DOK NEKO NE VIDI I ONO CEGA IMA. NEKO VIDI I ONO CEGA NEMA!DOK JE NEKOME SAMO NOVA STVAR DOBRA STVAR, NEKO SE VEZUJE ZA STVARI! A NEKO U STVARIMA PRONALAZI CAK I ZIVO BICE!
Pa hajdemo onda redom. Nije ovo prica o optimizmu i pesimizmu i casi polupunoj ili polupraznoj. Ovo je prica o tome sta covek zeli da vidi. Covek ne vidi da je ustao jos jedno jutro i krenuo u svakodnevne obaveze. Vise je sklon da kuka sto mora da se i taj dan "muci" to jest da vidi muku iako je nema. Covek nije svestan koliko je zapravo svako novo jutro poklon! Jos jedna sansa da se bude srecan1 Covek vidi samo probleme, a sklon je i tome da ih stvara. Umesto da srecu trazi u sitnicama covek zeli mnogo,a najvise ono sto je nedostizno. Zato previdja uzivanje u sitnicama i svakodnevnim stvarima vezanim za njega i njemu drage osobe,a vidi samo neke daleke stvari koje ne moze ostvariti i dodirnuti!
Kad smo kod covekovih zelja, nazalost moram stalno jedno isto da potvrdjujem. Da je ovo svet potrosaskog drustva i da je kolektivna svest - trositi i kupovati i kupovati i trositi i nista drugo! Zato mnogo ljudi pa i dece samo vole nove stvari koje kupuju,a stare bacaju bez imalo razmisljanja ili sentimenta. Dobro ne treba sad kucu pretpati stvarima koje su "odsluzile" svoje. Normalno je da se zamenjuje ono sto je pohabano,neispravno i li neupotrebljivo zbog svoje starosti. tehnologija i moda se smenjuju sve brze.Ono sto je danas super novo i moderno vec za kratko vreme nije vise. Pa , ipak recite mi da ne volite svoje stare pouzdane cipele kojima se vracate uvek iznova ( a narocito kad vam nove naprave zulj). Recite mi da nemate omiljenu majicu, fotelju,cetku, olovku,kutiju sa uspomenama tokom skolovanja, kutuju sa fotografijama svojih predaka,njihov orman u nekom delu stana? Jer vezivanje za stvari nije nista uvrnuto! Naprotiv, to je utociste kao majcin zagrljaj. Sve to sto volite nema vise materijalnu vrednost,ali ima onu mnogo vazniju i jacu vrednost- vrednost uspomene! Nemojte se osecati nelagodno, ili se cak stideti da sa nekim podelite svoju ljubav prema nekoj stvari! A onda saslusajte i njegovu / njenu pricu i iznenadicete se koliko ljudi cuva nekesvoje stari stvari. I kolika je raznolikost tih stvari!
A sada nesto zaista neobicno! PARAIDOLOGIJA je pojava kada na nekoj stvari vidite smisleni oblik lica ili kada vam ta stvar posalje i neku poruku. I ne, ne brinite to nije znak da ste ludi ili da imate bilo kakav psiholoski poremecaj. To se jednostavno desava,.Najprostiji primer su oblaci! Mozete li da se zakunete da niste videli oblak u obliku nekog zivog bica, pa i coveka ili samo njegove glave koja pokusava da vam nesto kaze? Tu su nabori na odeci, torbama ,zavesama, smesni oblici vase hrane, gradjevine sa ocima ( cudnim prozorima) i jos mnogo toga.
Buducnost. Malo me plasi ova globalizacija i "uniformisanje" ljudi, hrane, stvari.... Kad sve bude isto kako ce nesto biti samo nase " licno"? Kako se funkcionisati secanja? Da li nas nesto sto svi drze u ruci poput tasne ili istih cipela no nozi motivisati da cuvamo jedan takav par jer smo emotivno vezani za njega? Ne verujem! Sve ono sto imaju svi nije uopste zasluzilo epitet uspomene, .Kolektivne da ali licne? Onda jedino muzeji koji ce imati necije drage uspomene koje ce pokazivati stil ,nacin raznolikost ljudi ,generaciji bezlicnih ljudi koji dolaze umesto nas!
Proslost. Gledam neke posebne solje za belu kafu u mojoj vitrini,na nogama su mi naravno moje omiljene (malo pohabane )papuce. U krilu fotografije iz kutije pod nazivom "Porodicne fotografije"! Na svakoj fotografiji ima i po neka stvar koja se jos zadrzala u kuci kao uspomena i to me mnogo raduje!Srecna sam i zahvalna svako jutro na novom danu! Gledam stvari islike dok mi ne dodju i ako uopste dodju deca koja sad imaju svoje porodice i jure ko "muve bez glave". I kad im kazem zasto bacate sve te stvari ostavite nesto za uspomenu oni me gledaju cudno?! Nemaju kazu mesta u stanu za gluposti. Pa dobro. Nova vremena zahtevaju i novi nacin zivota. Ja cu im sacuvati uspomene kad su bili deca, da li ce i oni sacuvati svojoj deci ko zna? I da li kada dodju kuci i skinu se u "domace odelo" osete zaista zadovoljstvo kad se bace u fotelju? Ako je nova i neudobna ,ne verujem . I dok su mladi nista nece primecivati ni ono sto je ocigledno , ni ono sto nije. Jurice i oni i njihovi zivoti. A onda ce stati i potraziti stvari koje su ih nekad cinile srecnim i zadovoljnim daj boze da ih nadju!
Pa hajdemo onda redom. Nije ovo prica o optimizmu i pesimizmu i casi polupunoj ili polupraznoj. Ovo je prica o tome sta covek zeli da vidi. Covek ne vidi da je ustao jos jedno jutro i krenuo u svakodnevne obaveze. Vise je sklon da kuka sto mora da se i taj dan "muci" to jest da vidi muku iako je nema. Covek nije svestan koliko je zapravo svako novo jutro poklon! Jos jedna sansa da se bude srecan1 Covek vidi samo probleme, a sklon je i tome da ih stvara. Umesto da srecu trazi u sitnicama covek zeli mnogo,a najvise ono sto je nedostizno. Zato previdja uzivanje u sitnicama i svakodnevnim stvarima vezanim za njega i njemu drage osobe,a vidi samo neke daleke stvari koje ne moze ostvariti i dodirnuti!
Kad smo kod covekovih zelja, nazalost moram stalno jedno isto da potvrdjujem. Da je ovo svet potrosaskog drustva i da je kolektivna svest - trositi i kupovati i kupovati i trositi i nista drugo! Zato mnogo ljudi pa i dece samo vole nove stvari koje kupuju,a stare bacaju bez imalo razmisljanja ili sentimenta. Dobro ne treba sad kucu pretpati stvarima koje su "odsluzile" svoje. Normalno je da se zamenjuje ono sto je pohabano,neispravno i li neupotrebljivo zbog svoje starosti. tehnologija i moda se smenjuju sve brze.Ono sto je danas super novo i moderno vec za kratko vreme nije vise. Pa , ipak recite mi da ne volite svoje stare pouzdane cipele kojima se vracate uvek iznova ( a narocito kad vam nove naprave zulj). Recite mi da nemate omiljenu majicu, fotelju,cetku, olovku,kutiju sa uspomenama tokom skolovanja, kutuju sa fotografijama svojih predaka,njihov orman u nekom delu stana? Jer vezivanje za stvari nije nista uvrnuto! Naprotiv, to je utociste kao majcin zagrljaj. Sve to sto volite nema vise materijalnu vrednost,ali ima onu mnogo vazniju i jacu vrednost- vrednost uspomene! Nemojte se osecati nelagodno, ili se cak stideti da sa nekim podelite svoju ljubav prema nekoj stvari! A onda saslusajte i njegovu / njenu pricu i iznenadicete se koliko ljudi cuva nekesvoje stari stvari. I kolika je raznolikost tih stvari!
A sada nesto zaista neobicno! PARAIDOLOGIJA je pojava kada na nekoj stvari vidite smisleni oblik lica ili kada vam ta stvar posalje i neku poruku. I ne, ne brinite to nije znak da ste ludi ili da imate bilo kakav psiholoski poremecaj. To se jednostavno desava,.Najprostiji primer su oblaci! Mozete li da se zakunete da niste videli oblak u obliku nekog zivog bica, pa i coveka ili samo njegove glave koja pokusava da vam nesto kaze? Tu su nabori na odeci, torbama ,zavesama, smesni oblici vase hrane, gradjevine sa ocima ( cudnim prozorima) i jos mnogo toga.
Buducnost. Malo me plasi ova globalizacija i "uniformisanje" ljudi, hrane, stvari.... Kad sve bude isto kako ce nesto biti samo nase " licno"? Kako se funkcionisati secanja? Da li nas nesto sto svi drze u ruci poput tasne ili istih cipela no nozi motivisati da cuvamo jedan takav par jer smo emotivno vezani za njega? Ne verujem! Sve ono sto imaju svi nije uopste zasluzilo epitet uspomene, .Kolektivne da ali licne? Onda jedino muzeji koji ce imati necije drage uspomene koje ce pokazivati stil ,nacin raznolikost ljudi ,generaciji bezlicnih ljudi koji dolaze umesto nas!
Proslost. Gledam neke posebne solje za belu kafu u mojoj vitrini,na nogama su mi naravno moje omiljene (malo pohabane )papuce. U krilu fotografije iz kutije pod nazivom "Porodicne fotografije"! Na svakoj fotografiji ima i po neka stvar koja se jos zadrzala u kuci kao uspomena i to me mnogo raduje!Srecna sam i zahvalna svako jutro na novom danu! Gledam stvari islike dok mi ne dodju i ako uopste dodju deca koja sad imaju svoje porodice i jure ko "muve bez glave". I kad im kazem zasto bacate sve te stvari ostavite nesto za uspomenu oni me gledaju cudno?! Nemaju kazu mesta u stanu za gluposti. Pa dobro. Nova vremena zahtevaju i novi nacin zivota. Ja cu im sacuvati uspomene kad su bili deca, da li ce i oni sacuvati svojoj deci ko zna? I da li kada dodju kuci i skinu se u "domace odelo" osete zaista zadovoljstvo kad se bace u fotelju? Ako je nova i neudobna ,ne verujem . I dok su mladi nista nece primecivati ni ono sto je ocigledno , ni ono sto nije. Jurice i oni i njihovi zivoti. A onda ce stati i potraziti stvari koje su ih nekad cinile srecnim i zadovoljnim daj boze da ih nadju!
Нема коментара :
Постави коментар