURNO ZAVISI OD ZIVOTNOG DOBA! A SVAKAKO SU SAD TI IZBORI MNOGO DRUGACIJI NEGO PRE RECMO 40 GODINA!
90% LJUDI KOJI SU UCESTVOVALI U RAZNIM ANKETAMA KAZU DA BI SA SOBOM PONELI "BRDO KNJIGA" SVE SAME FILOZOFE I KLASIKE???? PA KAO I NA PLAZAMA STO VIDJAMO OVIH DANA DEVOJKE KOJE CITAJU RAT I MIR I SLICNO!
100% NJIH TVRDI DA BI PONELI UPALJAC ILI SIBICE DA NE MORAJU DA SE MUCE  KAD PALE VATRU - SMORILO IH U RAZNIM FILMOVIMA!!!
STA LI JE TO STO JE ZAISTA NEOPHODNO ZA PREZIVLJAVANJE ,A STA JE TO BEZ CEGA MI 'URBANI LJUDI" NE MOZEMO?
Mladi u Srbiji imaju neke svoje ideje:
Šuškavac: Pokrivač, odeća, jastuk, čini mi se da može da ima višenamensku funkciju.
Strip: Poneo bih baš ovaj zbog naziva i tematike: Osuđen na zemlju, pomiren sa činjenicom da ću živeti na pustom ostrvu.
Pasoš: U slučaju da nađu mene ili moj leš, da olakšamo birokratiju.
Destilovana voda: Zvuči kao nešto što može da pomogne.
Eksterni punjač: Ukoliko se pojave neki domoroci, deluje kao da mogu da im uvalim ovo za neku hranu ili odeću, ili ukoliko budu nasilni da se pravim da mogu da pucam iz toga.
Naočare: Mnogo mi lepo stoje. Greota je odreći se takvih stvari.
Autan: Da me ne pojedu komarci, tigrovi ili ajkule.
Guma: U celom tom depresivnom haotičnom scenariju gde ostajem sama na ostrvu, potrebno mi je nešto optimistično, šareno i slatko. Nešto što će mi ulivati nadu da je ipak sve okej. Guma u obliku lubenice deluje kao nešto takvo.
Upaljač: Pretpostavljam da ću tamo naći neku zamenu za cigarete pa da upalim to smotano. Njime mogu i flašu da otvorim u slučaju da na ostrvu postoji diskont pića. Ili da zapalim vatru.
Puder: Mrzim kad se ojedem.
Patike: Većina ljudi se rodila bosa, ja sa patikama.
Toalet papir: Moj omiljeni predmet u životu, verovatno. Na pusto ostrvo bi svako normalan trebao da ponese zalihu toalet papira da ne guli dupe liscem nepoznate biljke, zatim zalihe sibica de kresne iz prve kad god mu se ugasi vatra, a ne da danima tuca kamenje.
Vosak za kosu: Bez njega ne idem nigde.
Kupaći: Ovaj boravak na pustom ostrvu mi trenutno deluje kao jako kul ideja, pa zašto da ne ponesem svoj omiljeni kupaći?
Kapi za nos: Navučena sam.
Četka za kosu: Mnogo mi je žao Arijel kada se češlja viljuškom, ja ću biti sirena sa pravom četkom.
Grafički roman: "Strpljenje" da me podseti ako se smorim da moram da budem strpljiva i neko će me već spasti.
Sveska i olovka: A kad me spase postaću slavna zbog svojih memoara koje sam beležila u ovoj sveščici.
Karmin: Kad me nađu da budem lepa.
Gumice za kosu: Isto.
 Mačka: Nigde bez nje.
Nimulid: Moje omiljene tablete protiv bolova svake vrste.
Knjiga: Pošto tamo neće biti nikakve muzike, mislim da je okej da ponesem ovo čisto da se podsetim šta to beše muzika.
Džojistik: Pošto ne mogu ceo Soni da ponesem, džojstik će biti dovoljan za imaginarne partije PES-a.
Fotoaparat: i film koji nikad neću uspeti da uradim. Ali će aparat pronaći neka ekspedicija i razviti film. Fotografije će obići svet a ja ću postati bogat i slavan, ono što sam oduvek želeo.
Naočare: Ići ću go ostrvom sa naočarima za sunce, to mi je šmekerski.Kačket: Kapa glavu čuva.
Pljoska: Sipala bih u nju omiljenu rakiju i svakog dana uzimala gutljalj.
Nož: Ne postoji praktičniji predmet.
Upaljač: Isto.
Gumica za kosu: Mogu da vežem kosu, udavim nekog ili privežem drveće od kog bih napravila šator.
Pivo: Zamislite zalazak sunca na nekoj lepoj plaži dok vam okean zapljuskuje stopala. Daleko od posla, realnosti i svih smarača. Morala bih da iskoristim tu atmosferu bar prvog dana i otvorim hladno pivo. I posle još jedno. Onda može da me pojede lav.
Superlepak: Pokušala bih da sagradim čamac kad se smorim, šta znam, možda zatreba.
Kondomi: U kondomu može da se prenosi voda ili nešto drugo, može da služi kao gumica za zavezivanje, može da se podmazuje nešto, a ako naiđe neko, pošto sam jedina osoba na pustom ostrvu, na treba se razmnožavati, pa kao kontracepcija.
Hanzaplast: Za krpljenje i sigurne povrede jer sam smotana, a ostalo smisli kako hoćeš.
Četkica za zube: MUST!
Nož: Da ljuštim voće, nikako za klanje.
Kafa: Isto kao za pivo, samo jutarnji scenario.
Šta biste poneli na pusto ostrvo sa sobom i zašto? (Urban Outfitters), Majkrosoft i jos neke velike kompanije - pitanje za intervju za posao!A mi mislili da je pitanje: Sta biste poneli na pusto ostrvo cisto zezanje! Kad ono ispade vaznije od svih diploma i  znanja. Mada mi jedan klinac iz kraja koji je isao u Majkrosoft rece da to pitanje i Kako prodati Eskimu frizider vuku najvise poena na testu!!!
I tako milenijalci naravno imaju svoje vidjenje stvari s tim sto nisu isli toliko daleko da kazu da bi poneli mobilni, laptop i slicno ali su unjihovom duhovitom fazonu zaista pokazali sta misle o tome.
Ljudi srednjih godina kazu da bi poneli knjige  i neke  stvari koje bi im povecale udobnost. Malo mi je cudna ta prica o citanju knjiga tek  kad smo na plazi  ili na pustom ostrvu gde "zaranjamo" u "teska, dubokomisaona" stiva. Zar zaista ne mozemo i ovako u nasim normarnim okolnostima da citamo knjige? Zbog  nedostatka vremena - kazu svi! Mozda i jeste, ali ipak citanje knjiga je tako opustajuce i tako hranjljivo za nasu dusu.
Stariji ljudi ce se zadovoljiti zurenjem u okean i cekanjem ili spasioca ili smrti!
I sad naravno sta bih ja ponela. Ha, po godinama spadam  ustarije ljude, po potrebama u srednje doba, a po misljenju i zeljama u mlade jer ima jos mnogo mojih neostvarenih zelja i snova.
Tako da bi ponela laptop na baterije, kutiju baterija i mnogo hartije i olovaka ako me izda tehnologija i pisala bih kao sto i sada ovde to radim. Sto se tice hrane, pica, odece, mesta za spavanje i obicnih svakodnevnih sitnica koje zivot znace uzdala bih se u srecu. Kad nesto imam imam, kad nemam nemam ,pa dokle izdrzim! Mozda bih posto moze tri stvari ponela cisternu sa pivom ,em tecnost, em hranljivo, em opusta. A onda kad bi nestalo sve sto mi pomaze da prezivim ( pivo, pisanje i poneka riba ili rak) onda bih jednostavno usetala u okean jer ne bih nikako mogla da izdrzim agoniju umiranja na  tako lepom mestu gde sam oduvek zelela da odem.JEDINO STO NIKO NIJE SPOMENUO, A MENI BI BILO STRASNO BEZ LJUDSKIH GLASOVA, BUKE,MUZIKE....
U SVAKOM SLUCAJU VAZAN JE I ROK U KOME BI SE NASLI NA PUSTOM OSTRVU, KAO I RAZLOZI ZASTO SMO TAMO.  NIJE SVEJEDNO ZNATI DA SI TU ZBOG NEKAKVOG ISPITIVANJA ILI SI PROGNAN ZAUVEK.  ILI SI JEDNOSTAVNO SAM ODLUCIO DA POBEGNES OD SVEGA. I DA. SVAKI RAZLOG VEROVATNO  MENJA SPISAK ONOGA STO BI PONELI SA SOBOM!!!!

JEL MOGU DA RADIM NA KRUZERU

KAKO BI PRIHVATILI DA VASE DETE HOCE DA IDE NA KRUZER DA RADI? TOLIKO RAZLICITIH MISLJENJA, TOLIKO MISTERIJA, NE ZNAM DA LI BIH BILA MIRNA. VEROVATNO NE! PA EVO NAPISACU NEKA MISLJENJA MLADIH KOJI SU BILI NA KRUZERU, MADA  I DALJE OSTAJE VELIKO PITANJE STA JE ISTINA?!
Policija u Portoriku istražuje uzrok smrti Nikole Arnautovića (22) iz Beograda, koji je pronađen obešen u kabini kruzera "Karnival fascinejšen" kada je brod uplovio u luku San Huan.Radio je kao spasilac na bazenu.
"Nikola se obesio na stepenicama gde ljudi retko prolaze, jer vode prema samo nekoliko kabina. Prvi ga je našao vođa tima, koji je išao prema svojoj kabini. Rekao nam je da u trenutku kada je našao Nikolu da mu je telo već potamnelo", ispričala je Meta Martono, koja radi na kruzeru.
Ona je rekla da je čula da je Nikola nekoliko dana pre samoubistva tražio bolovanje, ali da ga nije dobio.Inace tek sada njegove kolege kazu da je bio u depresiji.Inace Nikoli je ovo bio inace prvi ugovor.Upasti u depresiju je veoma lako, i ponekad i ne znate da ste depresivini i da s vama nešto nije u redu. Ako upadnete u taj začarani krug kabina-posao-menza, i ne idete u teretanu, ne izlazite napolje, ne idete u bar, ne družite se s ljudima, ne javljate se bar 1 puta nedeljno svojoj porodici koja je kao vaš glavni stub podrške, zbog koje ste i otišli na brod, može se završiti veoma kobno.Ovde  je ipak verovatno reč i   o nemaru HR odeljenja, celog menadžmenta i supervizora, koji očigledno nisu shvatili da sa dečkom nešto nije u redu, pomenuta kompanija nema dovoljno aktivnosti za zaposlene, i da ih tretiraju, kao i većina kompanija, kao ID brojeve a ne kao ljude.
Ova vest me je i potakla da pisem ovaj blog, a setila sam se i svog mladjeg sina koji je pominjao u vise navrata da zeli da radi na kruzeru.
Nedugo nakon tragedije, javili su se mnogi koji su radili ili još uvek rade na kruzerima. Većina njih otkriva tamnu stranu tog posla, koji privlači mnoge mlade zbog dosta dobre plate, putovanja i upoznavanja novih ljudi. Ali, rad na kruzerima je, kako izgleda prema pričama nekih koji su to probali, vrlo često pravi horor.Mnogi su tako po komentarima otkrili kako rade i po 18 sati dnevno, da ih šefovi maltretiraju, da nemaju slobodne dane, što ih dovodi do nezadovoljstva i depresije.
"Na kruzerima nemate slobodne dane. Možete eventualno da imate neki slobodan sat, ali meni je alarm stalno bio uključen. Radio sam u sportskoj grupi, nadzirao sam goste koji su se penjali po veštačkoj steni. Iako mi je u ugovoru pisalo da sam zadužen za sportske aktivnosti gostiju, postojao je i deo ugovora u kojem je pisalo “osim sportskih i druge poslove”. Ispostavilo se da sam više puta morao da plešem kao muški striper na disko večerima koje su bile rezervirane samo za dame", ispričao je za Insider jedan od bivši zaposlenih na kruzeru.Svoje iskustvo opisao je jedan DJ, Elbrad, koji je na kruzerima proveo dve godine."Možda najodvratniji deo na kruzerima bila je hrana. Posada ne jede isto što i gosti, a ono što smo jeli teško se moglo nazvati hranom. To je više izgledao kao nešto izvađeno iz smeća. Neki su kuvari imali i svoje tehnike. Stavljali su nešto u hranu kako bi nam stolica bila mekana, jer je lakše prolazila kroz WC", ispričao je Elbrad.
Iako dobar deo njih govori kako su zadovoljni platom, prema svim pokazateljima, plate na kruzerima nisu toliko velike, ponekad su to iznosi koji se mogu zaraditi u nekoj od siromašnijih država, a radnici na kruzeru puno više mogu da zarade od napojnica. Napojnice zavise od gosta do gosta, neki ih tokom celog krstarenja ne daju uopšte, dok ih neki dele stalno. Ali, ni to nije sve.
"Najčešće spavamo po dvoje ili troje u kabini, koje su jako male i uglavnom su to kabine bez prozora. Zidovi između kabina su toliko tanki da čuješ sve što ljudi govore u susednim kabinama, a tuš je od ostatka kabine odvojen zavesom. U ugovoru uopšte nema klauzule o godišnjem odmoru, a ako dobijete otkaz, nemate kome da se žalite. Nemate kome da se obratite, ne možete da se javite nekom direktoru, da se žalite, a vrlo često vam neće dati nikakvo konkretno objašnjenje. Platiće vam avion da se vratite kući i to je kraj priče", ispričao je jedan bivši radnik na kruzeru.
Pre nekoliko godina pojavio se video koji je prikazao kako sto radnika imaju dostupno samo dva tuša i jedan WC, dok ih je u jednoj kabini spavalo šestoro u krevetima na sprat.
Inače, slučajevi poput Nikole Arnautovića nisu retkost. U februaru 2017. godine perač suđa iz Indije takođe je pronađen mrtav u kabini, obešen. Kuvar na kruzeru "Island Princess" obesio se 2016. u svojoj kabini. Bio mu je to prvi posao na kruzeru, a neki od njegovih kolega su tada pričali da je počinio samoubistvo zbog stresa i velikog pritiska svojih nadređenih. O svom iskustvu napisao je knjigu. U knjizi "Cruise Confidential" Brajan je izneo neverovatne detalje iz svog rada koji su puni seksa, mržnje, ugnjetavanja i zabave.
"Kao konobar na brodu "Carnival’s Legend" radio sam 100 sati nedeljno i to 15 nedelja za redom, nakon čega sam naprosto prestao da brojim. Nisam imao slobodan dan 10 meseci. Plata nikako ne odgovara odrađenim satima, zbog čega ćete retko videti radnike iz razvijenih zemalja.Na Legendi sam dobio svega dva slobodna ručka svakih osam dana. Inače bih radio svaki doručak, ručak i večeru. Svaki dan. A često i na ponoćnom bifeu. Najgori deo posla je taj osećaj da vas poslodavac doslovno poseduje. Korporacija kontroliše šta jedete, kada jedete, kada možete u toalet, kolika vam je temperatura u kabini, apsolutno sve. Ako ste jedan dan već odradili 12 sati, a njima treba da radite još četiri, to ćete uraditi bez pogovora.
Takođe, ono što vas ubija u pojam je način na koji vam je strukturiran dan - nikada ne možete da spavate celu noć. Uglavnom bismo uspeli da spojimo četiri do pet sati sna u jednoj noći, i to nakon što bismo odradili smenu od 12 sati. Većina ekipe hvata trenutke za dremanje kada god može, jer su svi u nekom konstantnom zombi stanju", otkriva Brajan u svojoj knjizi.
Međutim, činjenicu da rade kao robovi, spavaju ugurani u kabine kao sardine bez trunke privatnosti i da su plaćeni neverovatno malo (Bruns je kao konobar bio plaćen manje od 50 dolara mesečno, zavisio je, kao i svi na kruzeru od napojnica) radnici su morali nekako da prežive.
U tome im je pomogao seks. Jako puno seksa. I izrugivanje sa gostima.
- Na kruzerima svi imaju seks sa svima. To je izrazito retka prilika da "okusiš svet", ako se mogu tako izraziti. Ekipe se rotiraju na nedeljnoj bazi, pa je nova brodska romansa uvek dostupna. Prave veze je gotovo nemoguće održati kad radiš 100 sati nedeljno u rotirajućim smenama. Poznajem možda svega nekoliko parova koji su uspeli u tome. Međutim, zato su romanse između gostiju i zaposlenih strogo zabranjene. Ako vas uhvate dobijate momentalni otkaz, iskrcavaju vas u prvoj luci, bilo gde na svetu. Retko ko želi da toliko rizikuje - nastavlja Brajan svoju priču.
Brodska ekipa to malo slobodnog vremena što ima, a koje je uglavnom preko noći, koristi za zabave. One traju kratko, najčešće od ponoći do tri ujutro, kada se bezglavo napiju. Ponekad dva para imaju seks istovremeno u jednoj maloj kabini, a deli ih samo zavesa. Konobarice često završe sa brodskim oficirima, u nadi da će im pomoći da dobiju bolji smeštaj i manje naporan posao. Recimo, hostese nešto manje zarađuju, ali imaju bolje radno vreme i manje naporan posao.  A tek hrana i pice, odakle samo poceti?! To je jedna velika menza, takozvana "Crew mess", prostorija pored je "Stuff mess", kako bi stoka, to jest mi, bili odvojeni od vise rase. Inace, diskriminacija, o kojoj agenti toliko pricaju da je neprihvatljiva na kruzerima, je vise nego zastupljena. Pa da razjasnim. Stoka smo - cistaci, konobari, sobarice, sankeri, i slicna zanimanja sa varijacijom na temu, visa rasa su - tehnicari, bravari, limari, elektricari, muzicari, radnici u kazinu, buticima, parfimerijama i prodavnicama. ( Da, znam ni meni nije bilo jasno u cemu je razlika izmedju npr. konobara i butikasice, ajde oficiri, to mogu i da svarim nekako, ali konobar ili cistac stoka, a butikasica ili diler iz kazina visa rasa, pa molim vas, to je vise nego besmisleno!) I tako oni lepo odvoje zito od kukolja i pred nas se nadju razne djakonije, da prosto ne znas odakle da pocnes. Jednom recju velika, bljutava, bezukusna, plasticna, nejestiva kolicina genetski modifikovane hrane! Bukvalno. Meso staro ko zna koliko, ko zna koliko puta smrzavano i odmrzavano, ko zna kakvog porekla, voce i povrce nejestivo, kvalitetnije bi bilo pojesti plasticnu kesu, vise bi se hranljivih materija unelo, corbe, supe i kuvana jela, tesko mi je i da ih se prisecam, science fiction sa primesama horora. I vec posle mesec dana, ako ne i manje, pocinjete da primecujete taj divan uticaj kvalitetne ishrane kojom svakodnevno cascavate vas organizam. Nove bore, celulit, suva koza, suva kosa, naprasno gojenje, naduvenost, gasovi, neredovna stolica, kod devojaka potpuni izostanak menstruacija ili preceste menstruacije, razni bolovi, istanjeni zivci... Naravno za sve to je zasluzan i miran san od dva, tri ili cak cetiri sata kada odvalite od spavanja, uz prekrasnu muziku ventilacionih cevi i uspavljujuce korake nocnih radnika koji tumaraju po hodnicima. Zasluga je naravno i sjajnih uslova za rad od jedno 11, 12 sati dnevno, svaki dan. Ne zaboravite ovu poslednju recenicu dragi avanturisti koji krecete na kruzer. Ako nista drugo samo nju zapamtite. Ali udubite se, ponovicu, takav cete i ugovor potpisati - svaki dan, sedam dana u nedelji, sest meseci, SVAKI DAN, Vi cete raditi! Zavisi od pozicije za koju aplicirate koliko ce to sati biti dnevno, ali sigurno ne manje od 8 sati i ne vise (zbog zakona) od 12 sati. Vazi isto i za oficire i za cistace. Na kruzerima SVI rade SVAKI DAN. Nema vikenda, nema subote, nema nedelje, nema slobodnog dana. Radi se ceo dan, sa par sati pauze za spavanje nocu (ukoliko niste nocni radnik) i par pocepanih sati danju podeljenih na dnevne pauze. A tek pravila! Mozak ce vam se zavrteti od milion neverovatnih pravila. Cudom se cudeci, slusacete o njima i necete verovati. Dacu vam primer. Ja, recimo, ne mogu da funkcionisem bez kafe. Kafu mogu da kupim jedino u crew mess-u . U crew mess-u je jedino i dozvoljeno piti kafu. Ja sam inace pusac. U crew mess-u je zabranjeno pusenje. Ali je dozvoljeno u crew bar-u. Ali u crew bar-u nema kafe. Dakle imate dva izbora, ili da pusite cigaru bez kafe ili da pijete kafu bez cigare. Tako sam ja pokusavala da spojim nespojivo nekoliko puta dnevno, svaki dan, sest meseci i jednom bila uhvacena u mom podmuklom nacinu da prevarim kompaniju i uradim ono sto je strogo zabranjeno. Bila sam uhvacena kako krijumcarim kafu iz crew mess-a ka crew bar-u i bila optuzena kao da sam, u najmanju ruku, krijumcarila drogu, a ne jednu sasvim obicnu duplu kafu. Dobila sam "warning" ili upozorenje pred izbacivanje sa broda. Bilo mi je zapreceno da sledeci put moju podlu nameru nece tolerisati.
Sta je jos tu jako zanimljivo?! Ako se slucajno, zahvaljujuci uslovima, tj neuslovima rada, ne daj Boze, razbolite, dobijete neki virus, uhvati vas prehlada ili nesto ozbiljnije, vi cete dragi moji morati da radite! Nema opravdanja! Sa temperaturom od 40, u groznici, promuklog grla ili bilo kakvih bolova vi cete morati da radite svoju punu radnu smenu. Nema izuzetaka. Eventualno, ako ne daj Boze umirete, dace vam da popijete paracetamol uz mnogo toplog caja i vitamina c, koji cete, naravno, piti na vasoj pauzi u toku vaseg radnog dana. Daleko bilo da kompanija propadne ako radnik sa temperaturom i u groznici dobije slobodan dan! Pre svega otici na kruzer je jedno veliko iskustvo, nacin da postanete mnogo jaci nego sto ste bili i jedno veliko moderno ropstvo. Slovima i brojevima, dobrovoljno moderno ropstvo, lepo upakovano ispiranje mozga i savrseno smisljeno lomljenje duha. Ako se pitate na kraju svega ovoga, kako onda toliko ljudi odlazi ponovo na brod?! I zasto?! Raspitajte se malo, istrazite, ukljucite mozak i uvidecete da ni 5 procenata ljudi sa nasih prostora, mislim na Balkan, a ni ljudi iz Evrope ne izdrzi ni 3 ugovora od sest meseci rada na brodu. A onih 5 procenata ljudi, koji odlaze i dalje na brod da rade, ili imaju dijagnozu ili inteligenciju jedne obicne saksije.  Zasto je po svim istrazivanjima najveci broj ljudi koji radi na brodu filipinske, indijske ili indonezanske nacionalnosti?! Zato sto su to zemlje sa jednom od najvecih stopa siromastva i nezaposlenosti, a ipak sa ljudima koji imaju nesto vise mozga od recimo nekog tadzikistanca, da bi koliko toliko mogli da obavljaju poslove na brodu.
Filipinci, Indijci i Indonezani, cast jako malom broju izuzetaka, su ljudi kojima inteligencija nije na najvisem nivou. To su ljudi koji izgledaju i ponasaju se zaostalo, to su ljudi koji nemaju predstavu kako se zove predsednik Amerike niti znaju koji je glavni grad Francunske, to su ljudi koji su culi za Skype i Facebook tek kada su dosli na brod, to su ljudi koji su navikli da budu robovi, ljudi koji su ziveli pod krovom od kartona, to su jednostavno ljudi koje vidis kada odes na brod da izlaze bosi iz svoje kabine, sedaju na pod pored svojih vrata i seku nokte na nogama, prdeci i podrigujuci.Ako ste takvi, uklopicete se i karijera na brodu ce vam biti nesto najvise sto mozete da postignete. Ali ako to niste vi, ako biti rob tudjincu u tudjini, nije ono najbolje sto mozete, onda nemojte.Zapitajte se ko ste i da li je sve to vredno i dostojno vas.
Mozda je cela ova prica samo  o mladima koji nisu uspeli da dobiju neki posao tzv. viseg ranga jer nisu imali kvalifikaciju ili iskustvo. Oni koji su tamo otisli najmanje kao fotografi, elektricari ,lajf kouci ,a najvise kao doktori ili extra kuvari imali  su mnogo drugacija iskustva.
Stoji prica o sexu, drogi i porocima, o zivotu u jednom prostoru nasred okenana ( ko ima klaustofobiju bolje i da ne  pokusava) ili diplomu ili iskustvo.
Iskreno nikako ne bih volela da moje dete bude na sred nekog okeana iz mnogo razloga koje samo majke razumeju. Opet, nije lose da se dete osamostali jer ovde ga previse pazimo i mazimo. Ne znam, ponavljam opet i opet. Jer, posao koji je dobro placen a ne lici na ropstvo mogu naci i u Srbiji???
DECO, DOBRO RAZMISLITE PRE NEGO STO UOPSTE ODETE U INOSTRANSTVO. O KRUZERIMA I DA NE PRICAM. ZNAM DA JE OVDE TESKO ALI OPET NEKAKO SVOJI LJUDI SU SVOJI LJUDI. I NARAVNO TREBA DA STE AMBICIOZNI I SPOSOBNI ZA SVE IZAZOVE MEDJUTIM, PLASI ME CENA KOJU MORATE DA PLATITE NA KRUZERU!!!!

SVE NAJBOLJE UZ VELIKU BOL

NAJBOLJE  U ZIVOTU DOBIJAMO SAMO KROZ NAJVECU BOL! I TACNO POSTOJI SAVRSENA SVEMIRSKA GRADACIJA: KOLICINA BOLA ZA KOLICINU DOBROG! POCEVSI OD SAMOG RODJENJA GDE NASE MAJKE TRPE VELIKI BOL DA BI MI DOSLI NA SVET I UCINILI IH SRECNIM I PONOSNIM! PA TAKO SVE NADALJE TOKOM ZIVOTA.
OPET  ZVUCI KAO DA VERUJEM U BOGA JER HRISCANSTVO NAS UCI DA NAM BOG SPREMA CEO ZIVOT RAZNA ISKUSENJA I PATNJU I DA AKO SVE TO PRODJEMO KAO TEST ZASLUZUJEMO RAJ KAD UMREMO!
Rodili smo se i krenuli da zivimo zivot ututkani u sigurnost svoga doma okruzeni ljubavlju i paznjom. Onda krecemo u kolektiv gde nam socijalizacija donosi mnogo ponizenja, uvreda  i boli. Ako imamo srece nasa patnja ( prva  uzivotu) donece nam prave prijetalje,a onda je ta bol bila vredna  zar ne?
Onda cemo se prvi put ozbiljno zaljubiti, a te prve ljubavi su obicno nesrecne i stvaraju veliku bol. Retko ko ostane sa svojom pravom ljubavi ceo zivot zajedno posebno u ovom uzasnom drustvu i vremenu. Tu patnja nije resenje. I za nju ne postoji nagrada. Niko vas nece voleti ako ste dobri  i cinite sve dobro. Naprotiv, ljubav je surova i sto vise dajete manje dobijate. Ponavljam, postoji i skladna ,lepa ljubav, ali u vecini slucajeva je jedan partner taj koji vise voli, vise cini da odrzi vezu i to neminovno dovodi do patnje. Kada uvidite da je vasa borba besmislena i da vasa veza ne funkcionise u oba smera bolje odustanite koliko god vam tesko palo. Paticete, ali cete se osloboditi dozivotnog pakla. Nacicete vezu u kojoj cete se bolje osecati. A iako ne nadjete, u danasnje vreme zaista nije nuzno da budete recimo u braku, narocito ako on nije dobar po vas. Samostalan zivot nije nuzno los.A i u braku mozete biti mnogo usamljeniji nego kad zivite sami.
Na studiju , u  karijeri utvrdicete da se ne isplati  biti "sveznalica" i "radoholicar". Jer, koliko god se trudili, koliko god bola podneli na putu ka uspehu nagrada nije ljubav kolega. Naprotiv, na vrhu ste sami. Ne kazem da ne treba biti ambiciozan, taman posla.  Treba postavati ciljeve i truditi se da ih  ostvaris, ali ne nuzno gazeci preko leseva. Primati patnju i zadavati je drugima je potpuno ljudski. Ta borbenost u ostvarivanju ciljeva je nesto najbolje sto imamo. I ceo zivot se borimo i pravimo izbore jer smo stvoreni za to. Mi, ljudska vrsta.Borimo se da ostvarimo ljubav, prijateljstvo, karijeru, uslove za zivot. Puno je tu borbe i patnje i bola. I kao sto rekoh sve najbolje sto dobijamo najvise boli! To je pravilo ko god da nam je to odredio ( Bog ili mi sami) svejedno.
I cudna smo mi bica. Tek kad izgubimo nesto pocinjemo to da cenimo . Partnera, posao, zdravlje, dom....A kad padnemo na dno "vaskrsnemo" poput Isusa. Ceneci patnju i bol koji smo prosli gledamo "drugim" ocima na zivot zahvalni na "drugoj sansi". I  uspevamo da dobijemo sve bolje nego sto smo imali zato sto sad znamo da cenimo prave vrednosti i zrtvovanje naseg ega u korist razuma i srca..

Prema jednoj legendi postoji ptica koja peva samo jednom u svom zivotu, lepse nego bilo koji drugi stvor na ovoj Zemlji. Od trenutka kad napusti gnezdo ta ptica trazi trnovito drvo i nema mira dok ga ne nadje. Uvuce se medju njegove isprepletene grane i pevajuci, nabode svoje telo na najduzi, najostriji trn. Dok umire, njen bol prerasta u pesmu daleko lepsu od pesme slavuja ili seve. Cena te predivne pesme je zivot, ali citav svet zastaje da slusa, a Bog na nebu se osmehuje. Jer ono najbolje sto postoji, moze se dobiti samo po cenu velike boli.. ili bar tako legenda kaze..."
Ovo je citat iz knjige "Ptice umiru pevajuci" ,sto me je inspirisalo da napisem ovaj post i dam neko svoje vidjenje "stvari". Ima nesto  u tome sto se za  sve   sto je zaista dobro mora dobro potruditi ( patiti). Nagrada je obicno adekvatna kolicini truda i patnje koju smo ulozili. Ali ne uvek!
NARAVOUCENIJE: NA KRAJU PUTA COVEKA CEKA SMRT ( BAR ZA SAD) I NAJVECA SRECA JE AKO COVEK UMRE SRECAN ( SA PESMOM KAO ONA PTICA). ZNACI DA JE ISPUNIO SVE STO JE ZELEO. ALI RAZMISLITE MALO - PTICA NIJE SVESNA DA CE JE TRN UBITI  IAKO PREDOSECA SMRT PEVA JEDAN JEDINI PUT  U ZIVOTU SRECNA STO MOZE TAKO LEPO DA PEVA. COVEK ZNA DA CE GA  TRN UBITI ( CINJENJE LOSIH STVARI) I OPET TO RADI IZNOVA I IZNOVA. I NIJE SRECAN NI ZADOVOLJAN KOLIKO GOD TOGA DA IMA.
ZATO CENITE SVOJE PATNJE I BOLI, VERUJTE U DRUGU SANSU I PEVAJTE SVAKI DAN!

PARASOMNIJA

PARASOMNIJA I INSOMNIJA! KADA NE SPAVAS  I KAD SPAVAS , A IPAK NESTO RADIS! PRE NEKI DAN SAM  PISALA DA  LJUDI NAMERNO IZABERU NESPAVANJE ( JER IM JE TO GUBITAK VREMENA) PA ONDA POSTAJU USPESNI U SVOJIM POSLOVIMA ILI POSTAJU NAUCNICI I GENIJALCI UOPSTE. I KAO STO JE SAMO 2% LJUDI NA PLANETI KOJI MOGU BITI CLANOVE MENSE ZBOG SVOG VISOKOG  KOEFICIJENTA INTELIGENCIJE TAKO I SAMO 4% LJUDI MOZE DA SPAVA MANJE OD SEST SATI.
Mesečarenje ili somnabulizam vrlo  je česta pojava između 11. i 20. godine života i manifestuje se tako što ta deca i mlade osobe u snu ustaju iz kreveta i šetaju, obično idu na prozor ili na vrata jer ih privlači svetlost.
"Sposobni su da izvrše određene motorne radnje, na primer da nađu ključeve" i izađu iz stana na ulicu, nekad izađu kroz prozor i padnu, što za posledicu ima "strahovitu traumu, za njih i roditelje", rekao je dr Janković, koji u Klinici za neurologiju Kliničkog centra Srbije rukovodi Centrom za poremećaje spavanja.
Navodeći da je bezbednost glavni problem koji treba rešiti kod dece mesečara, on je preporučio roditeljima da "treba staviti zaštitu na prozore, onemogućiti im da izađu iz kuće, izbaciti sve oštre predmete iz sobe u kojoj spavaju".
Kad su u pitanju odrasli, taj poremećaj spavanja se uspešno leči primenom određenih sedativa, dok se "kod dece obično ne pribegava lekovima jer ne bi mogli intelektualno da postignu ono što se od njih očekuje u školi", izjavio je dr Janković.
Mesečarenje se, prema njegovim rečima, ubraja u veliku grupu bolesti spavanja koje se zovu parasomnije, iako one "u užem smislu nisu bolesti spavanja nego se dešavaju paralelno sa spavanjem", a jedna od zajedničkih karakteristika im je da mogu da izazovu posledice za spavača i njegovu okolinu - od bezopasnih do tragičnih.
Dr Janković je objasnio da se parasomnije dele na dve osnovne grupe, u zavisnosti od faze spavanja u kojoj se dešavaju - neke su vezane za takozvanu REM ("brzo pomeranje očiju") fazu u kojoj se sanja, a postoje i poremećaji koji prate "non-REM" fazu u kojoj samo spavamo.
Govoreći o parasomnijama koje prate fazu spavanja, on je kao vrlo česte naveo i noćne strahove, koji se obično dešavaju u isto vreme kad i mesečarenje i dodao da i taj problem stručnjaci relativno lako leče.
U istoj grupi poremećaja je i konfuzno razbuđivanje ili opijenost spavanjem, koje pogađa i decu i odrasle. Njima "telefoni zvone nekoliko puta, rodbina ih drmusa i kad ih probude njima treba oko pola sata da kažu: Da, ja sam sad budan".
Još veći problem mogu da imaju osobe kod kojih je poremećaj spavanja vezan za ishranu, rekao je dr Janković i objasnio da one noću ustanu i pojedu sve što im se nađe pod rukom, na primer lonac pasulja, čak i nejestive stvari kao što je, na primer imalin, pri čemu ih ipak probudi neprijatan ukus.
On je dodao da "u parasomnije spada i ono što se u novije vreme zove 'seks u spavanju' (sleep sex). Dešava se da neko siluje devojku, a da toga nije svestan i na sudu, ako se dokaže da ima parasomniju, obično ostaje nekažnjen".
Zajedničko za sve osobe sa ovim poremećajima spavanja je da se oni tih događaja ne sećaju. Na primer, ljudi koji jedu noću se nekad ugoje 20 do 40 kilograma i njihova parasomnija se tek tada otkrije.
Među parasomnijama koje se javljaju kada sanjamo, dr Janković je kao posebno dramatičan i neobičan pomenuo poremećaj ponašanja u REM spavanju kad ljudi oživljavaju snove i mogu da postanu agresivni i opasni po okolinu.
Ističući da taj poremećaj nije čest i da se uglavnom sreće kod muškaraca starijih od 50 godina, on je objasnio da takve osobe, za razliku od zdravih koji ostaju u krevetu kad sanjaju strašne snove, zadržavaju tonus mišića, ustaju i beže.
"Oni obično sanjaju da ih napadaju, bilo životinje ili nepoznati ljudi, i onda počinju da se bore, boksuju, u stanju su da udaraju u zid, da prebiju suprugu pored koje spavaju ili da povrede sami sebe", upozorio je dr Janković.
On je dodao da se taj poremećaj uspešno leči kod oko 98 odsto ljudi, "primenom jednostavnih lekova koji su prisutni i na našem tržištu".
Centar za poremećaje spavanja, sa dobro opremljenom i standardizovanom laboratorijom koja je registrovana u Evropskom centru za poremećaje spavanja, ima uslove da sprovodi najkompleksnija istraživanja iz ove oblasti, rekao je dr Janković, koji je i predsednik Srpskog somnološkog društva.
Lekari ističu da čudne stvari izazvane poremećajem spavanja postaju sve češće. To su na primer slanje besmislenih SMS poruka, uzimanje hrane, seks, sindrom "eksplozije u glavi", pa čak i tako opasne stvari kao što je prestanak disanja.
Prema Dr Kirsti Andersenu sa Neurologije sna iz Njukasla, sve više ljudi koji nose telefon u krevet u snu šalje SMS poruke. Uobičajeno je da ljudi u snu rade ono što često obavljaju tokom dana. Tako je i slanje SMS poruka postala sve češća aktivnost tokom sna.
Ozbiljni poremećaji sna se nazivaju parasomnija. Ona podrazumeva čudno i neželjeno ponašanje tokom sna, ističe newsru.co, pozivajući se na BBS. Neki ljudi su u snu vozili automobil, a jedan Andersenov pacijent je rasklopio na delove dedin starinski sat. Po pravilu tekstovi poslatih SMS poruka nemaju smisao. To pokazuje karakteristiku parasomnije - ljudi obavljaju uobičajene radnje, ali nespretno i netačno.
Neki od tih "mesečara" su posle sna nalazili prljavu kuhinju sa ostacima hrane. Često se obroci tokom sna ne smatraju ozbiljnim problemom. Ali oni mogu da predstavljaju zabrinjavajuć takozvani Sindrom noćnog obedovanja. Ljudi sa takvim poremećajem mogu da imaju više noćnih "napada" na kuhinju, a da se toga ne sećaju kada se probude. To može, osim nekvalitetnog sna koji ne donosi odmor, da dovede do gojaznosti pa čak i do gušenja hranom u snu.
Dr Andersen ističe da je parasomnija povezana sa tim što ljudi rade pre spavanja, te u snu rade ono što ima smisla. Jedu ako su otišli gladni na spavanje ili ako su predhodnog dana bili na dijeti. U težim slučajevima oni mogu čak i da spremaju hranu u snu, ali to se smatra manifestacijom amnezije tj. verovatno su bili budni dok su kuvali, ali se toga sutradan ne sećaju.
Seksomnija - pojava da ljudi imaju seks u snu je postala poznata tek u poslednjih nekoliko godina. Ovaj sindrom nije mnogo istražen. Češće se dešava kada je čovek pod stresom, pod uticajem alkohola ili droge, a može da varira od beznačajnih pokreta do punog seksualnog odnosa, ponekad sa ozbiljnim posledicama - silovanjima. Lekari ističu da se fenomen parasomnije dešava u "dubokom snu" kada su misli isključene te osoba instinktivno obavlja polni odnos.
Prestanak disanja - apneja je jedan opasan oblik parasomnije (poremećaja sna). Gojaznost je faktor rizika za pojavu apneje, pa lekari očekuju da će sve veći broj ljudi da se javlja sa tim poremećajem.
Ovo je obično praćeno veoma glasnim hrkanjem i javlja se kada se mišići u grlu opuste i blokiraju disajne puteve. Ljudi sa ovim poremećajem mogu da ne dišu čak 20 do 30 sekundi i to može u najtežim slučajevima da se ponovi 80 puta tokom noći. Zbog ovog poremećaja nemaju kvalitetan san i ujutru se osećaju umorno i iscrpljeno.
I na kraju postoji prilično čudan poremećaj spavanja - "eksplozija u glavi". Osobe koje pate od ovog sindroma iznenada se bude zbog glasne buke koja liči na eksploziju ili grmljavinu. Ali ta buka ne dolazi spolja, već nastaje u njihovoj glavi. Ponekad je praćena svetlećim bljeskovima. Pojava nije opasna, ali je neprijatna do te mere da neki od njih počinju da se plaše da idu na spavanje.
Neminovno parasomnija dovodi do insomnije jer se ljudi plase da zaspe zbog onoga sto moze da im se desoi dok spavaju. Pa bilo to hrkanje, skrgutanje zubima, pricanje u snu ili nocno nekontrolisano mokrenje u  postelju bilo mesecarenje, prestanak disanja ili epilepticni napad svakako izaziva strah od spavanja.A tek nocne more i buka u glavi?
 Insomnia može da poprimi raličite oblike:poteškoća kod upadanja u san,poteškoća kod održavanja sna ,prerano buđenje, ili nemogucnost odmora nakon sna.
 Problem prilikom uranjanja u san može da bude samo polovina čitave priče. Potrebno je dobro se informisati koje su sve vrste nesanice moguće i kako se izboriti sa njima. Pored konsultacije sa lekarom što je nizbežan korak, razmislite da li da odmah posegnete i uzmete pilule za spavanje. Poznato je da pilule za spavanje imaju niz negativnih propratnih efekata, mogu da stvore zavisnost a takođe mogu delovati štetno na neke sisteme u organizmu.
Ne treba da provodite više od 20 minuta u krevetu, pokušavajući da zaspite. Ako ne možete da zaspite tokom 20 minuta treba da ustanete, odete u drugu sobu i čitate ili nađete neku drugu relaksirajuću aktivnost dok se ponovo ne osetite pospanim. Treba izbegavati aktivnosti koje Vas "nagrađuju" kada ostanete budni kao što su jedenje, rad na balansu čekovne knjižice, kućni poslovi, gledanje televizora ili učenje za ispit.
Možete da se vratite u krevet kada se ponovo osetite pospani. Ako ne možete da zaspite narednih 20 minuta proces se ponavlja.
Prve noći možda nećete spavati mnogo. Međutim, san je verovatniji narednih noći jer dremanje nije dozvoljeno.
Restrikcija sna — Neke osobe sa insomnijom pokušavaju da reše problem dužim ostajanjem u krevetu kako bi "nadoknadili" deo izgubljenog sna. Dodatni san kasnije tokom jutra otežava spavanje naredne noći, što zahteva još duže ostajanje u krevetu sledećeg jutra. Restrikcija sna prekida ovaj ciklus.Prvi korak u terapiji restrikcije sna je procena prosečnog broja sati tokom kojih spavate u jednoj noći. Ukupno vreme dozvoljeno da provedete u krevetu po noći se smanjuje do tog prosečnog broja sati, osim ako se ne radi o manje od četiri sata. Preporučuju se stroga kontrola vremena odlaska na spavanje i buđenja, a dremke nisu dozvoljene. To dovodi do delimičnog lišavanja snom što povećava potrebu za dužim spavanjem tokom noći. Kada poboljšate svoj san možete postepeno da povećate vreme sna kako biste poboljšali budnost tokom dana.
Svi znamo kakav je osećaj prevrtati se celu noć i razmišljajući kako ćemo ustati ujutru, na šta ćemo ličiti nakon neprospavane noći i kako ćemo se koncentrisati.
Kod oko 10 odsto stanovništva nesanica predstavlja hroničan problem, a kada traje mesec dana ili duže prelazi u stanje insomnije. -
Nelečena insomnija može bitio ozbiljan problem . Čak iako nemate simptome poput pospanosti dok vozite u toku dana i slično, nedostatak noćnog sna usled insomnije može izazvati jake glavobolje, bolove u leđima, razdražljivost, pad imuniteta i brojne druge zdravstvene probleme.
PARASOMNIJA I INSOMNIJA NASTAJU ZBOG NECEG POGRESNOG STO RADIMO DOK SMO BUDNI. DA LI JE TO STRES ILI PREVISE RAZMISLJANJA O PROBLEMIMA ILI IH SAMI STVARAMO JER SMO OPTERECENI TIME DA LI CEMO UVECE DOBRO SPAVATI.
MENE INSOMNIJA HVATA ONDA KAD IMAM MNOGO TOGA NA PAMETI I ZAISTA JE JEDINI DOBAR I PRAVI NACIN USTATI I RADITI NESTO STO NAS OPUSTA DOK NE ZADREMAMO ( CITANJE KNJIGE, GLEDANJE FILMA I SLICNO). PREVRTANJE U KREVETU NIKAKO NIJE DOBRO SAMO NAS DUBOKO UVLACI U ZACARANI KRUG. I NIKAKO NE TREBA ZAMENI  DAN ZA NOC ILI OBRNUTO. DOBRO I KVALITETNO SPAVANJE JE ISKLJUCIVO NOCU!
LAKU NOC VAM ZELIM!

MESEC I BERMUDSKI TROUGAO

ZNAM! SMORILA SAM ! TEORIJA ZAVERE O MESECU I BERMUDSKI TROUGAO! MEDJUTIM, IMAM I OLAKSAVAJUCE OKOLNOSTI! STALNO IZLAZE NOVE PRICE O TOJ TEMI, PA STO ONDA I JA NE BIH  OPET PISALA O MOJIM OMILJENIM TEMAMA?!MORAM  I OVO DA DODAM: AMERE SU IZ VIJETNAMA OTERALI VANZEMALJCI??? MISLIM NJIH BAS BRIGA ZA POLITIKU NEGO SU POKUSALI DA ODRZE MIR POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA IZ NJIMA ZNANIH RAZLOGA???
Tog 20. jula 1969. godine u 22.56 sati po istočnom vremenu, dok je 600 miliona ljudi širom sveta gledalo na televiziji neverovatan podvig, astronaut Nil Armstrong zakoračio je na površinu Meseca i izgovorio čuvenu rečenicu "ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo".
Sletanje na Mesec jedno je od najvažnijih obeležja ljudske civilizacije, a njegov značaj i danas se ističe. Međutim, čini se da nijedan drugi događaj nije izazvao toliko kontroverzi i teorija zavere, a skoro 50 godina on se često ističe kao jedan od najvećih svetskih prevara. Na Mesec su sletela dva astronauta, Nil Armstrong i Baz Oldrin, a brojne fotografije to i potvrđuju. Međutim, skeptici se pitaju ko je snimio te fotografije, ako su samo njih dvojica bila na Mesecu.
Te fotografije su izazvale veliki broj kontroverzi jer je očigledno da snimatelj nije bio sa njima. Kako je objasnila "Nacionalna geografija", fotografije su snimljene sa kamera koje su bile u odelima astronauta, kao i na letelici koja je sletela na Mesec.
Iako je ovaj događaj i dalje veoma popularan kako u naučnom svetu, tako i u pop kulturi, nekoliko interesantnih činjenica o misiji i dalje ostaje relativno nepoznato.
1. Armstrong je sa sobom poneo parče drveta
Prvi zabeleženi let izvela su braća Rajt 1903. godine, 66 godina pre prvog sletanja na Mesec. Zbog toga je Armstrong mislio da treba da ponese sa sobom parče drveta sa pionirskog aviona, kao i komad tkanine kako bi simbolizovao veliki napredak u avijaciji.
2. Nikson imao spremljen govor u slučaju katastrofe
U trenutku lansiranja, uspeh misije nije nije bio toliko zagarantovan. Predsednik Ričard Nikson je čak imao spremljen govor u slučaju katastrofe.
3. Na površini su bili skoro ceo dan
Period proveden van svemirske letelice, (izvan granica Zemljine atmosfere) poznat je kao EVA (extra-vehicular activity), što bi u prevodu značilo aktivnosti izvan svemirskog broda. Zbog mnogih eksperimenata koje su astronauti sproveli na Mesecu, ukupna EVA trajala je 21 sat i 36 minuta. 4. Posle povratka na Zemlju, bili su u karantinu
Posle sletanja na Zemlju, tri astronauta su odmah odvedena u karantin, gde su proveli 21 dan. Razlog ove čudne akcije je bio sprečavanje kontaminacije bilo kakvih mikroorganizama koje je nosila posada sa Meseca, jer su se vratili sa neistražene teritorije.
5. Na površini Meseca su ostavili fotografije i druge "suvenire"
Astronauti su na Mesecu ostavili nekoliko predmeta, uključujući fotografije ljudi i audio snimke na nekoliko različitih jezika koji predstavljaju globalni značaj misije. Pored toga, ostavili su medaljone sa imenima tri astronauta koja su poginula u Apolu 1 na lansirnoj podlozi, kao i dva kosmonauta koja su nastradala u sličnoj nesreći.
 6. U trenutku sletanja imali su goriva za još 25 sekundi
 Pre početka misije, postojala je jasna lokacija sletanja. Međutim, kada je letelica počela da sleće, primećeno je da je lokacija ispunjena stenama i znali su da će sletanje biti opasno. Zbog toga je Armstrong počeo ručno da upravlja sondom, koja je uključivala skakanje preko opasnog predela, a ova odluka značila je i veću potrošnju goriva. Postojala je određena granica potrošnje goriva, posle čega bi letelica počela automatsko prekidanje sletanja. Sleteli su 25 sekundi pre nego što su stigli do ove tačke.
7. TV prenos pratilo 600 miliona ljudi
Danima pre početka misije, mediji su pisali o ovom događaju, što je zainteresovalo ljude širom sveta. Sletanje je tako gledalo čak 600 miliona ljudi, što je bio rekord u to vreme.
8. Poslata su 3 astronauta
Većina ljudi misli da su u misiji Apolo 11 bila samo dva astronauta, Nil Armstrong i Baz Oldrin, od kojih je prvi daleko poznatiji. Iako je tačno da je modul koji je pristao na Mesec nosio samo dva astronauta, bilo ih je tri, kada su napustili svemirski centar Kenedi na Floridi, 16. jula 1969. Kada je letelica stigla na Mesec, jedan modul je ostao u orbiti oko Meseca a u njemu je bio treći astronaut Majkl Kolins. Iako Kolins nije osetio svu slavu spuštanja na Mesec, ova misija ne bi bila uspešna bez njega.
 9. Gde su zvezde?
Jednu od tvrdnji koju iznose teoretičari zavere jeste da na površini Meseca nije bilo zvezda. To je zbog toga što je Mesec veoma svetao, reflektujući mnogo Sunčevog svetla. Na fotografijama sletanja na Mesec Apola 11 nema zvezda jer kamera nije mogla da ih snimi. 
10. Studijska svetla
Mnogi smatraju da je sve snimljeno u studiju.
"Hajde da se vratimo korak unazad. NASA će pustiti fotografiju na kojoj se vide studijska svetla? Čudna svetla na slici su jednostavno objektivi rakete", rekao je Rodžer Launius iz nacionalnog muzeja avijacije.
Uprkos toj velikoj misiji koja je trajala nekoliko nedelja, Apolo program nije omogućio da ljudi na mesecu ostanu dugoročno. I danas, 45 godina posle te poslednje misije postoji niz razloga zbog kojih bi ljudi trebalo da se vrate na Zemljin satelit.
Istraživači i preduzetnici smatraju kako bi baza na Mesecu mogla da postane nešto poput benzinske stanice za duga svemirska putovanja, dovede do izgradnje svemirskih teleskopa, olakša mogućnost života na Marsu i reši vekovne naučne misterije oko nastanka Zemlje i Meseca. Tu je i turistički potencijal. Nema sumnje, ako želimo da idemo dalje, posebno ako želimo da idemo dalje od Meseca, potreban nam je novi prevoz. Danas smo još u onim danima "kočije'", realno. Jer realno Ilon Mask  i mnogi naucnici  i milijarderi  pokusavaju da osavremene prevoz  ina Zemlji pa to ide vrlo tesko. Kako onda poverovati da postoji mogucnost putovanja kroz Svemir?
ISTO TAKO NE MOGU DA POVERUJEM DA SE U BERMUDSKOM TROUGLU NE KRIJE ATLANTIDA KOJA JE INACE VANZEMALJSKA BAZA?!
U regionu koji obuhvata morski deo izmedju Floride, Portorika i Bermuda, nestalo je vise desetina brodova, aviona i ljudi tokom prethodnog veka.
Od podmorskih piramida do oblaka i vanzemaljskih baza, naučnici i teoričari zavere su tokom dugog niza godina pokušali da istraže zbog čega se događaju misteriozni nestanci u Bermudskom trouglu.
Sada istraživači kažu da je moguće da su za to odgovorni talasi veličine i do 30 metara.
Stručnjaci sa Univerzita u Sauthemptonu veruju da se misterija može objasniti prirodnim fenomenom koji se zove "lažni talasi".staržiavči su ponovo napravili čestice čudovišne vode za potrebe dokumentarca "Bermudski trougao Enigma".
Ovi talasi su snažni i mogu biti veoma opasni. Naučnici često ove talase nazivaju "ekstremni olujni talasi".
Istraživači su izradili i model broda koji je nestalo 1918. godine. Ova nesreća je odnela 300 života.
Ovaj brod je bio na putu od Bahia u Salvadoru za Baltimor kada je nestao 1918. godine, tokom Prvog svetskog rata. Olupina i tela putnika nikada nisu pronađeni.Tokom godina su se pojavile brojne teorije o ovoj oblasti, a Američka obalska straža naziva Bermudski trougao "mitskim geografskim područjem". I tako su naucnici dali novo objasnjenje koje  cak u svom nazivu ima i rec lazni. Za nestanke brodova   i ostalih stvari kriv je "lazni talas" sastavljen od tri  velike oluje koje idu iz tri pravca. Pa haos!
Kapetan Džordž Fajler III radio je, između ostalog, za američku obaveštajnu službu i krajem 1960-tih je redovno slao izveštaje iz Vijetnama generalu Džordžu S. Braunu, zameniku šefa svih američkih vazdušnih misija u Vijetnamu.
U tim dopisima, koji su do danas sačuvani, zabeležena su i viđenja vanzemaljskih svemirskih brodova. Džordž Fajler III se danas smatra najvažnijim svedokom kada su u pitanju NLO i Vijetnamski rat. Posle rata, posvetio je život potrazi za dokazima o NLO i vanzemaljcima, a te dokaze već godinama redovno objavljuje na sajtu “Nešenal UFO Center”.
General Braun je posle rata potvrdio iskaze svog oficira. "Ne znam da li je ova priča ikada ispričana. Zvali su ih NLO. Nazivali su ih neprijateljskim helikopterima. Pojavljivali su se noću na određenim mestima. Jednom su viđeni početkom leta 1968. Nastala je prava mala bitka. Nikada nismo otkrili neprijatelja, videli smo samo sebe. Ali tamo je neko pucao. Svaki put je bilo isto. Ne bismo uspeli da identifikujemo neprijatelja, a ipak smo reagovali. Jednom smo čak oštetili jedan australijski brod", rekao je on.
 Proteklih godina se često pisalo o susretima sa NLO u doba Vijetnamskog rata, a ovo su neki primeri. Pit Macola je kao mladi američki vojnik doživeo nešto čudno, piše sajt Open Minds TV. Oni i njegovi drugovi su ugledali blistave objekte koji su se dizali sa pirinčanih polja. Pucali su i američka vojska i Vijetkong – ali niko nije pogodio cilj. Macola je bio toliko impresioniran da je posle rata osnovao udruženje “Scientific Bureau for Investigation” (Naučni istražni biro) i posvetio se istraživanju NLO-a do smrti 1987. godine.
"Jedan od naših aviona leteo je brzinom od 500 čvorova, a onda se iznenada pojavio NLO i napravio nekoliko krugova oko aviona da bi zatim odleteo trostruko većom brzinom od one koju mogu da dostignu avioni našeg ratnog vazduhoplovstva" napisao je kapetan u svom izveštaju.
 Mozda Vijetnamski sindrom  i sindromi iz ratnih ratova uopste nemaju veze sa uzasima koji su ljudi prezivljavali ( mada  i oni uticu na psihu) nego sa susretim  sa vanzemaljcima?
ZNATE ONU NARODNU: GDE IMA DIMA IMA I VATRE? PA ONDA JE POTPUNO  SIGURNO CIM SE TOLIKO PRICA O MESECU I BERMUDSKOM TROUGLU  DA NIKO NE ZNA PRAVU ISTINU! OTUD TOLIKE TEORIJE ZAVERE.
A SVE USTVARI IMA VEZE SA VANZEMALJCIMA. ONI SU NAS OTERALI SA MESECA AKO SMO IKAD BILI TAMO, A U BERMUDSKOM TROUGLU IM JE 'ZEMALJSKA BAZA"!

SPAVANJE JE PRECENJENO

SPAVANJE JE PRECENJENO! ILI NIJE? PA OPET SPAVANJE NIJE SAMO GUBLJENJE VREMENA, SPAVANJE OBNAVLJA NASE ORGANE POSEBNO MOZAK!ALI ZASTO SU ONDA GENIJALCI SPAVALI NAJVISE DO CETIRI SATA A KAZU DA JE NEOPHODNO OSAM? JOS JEDNA " MOZGALICA". PA HAJDE DA PROBAMO DA UTVRDIMO STA JE TACNO.
Spavanje je prirodno, periodično i fiziološki reverzibilno stanje umanjene budnosti, koje karakterišu smanjena percepcija i reagovanje na spoljašnje draži. Ono je praćeno kompleksnim bihejvioralnim (hrkanje, mrmljanje, okretanje u krevetu itd.) i biološkim procesima (izmena srčane frekvencije, disanja, lučenja hormona itd.). Može se definisati i kao nesvesno stanje iz koga se osoba može probuditi senzornim ili drugim dražima, i u tom smislu se razlikuje od kome, koja je takođe nesvesno stanje, ali se iz nje na ovaj način ne može probuditi.
Spavanje je univerzalni oblik ponašanja koji se javlja kod svih životinjskih vrsta, od insekata do sisara,pa  i coveka.Iako spavanje već vekovima fascinira ljude i predmet je konstantnog istraživanja od strane mnogih naučnih disciplina, njegove fiziološke funkcije nisu sasvim poznate i u velikoj meri se mogu podvesti pod hipoteze, iako čovek spavajući provede približno trećinu života. Ono je od posebne važnosti za psihijatriju jer se gotovo sve psihijatrijske bolesti između ostalog manifestuju nekim oblikom poremećaja spavanja, pa su ovi poremećaji često u sklopu standardizovanih dijagnostičkih kriterijuma za određene psihijatrijske bolesti. Evo tabela koliko je kome potrebno sna.
Novorođenčad (0 - 3 meseca): od 14 – 17 sati dnevno (ranije je bilo 12-18h)
Odojčad (4-11 meseca): od 12 do 15 sati dnevno (ranije je bilo 12-15h)
Mala deca (1-2 godine): od 11-14 sati (ranije je bilo 12-14h)
Predškolski uzrast (3-5): od 10-13h sati (ranije je bilo 11-13h)
Školski uzrast (6-13): od 9 – 11 sati (ranije je bilo 10-11)
Tinejdžeri (14-17): od 7-9 sati.
Odrasli (26-64): kao i ranije, ovom uzrastu dovoljan je san od 7- 9 sati.
Starije osobe (preko 65): od 7-8 sati dnevno.
Tokom noći svi organi se odmaraju i regenerišu. Srce se posle tri ujutru priprema za nove dnevne aktivnosti. Po statistikama u ovo doba je najčešćih broj porođaja. Period predstavalja kritične sate za srčane bolesnike i depresivne osobe. Najveći broj samoubistava se desi u ovo doba. Bubrezi se odmaraju oko pet ujutru, kada nije preporučljivo piti preterane količine tečnosti. Decu na spavanje treba odvesti pre deset uveče, tada hipofiza započinje izlučivanje horomona rasta. Ujedno, to je idealno vreme za odlazak u krevet i odraslima, jer tada počinje proizvodnja melatonina, hormona zaduženog za mladost i vitalnost. Sa godinama epifiza proizvodi sve manje ovog hormona. Ukoliko ne želite prerane bore i težite da održite mladalački izgled, zaboravite na duge noćne žurke. Naročito do četiri ujutru, kada su pluća najosetljivija. Sedenje u zadimljenim prostorijama ili pušenje u ovo doba su pogubni po rad bronhija i pluća.
 Spavanje je deo prirodnog dvadesetčetvoročasovnog ritma, uslovljenog smenom dana i noći, odnosno svetla i tame. Taj ritam je praktično katalizator i svih funkcija u organizmu. Šta to zapravo znači? To znači da su ljudi dnevna bića, aktivna u poslovima koje obavljaju, a da je noć vreme kada se odmaraju. Naše spavanje je rezultat prilagođavanja prirodnom ritmu, iz dva razloga - zbog štednje energije i zbog skrivanja od opasnosti koju nosi noć.Osim dužine, važan je i ritam odlaska na počinak. Ako je ikako moguće, trebalo bi uspostaviti relativno ustaljeno vreme spavanja i ustajanja. Jer, i svako produženo spavanje od uobičajenog stvara osećaj mrzovolje, lošeg raspoloženja i smanjene koncentracije. Zato je produženo spavanje vikendom, kao nadoknada za prethodne radne dane, potpuno kontraproduktivno. Veoma je bitno da osoba tokom spavanja, “po svaku cenu”, uđe u najdublju, takozvanu REM fazu, koja je najzdraviji deo spavanja. Bez nje čovek nije do kraja ispavan, odnosno njegov organizam nije u potpunosti odmoren i oporavljen. REM spavanje traje od 20 do 30 minuta, pet do šest puta tokom noći, a kod dece čak između deset i dvanaest puta.

Neispavani ljudi nisu u stanju da se usredsrede na određene poslove koje obaljaju, jer gube koncentraciju. To može biti intelektualni rad ma koje vrste, ili manuelan, pri čemu vožnja automobila posebno može biti opasna. Zbog lošeg i nedovoljnog sna kratkoročno može da se gubi i pamćenje, zbog čega posebno trpe osobe koje se bave umnim poslovima.
Nespavanje ili loše spavanje nepovoljno utiče na celokupan organizam, jer ruši odbrambene mehanizme i otvara prostor za delovanje svih infekcija. Zato su nedovoljno ispavani ljudi podložniji oboljevanju od prehlade i gripa.
Vrlo je važno pronaći način da se odspava dovoljno i kvalitetno. U suprotnom, premalo sna može dovesti do povećane mogućnosti nesreće u saobraćaju, oboljevanja od dijabetesa i srčanih bolesti, kao i gojaznosti. Istovremeno, smanjuje se mogućnost reakcije i pamćenje novih podataka, a povećava mogućnost upadanja u depresivna stanja.
 Mozak raspolaže sa ograničenim količinama energije i stoga, izgleda mora da bira između dva različita funkcionalna stanja – budan i svestan ili usnuo i u modu čišćenja. Razmišljajte o tome kao o kućnoj žurci. Ili možete da zabavljate svoje goste ili možete da spremate dom, ali ne možete obe stvari uspešno obavljati istovremeno.“
Tim istraživača je takođe utvrdio da tokom sna mozak čak prolazi i kroz određene fizičke promene koje omogućuju ovom sistemu da brže funkcioniše. Ćelije mozga su se skupljale i do 60%, time uvećavajući prostor među njima kako bi toksini doslovce bili efikasnije isprani.
Još jedno otkriće je bilo da noradrenalin, supstanca koja se povremeno oslobađa kako bi mozak bio u stanju pripravnosti kada se jave strah ili drugi stimulusi, postaje manje aktivna tokom sna, što je sugerisalo istraživačima da je ovaj neurotransmiter odgovoran za kontrolu skupljanja i širenja ćelija mozga u ciklusu budnog stanja i stanja sna.
Nedergard zaključuje da su otkrića bitna za bolje razumevanje bolesti „prljavog mozga“, u koje spada i Alchajmerova bolest.
„Razumevanjem tačno kako i kada mozak aktivira glimfatički sistem i uklanja otpad predstavlja prvi kritični napor za moguću modulaciju ovog sistema kojom bi se učinilo da on funkcioniše znatno efikasnije. 2012. godine Nedergard u njegove kolege su prijavile da su koristeći se novim imidžing metodama na miševima otkrili prethodno nepoznat sistem koji odvodi „otpad“ iz mozga.
Ovom sistemu su nadenuli ime glimfatički sistem, jer se ponaša kao limfni sistem organizma, ali njime upravljaju ćelije mozga koje se nazivaju glija ćelije. Glimfatički sistem odnosi toksine i otpadne materije koji mogu biti odgovorni za pojedina oboljenja, poput Alchajmerove bolesti i drugih neuroloških obolenja.
U ovom istraživanju, tim je sproveo seriju novih eksperimenata na miševima i pronašao je da je glimfatički sistem i do 10 puta aktivniji tokom spavanja miševa. Takođe su zapazili i da mozak koji spava uklanja znatno veće količine toksičnih proteina, beta-amiloida koji je doveden u vezu sa Alhajmerovom bolešću.
Do sada ste shvatili koliko je san bitan i koliko treba da spavamo nocu da bi imali remont organizma narocito mozga. Pa ipak nesanica ili bilo koji poremecaj sna nastao iz psihickih ili fizickih razloga nikako ne treba mesati sa spavanjem od 3-4 sata koje su veliki umovi uveli da ne bi gubili vreme.
Kako se njima organizam, a narocito mozak  regenerisao i cistio za toliko malo vremena  i danas je velika tajna.Ne samo da su funkcionisali bez problema nego su bili veliki naucnici, vojskovodje, umetnici...
Pored toga što je pričao 8 stranih jezika, Tesla je bio poznat i kao neko ko se veoma brinuo o čovekovoj sredini, retko je spavao i imao je opsesivno-kompulsivni poremećaj, imao je fotografsko pamćenje, a izludjivali su ga biseri.Manjak sna kao put do uspjeha nisu "izmislili" najuspješniji ljudi današnjice već su je koristili veliki svjetski umovi u svim epohama. Slavnom inovatoru Tomasu Edisonu trebalo je samo tri ili četiri sata sna dnevno. Bendžamin Frenklin je u autobiografiji objavio svoj tipični dnevni raspored iz kog je bilo vidljivo da je spavao svega pet sati. Išao bi da spava u 23 časa, a budio se u četiri sata ujutro. U biografiji Nikole Tesle stoji da je noću spavao tek dva sata. Leonardo da Vinči svaka je četiri sata odspavao po 20 minuta.
 Džek Dorsi je osnivač "Tvitera" i izvršni direktor kompanije "Square". Rekao je kako je 2011. godine provodio osam  do 10 sati na dan radeći u "Squareu", i isto toliko  u "Tviteru", zbog čega mu je za san preostajalo četiri do šest sati. Uprkos tome, Džek kaže da svaki dan u 5.30 časova ide na trčanje. 
Indra Noji, izvršni direktor kompanije "Pepsi" kaže da spava samo četiri sata dnevno.
Stiv Džobs je bio ranoranilac, svoj dan je započinjao u šest časova. Tim Kuk, direktor kompanije "Epl", svoj dan počinje oko 4.30 slanjem mejlova nakon čega odlazi u teretanu. Tek poslije vježbanja na red dolazi posao. On prvi dolazi u kancelariju i posljednji izlazi iz nje
.Što se tiče činjenice da su Tesla i recimo Leonardo da Vinči spavali samo dva sata dnevno, svakako da se radi o izvanrednim naučnicima i genijima koji su na taj način "krali vreme" ne bi li što više napravili tokom svog života.
Kad bismo uspjeli na sadašnjem nivou nauke da analiziramo njihove mozgove, sigurno bismo došli do zaključka da oni ne rade na isti način kao mozgovi nas ostalih običnih smrtnika i u tome treba tražiti rješenje misterije njihovog kratkotrajnog spavanja, a pri tome odličnog funkcionisanja.
Na neki, za sad nejasan način, njihov mozak se uspije napuniti za dva sata, a za šta bi običnom čoveku trebalo šest do osam sati sna.Sa samo četiri sata spavanja može da se "pohvali" Serđo Markione, izvršni direktor kompanije "Fijat", a kaže da ga budnim održavaju kofein i cigarete.
Svoju tajnu uspjeha Tom Ford, modni dizajner ne vidi u svom talentu već u radnoj energiji. Dovoljno mu je da spava, tvrdi, tri sata dnevno.
Tim Armstrong, izvršni direktor kompanije AOL, budi se u pet ujutro i radi do sedam naveče. Kaže da se trudi da spava šest sati dnevno, ali često spava mnogo manje.
- Nisam spavalica i nikada nisam bio, život je previše uzbudljiv da bi se spavalo - kaže on.
Zbog puno posla sa sopstvenim biznisom Marta Stjuart, predsednica kompanije "Martha Stewart Omnimedia", kaže da spava i manje od četiri sata dnevno.
Hans Vestberg, generalni direktor "Eriksona", rijetko stiže u kancelariju poslije osam, a prije nego što dođe na posao provjeri i pošalje mejlove. Kasno ide na spavanje, ali kaže da mu je to sasvim dovoljno sna. 
KAKO NEKO KO SPAVA 12 ILI CAK CETRNAEST SATI DNEVNO MOZE BITI KONKURENCIJA NEKOME KO SPAVA  TRI ILI CETIRI SATA???
ZAKLJUCAK. PA, ETO DA NISU BILI VELIKI UMOVI NE BI MOGLI SEBE DA NATERAJU DA BUDU BUDNI MNOGO VISE NEGO STO SPAVAJU SAMO ZATO DA BI RADILI NA SVOJIM VELIKIM DELIMA. MI OBICNI SMRTNICI ZATO TO I JESMO. OBICNI LJUDI KOJIMA TREBA DREMKA OD 7,8,9 ILI CAK 10 SATI. NARAVNO DA ONDA NEMAMO VREMENA ZA VELIKE STVARI.
DANASNJI TEMPO JE SVAKAKO UBRZAO I NAS OBICNE LJUDI PA HTELI ILI NE HTELI SMANJUJEMO SVOJE SPAVANJE ZA PAR SATI. ALI TO NE UTICE NA NASU GENIJALNOST. NAPROTIV, JEDVA IZVRSAVAMO SVOJE OBAVEZE JER SMO  NEISPAVANI I NESKOCENTRISANI .
TAKO DA JE OSTATI BOLJE U DOMENU SVOJE OBICNOSTI I TRUDITI SE DA SVOJE OBAVEZE IZVRSAVAMO NAJBOLJE STO MOZEMO, A GENIJALNOST DA OSTAVIMO GENIJALCIMA.