SREBRO I 'PLAVA KRV'

 SREBRO. PLEMENITI METAL NEOPRAVDANO  ZAPOSTAVLJEN. LJUDI ZLATO SMATRAJU ZA NESTO NAJVREDNIJE. A OPET SREBRO  U NAMA NAS RAZLIKUJE  OD NASIH PREDAKA I SREBRO JE NESTO STO NAM STITI ZDRAVLJE.  PRICA O SREBRU JE JEDINSTVENA KAO STO JE I ONO. PA POCNIMO OD POCETKA.

Ispostavilo se da čovekov organizam sadrži značajne količine srebra. Naprimer, u tkivima našeg organizma količina srebra dostiže 0,02 mg na 100 gr suve mase. Najviše srebra sadrže tkiva velikog mozga, jezgra nervnih ćelija, žlezde endokrinog sistema, spoljni deo oka i kosti.
Znači srebro je neophodni strukturni element tkiva našeg organizma

Veliki deo ljudskog genoma delimo sa Neandertalcima i drugim arhaičnim vrstama, a samo nas srebro čini jedinstvenima, kažu naučnici u ovom izveštaju.

Dobro je poznato da ljudi dele deo genoma sa Neandertalcima, ali novo istraživanje pokazalo je u kojoj meri je ljudski genom jedinstven za našu vrstu, a ne nasleđen od naših arhaičnih predaka - za šta se ispostavilo da je u pitanju jako mali procenat.

Istraživači su otkrili da je samo 1.5 do 7 posto modernog ljudskog genoma zapravo jedinstveno ljudsko. Ova iznenađujuće mala brojka zaslužna je za naš neuralni razvoj i funkcije koje su pomogle u svim adaptivnim promenama koje su u toku prethodnih 600,000 godina učinile da čovek danas bude to što jeste, kažu rezultati njihovih istraživanja.

Ovo istraživanje ne govori previše o tome šta karakteriše genom koji delimo sa arhaičnim homininima, ali Šejfer kaže da baš ovo može biti jako teško odrediti. Umesto toga, on spominje druge studije koje su ukazale na alele gena koji su uključeni u imuni sistem koji je bio u prednosti kada govorimo o prirodnoj selekciji u slučajevima “adaptivne introgresije” ili ukrštanja kod ljudi koji su nasledili DNK od arhaičnih hominina. Iako manje od 7 posto deluje kao veoma mala količina jedinstveno ljudskog DNK, ta približna brojka procenta ljudskog genoma mogla bi odrediti više o ljudskoj vrsti nego što bismo mogli i da zamislimo.

Još su Stari Grci znali za izuzetnu lekovitu moć srebra. Primetili su tokom dugih ratnih pohoda da aristokratija ne boluje, dok trupe nižih klasa masovno umiru od dizenterije. Uzrok je bio taj što je aristokratski deo vojske jeo iz srebrnog posuđa!

Na ostrvima u Egejskom moru pronađeni su dokazi da su ljudi izdvajali srebro još 3.000 godina pre Hrista. Srebro ima i svoju istaknutu ulogu u grčkoj i rimskoj mitologiji. Srebro je povezivano sa lečenjem, regeneracijom i isceliteljskim sposobnostima.

Apolon, bog svetlosti, lečenja i medicine, uvek je prikazivan sa srebrnom posudom u ruci. Njegova sestra Artemida, pošto je izgubila ruku u borbi, dobila je srebrnu zamenu kao simbol izlečenja.

Znamo da se na mnogim dvorovima kroz istoriju jelo iz srebrnog posuđa, srebrnim priborom. Nije tu bila reč samo o dokazivanju prestiža i bogatstva. Da im je to bila namera, posuđe i pribor bi pravili od zlata. Srebrne kašike su ih čuvale od svih pošasti toga doba. Pošto je srebro izuzetno meko, oni su sa jelom unosili i čestice ovog metala. Rezultat toga bila je i slaba plavičasta pigmentacija na njihovoj koži, »plava krv«, danas poznata kao argirija.

Današnji konzumenti srebra neće p

Ljudi su napravili mnogo grešaka u svojoj istoriji. Jedna od njih bila je što su zapostavili lekovitu moć srebra. Srebro se na velika vrata vratilo u naučne laboratorije kasnih 70-ih godina XX veka, kada je tim lekara sa Vašington Univerziteta u Sent Luisu, u svojim istraživanjima slučajno primetio njegove neverovatne rezultate u uništavanju patogenih mikroorganizama. Ova istraživanja skrenula su pažnju i drugih naučnika, ali su i danas odlični rezultati koje oni postižu uglavnom poznati uskim naučnim krugovima, daleko od udžbenika medicine ili apoteke u susedstvu.

Dok naučna saznanja i najnovije tehnologije nisu osvojile proizvodnju koloida po prihvatljivim cenama, nisu zaista ni postojali uslovi da srebro uđe u masovnu upotrebu, da bude dostupno svim slojevima stanovništva. I danas, nažalost, visoki tehnološki zahtevi u proizvodnji pravih koloida i jonizovanih čestica nezamislivo male veličine, čine da je povratak »srebrne medicine« rezervisan samo za razvijenije zemlje.

Svežiji primer: pojavom pandemije gripa izrađuju se zaštitne maske od srebrnaste ili posrebrene tkanine. To nije slučajno.

Ovaj prirodni antibiotik ne treba uzimati samo u kriznim situacijama, već ga treba uzimati redovno. Tako se generalno podiže imunitet, jača organizam…

Naučnici ispituju moć srebra u laboratorijama i postižu zapanjujuće rezultate u koje je nekad teško poverovati. Navodimo izveštaj studije obavljene na Univerzitetu Severnog Teksasa 2003. godine. Eksperimenti su rađeni in-vitro, tj. ispitivano je dejstvo koloidnog srebra na žive kulture raznih patogenih bakterija – stafilokoka, kandida, salmonela i pseudomona. Rezultati: Stafilokoka – populacija više od 10 miliona jedinki nestala je posle 4 minuta izloženosti koloidnom srebru koncentracije 15 ppm. Salmonela – populacija više od 10 miliona jedinki u potpunosti je nestala posle 7 minuta izloženosti koloidnom srebru koncentracije 15 ppm. Kandida – populacija više od milijardu jedinki nestala je posle 2 minuta. Pseudomonas – populacija više od 13 miliona jedinki svedena je na nulu posle 10 minuta. 

Drugo istraživanje rađeno na Mikrobiološkom odeljenju Brigam Jang Univerziteta pokazalo je da srebro i u vrlo malim koncentracijama zaustavlja razvoj i uništava razne vrste bakterija: Stafilokokokus aureus (izazivač upale pluća, infekcija oka, sepse, postoperativnih infekcija rana, meningitisa, osteomielitisa itd.) bila je inhibirana već rastvorom koncentracije 2,5 ppm, a ubijena rastvorom od 5 ppm. Šigela bojdi (izazivač dizenterije) inhibirana je rastvorom koncentracije 1,25 ppm, a ubijena rastvorom od 2,5 ppm. Salmonela arizona (uzrok većine trovanja hranom) inhibirana je u rastvoru od 2,5 ppm, a ubijena u rastvoru od 5ppm. Ešerihija koli (izazivač trovanja hranom, infekcija urinarnog trakta, dečje dijareje, infekcija respiratornih organa i infekcija rana) ubijena je koncentracijom od 2,5 ppm. Pseudomonas aeroginoza (infekcija opekotina i rana, keratitis, pneumonia, meningitis, infekcije urinarnog trakta) isto tako je inhibirana na koncentraciji 2,5 ppm, a ubijena koncentracijom od 5 ppm. Streptokoka pneumoniae (izazivač pneumonie, meningitisa, sinusitisa, upale uha) inhibirana je koncentracijom od 2,5 ppm, a ubijena koncentacijom od 5 ppm. Streptokoka mutans (glavni uzročnik zubnih naslaga, upala desni i karijesa) ubijena je pri koncentraciji od 5 ppm, itd.

Dr. Robert Beker, profesor ortopedije na Univerzitetu u Njujorku i jedan od priznatih istraživača primene srebra u medicini, primetio je korelaciju između niskog nivoa srebra u organizmu i oboljevanja, kao i spore regeneracije kostiju. Doktor Beker kaže: »Ali ono radi i mnogo više od toga. Gledao sam kako se koštana i meka tkiva kod pacijenata starijih od 50 godina, u
prisustvu srebra, regenerišu istom brzinom kao kod male dece.«

Dr Geri Smit, poznati američki istraživač kancerogenih oboljenja, piše: »Veoma je moguće da je srebro ključno povezano sa pravilnim radom prirodnog odbrambenog sistema. U nedostatku srebra narušava se imuni sistem čoveka, što u većini slučajeva vodi ka kancerogenim oboljenjima. Mislim da je deficit srebra u organizmu razlog za postojanje kancera i za rast broja ovih oboljenja u svetu. U istraživanjima smo potvrdili da kancerogene ćelije u prisustvu srebra prestaju da se razvijaju i telo se oporavlja. Kada nivo srebra drastično padne ili ga uopšte nema, kancerogene ćelije se nesmetano razvijaju.« Najnoviji prodori u lečenju karcinoma takođe idu u ovom pravcu. Poznati su uspesi dr Bjorna Nordenstroma iz Švedske koji postiže velike uspehe u lečenju raka dojke. Njegov metod povezan je sa upotrebom srebra. On stavlja igle od čistog srebra u tkivo kancera i propušta kroz njih slabu struju. Dr. Geri Smit na osnovu svojih istraživanja tvrdi: »Kada je srebro bilo prisutno, ćelije kancera su se dediferencirale i telo se oporavljalo.«Zvanična potvrda o netoksičnosti srebra može se naći u Preporukama o kvalitetu vode za piće Svetske zdravstvene organizacije, gde je navedeno: »Nije potrebno propisivati gornje granice za prisustvo srebra u vodi, zato što srebro u vodi nije opasno po ljudsko zdravlje«. Standardi Evropske Unije nemaju gornju granicu za prisustvo srebra u vodi za piće. Naprotiv, Svetska zdravstvena organizacija, Evropska Unija, kao i Agencija za očuvanje životne sredine SAD, posebno preporučuju srebro kao moćno dezinfekciono sredstvo vode za piće. Pre otkrića penicilina 1934. godine, srebro je bilo jedini lek za mnoge bolesti, ali i veoma skup. 1983. godine Ministarstvo zdravlja SAD priznalo je srebro kao neškodljivo i dozvolilo upotrebu bez lekarskog recepta.

Zahvaljujući najnovijim istraživanjima i primeni novih tehnologija, srebro se pojavljuje kao čudo moderne medicine. Poznato je da antibiotici mogu da unište više desetina vrsta patogenih organizama, dok ih srebro ubija više od 650!

Nano srebrna voda sastoji se od čiste demineralizovane vode u kojoj se nalaze čestice – nano joni srebra (Ag+) veličine 2-5 nm (nanometar je milijarditi deo metra). Jedna kašika nano srebrne vode ima preko 45 biliona jona srebra, više nego što čovek ima ćelija u svom telu.

Razlika između nano i koloidne srebrne vode je upravo u toj veličini čestica srebra. Koloidna srebrna voda ima krupne čestice, veličine 200 do 500 nm pa i krupnije. Da bi bila jasnija prednost nano čestice zamislite da su nano joni srebra neki srebrni meci i da njima pucamo na vojsku bakterija i virusa. Da li biste više voleli da pucate jednim debelim topovskim đuletom ili sa 45 biliona srebrnih metaka? Drugim rečima, za isti učinak, dnevna doza koloidne srebrne vode bila bi i do 15 litara, dok bi dnevna doza nano srebrne vode bila jedna supena kašika. Nano srebrna voda je, zavisno od namene, od 300 do 17.000 puta aktivnija od obične koloidne srebrne vode.

Nano srebrni jon ubija bakterije i viruse, a da pri tome ne postoji mogućnost »predoziranja« niti rezistentnosti. Potpuno je netoksično i nealergijsko. Kako je srebro u jonskom obliku, svaki višak koji nije potreban organizmu lako se eliminiše i ne akumulira se u tkivima. Srebro ne oštećuje jetru, bubrege, ni druge organe.

Na kraju bih dodala da se i dandanas  u mnogim narodnim predanjima, pričama i bajkama, srebro se smatra jedinim metal kojim je u moguće ubiti vukodlake i druga mitološka bića. Čak i u modernim naučno-fantastičnim romanima i filmovima često koristi taj motiv.

 Srebro je mekano, rastegljivo i lako kovno što omogućava njegovo lako oblikovanje i izvlačenje u tanke žice i folije svetlucave bele boje zato se još u dalekoj prošlosti koristilo za pravljenje nakita.Kod dodele medalja na sportskim takmicenjima koristi se opet kao nesto drugo jer bolja je zlatna mdalja od srebrne, medjutim  po meni srebrna medalja i te kako ima veliku vrednost  gledano u sirem kontekstu jer oznacava sredinu (izmedju zlata i bronze) sto je u svkodnevnom zivotu najbolje. Biti u "zlatnoj sredini" je ostvarivi moto svakog coveka.

SREBRO JE PRELEPO, SREBRO JE ZDRAVO, SREBRO JE DOSTUPNIJE 'SREDNJOJ' KLASI I SREBRO OPET DEMANTUJE NASE POREKLO PO DARVINU OD MAJMUNA DO COVEKA PREKO NEADERTALACA I DENISOVACA , A DOKAZUJE NASE VANZEMALJSKO POREKLO.

 

ostati »plavokrvni« zato što se nano srebro ne zadržava i ne taloži u organizmu. U pravoslavnim hramovima prilikom pričešća koriste se srebrne posude i srebrne kašičice, što takođe nije bez razloga.

TRACARENJE

BAS I NEMAM UVOD U OVU TEMU. A NAMETNULA MI SE VISE PUTA PA SAM JE OBRADJIVALA NA RAZNE NACINE. NEKAD KAO PRICU O ISTINI I LAZI NEKAD KAO PRICU O COVEKOVIM GRESIMA ( A TRACARENJE JE GREH) NEKAD JEDNOSTAVNO KAO NACIN MODERNE KOMUNIKACIJE KOJI FAVORIZUJU MEDIJI (SKANDALOZNO) I SLICNO. TAKO DA SVI TRACARIMO BEZ IZUZETKA ALI SA VELIKOM RAZLIKOM. JER TRACARENJE POSTAJE GREH KADA SE PREDJE GRANICA I NEKA OSOBA BIVA UGROZENA ZBOG TOGA.

Trač partija uz kafu sa prijateljicom, komšinicom ili kolegama na poslu mnogima predstavlja pravo zadovoljstvo. Tračarenje u najizvornijoj formi predstavlja vrstu razonode. Trač može biti i psihološki ventil koji neko izražava bez prisustva osobe o kojoj se priča. Iz tog razloga tračarenje nije uvek "ekološki" opravdana radnja.Ogovaranje je često izazvano ljubomorom koja je strah od gubitka pozitivne slike o sebi. Tada ljubomora postaje okidač za različite teme o drugoj osobi, čiju vrednost treba devalvirati, umanjiti ili relativizovati.Kada neko želi da poseduje ono što drugi ima, a smatra da ta osoba to ne zaslužuje, onda počinje da je ogovara, čime smanjuje razliku u ličnom doživljaju između sopstvenog "nedostatka - osećaja inferiornosti" i tuđeg doživljaja superiornosti. "Ventiliranje" osećanja kroz priču o nekom ili nečemu može biti bezazleno i često ima funkciju "prepričavanja" u kome, po prirodi komunikacije, poruka koja se prenosi postaje izmenjena, a usput se može promeniti i njeno značenje i značaj.Prema jednoj studiji, ljudi tračare sa zadovoljstvom koje može da se poredi sa uživanjem u hrani ili seksu. Kada nekom pričate o osobi koja je odsutna, onda utičete na mišljenje te osobe. Tako se šire predrasude i glasine koje brzo mogu poprimiti razmere mobinga.Na meti tračeva su ljudi koji su u fokusu, aktuelni političari, ali i osobe iz javnog života, jer je pažnja velikog broja ljudi usmerena na njih. Mogu se ogovarati i rođaci, prijatelji i osobe sa kojima imamo relaciju u kojoj se nismo osećali prijatno. Taj višak frustriranosti može da kulminira ogovaranjem te osobe ili njenog ponašanja.

Nekada nema nužno loše namere u ogovaranju. Najčešći motiv je jednostavna radost zbog malo glasina o nekome. Zabavno je razmenjivati tračeve, jer to skreće pažnju sa svakodnevice i omogućava ljudima da struktuiraju vreme.

Takođe, tračevi na određenom nivou mogu umanjiti osećanje usamljenosti, ali i olakšati vezivanje i bliskost kao oblik zabave, jer generišu slične vrednosti. Ali ako je nekome učinjena šteta jer je preneta poruka koja predstavlja posledicu takozvane "karambol" komunikacije, onda je u redu izviniti se ili pojasniti dobru nameru. Dakle, umesto da slušamo tračeve ili ogovoranje, zadržimo ekologiju duše čistom i ispunimo sebe dobrim i smislenim sadržajima.Od bezazlenih glasina do olajavanja – svi ponekad tračare. Ali svi bi rekli da ne odobravaju razgovore o odsutnima, da to nije lepo. Psiholozi pak kažu da trač nije ništa strašno i da je ukorenjen u evoluciji.

Naučnici pretpostavljaju da se 65 do 90 odsto svakodnevnih razgovora vrti oko ljudi koji nisu prisutni. „Ljudi tračare sa uživanjem koje se može porediti sa hranom ili seksom“, pišu istraživači u jednoj studiji.

Tek mali broj ljudi priznaje da voli ogovaranje. Prema jednoj anketi koju objavljuje Nemački zavod za statistiku, polovina ljudi kaže da tračari ređe od jednom mesečno ili nikada. Tek 11 odsto ljudi priznaje da to čini svakodnevno.

Trač je gotovo jednako posvećen komšijama, kolegama, rođacima i prijateljima, nešto manje šefovima, a najređe životnom partneru.

Moralni kôd većine društava osuđuje pričanje o ljudima iza njihovih leđa.

„Trač se vidi isključivo kao samoživo ponašanje sa ciljem da se manipuliše ljudima, da se na njih utiče sa zlim namerama“, piše u jednoj holandskoj studiji sa naslovom „Zašto ljudi ogovaraju“.

Ali zapravo su ti razgovori upola glasa bolji od svog imidža. Ne samo da su ljudski, nego su i smisleni.

„Kroz trač učimo ko je potencijalno dobar partner za saradnju, a od koga treba da se držimo podalje“, kaže psiholog Jan Engelman, koji istražuje ovu temu na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji.

Ko će biti primljen u grupu, a ko ostaje van? To je tokom evolucije bilo pitanje života i smrti. Presudno za preživljavanje je bilo da na vreme budete upozoreni ko su izdajnici, prevaranti, egoisti...

Ogovaranje nam u tom čitanju pomaže da odlučimo koga ćemo primiti u svoj krug. Već se i mala deca na ovaj način štite od egoističnih vršnjaka koji ne žele ništa da dele ili sa kojima nije zabavno igrati se, utvrdio je Engelman u jednoj studiji.račarenje ne pomaže samo da se odvoji žito od kukolja i tako odaberu odgovarajući članovi grupe. Ogovaranje drugih takođe predstavlja i vezivno tkivo grupe. Jača socijalna veza između tračara koje se u poverenju naginju jedne prema drugima i pričaju ispotiha.

Ali olajava se i u okviru čvrste grupe. Zar nije to posebno gadno? Ne baš. Jer ko povredi norme grupe kako bi stekao lične prednosti, mora da računa sa tim da će drugi o tome pričati.

Strah da biste mogli da postanete predmet sledeće trač-partije motiviše članove grupe da se ponašaju fer prema drugima. Naposletku, ako se pravila ekstremno prekrše, osoba može biti i najurena iz zajednice.

Pa da li onda tračare imaju na umu dobrobit cele grupe? Nije tako jednostavno. Naučnici su našli razloge koji pokreću ljude na ogovaranje. Osim razmene korisnih informacija, tračarenje zbilja može da se koristi kao manipulacija.

Kada nekom pričate o odsutnoj osobi, onda utičete na mišljenje te osobe. Tako se šire predrasude i glasine koje brzo mogu poprimiti razmere mobinga. Nije čudo što trač bije loš glas.

Doduše većina ljudi nema loše namere kada ogovara. Najčešći motiv je jednostavna radost zbog malo glasina o nekome. Zabavno je razmenjivati nove tračeve, to skreće pažnju sa svakodnevice i omogućava ljudima da provedu ispunjeno vreme, pišu holandski istraživači.

Ali iako gotovo svi tračare, barem ponekad, svi će reći da to nije lepo. „Možda ne volimo kad drugi ogovaraju jer bi moglo da se radi o nama. Naša reputacija tada više nije u našim rukama, više nemamo potpunu kontrolu“, kaže Jan Engelman.

Preziremo ogovaranje jer bismo mi mogli da budemo meta? Svakako! Medjutim, na to ne pomislimo onog momenta kad mi tracarimo!judski je tračariti, i dobro je za zdravlje - banalna razbibriga koja nas oslobađa stresa. Donosimo vam nekoliko zanimljivosti, slobodno ih "širite dalje".

Zašto tračarimo? Tračarenje ima četiri osnovne funkcije:

a) Prenošenje informacija (i, tako učimo o našem socijalnom okruženju)

b) Zabavlja nas (kako inače prekratiti vreme u frizeraju)

c) Društveno povezivanje (tako stvaramo i produbljujemo prijateljstva)

d) Širimo uticaj (prenoseći "probrane" informacije odabranom krugu ljudi)

Kako osetimo s kim možemo da tračarimo? Tako što na podsvesnom nivou "čitamo" govor tela osobe sa kojom razgovaramo.

Zašto o nekim osobama nikad ne tračarimo, čak i ako one nisu u našem užem krugu prijatelja? Zato što, opet podsvesno, osećamo da one to ne zaslužuju. (Da, ima i takvih ljudi. Retki su, ali ih ima.)

Kako znamo kad treba da se zaustavimo? Svako od nas duboko je svestan granice koju ne želi da pređe. Jedno je malo se zabaviti na tuđ račun, a nešto sasvim drugo je upropastiti nekome život pričajući mu iza leđa. Problem je samo što se ta granica kod nekih ljudi nalazi vrlo, vrlo nisko...

Ko je gori, muškarci ili žene? Statistika kaže da smo tu - jednaki.

Koliko često tračarimo? Procene su vrlo okvirne, kreću se od gotovo zanemraljivih 14 odsto našeg slobodnog vremena, pa do zabrinjavajućih 66 odsto. Ali, istina je verovatno negde između. I verovatno zavisi od toga koliko smo zadovoljni sobom.

DA LI VAS JE OVAJ TEKST BAR MALO 'PROSVETLIO" I BACIO U RAZMISLJANJE? NADAM SE DA JESTE. I ZATO IZVUCITE POUKU I DOZIRAJTE TRACARENJE KAD GA VEC NIKAKO NE MOZETE IZBECI!

ALKOHOLICARI

 ALKOHOLICARI KAO I SVI HOLICARI PRETERUJU U NECEMU. IPAK RAZLIKUJU SE U MNOGOME OD DRUGIH HOLICARA ( KUPOHOLICARI, RADOHOLICARI I OSTALI). ALKOHOLICARI SU KATEGORIJA HOLICARA KOJI SVOJIM PRETERIVAENJEM  POVREDJUJU LJUDE OKO SEBE. PA IAKO JE U CELOM SVETU ALKOHOL NESTO STO SE KONZUMIRA SVAKI DAN ZBOG NEKE SITUACIJE ILI SAMO IZ NAVIKE ,IAKO SE PIJE IZ SRECE, TUGE IZ LJUBAVI PREMA  PICU CAK I ONI KOJI PIJU TE DVE CASICE  DNEVNO SU ALKOHOLICARI. ZBOG TOGA OD DANAS 27-OG JULA 2021-VE GODINE PRESTAJEM DA BUDEM KORISNIK ALKOHOLA TOTALNO. NI CASICA-DVE. NISTA!

Alkohol je bio sastavni deo zivota i moje primarne i moje sekundarne porodice. Prenosio se sa kolena na koleno kroz ceo moj zivot. I verujte naneo mi je mnogo zla. Ako sam nekad i ja poklela zbog fraze: Ako ne mozes da ih pobedis pridruzi im se cinila sam veliku gresku. Red je da je od danas ispravim i krajnje vreme rekla bih.

Alkohol se kroz istoriju upotrebljava na različite načine, a legenda kaže da je recept za pravljenje piva najstariji na svetu. Ipak, pivo nije alkohol, već prehrambeni proizvod. Bar su tako mislile stare civilizacije Proizvodnja alkohola datira od pre 12.000 godina. Kolumbo, kao i mnogi veliki moreplovci, na ekspedicije nisu kretali bez velikih količina šerija (a kasnije ruma). Frederik Veliki, kralj Pruske, pokušao je da zabrani kafu da bi svi pili liker.  Puritanci, koji su bili poznati kao veliki putnici, rešili su da stanu kod Novog Plimuta, jer im je ponestalo namirnica, odnosno na prvom mestu – alkohola. Majka Vinstona Čerčila je izmislila "Menhetn" koktel, pomešavši viski i vermut .Do sredine 17. veka, francuski vinari su umesto čepova na buradima koristili krpe natopljene uljem. Vikinzi su bili pravi uživaoci alkohola, ali nisu ga pili iz flaša, čaša, šolja, već iz lobanja pobijenih neprijatelja.Jedan broj istoričara smatra da mnoga poljoprivredna dobra nisu nastala iz želje za proizvodnjom hrane, već za sastojcima od kojih bi pravili alkoholne proizvode. Lekovi za mamurluk pominju se još u doba starog Rima, kada su savetovali da se nakon pijanstva pojede prženi kanarinac; sa druge strane antički Grci su najveći lek videli u kupusu, dakle, bili su ljubitelji ptica.Izraz "medeni mesec" je nastao zahvaljujući alkoholu, jer je prema vavilonskoj tradiciiji otac mlade pred venčanje morao da, na mesečnom nivou, snabde budućeg zeta pićem koje je bilo mešavina alkohola, meda i raznog voća. Izrazi ”krigla” i ”bokal” nastali su u pabovima u Engleskoj, kada su barmeni nezadovoljnim mušterijama dozvoljavali da sami kreiraju posude iz kojih piju, a ovi izrazi su se kasnije odomaćili.A merički kongres je 1964. proglasio burbon “duhovnim pićem nacije”.Abraham Linkoln je bio vlasnik nekoliko krčmi, dok je revolucionar Džon Henkok bio prodavac alkohola, a jedan od predsednika, Van Buren, rođen je u krčmi!l Akohol sadrži 13 minerala važnih za ljudski život. Mnogi veruju da tekila nije tekila bez crva, ali vekovima je to u stvari bila gusenica jedne vrste leptira, a ne crv. Reč brendi u stvari nam dolazi iz Holandije, tj. iz njihovog izraza brandewijn, koji se doslovno može prevesti kao “spaljeno vino”.Boca šampanjca sadrži u proseku oko 49 miliona mehurića. Ispijanje čaše mleka posle pijanstva može prevariti alko-test za određeni procenat (ako neko pita, nisam vam ja rekla, ali ni ne sedajte pijani za volan, jeste l’ čuli?) Da bi se napravila kvalitetna boca vina, potrebno je da “kroz ruke” prođe oko 600 grozdova loze. U  Americi je zakonom zabranjena prodaja alkohola u kafeterijama u okviru škole i oko škole, dok je u Evropi narod dosta “opušteniji”, pa se alkohol može naći gotovo na svakom koraku.

 

Alkoholizam je hronična bolest koja uključuje ne samo fizičke, nego i psihosocijalne probleme pacijenta, njegove porodice i okoline. Alkoholizam spada u grupu bolesti zavisnosti. Ne radi se, ni o kakvoj lošoj nuvici, kako se to često u narodu misli, več o pravoj bolesti koju treba lečiti . Po broju obolelih alkoholna bolest se nalazi na trećem mestu, i to iza kardiovaskularnih bolesti i tumora. Ako tome dodamo da alkoholicar nikada nije sam u svojoj bolesti, već da pati i veoma često oboli i cela njegova porodica, jasno je da se broj ljudi kojima je potrebna stručna medicinska pomoć uvećava za dva do tri puta.

Klinička slika

Postoje četiri kriterijuma na osnovu kojih se procenjuje da li je neko alkoholičar ili ne. Dovoljno je da budu zadovoljena samo dva i da kažemo da se već radi o zavisnosti od alkohola.

• Prvi kriterijum je tz. "gubitak kontrole". To znači da osoba ne može da se zaustavi na prvoj čaši, već je vuče da i dalje pije, dok se ne napije. Zove se jos i "fenomen prve čase", s obzirom na to da može i danima da ne pije, ali kad popije prvu času, gubi kontrolu nad daljim uzimanjem alkohola.
• Drugi kriterijum je tzv. "nemogućnost apstinencije". Apstinencija znači ne uzimanje ni najmanje količine alkohola. Osobe koje zadovoljavaju »ovaj kriterijum ne mogu dugo da izdrže bez pića. U početku su pijanke recimo, jednom mesečno, a zatim se periodi bez pića sve vise i vise skraćuju, tako da, na kraju, ne mogu da izdrže ni par dana, već piju svakodnevno, po sistemu dolivanja. Ako ne popiju, javlja se tzv. "apstinencijalni sindrom" - veoma neprijatno stanje, praćeno neodoljivom potrebom za pićem, nervozom, razdražljivošću, drhtanjem (karakteristično drhtanje ruku) i preznojavanjem. Apatinencijalni sindrom je siguran znak fizičke zavisnosti od alkohola. Javlja se uglavnom u jutarnjim časovima, usled pada nivoa alkohola u krvi i može se prekinuti unošenjem novih količina alkohola, ili, kao tokom lečenja, uzimanjem određenih lekova za smirenje.
• Treći kriterijum su tzv. "prekid filma". Veoma često se alkoholičarima dešava da jednostavno ne mogu da se sete šta su u alkoholisanom stanju radili, recimo, kako su i s kim proveli određeno vreme, kako su se vratili kući, i sl. Ovi periodi nesećanja javIjaju se već pri, za njih, uobičajenim dozama unetog alkohola.
• Četvrti kriterijum je tzv. "porast tolerancije" (podnošljivost alkohola). Alkoholičari piju u proseku preko pola litre žestokog pića dnevno. Često, želeći da dokažu da nisu alkoholičari, iznose podatak da piju i preko pola litre i da se ne opiju, ne znajući da je bas to jedan od osnovnih kriterijuma koji govore u prilog bolesti. U poslednjoj fazi bolesti, nakon dugogodišnje visoke tolerancije, imamo suprotan proces kad ih sve manje količine alkohola opijaju te, na kraju, pokazuju znake pijanstva i nakon 1 - 2 čase. To je znak teškog oštećenja celog organizma, posebno mozga i u ovoj fazi se javlja i najveći broj zdravstvenih posledica.

Posledice po telesno zdravlje

Uneti alkohol putem krvi dospeva bukvalno do svakog dela našeg tela. Dok se konzumira umereno i povremeno, jetra ga brzo preradi i tako prerađen, lako se izluči iz organizma.
Kod alkoholičara je drugačije. Kod njih, usled velike učestalosti i velikih količina alkohola, jetra nije u stanju da ga u celini preradi, te se zaostali alkohol i njegovi produkti u organizimu ponašanju kao otrov. Posledice njihovog dejstva su oštećenja skoro svih organa u telu.

Među prvim organima koji stradaju je jetra. Oštećenje jetre može biti od blagog, preko uvećane i masne jetre, pa sve do ciroze, neizlečive i smrtonosne bolesti. Usled stalnog iritira-ućeg dejstva alkohola na sluzokožu želuca i dvanaestopalačnog creva, može nastati čir koji, ako se ne prekine s daljom konzumacijom može probiti zid želuca, ili da se na tlu čira razvije tumor. Veoma česta posledica je i zapaljenje gušterače (pankreatitis.), koje prate neizdrživi bolovi i visoka smrtnost, a kao posledica može da se razvije šećerna bolest, koja sama po sebi stvara nove tegobe. Akohol deluje i na kardiovaskularni sistem, te većina alkoholičara boluje i od povisenog krvnog pritiska, dok se kod pojedinih javlja i popuštanje i slabljenje srčanog mišića. Najosetljiviji na dejstva alkohola su nervi. Usled alkoholnog oštećenja nerava, mogu nastati slepilo, impotencija, bolovi i trnjenje u no-gama koje se može produbiti sve do nemogućnosti hoda.

Spisak oboljenja se, nažalost, ne zaustavlja na ovome. Jednostavno, skoro da ne postoji organ u telu na koji alkohol nema dejstva. Pomenućemo samo još i mozak.

Posledice po psihičko zdravlje

Zbog oštećenja mozga, nastaju brojne psihičke promene, od kojih su najčesće alkoholna izlapelost, alkohoIna epilepsija (padavica), alkoholino ludilo (delirijum tremens), alkoholna bolesna ljubomora. Pod dejstvom alkohola izumiru moždane ćelije znatno brže no što je to normalno, pa imamo alkoholičara koji u četrdesetoj godini života pokazuje znake izlepelosti kao da je u odmakloj starosti.

Alkoholno ludilo je pravi naziv za ono što se dešava alkoholičaru u delirijum tremensu. Sve počinje neodređenim večernjim   strahovima, noćnim morama, obilnim znojenjem. Par dana nakon toga, alkoholičar gubi sposobnost orijentacije u vremenu, u prostoru i prema drugim osobama (ne prepoznaje, čak ni bliske osobe). Strah koji tada oseća, može da se opiše jedino rečju užas. Sam strah nastaje kao posledica neprijatnih izmena u opažanju sveta oko sebe (tzv. iluzije i halucinacije) za koje ne shvata da su produkt njegovog poremećenog uma, već ih doživljava kao stvarnost. Tako, od šare na tepihu "vidi" stotine zmija koje idu ka njemu, od vaze sa cvećem -glavu razjarene zveri. Po koži "vidi", a ispod kože "oseća" sitne bube koje gmižu. Zato ih stalno otresa sa sebe, ili ih "vadi" rasecanjem kože. Iz nosa, ustiju i ušiju satima "izvlači" neprekidne konce. Beli miševi nisu izmišljena šala, već neprijatna stvarnost za delirantnog alkoholičara.

Usled oslećenja mozga alkoholom, može da se javi i padavica. Napadi epilepsije veoma su dramatični i počinju gubitkom svesti, zalim ritmičnim trzanjem celog tela, s penom na ustima i na kraju, umokravanjem. Za to vreme, prestaje disanje, što daje još dramtičniji ton celom napadu. Dobra stvar u svemu ovome je da, ako prestane da pije, alkoholičar može da spreči da napadi postanu stalni i doživotni, odnosno napadi potpuno prestaju.

Bolesna i nerealna ljubomora alkoholičara  takođe je  posledica oštećenja mozga, ali i impotencije alkoholičara. Alkoholičar najpre samo sumnja, a kasnije postaje i uveren da ga žena vara, iako realno nema prevare. On je prati, prisluškuje razgovore, traži od nje priznanje neverstva, proverava donje rublje, stražari noću da umišljeni Ijubavnik baš tada ne naiđe. Sumnja i na najbliže prijatalje, rođake, pa čak i na sopstvenog sina, ženinog oca ili brata. Dešava, se da završetak ove mučne priče bude tragičan, odnosno da suprug ubije "nevernu" suprugu.

Lečenje

Alkoholizam je bolest koja se leči! To znači da je moguće pomoći alkoholičaru i njegovoj porodici da izađu iz ovog začaranog kruga. Lečenje uvek uključuje učešće porodice i naglasak je na uspostavljanju apstinencije i izmeni ponašanja, i alkoholičara, i porodice.
Najvažnija tačka lečenja je apstinencija, ustezanje od konzumiranja alkohola, ali prethodno je potrebno napraviti potpuni pregled i obradu pacijenta kako bi se ustanovile postojeće bolesti i poremećaji koji bi mogle zakomplikovati ustezanje. Važno je pri tome i razlikovati delirium tremens od duševnih promena koje nastupaju u akutnoj insuficijenciji jetre.

Prilikom terapije potrebno je održavati ravnotežu tečnosti, davati visoke doze vitamina C i B-kompleksa. Benzodiazepini su glavni lekovi koji pružaju uporište celokupnoj terapiji, a doziranje zavisi od statusa bolesnika.

Alkohol i mladi
Mladost, odnosno adolescencija, razdoblje je eksperimentisanja, kada enormno raste radoznalost, želja za istraživanjem, novim iskustvima i kada je veoma snažan uticaj vršnjaka. Najkritičniji period je između 13 i 14 godina, jer se tada najčešće dešava prvi kontakt sa alkoholom. Naše društvo ima blakonaklon stav prema alkoholu, pa većina dece prvi put proba alkohol u svojim porodicama, na nekim porodičnim slavljima.

Često ispijanje velikih količina alkohola, kombinovanje više vrsta pića i takmičenje u količini popijenog alkohola oblici su opijanja kod mladih. Takav način života može vrlo brzo dovesti do teških fizičkih i psihičkih posledica.

Istraživanje bolnice “Vita” pokazuje da je preko 80 odsto mladih do 17 godina probalo alkohol, a preko 70 odsto njih redovno ga konzumira i to ne samo prilikom nekih slavlja, nego je to sastavni deo ispunjavanja slobodnog vremena, uz druženje i izlaske. Oko polovine se opija, što znači da piju zbog efekata koje pruža konzumacija alkohola.

Alkohol je veoma dostupan, a ne treba zanemariti ni njegov opuštajući efekat, da smanjuje napetost i poboljšava raspoloženje. Mladi najčešće piju alkohol jer im pruža osećaj slobode i popravlja raspoloženje, ali tu dolazi i do neželjenih efekata, postaju razdražljivi, neraspoloženi i tu dolaze u začaran krug da bi se tog osećaja rešili ponovo konzumiraju alkohol i tako dolazi do zavisnosti.

Jedan trend promenjen je u samom načinu pijenja. Sve više mladih piju takmičarski. Dakle, cilj je popiti što više pića za što kraći vremenski period i sa željenim efektom psihoaktivne supstance, odnosno pijanstva. Ni devojke ne zaostaju mnogo u takvom načinu konzumiranja alkohola.

 Strah od alkohola naziva se Metafobija.

 Anonimni Alkoholičari su zajednica muškaraca i žena koji međusobno razmenjuju iskustvo, snagu i nadu sa ciljem da reše zajedničlki problem i pomognu i drugima da se oporave od alkoholizma. Njihov osnovni cilj je da ostanu trezni i pomognu drugim alkoholičarima da ostvare stanje trezvenosti. Svetsko udruženje je osnovano 1935.godine u SAD, a danas je prisutno u preko 150 zemalja sveta sa 6 miliona članova.

VEOMA KOMPLEKSNA TEMA. PROBALA SAM DA JE UCINIM KOLIKO TOLIKO 'SVARLJIVOM' U ODNOSU NA ONO KOLIKO JE ALKOHOLIZAM POSAST OGROMNIH RAZMERA. PA UZMITE SE U PAMET. JA OD DANAS JESAM ZAISTA.

 

DUGO TOPLO LETO

NEKAD VERUJEM U KLIMATSKE PROMENE  IZAZVANE NASOM A NE BOZANSKOM RUKOM ,A NEKAD NE. KLIMA SE MENJA OTKAD POSTOJI PLANETA ZEMLJA A TAD NIJE BILO IZDUVNIH GASOVA IZ AUTOMOBILA NA PRIMER. AL DANAS SAM  ETO KAO POVEROVALA KAKO SAMI SECEMO GRANU NA KOJOJ SEDIMO. 

Ovo je najhladnije leto do kraja naših života.Nisam sigurna da li neko nije primetio, ali leta širom sveta postaju sve toplija - a ovo leto donelo je i rekorde koji se jasno vide na grafikonima. Njujork su pogodile jake kiše, pa i poplave nakon toga; velika vrućina i šumski požari zbog kojih je tamo kvalitet vazduha ovih dana zaista katastrofalan dobro su poznati i stanovnicima zapadne obale, gde su požari bili divljali punih šest nedelja. Ni u ostatku sveta nije ništa bolje: Las Vegas pogodile su rekordne temperature prošlog meseca, a bio je tek jun. Ljudi u Oregonu i Vašingtonu umiru zbog nedostatka klima uređaja, zahvaljujući fenomenu poznatom kao “heat dome,” opet, bio je jun. Čak i Sibir, poznat po svojoj jezivoj hladnoći, trenutno je vreo.

Kako se ljudi snalaze u svemu ovome? Tako što nose manje odeće, očigledno. Broj slučajeva zaraženih kovidom ponovo raste na mnogim mestima, posebno među onima koji se nisu vakcinisali, što je dovelo do razvoja srceparajućih priča o ljudima koji su preklinjali za svoju dozu vakcine u trenutku kada su umirali od ovog virusa. Vakcinisani, ukoliko obole teže, najčešće boluju od delta varijante koja se proširila na mnogim mestima, pri čemu je u Los Anđelesu ponovo obavezno nositi maske u zatvorenom. Trenutno i jeste najbezbednije biti napolju, čak i ako klimatski uslovi variraju od Velikog Potopa, pa sve do površine sunca ili unutrašnjosti sušilice za veš.

Ipak, ne žele svi da se dopusti da se ljudi šetaju polugoli okolo. Čak se i New York Times u četvrtak pobunio protiv braleta, vezanih marama i štrikanih kupaćih, navevši u svom modnom odeljku da su “teksas sečeni šortsevi postali toliko kratki da se guzovi jasno vide”. Dakle? Primetili su da ljudi nose šortseve? I to leti? Šokantno otkriće.

Ovaj članak u Times-u u jednom delu primećuje i da bi ženska moda tradicionalno trebalo da bude striktnija od muške; kao i da ovi odevni komadi nikako nisu samo za one koji se identifikuju kao žene; kao i da je to što smo bili zatvoreni u karantinu učinilo da sada svi žele da se oblače što provokativnije moguće.

Ipak, u ovom članku ne spominje se najvažniji faktor: ovaj svet trenutno gori koliko je vruće. Zbog čega onda da ne pokažem guz pred sam početak klimatske apokalipse? Ne samo što pokušavam da se rashladim i ujedno izgledam bolje u ovom znojavom svetu - već me ni nije briga šta će bilo ko, a posebno nekakva zadrta osoba koja ne može da svari činjenicu da se brus može nositi kao majica, misliti o ovoj estetici. Zbog čega smo večito u ratu protiv seksi ljudi? Zar oni ne treba da budu naši najveći saveznici, oni koji obelodanjuju da društvo treba da promeni svoje prioritete?Očigledno nije ni na kome iz redakcije New York Times-a da nosi baklju ispred svih nas u ovoj klimatskoj katastrofi, noćnoj mori po javno zdravlje i dok čak ni vlasti ne znaju šta da rade s ovom vrućinom i svima nama koji je doživljavamo. Ipak, preporučila bih autorima ovih komentara da provedu neko vreme u uparenoj sobi ili autobusu koji miriše isključivo na mešavinu raznog znoja. Najgori luk ove sezone je definitivno poneo Džef Bezos u svom malom svemirskom odelu sa kaubojskim šeširom, koji se zajebava dok se njegovi radnici muče tokom radnog vremena. Ili to nije dovoljno šokantno?

 Ono što se događa u Americi sutra može i ovde: temperature preko 40 stepeni su tolike da jelkice sprže, a zbog suše, seme ne može da dobije dovoljno vode da proklija.Najveća pretnja proverenim vrednostima kao što su Božić i Nova godina ne dolazi od strane bezbožnih levičara, nego zbog klimatskih promena. U Americi je ovo već sada realnost.

Uzgajivači božićnih jelki u Oregonu izgubili su i do 100 posto svog drveća zbog temperatura koje dostižu skoro 50 stepeni. Suša koja je zahvatila Zapad Sjedinjenih Država isušuje njihove sadnice, a rekordna vrućina bukvalno sažiže iglice sa zrelog drveća. Budući da je jelkicama potrebno čak sedam godina da narastu do odgovarajuće visine, jedna godina poput ove može izbrisati skoro deceniju rada.

„Ova godina je ubedljivo najgora koju sam doživeo“, kaže Lari Rejerson, vlasnik rasadnika jelki u Medfordu u državi Oregon, za VICE News. „Voda mi je treba samo da bi mladice prežive, a starije drveće je verovatno moglo da preživi samu sušu, ali nije mogli i toliku vrućinu koje smo imali.“

Ne znam da li ćemo ove godine uopšte raditi za Božić“, dodao je on. "To je loše."

Rejerson, koji drži rasadnik još od 1979. godine, kaže da je drveće počeo uzgajati iz hobija dok je bio školski nastavnik. Od penzionisanja, to je postao njegov posao sa punim radnim vremenom. Kaže da je ove godine nestalo svih 2.500 njegovih sadnica.

„Imali smo oko 25 uzastopnih dana od preko 40 stepeni, i to mi je potpuno uništilo drveće“, kaže. „Sada imam osam sorti, sve sa sprženim iglicama.“

Rejerson i drugi uzgajivači jelki obično imaju tri jezera iz kojih crpe vodu: Hiat, Hauard i Emigrant, prema njegovim rečima. U kombinaciji, trebalo bi da tu ima, pri najvećem kapacitetu, više od 50.000.000 kubnih metara vode. Ali od marta, sva jezera su na četvrtini normalnog vodostaja e, a jezero Hauard je na samo 8 procenata vodenog kapaciteta - i opada.

Met Furou, suvlasnik rasadnika iz HIllsboroa u Oregonu, oko 300 kilometara severno od farme Rejerson, takođe je rekao da je ovo posebno mračna godina za rasadnik njegove porodice.

„Stvarno je loše vreme za naš posao“, kaže Furou. „Verovatno najgora godina koju smo imali.“

Klimatske promene takođe imaju potencijal da u potpunosti unište posao uzgajanja božićnih jelki u regionu: ako sadnice i dalje budu pod tolikom vrelinom, neće ostati ništa da sledeće godine ponovo počnu da rastu.

„Prosto je sve sprženo“, kaž Verlin Aerni , suvlasnica rasadnika, za NBC Palm Springs. „Sve jelkice. Nove bebe su isto skoro sve zbrisane, a mladice od prošle godine, mislim, ne znam da će preživeti.“Nije neobično da poneki letnji dan u Oregonu bude s temperaturom skoro 40 stepeni jednom u nekoliko godina, ali ovo područje je ove godine više puta iskusilo rekordne vrućine. Portland je imao tri rekordna dana zaredom krajem prošlog meseca, dosegavši 28. juna na 46 stepeni. Toplotni talas je postao toliko intenzivan na zapadu, severozapadu i pacifičkom severozapadu da je stotine ljudi umrlo - u velegradskim oblastima, ne pustinja - ove godine od izlaganja.

re godinu dana tek smo izlazili iz ograničenja [COVID-19] i, iskreno, tada mi nije palo na pamet da ćemo videti talas smrti od vrućine kao ovih poslednjih nekoliko nedelja“, zdravstveni službenik okruga Multnomah dr. Jennifer Vines, izjavila je tokom konferencije za novinare 13. jula koja je govorila o teškoj situaciji vrućina na severozapadu.

Ekstremna vrućina je izazvala šumske požare u tom području koji bi mogli da ugroze ne samo šume jelkica, nego i okolne gradove.

Nadam se da ste shvatili da ubacivanje price o Koroni sluzi samo da pojasnim kako je "lako" disati pod maskom na plus 40. Jer sada su na planeti uslovi za zivot najgori od "ledenog doba" i bubonske kuge. Kada se udruze klimatske promene i virus ne znam sta covek moze da uradi i kako da sve to uopste prezivi.

NAJGORE LETO BICE ZA PAR GODINA DOBRO LETO JER NAM STIZU JOS VECE VRUCINE. KORONA CE BITI 'LAKO ZEZANJE' U ODNOSU NA RAZNE SOJEVE HUMANIH VIRUSA. AL STA NAS BRIGA ZIVECEMO NA MARSLU ILI GDE VEC.

GRAFEN

TEORIJA ZAVERE KOJA SE ZASNIVA NA NAUCI. E TO JE NESTO NOVO! 'SRCE' GRAFITNE OLOVKE, A OLOVKA PISE SRCEM JE SASTAVLJENA OD MILION CESTICA GRAFENA. A GRAFEN JE CUDO I NJEGOVA PRIMENA JE NEOGRANICENA.

Графен је први пут изолован 2004. године на Одељењу за физику Универзитета у Манчестеру Андре Гаим и Костантин Новоселов, који су добили Нобелову награду за физику 2010. године. Графен је алотропна модификација угљеничне хексагоналне структуре, ултра-кратки материјал са 20 % растегљивост, дупло јача од челика. Захваљујући изузетно високој покретљивости електронике, има велику способност да изврши струју и топлоту, као и способност да се сама ′′ поправи а она је ′′ као нова ′′ (без мане). Графен је провидан, непровидан и хемијски инертан, а као оксид је веома опасно и токсично хемијско једињење.

Да ли су честице оксида графен и ′′ тајне нано честице ′′ у вакцинама, које се користе као ађувани уместо алуминијума, а садрже све антицовидне вакцине (физер, модерна, астра жена, Џонсон и Џонсон, соновак...) као и грип вакцине, али и нова интраназална вакцина коју припремају. Поред тога, графен оксид је у маскама које нам продају, као и у ковид-тестовима (ПЦР и антиген).

Ове нано-честице представљају нанотехнички материјал зван графен, који је супер-проводљив и веома интегрисан са можданим неуронским ћелијама. За још 2018. године научници су почели да експериментишу са применом графичких материјала заснованих на инжењерингу, електронике на биотехнику и биомедику, односно да повежу графикон са нервним ћелијама. С једне стране, видели су да се нано листови од графена или графен деривата (графички оксид као смањени облик) могу користити као носачи за доставу дроге. Овде је важан аспект процене њихове токсичности, који зависи од састава пахуљица, хемијске функционалности и димензија.

С друге стране, графикон се може користити као подлога за инжењеринг ткива. У овом случају, проводљивост је вероватно његова најрелевантнија карактеристика међу различитим графичким материјалима, јер омогућава испитивање и контролу неуронских мрежа, као и погон за раст неурона и диференцијацију нервних ћелија, који има велики потенцијал у биомедицинској медицини. Све ово укључује потребу да се направе мултифункционалне наночестице које су способне да прођу крвно-мождану баријеру да достигну нервне ћелије и доставе одређене лекове по захтеву. Европска унија је пре шест година започела амбициозан пројекат стварања специфичне Силицијумске долине за овај ′′ чудесни материјал - графен ".

Графен није ′′ нов ". Напротив, његови утицаји на људско здравље су веома документовани, посебно његов деривациони оксид. Графен оксид је токсин који дроби крв у телу и ствара престоле, изазива упалу плућа и загушење срца, доводи до колапса имуног и нервног система. Са друге стране, графен оксид смањује ниво глутатионе у телу. Графен оксид има укус метала у устима, а његова инхалација доводи до сагоревања слузи, губитка укуса и делимичног или потпуног губитка мириса. Изузетно је јако када дишете и добијете моћне магнетне карактеристике у телу јер има прелепе металне нано честице које убризгавају вакцине (због овога је немогуће лажирати сертификат о примању вакцина, јер у сваком аеродрому постоје скенери који откривају ниво метала у вашем телу)

Све вакцине се производе помоћу исте нано-технологије и намеравају да наночестице буду магнетне када достигну исту температуру као и људско тело. Када остану у окружењу испод нуле, остају нетакнути. (зато замрзавају вакцине). У МРНК вакцинама, графикон-диоксид чији нам је ′′ лек ′′ непознат, али се свима зна по томе што магнетишу ефекат вакцина на ткива око места убода. Да ли је Гафенов диоксид можда одговоран за примање вакцине постајемо ретки ′′ мобилни ′′ уређаји? Па проверите да ли ваши мобилни уређаји заиста снимају присуство ′′ ретко коришћених уређаја ′′ у присуству вакцинисаних људи, а информације су угашене када оду!

Чест асортиман оксида графен активира се кроз нове технологије, које тако постају осетљиве на електромагнетне таласе и сигнале, који се емитују у новим антенама, које се у свим новим зградама постављају као 5 Г куле (већина је постављена изнад поште, болнице, школе и других јавних установа) Зато се интензивно подижу нове зграде, болнице и установе за смештај оболелих.

Да ли је болест Ковид-19 настала увођењем оксида графен и да ли ово хемијско једињење представља позадину скривеног вируса коронавируса који је изазвао ово данашње чудовиште, због чега никада не може бити изолован, потврђујући многе здравствене установе широм света Zbog svoje male debljine grafen je skoro potpuno providan materijal. Ovo ga čini izuzetno zanimljivim za primenu u providnim provodnicima, na primer, kao sloj koji je osetljiv na dodir u savremenim ekranima. Grafen je u potpunosti kompatibilan sa ovim pravcem tehnološkog razvoja jer se može upotrebiti u mastilima za 3D štampu za dobijanje fleksibilnih providnih provodnih elemenata.

Termalna provodljivost grafena takođe je izuzetno velika, reda veličine 5000 vati po milikelvinu, što je oko pet puta više nego kod dijamanta i oko 1000 puta više nego kod termalnih pasti koje se danas koriste. U praksi to znači da se mešavine grafena u obliku paste mogu koristiti kao termalni provodnik za hlađenje elektronskih komponenti.

Pre nekoliko godina kompanija „Huavej“ je objavila da je upotrebom grafena maksimalna operativna temperatura litijum-jonske baterije podignuta za čitavih 10 stepeni, a da je pod istim radnim uslovima baterija hlađena grafenom za 5 stepeni hladnija od standardne. Ova upotreba grafena je veoma bitna kada se uzme u obzir činjenica da je primarni razlog degradacije savremenih elektronskih uređaja upravo prekomerno zagrevanje tokom rada. Prvi proizvod na tržištu koji je sadržao grafen bio je teniski reket koji se pojavio 2012. godine. Reket su u toj sezoni koristili najbolji igrač sveta Novak Đoković i Marija Šarapova. U reketu je mala količina grafena uneta u središnji deo, između glave i drške, što je povećalo čvrstoću konstrukcije i smanjilo okretanje glave prilikom udara loptice. Kasnije su se pojavile gume za sportske bicikle i kacige ojačane grafenom, zatim lakše, a čvršće sportske patike, obuća sa optimizovanim trenjem đonova i ojačani ramovi za bicikle. Potencijal u avio-industriji demonstriran je kroz primer bespilotne letelice čija krila i propeler sadrže grafen, što umanjuje trenje i težinu letelice.

Uzevši u obzir izuzetne fizičke i hemijske osobine ovog materijala i širok spektar mogućih primena, može se konstatovati da se grafen sa pravom naziva nova plastika – jer, kao što je plastika transformisala privredu 20. veka, očekuje se da grafen i drugi 2D materijali urade isto u 21. veku.

Grafen je najjači materijal na svijetu, uz to i najtanji. Međutim, uz veliku pažnju koju dobija grafen stiže i upozorenje britanskih regulatora, poslije serije lažnih investitora, koji prevarom pokušavaju profitirati.

Kada je grafen u pitanju, tu se naučna fantastika susreće s naučnim činjenicama. Materijal je 200 puta jači od čelika, a opet tako lagan da se čak i jedna njegova cigla može izbalansirati na vrhu cvijeta. Grafen je prvi čarobni materijal 21. stoljeća i za njega se očekuje da će transformisati svaki aspekt našeg života.

Dr. Aravind Vijayaraghavan sa Univerziteta Manchester objašnjava: “Ovo je najjači materijal na svijetu, najtanji, savitljiv, rastezljiv, providan i super lagan. Najbolji provodnik električne energije. Ne postoji samo jedna stvar koja ga čini nevjerovatnim, nego sve one zajedno.

Od kondoma do terapije za liječenje raka i savitljivih ekrana do baterija kojima se u sekundi pune avioni – grafenov potencijal je, takoreći, bez presedana. Govori se čak i o desalinizaciji, odnosno postupku uklanjanja minerala iz vode.

Teniseri su među prvima profitirali od njega. Novak Đoković i Andy Murray sada igraju reketima napravljenim od ovog materijala. Debeo pola atoma, grafen je prvi dvodimenzionalni materijal koji je napravio čovjek. Nastao je od grafita, koji je i sam načinjen od slojeva grafena.

“Zamislite da je neki materijal tanak. E sad, u slučaju ovog, to što ste zamislili u glavi je u stvarnosti još milion puta tanje”, pojasnio je Vijayaraghavan.

Skup proces

To je problem zbog kojeg masovna proizvodnja nije moguća za još 10 do 20 godina. Elektroliza je jedna od opcija, kojom bi se joni iz litija pretvarali u grafit, čime bi se slojevi grafena razdvojili. Taj proces je skup, a investitori i dalje oklijevaju da ulažu u nešto što je u začetku.

Profesor Ian Kinloch sa Univerziteta Manchester je rekao: “Vlada ogroman interes za ovaj materijal, gdje se svi razbacaju novcem i idejama. Mediji pišu o tome i slično. Međutim, kada shvatite koliko je izazova, izlazak na tržište čini se kao težak poduhvat.”

Trenutno se gradi nacionalni institut za grafen. U njega su Velika Britanija i Evropska unija zajednički uložili 50 miliona funti. Za sada ima samo jednog partnera u sektoru industrije. Međutim, sa blizu 10.000 patenata već registriranih u svijetu, potencijal grafena je neupitan. Pitanje je samo kada počinje nova zlatna groznica.

KRAJ TEKSTA O GRAFENU JE LOGICAN. GRAFEN=PROFIT, KOVID 19=PROFIT. GRAFEN U MASKAMA U 5G MREZI ,NEVIDLJIVI GRAFEN SVUDA OKO NAS. A PROFIT SVE VECI I VECI. ZNACI ZLATNA GROZNICA JE VEC ODAVNO POCELA. KOLIKO STETE A KOLIKO KORISTI OD GRAFENA PO ZDRALJE LJUDI NIJE POZNATO ILI JESTE?PA KAO STO REKOH NA POCETKU TEKSTA TEORIJE ZAVERE NASTAJU KADA NEKO ISTINU UPAKUJE U NESTO NEVIDLJIVO PA I ONA POSTANE NEVIDLJIVA. AL SRCE PRE OD RAZUMA IPAK SPOZNA TU ISTINU. E TO JE TEORIJA ZAVERE.

PRIJATELJSTVO

 NEMA NISTA TOLIKO VELIKO VAZNO I SNAZNO KAO PRIJATELJSTVO. TOLIKO JE TO VAZNO DA JE U LJUBAVNOJ VEZI VAZNO DA VAM JE PARTNER I PRIJATELJ. DAKLE NA LESTVICI NAJVAZNIJIH OSOBA ZA NAS  NA  CELOM  SVETU SIGURNO JE PRIJATELJ!IMA IH CETIRI VRSTE. PA DA VIDIMO KOJE SU TO.

Pomagač

Pomagača možemo prepoznati po nekoliko stvari: štitiće nas kada smo ranjivi i biće naše utočište kada se plašimo, a pružiće nam dvostruko više nego što smo tražili.

Istrajni prijatelj

Istrajnog i dugotrajnog prijatelja možemo prepoznati po četiri stvari: odavaće nam svoje tajne, pažljivo će čuvati naše, neće nas napustiti u nesreći, a čak će i umreti za nas.

Mentor

Mentora možete prepoznati po četiri stvari: sprečiće nas kada vidi da ćemo pogrešiti u nečemu, vodiće nas ka dobrim postupcima, govoriće nam ono što bismo trebali da znamo i pokazivaće nam put do samih nebesa.

Saosećajni prijatelj

Saosećajnog prijatelja možete prepoznati po četiri stvari: po tome što se neće radovati našoj nesreći, radovaće se našoj sreći, sprečavaće druge da govore loše o nama i podržaće druge kada hvale naše dobre osobine.

Tesko je steci  pravog prijatelja (iz bilo koje gore navedene grupe), a mozda je jos teze sacuvati ga. Pa evo nekoliko saveta kako sacuvati prijatelja.

Naučite da slušate ljude. Što više budete slušali misli i osećanja iza reči, to ćete bolje razumeti ljude. Obraćajte pažnju ne samo na reči, već i na izraz lica, oči, ton i boju glasa. Provedite neko vreme u tišini sa prijateljem jer će to produbiti vaš odnos i povećati kapacitet za razumevanje.Prijateljstva treba negovati. Ako ste uvek prezaposleni i nikada nemate vremena naći se s njima – zašto bi se oni družili s vama. Isto i i ako ste ušli u vezu ili ako ste dobili dete – vaš se život promenio i više nećete imati toliko vremena za prijatelje, ali svejedno nađite vremena za njih. Ljubav i privrženost su za vezu isto što i svetlost i voda za biljku. Nije dovoljno samo da osećate ljubav već i da jasno iskazujete i pokazujete. Prijateljstvo jača ako i jedna i druga strana oseća da je cenjena, da nije samo još jedan u nizu ljudi koji prolazi kroz vaš život .Ljudi greše. Ponekad vaša će prijateljiva učiniti nešto što vam neće vaš dobro „sesti“. Ali, svi smo mi od krvi i mesa i niko nije bezgrešan. Pružite prijateljima podršku, jer biste i vi žeeli njihovo razumevanje i oprost u slučaju da nešto pogrešite.

Nezavisno od toga da li je u pitanju novostečeno prijateljstvo ili prijateljstvo koje traje godinama, svako prijateljstvo je specifičan međuljudski odnos koji vas spaja sa drugom osobom i koji traži određeni vid vašeg odricanja i umeća da ga sačuvate kako bi moglo da traje.

To koliko ste u tome uspešni, i koliko ćete prijateljstvo do koga vam je stalo uspeti da sačuvate, zavisi od mere u kojoj ste doneli pravu procenu i koliko ste dobro izabrali osobu za druženje.

U prijateljstvu obe osobe koje grade to prijateljstvo moraju podjednakom merom u njemu da budu strana koja pruža i isto toliko strana koja očekuje.

Dakle, onoliko koliko pokažete svoju predanost i posvećenost u prijateljstvu, onoliko koliko u njemu uložite svoju iskrenost, solidarnost, naklonost ili bilo koju drugu pozitivnu osobinu, toliko možete i smete da očekujete i zahtevate od prijatelja da vam vrati. Ono što sami niste spremni da učinite za prijatelja nemojte očekivati da učini ni on za vas.

Trudite se da čuvate tajne. Ono što vam prijatelj ispriča i poveri, zadržite kao informaciju isključivo za sebe i nipošto je nemojte drugima prenositi. Sigurno ni vi ne bi ste želeli da nešto što poverite u priči nekome stigne do drugih osoba za koje možda ne želite da to nešto znaju.

Ukoliko vam prijatelj ispriča neki problem i očekuje od vas odgovor i savet, budite sigurni da to radi baš zato što od vas očekuje pomoć ili bar podršku. Zato sve što možete da preduzmete na tom polju preduzmite. Predano i koncentrisano ga saslušajte i recite uvek iskreno mišljenje. Vaša neiskrenost bi mogla uvući prijatelja dublje u problem ili ga učiniti povređenim, a to sigurno kao dobrom prijatelju nije vaš cilj.

Birajte za prijatelje osobe koje su vam što više slične i sa kojima imate koje teme ili događaje da delite.

A ako postoji ona izreka „ Bog nam je dao porodicu ali, hvala bogu, dao nam je i prijatelje“ ovi odnosi često mogu biti zahtevni. Situaciju često komplikuje činjenica da su prijatelji suprotnog pola.

Svakodnevna iskustvasugerišu kakosu neromantična prijateljstva između muškarca i žene prilično česta pojava. Muškarci i žene, žive i rade, druže se i velika većina njih na završi u romantičnoj vezi ili barem ne u istom krevetu.

Ipak, američki psiholog Adrian Vard u svojoj kolumni tvrdi da je ovo spoljašnje platonsko supostojanje samo muškaraca i žena bez ikakvih seksualnih nagona zapravo samo fasada. On smatra da se u praksi, u dubini svakog muško-ženskog odnosa nalazi i seksualna fantazija koja čeka da ispliva na površinu. Muškarci žene mogu imati ozbiljna prijateljstva, ali često ona uključuju određeni stepen privlačnosti, koji obično dolazi od muške strane. Privlačenje može da unese malo zabave, ali obično na kraju postane prepreka.....

 Nesreća otkriva one koji nisu pravi prijatelji - Aristotel

Pravi prijatelji su oni koji će vam reći:

"Možeš me nazvati u bilo koje doba!" To su oni koji će vam pomoći i hrabriti vas u najtežim momentima i oni koji će s vama jednostavno ćutati kad to zatreba.Pravi prijatelji će biti s vama i prihvatati vas onakvu kakve ste zaista. Za njih ste uvek najdivnija osoba! Možete nositi najčudniju odeću, odabrati partnera kakvog želite. Ništa se neće promeniti. Super je kad imate zajedničke interese. Još je bolje kad imate isti smisao za humor. I dok se drugi kratko i stidljivo nasmeju- vi ne možete da prestanete da se smejete kada ste sa njima.

Ne igraju se sa mobilnim ili gledaju okolo dok im pričate nešto. Oni su pažljivi i upijaju svaku vašu reč. Često primete i stvari s kojima vas čak i nekoliko meseci kasnije iznenade.

"Ajme, pa ti se toga sećaš?!“ Da, oni to znaju – jer su slušali. Vide najbolje u vama i podstiču vas da to pokažete.

Oni kažu stvari poput: „To zaista dobro znaš ili možeš!“ – i to i misle. Ponekad kažu nešto o vama, nakon čega pomislite:

„Uh, pa nisam baš tako super.“ Za svoje prijatelje jeste – jer veruju u vas i podstiču vas da to budete.

Niste se videli 25 godina – ali kod prvog susreta je sve kao da ste se juče rastali. Odavno ne stanujete u istom gradu, ali kad se čujete telefonom, osećate se blisko kao i uvek.

Oni vas podržavaju, ali će vam jasno i glasno reći ako pogrešite. Svoje mišljenje neće zadržati iz ljubaznosti. Odnose se prema vama kao prema odrasloj osobi. I veruju da se možete nositi s tuđim mišljenjem – kad je drugačiji od vašeg.

Iskreni su, ali neće vas uvrediti. Postavljaju pitanja kako bi vam pomogli. Ponekad su nemilosrdni, ali samo jer im mnogo značite.

IMATI OSOBU KOJA JE OPISANA U OVOM TEKSTU NAJVECE JE BOGATSTVO. ALI PRIJATELJSTVO JE ODNOS DVOJE LJUDI.  BUDITE I VI OSOBA IZ OVOG TEKSTA!

ZNANJE I I NTUICIJA I INTELIGENCIJA

PISALA SAM VISE PUTA O OVIM TEMAMA, ALI MISLIM DA NIKAD NIJE DOSTA. MORAMO DA SHVATIMO DA ZNANJE I INTELIGENCIJA NISU ISTO ,A DAJ E INTUICIJA NJIHOVA POVEZNICA! PA HAJDEMO KAO I UVEK RDOM. POCECU OD DEFINICIJE ZNANJA, A ONDA I O NJEGOVIM VRSTAMA. 

Znanje je rezultat kognitivnog procesa koji ima određenu strukturu i faze vezane za faze formiranja i razvoja društva. Ljudska znanja se razvijaju zajedno sa komplikacijom praktične aktivnosti. Postoje različite vrste ljudskog znanja. Neke drevne forme su religiozne i filozofske. Osnivač pozitivizma, O. Comte sredinom XIX veka predložio je koncept koji odražava vrstu znanja. U svom konceptu, razmatrao je tri oblika, uzastopno zamenjujući jedni druge.

Prvi obrazac smatrao je verskim znanjem. Zasnovana je na individualnoj veri i tradiciji.

Drugi oblik je filozofsko znanje. Zasnovana je na autorskoj intuiciji ili drugom konceptu i špekulativna i racionalna po svojoj suštini.

Naučno znanje je treći oblik. Zasniva se na utvrđivanju činjenica u pozadini svrsishodnog eksperimenta ili posmatranja. Danas je očigledno da se sve ove vrste znanja razvijaju paralelno i postoje na isti način kao što postoje biljke i životinje u prirodnim uslovima. 

 

Postoji i druga klasifikacija. Prema konceptu M. Polana (engleskog filozofa), vrste znanja klasifikuju se prema ličnim karakteristikama. Engleski filozof polazi od činjenice da je znanje aktivno shvatanje stvari - akcija koja zahtijeva posebne alate i posebnu umjetnost. U "ličnom", po mišljenju Polanyi-a, ne samo da je utisnuta stvarnost, već i osoba sa njenim interesovanjem za spoznaje. U ovom slučaju postoji kompleks ne samo izjava, već i iskustava pojedinca. Tako je Polanyi razlikovao sledeće vrste znanja:

1. Eksplicitno, artikulisano, izraženo u teorijama, presudama, konceptima.
2. Implicitan, implicitan, koji ne podleže potpunoj refleksiji ljudskog iskustva.

Implicitno znanje je oličeno u telesnim vještinama, praktičnim veštinama, šemama percepcije. Nije u potpunosti odslikan u udžbenicima, ali se prenosi u komunikaciji i ličnom kontaktu.

Kao glavna komponenta strukture opšteg obrazovanja, znanje je rezultat poznavanja zakona prirode, razmišljanja, društva, realnosti. Ovaj rezultat odražava generalizovano ljudsko iskustvo koje se akumuliralo u društveno-istorijskoj praksi.

Obrazovni sadržaji uključuju takve vrste znanja kao:

1. Glavni pojmovi i koncepti koji odražavaju stvarnost. Pored svakodnevne realnosti, takođe imaju i naučna znanja.
2. Činjenice dnevne realnosti i nauke. Koriste se za potvrđivanje i dokazivanje svojih ideja.
3. Osnovni naučni zakoni. Oni otkrivaju odnos između različitih fenomena i objekata.
4. Teorije koje sadrže niz naučnih saznanja o određenom sistemu objekata, objekata, odnosa između njih, kao i metode predviđanja i objašnjavanja fenomena u određenoj oblasti predmeta.
5. Evaluacijsko znanje. Odražavaju norme odnosa na različite životne pojave.
6. Poznavanje načina sprovođenja naučnih aktivnosti, načina poznavanja, kao i istorije sticanja informacija.

Svi ovi tipovi imaju funkcije vezane za funkcije i tehnologije koje se koriste u obuci.

Znanje može biti i:

Emocionalno i racionalno

.Bitan (baziran na upotrebi kvantitativnih sredstava analize) i fenomenoloških (zasnovanih na korištenju "kvalitativnih" koncepata).Teorijski i empirijski (eksperimentalni).Privatno i filozofsko.Humanitarne i prirodne nauke.

 Sa pedagoškog i psihološkog aspekta, najinteresantnije su razlike između racionalne (prirodne nauke) i senzornog (humanitarnog) znanja.

Problem ovog sveta je taj što su budale previše samouverene, a pametni ljudi puni sumnji.“

Navikli smo da mislimo da je svaka osoba pametna na svoj način. I naravno, svi se bez izuzetka smatramo pametnima, jer je teško reći koliko smo zaista pametni, a da u tome ne budemo subjektivni. Na kraju krajeva, svi u svojoj glavi izgledamo pametno, bez obzira na to kako stvari zaista stoje.

I sigurno se slažemo sa činjenicom da inteligencija ima vrlo snažan uticaj na sva područja ljudskog života, bilo da je to njegova karijera, romantične veze, prijateljstvo, porodična pitanja, finansijska sigurnost i tako dalje – u svemu tome svetao i logičan um se može pokazati kao prilična pomoć.

Sa druge strane, ljudi kojima nedostaje inteligencije mnogo su skloniji određenim negativnim navikama, koje im odmah otkriju manu, a u određenim situacijama pokvare život. Pobrojaćemo pet loših navika koje glupe ili bezumne ljude najčešće razlikuju od pametnih.

1. Samo glupi ljudi veruju da bi po svaku cenu trebali da budu u pravu

Kada je reč o suočavanju sa svetom, pametni ljudi mogu da saosećaju sa svojim protivnicima i situaciju sagledaju iz njihove perspektive. Uvek su spremni da saslušaju argumente druge osobe i mogu da se predomisle ako se uvere u sopstvenu grešku.

Ali glupi ljudi... Glupi ljudi su u stanju da povuku bilo koji spor u nedogled i nikada da ne odustanu od svog mišljenja, čak i ako protivnik pruži mnogo razumljivih i na činjenicama zasnovanih dokaza o njegovom neuspehu. Pored toga, glupi ljudi u većini slučajeva jednostavno nisu u stanju da shvate kada je protivnik u svađi mnogo upućenija i inteligentnija osoba.

U psihologiji se ovo naziva Dunning–Krugerov efekat i opisuje situaciju kada nesposobni i glupi ljudi precenjuju svoju inteligenciju i sposobnosti, dok potcenjuju inteligenciju i sposobnosti onih oko sebe. Tako se došlo do zaključka da će neznanje verovatnije dovesti do samopouzdanja nego do znanja. Ako ste nesposobni, jednostavno niste u stanju da razumete svu dubinu svoje nesposobnosti, jer nemate znanje koje bi vam to omogućilo. Ili, drugim rečima, budala ne može da shvati da je budala – jer je budala.

Međutim, to ne znači da pametni ljudi automatski pretpostavljaju da su svi drugi ljudi u pravu, a nisu. U bilo kom sporu ili raspravi pametni ljudi pažljivo analiziraju argumente suprotne strane, pa čak i tada odlučuju šta je ispravno, a šta pogrešno u ovakvoj situaciji.

2. Budale krive druge za sopstvene greške

Inteligentna, poštena i kompetentna osoba nikada neće pokušati prebaciti svoju krivicu na nekog drugog. Pametni ljudi su u velikoj meri odgovorni za snažan osećaj odgovornosti za svoje postupke, kao i sposobnost učenja na greškama i ispravljanja posledica.

Ali glupi ljudi po pravilu nisu u stanju da preuzmu odgovornost za svoje greške. Umesto da priznaju da su pogrešili i počnu da rade na ispravljanju, oni pokušavaju da se predstave kao žrtve spoljnih okolnosti i ubede druge da ne treba da ih grde, već da im bude žao. A ako postoji mogućnost, oni pokušavaju da odgovornost za ono što se dogodilo prebace na nekoga drugog.

Prebacivanje odgovornosti za svoje postupke na druge ljude je veoma, veoma loša ideja. Budite odgovorni za svoje poslovanje. Ako postoji deo vaše krivice u činjenici da je nešto pošlo po zlu (bez obzira koliko je malo), priznajte. Jer baš u trenutku kad počnete da prestanete da pokazujete prstima prema drugim ljudima, tvrdeći da su oni za sve krivi oni, oni oko vas, počeće da vas doživljavaju kao osobu kojoj se ne može verovati i sa kojom ne možete imati važan posao.

Štaviše, rezultati neuroloških studija ukazuju na to da mozak pametnih ljudi različito reaguje na greške. Drugim rečima, pametniji ljudi će verovatno prihvatiti svoje greške i naučiti sve što je moguće od onih drugih.

3. Budale ignorišu tuđa osećanja i potrebe.

Pametni ljudi su po prirodi snažne empate. Osećanja i mišljenja drugih ljudi ne čine im se beznačajnim i nerazumljivim, pa ih zato i ne stavljaju sa strane. Upravo taj kvalitet pomaže pametnim ljudima da sagledaju različita gledišta i sagledaju situaciju tuđim očima.

Sprovedena je studija sa preko 1.000 dobrovoljaca i zaključeno je da su pametni ljudi daleko altruističniji. Mnogo je verovatnije da će dati nešto drugim ljudima ne očekujući ništa zauzvrat od ljudi koje ne odlikuje visoka inteligencija. Stvar je u tome što pametni ljudi imaju potpunije razumevanje potreba i osećanja ljudi oko sebe i skloniji su da im pomognu.

Ali, budalasti ljudi, naprotiv, nisu u stanju da zamisle da nečije mišljenje ili pogled na svet možda uopšte nisu isti kao i njihovi. Štaviše, koncept da jednostavno možete žrtvovati svoje vreme, novac i napore radi drugih ljudi, ne očekujući ništa zauzvrat, potpuno im je stran.

Ipak, budimo iskreni prema sebi: s vremena na vreme svi smo, bar malo, sebični. Međutim, mi težimo da održimo ravnotežu, istovremeno pokušavajući da ne zaboravimo na svoje interese i uzimamo u obzir osećanja, osećanja i potrebe drugih.

4. Glupi ljudi su po pravilu agresivniji u sukobima.

Svi smo samo ljudi i svi se s vremena na vreme možemo naljutiti. Ponekad bes savlada i vrlo pametne ljude. Ali razlika je u tome što su pametni ljudi naučili da kontrolišu svoje emocije i da ih prihvataju – čak i one negativne. Nikada neće dopustiti negativnim mislima da vladaju vašim postupcima, jer znate da ćete se zbog toga pokajati više puta.

Sa druge strane, manje inteligentni i otvoreno glupi ljudi postaju ljuti i agresivni svaki put kada stvari ne idu onako kako žele. Pokušavaju da kontrolišu situaciju s besom i agresijom na najmanji nagoveštaj da im to izmiče iz ruku. Agresivno ponašanje je u direktnoj korelaciji sa niskom inteligencijom. Prikupljene statistike dokazuju da niska inteligencija promoviše asimilaciju agresivnih odgovora na spoljne stimulanse u ranijem dobu, što zauzvrat dodatno inhibira razvoj inteligencije.

5. Bezumni ljudi misle da su bolji od svih ostalih.

Pametni ljudi se ne plaše rivalstva i konkurencije. Pokušavaju da pomognu drugima i nadahnjuju ih da postanu bolji i pametniji. Pametni ljudi imaju visoko samopoštovanje i svoje znanje nesebično dele sa drugima. Oni već znaju ko su i šta su postigli.

Ali glupi ljudi... njima je veoma važno, ako ne da budu, onda bar da izgledaju bolje od svih ostalih. Zbog toga su spremni na sve, čak i da manipulišu drugim ljudima i šire o njima podle glasine. Sve oko sebe mere isključivo svojim merilom i iskreno su uvereni da su bolji od svih ostalih.

Istraživanja su pokazala da su ljudi sa niskim IQ mnogo verovatnije homofobični, rasistički i pristrasniji. Štaviše, mnogi biolozi dele mišljenje da je sposobnost međusobne saradnje i razumevanja od vitalnog značaja za razvoj čovečanstva u celini. I nije slučajno da se ljudi koji znaju da rade u timu odlikuju visokom inteligencijom.

 Intuicija je suptilna prividna mogućnost osobe za stjecanjem znanja bez jasnog upletanja ili shvaćanja procesa. Intuicija prema definiciji nema objektivne valjanosti pa ipak nam je vrlo bitna kao komponenta nasrg znanja i inteligencije.

Da li je intuicija nešto što se može naučno objasniti, ili je u pitanju fenomen koji izmiče granicama racionalnog i zalazi u mistiku, sujeverje i nadripsihologiju?

Bez obzira na konačan odgovor na ova pitanja, jasno je da nam je intuicija od velike pomoći u svakodnevici: često nas upozorava na opasnost ili neprijatnost, vodi nas u procesu donošenja odluka i pravljenja izbora, pomaže nam da rešimo neki problem tako što nas direktno usmerava na rešenje i omogućava nam da preskočimo niz koraka o kojima bismo morali racionalno da razmišljamo.

Sam naziv ovog pojma potiče od latinske reči intuitio, što znači „gledanje, motrenje“. Ipak, reč je o vrlo specifičnom posmatranju, koje se definitivno ne odvija očima, a prema nekim shvatanjima, ni racionalnim delom čovekovog bića.

Ideja intuicije od davnina je bila interesantna filozofima, koji su je shvatali i tumačili na različite načine. Začetnikom intuicionizma kao filozofskog učenja smatra se Platon, koji koristi pojam „noezis“, odnosno intuicija, smatrajući je za savršen izvor znanja i prave istine, pomoću kojeg se stvarnost beleži bez posrednika.

Aristotel govori o intelektualnoj intuiciji, podrazumevajući pod tim pojmom vrstu indukcije kojom se univerzalno pokazuje kao ono što je sadržano u jasno shvaćenom posebnom, a među prvima koji su intuiciju isticali kao osnovni oblik saznanja bio je i antički filozof Plotin.

Francuski filozof Anri Bergson u svojoj filozofiji vodio se upravo metodom intuicije, smatrajući je fenomenom koji povezuje instinkt i intelekt, svojevrsnim „integralnim iskustvom“. Prema njegovom shvatanju, intuitivno saznanje predstavlja neposredno saznanje unutrašnje suštine samog života, i kao takvo jeste osnova za intelektualno, odnosno naučno saznanje, koje bez njega ne može postojati.talijan Benedeto Kroče izdvajao je intuiciju kao jednu od dve temeljne forme ljudske spoznaje, do koje se dolazi putem fantazije i koja vodi do spoznaje individualnog, dok se druga, logička, ostvaruje putem intelekta i omogućava spoznaju opšteg. Takođe, kod njega je intuicija i specifičan način umetničkog sagledavanja stvarnosti iz koga nastaje umetničko delo, te je poistovećuje sa ekspresijom.

Nemački filozof Edmund Huserl uzima intuiciju kao osnovu svoje fenomenološke metode, smatrajući je načinom za neposredno sagledavanje suštine i ideje, a njegov sunarodnik Artur Šopenhauer veruje da je sama suština čoveka u intuiciji, koja se ispoljava kao volja. Bez obzira na različite definicije, filozofi različitih nacionalnosti i vremenskih pripadnosti uglavnom se slažu u jednom – da je intuicija bitan faktor u našem spoznavanju sveta.

 Poznati švajcarski psiholog Karl Gustav Jung navodi intuiciju kao jednu od četiri psihičke funkcije, pored opažanja, mišljenja i osećanja. Prema njegovoj teoriji, inuticija je iracionala psihička funkcija koja predstavlja nesvesno opažanje i vrstu nesvesnog razumevanja određenih sadržaja.siholog Geri Klajn (Gary Klein) izlaže ideju da nam intuicija pomaže kada naiđemo na poteškoće prilikom donošenja važnih odluka, te nam omogućava da na osnovu svojih prethodnih iskustava donesemo rešenje koje je u najvećoj meri odgovarajuće.

Sličan stav ima i Nemac Gerd Gigerenzer, istraživač bihevioralne intuicije, koji takođe izdvaja ovaj fenomen kao izuzetno moćno sredstvo u donošenju odluka, nesvesni mentalni proces koji procenu o tome da li je za nas nešto dobro ili nije zasniva na ranijoj praksi.

Uopštena definicija intuicije koju daje psihologija mogla bi se parafrazirati na sledeći način:

intuicija je proces koji pruža čoveku sposobnost da poseduje znanje o nečemu i da to znanje stekne neposredno, bez analitičkog razmišljanja, pri čemu predstavlja sponu između svesnog i nesvesnog dela ljudskog uma, kao i između instinkta i razuma.

Dr Džil Ejmon-Veksler (Jill Ammon-Wexler) plastično objašnjava kako zapravo funkcioniše intuicija u praksi: dva dela naše “sive mase” i mreža nerava koja ih povezuje jesu deo mozga koji predstavlja tzv. “viši um”, koji je zadužen za mentalne funkcije kao što su logika i analiza, kao i prevođenje signala koje šalju naša čula (vida, mirisa, sluha, dodira i ukusa).

Kada se, na primer, nađemo na nekom nepoznatom mestu ili u neobičnoj situaciji, naš mozak u jednoj milisekundi povezuje signale koji dolaze iz višeg uma, signale koje nam šalju svih pet čula, i čitavo naše dosadašnje iskustvo; momentalno analizira situaciju u kojoj se nalazimo, upoređuje je sa ranijim životnim iskustvom i šalje nam specifičan osećaj o okruženju, koji može biti pozitivan, ali i negativan.

Za razliku od svega navedenog, intuicija se shvata i kao tzv. apsolutno znanje, ono koje potiče iz naših prethodnih života i usmerava nas u sadašnjosti i budućnosti, te kao neka vrsta proviđenja, dara koji do smrtnika dolazi kao svojevrsno “mešanje” viših sila. Tako, na primer, predgovor svoje knjige Intuicija Osho započinje rečenicom:

“Intuicija ne može biti naučno objašnjena jer sam taj fenomen nema nikakve veze sa naukom i iracionalan je.”

On posmatra intuiciju kao deo svojevrsne “više realnosti”, nešto što ne samo da nije vezano za intelekt, već “potiče sa mesta kog intelekt nije ni svestan”.od najvećeg broja ljudi ona se manifestuje kao osećaj, za koji se popularno kaže da dolazi iz stomaka: i zaista, najčešće ćemo od nekoga čuti da je “imao osećaj” da će se dogoditi nešto loše, ili možda, dobro. Druga mogućnost je da intuitivan čovek jednostavno zna da će se nešto desiti ili da se dešava, pri čemu nije sposoban da racionalno objasni odakle ta saznanja potiču.

Intuicija se može javiti i vizuelno i auditivno, odnosno kao jasna slika, vizija nekog događaja koja se predočava pojedincu, ili svojevrstan unutrašnji glas koji ga o nečemu obaveštava.

Veruje se da intuiciju poseduje svaka osoba – svakome se bar jednom u životu desilo da neki događaj ili situaciju na neki način „predoseti“. Ipak, kod nekih ljudi je ova osobina snažno razvijena, dok je kod drugih tek neznatna.

 

Na početku ovog teksta navedeni su neki opšti slučajevi – ali, gde konkretnije možemo “iskoristiti” njenu moć? Često se može naići na ideju o “upotrebljivosti” intuicije u poslovnom svetu. Ovde će nam, ako je poslušamo, intuicija pomoći da osetimo da li je neki poslovni potez dobar za budućnost našeg posla ili nije; da lakše pročitamo namere poslovnih partnera i unapred se zaštitimo od eventualnih prevara ili ishoda koji bi po nas bili negativni; da prepoznamo i naslutimo potrebe i želje tržišta i klijenata.

U jednom istraživanju koje je sproveo harvardski istraživač Jagdiš Parik (Jagdish Parikh) i koje je obuhvatilo 13.000 poslovnih rukovodilaca, pokazalo se da biznismeni i do 80% svog poslovnog uspeha duguju činjenici da su slušali svoju intuiciju.

Ipak, da bi se uspelo u svetu biznisa, intuiciju treba povezati sa poznavanjem posla i veštom poslovnom strategijom.

O važnosti intuicije u poslovanju
govori i Stiv Džobs, smatrajući je čak i moćnijom od intelekta, a ovo je jedan od njegovih saveta:

“Imajte hrabrost da sledite svoje srce i intuiciju. Na neki način, oni uvek znaju šta zaista želite da budete.”

Takođe, intuicija se povezuje i sa kreativnošću, a mnogi ljudi skloni umetnosti mogu da potvrde da se kreativnost ispoljava na najbolji mogući način upravo onda kada sledi intuiciju.

Intuicija je, dakle, od naročite koristi umetnicima, koji svoje (remek-)delo i put ka njemu jednostavno osećaju, a nije nemoguće ni ga vide ili čuju.

Artur Kostler (Arthur Koestler) u svojoj knjizi Zakon stvaranja između ostalog govori i o tome da tzv. “eureka” trenuci, u kojima umetnik iznenada dolazi do ideje, nastaju onda kada svesni um u stanju opuštenosti poveže racionalne misli sa intuitivnim.

U sklopu navedenih faktora rađa se istinski kreativno umetničko delo, a smatra se i da nam intuicija može pomoći da originalne i kreativne ideje “izvučemo” i iz svojih snova.

Na kraju, završimo ovaj tekst jednim citatom velikog naučnika Alberta Ajnštajna, koji kaže:

“Intuitivni um je sveti dar, a racionalni um – verni sluga. Stvorili smo društvo koje poštuje slugu, a zaboravlja dar.”

IZ SVEGA OVOG MOZE DA SE ZAKLJUCI DA ZNANJE MOZEMO STICATI NA RAZLICITE NACINE JEDAN OD NJIH JE I INTUICIJA. A INTELIGENCIJA JE NACIN PRIMENE ZNANJA I ONA SE RAZLIKUJE KOD SVAKOG COVEKA . NA PRIMER; VISE LJUDI IMA ISTO ZNANJE, ALI RETKI PRIMERCI KORISTE INTUICIJU I PLSIRARU SVOJE ZNANJE NA DRUGACIJI NACIN TE IM SE POVECAVA KOEFICIJENT INTELIGENCIJE.

SVEMIRSKI TURIZAM

 VREME JE ZA ODMORE. MNOGO LJUDI HRLI NA RAZLICITE DESTINACIJE BEZ OBZIRA STO POSAST ZVANA  KORONA I DALJE HARA. DOBRO ,NECU SAD O SOCIJALNIM RAZLIKAMA JER MENE  JE UVEK TO IZLUDJIVALO STO NEKI LJUDI IMAJU MOGUCNOST ZA LETOVANJE ILI ZIMOVANJE ILI OBA, A VECINA NAS RADNIKA NEMA ALI DOBRO. MADA U POZADINI OVE CELE PRICE O TURIZMU ZEMALJSKOM ILI SVEMIRSKOM NARAVNO DA STOJE BOGATASI. KO BI DRUGI.

Milijarderi svojim finansiranjem letova u nisku orbitu ne stvaraju budućnost čovečanstva na Zemlji nego privlače kapital za stvaranje nove grane turističke industrije, svemirskog turizma.

Otkad su karantini i policijski časovi zbog COVID-19 počeli da se smiruju, milijarderi su jedva dočekali da malo rašire svoj pandemijom podvezana a krila. Prošlog meseca, tadašnji izvršni direktor Amazona Džef Bezos najavio je da će poleteti u nisku orbitu u vozilu Blue Origin, tačno dve nedelje posle svog poslednjeg dana na poslu. Izvršni direktor Virgin Galactica Ričard Brenson video je priliku za sebe i najavio da će pobediti Bezosa tako što će 9 dana pre njega poleteti svemirskim avionom svoje kompanije.

U nedelju je Brenson, zajedno sa dva pilota i tri putnika, poleteo svojom letelicom VSS Unity i vinuo se na visinu od 86 kilometara na nekoliko minuta, pre nego što se vratio na Zemlju. Virgin je naravno medijski prepumpao celu priču ok ovog leta, objavivši promotivni video kompanije sa sloganom „Ako to možemo, zamislite šta još možemo da uradimo“, a mnogi su Brensonova svemirska putovanja slavili kao važan korak za čovečanstvo - samo što on to nikako nije, osim ako ste investitor.

Euforija oko milijarderskih putovanja u svemir ima vrlo malo veze sa samim svemirom. U danima koji su prethodili letu, usledilo je nadkurčivanje između Bezosovog i Bransonovog PR tima oko toga da li svemir počinje 88 kilometara u vis e (kako je definisala američka vlada i što je visina koju ji Brenson ciljao) ili 100 kilometara (kako se definiše Karmanova linija koja je standard na međunarodnom nivou, a iznad koje će leteti Bezos). Drugim rečima, milijarderi su se borili oko nijansi ko će stiću prvi u ono što je tehnički svemir. Vredi napomenuti da je milioner Denis Tito već platio svoj put do Međunarodne svemirske stanice, 380 kilometara iznad Zemlje, 2001. Umesto da predstavlja neko novo ljudsko dostignuće u svemirskim letovima, Brensonov trik je u stvari najavio jednu industriju: komercijalni svemirski turizam za bogate, koji će nuditi Virgin Galactic, Blue Origin i SpaceX Ilona Maska.

Let i pripreme sa njega su pažljivo pratili investitori na Redditu; deonice Virgin Galactic-a već neko vreme uživaju status mim deonica, zajedno sa GameStop-om i AMC-om. Već sledećeg dana nakon Brensonovog kaskaderskog leta, Virgin Galactic najavio je plan da iskoristi činjenicu da su imakcije skočile skoro 100 odsto tako što će prodati akcija u vrednosti do 500 miliona dolara. Vrednost deonica se survala posle te objave i mali onlajn investitori su upali u paniku, raspravljajući se da li deonice treba zadržati ili krenuti u rasprodaju.Kao nekome ko voli naučnu fantastiku i čak je želeo da jednog dana postane besmrtni računar zahvaljujući Kurcvejlovom kultu Singularnosti, boli me ovo što ovo kažem: putovanje u svemir kakvo je zamislila klasa milijardera, u dogledno vreme, je loženje za budale. Treba da prođu decenije, a možda i vekovi da se izgradi infrastruktura neophodna za razvoj tehničkih osnova za Marsovsku kaznenu koloniju koju je predložio Ilon Mask ili da se ostvari Bezosov san o orbitalnim kolonijama koje okružuju Zemlju.

ećina kritika ovih planova usredsređeno je na činjenicu da se to vreme i novac mogu potrošiti na razvoj i izgradnju mnogo izvodljivije infrastrukture za bilo šta drugo ovde na Zemlji. Od 2000. godine, preko 7 milijardi dolara javnih subvencija dodeljeno je privatnim svemirskim kompanijama samo u Americi, kroz ugovore sa NASA-om, Pentagonom i FCC-om. U 2019. privatne svemirske kompanije dobile su skoro 6 milijardi dolara privatnih investicija.

Međutim, u svemiru ima minerala vrednih triliona dolara koji čekaju da ih neko iskopa. A nebrojene su mogućnosti da se uzmu apsurdne sume novca od ljudi koji će jednog dana želeti da plate let u svemir. Ovo, dakle, nije neka nova “svemirska trka” koliko je u pitanju, kako je rekla komentatorka CNN-a Kristin Fišer, takmičenje ko će da postane "prvi od svemirskih barona milijardera koji je poleteo u svemir na brodu koji je finansirao i razvio", što je poptuno drugačije dostignuće.

Svemirska putovanja, često nam se govori, nadahnjuju generacije da nastave naučne ili tehnološke karijere koje čovečanstvo guraju napred u njegovom neumoljivom maršu u budućnost. Trenutna realnost je, međutim, da je njihova glavna svrha , takvih kakva su sad, jačanje privatne dobiti i međunarodnog ugleda - što odvlači i odvraća sredstva od problema poput gladi, beskućništva i rizika od ekološke katastrofe.

Do današnjeg dana o sletanju na Mesec 1969. godine govori se sa velikim žarom. Manje od godinu dana nakon prvih Armstrongovih koraka Džil Skot-Heron, legendarni američki crnački pesnik, objavio je svoju pesmu "Whitey on the Moon" (1970), u kojoj pripoveda o svojoj sestri koju je ujeo pacov, priča o računima za plaćanje doktora da se to izleči, o rastućim životnim troškovima i uopšte o ponižavajućim okolnostima u kojima žive u vreme dok se desetine milijardi dolara troši na to da Armstrong hoda po Mesecu. Pitanja koja odzvanjaju kroz pesmu i koja bi trebalo da kao alarm zazvone u bilo kojoj prili o tome kako Brenson, Mask, Bezos i drugi baroni odlaze u svemir su: ko tačno ide u svemir, zbog čega i ko to tačno plaća?

„Mi“ nismo išli na Mesec tokom hladnog rata, slično kao što „mi“ nećemo ići u svemir, jer Brenson, Bezos i Mask to žele. A i ne idu u svemir u smislu u kome to većina zamišlja, nego u stvari lete u nisku zemljinu orbitu.

Oni ne grade budućnost čovečanstva sa Zemlje, već traže investitore i vladine subvencije za privatnu svemirsku turističku industriju koja će profitirati od Zemlje.

KAKO GOD. I DALJE MISLIM DA LJUDI NE POZNAJU NI SVE KUTKE NA NASOJ PLANETI. O OKEANIMA DA I NE GOVORIM. ZATO JE POTPUNO SULUDO VEROVATI U NEKI SVEMIRSKI  TURIZAM. SVEMIR POSTOJI I VANZEMALJCI POSTOJE. ALI NE POSTOJI NIKAKVA SANSA DA NAS VANZEMALJCI PUSTE DA VRSLJAMO PO SVEMIRU I TACKA. A AKO MILIJARDERI BAS NEMAJU GDE DA BACAJU SVOJE  MILIJARDE NEKA IH. MADA JE BOLJE DA NJIMA NAHRANE GLADNE I DA PORADE NA OCUVANJU VODE ,VAZDUHA I KOPNA NA NASOJ PLANETI.

ONO KAD SI GENIJE

 ZNATE ONO AJNSTAJN ,TESLA,DA VINCI I OSTALI GENIJI. POZNATA PRICA KOJA SE PRICA VEC VEKOVIMA. A STA DA RADIMO SA DVA NESHVACENA GENIJA. JEDAN S POCETKA  XX VEKA I JEDNA SA KRAJA. PRVI O KOME NIKO NISTA NE ZNA I DRUGI PO KOME JE SNIMLJENA SERIJA. PA EVO PRICE O DVA GENIJALCA.

Procenjuje se da je Albert Ajnštajn imao koeficijent inteligencije 160, Isak Njutn 190, a Mark Zakerberg ima 152. Ovi ljudi su širom sveta poznati kao najveći geniji.

Međutim, postojao je jedan čovek za kojeg se veruje da je njegov IQ iznosio između 250 i 300!

Da li ste nekada čuli za čoveka po imenu Vilijam Džejms Sidis?

U pitanju je čovek kojeg su svojevremeno smatrali čudom o deteta. Bio je izuzetan matematičar, najinteligentniji čovek u istoriji, poliglota i nadareni pisac.

U osmoj godini već je govorio 8 jezika

Vilijam je rođen u Njujorku 1898. godine. Njegov otac Boris bio je ugledni psiholog koji se ponosio sa četiri diplome Univerziteta Harvard. Majka mu je takođe bila lekar. Kako su mu roditelji bili pametni i uspešni ljudi, isto su očekivali od svog sina. Ali, on je nadmašio sve pretpostavke i dokazao da je daleko više od prosečne osobe.

Zabeležen je podatak da je Vilijam sa samo 18 meseci umeo da čita novine. Do osem godine, sam je naučio latinski, grčki, francuski, ruski, nemački, hebrejski, turski i jermenski jezik. Osim toga, mali Vilijam izmislio je sopstveni jezik i nazvao ga Vendergood.

Najmlađa osoba u istoriji upisana na Harvard

Svestan natprosečne inteligencije svog sina, Boris Sidis pokušao je da ga upiše na Harvard, ali su ga odbili, jer je Vilijam mao samo devet godina. Dve godine kasnije, 1909, Univerzitet je prihvatio molbu i tako je Vilijam postao najmlađa osoba upisana na Harvard. Do 1910. njegovo znanje iz matematike toliko se uvećalo da su profesori dozvolili da Vilijam predaje na časovima. Zvali su ga čudom od deteta. Do 16. godine stekao je i diplomu iz studija umetnosti.

Odlučio da živi usamljeničkim životom

Poznato je da slava može da bude veoma naporna i opterećujuća, naročito ako je steknete u ranim godinama. Ubrzo nakon diplome, Vilijam je rekao novinarima da želi da živi "savršenim životom", koji je po njegovom mišljenju bio jedino usamljenički život. Takođe je objavio da se nikada neće ženiti.

Slava koju je stekao a nije je želeo, njegova odluka odrazila se i na pritisak koji je Vilijam trpeo od strane roditelja. Pošto je i sam bio ugledan i poznat, Vilijamov otac želeo je da od sina napravi zvezdu. Da bi to postigao, počeo je da primenjuje svoje znanje iz psihologije na sinu i strašno da ga pritiska i forsira.

Iako je Vilijam kao dete uživao u učenju, kada je odrastao njegovo mišljenje se promenilo i za sve je krivio oca. Koliko je bio ljut na oca govori i činjenica da je, kada je Boris preminuo 1923. godine, Vilijam odbio da dođe na njegovu sahranu.Kako su to obično geniji radili da se ne bi ni po čemu isticali, Vilijam je takođe radio slabo plaćen i običan posao. Zaposlio se kao pomoćnik sveštenika, ali su ga ljudi i dalje prepoznavali, pa je i taj posao promenio. 1924. godine novinari su otkrili da Vilijam radi slabo plaćen fizički posao, ali ovoga puta su hvalospevi o buntovnom geniju izostali - sada su novinski naslovi ismevali nekadašnje čudo od deteta i isticali kako Vilijam više ne ume da radi ono što je umeo kao dete.

To, naravno, nije bilo istina, što se kasnije i pokazalo kroz mnoštvo neprocenjivih knjiga koje je Vilijam za života napisao pod različitim lažnim imenima.

Dve godine zaključan u sanatorijumu

Iako se trudio da živi u ilegali, Vilijam je 1919. uhapšen kao učesnik nasilnog protesta u Bostonu i osuđen na 18 meseci zatvora. Ipak, roditelji su našli ačin da ga oslobode iz zatvora i umesto toga, zatvorili su sina u sanatorijum na dve godine.

Vilijam je ceo svoj život proveo potpuno usamljen i rastrojen. Otuđio se od porodice i počeo da radi kao radnik na mašinama da bi sastavljao kraj sa krajem.

Vilijam Džejms Sidis, čovek koji je mogao da promeni svet, preminuo je iznenada u 46. godini, usled izliva krvi u mozak, od čega je preminuo i njegov otac.

Валтер О'Бриен (рођен 24. фебруара 1975 ) је ирски бизнисмен и информациони технолог . Такође је био извршни продуцент и лабава инспирација за телевизијску серију Сцорпион . Познат је по разним тврдњама које је сам пријавио, укључујући ИК из детињства од 197 година, који су детаљно прегледани.

Валтер О'Бриен рођен је од Маурицеа и Анне О'Бриен 1975. године у Цлонроцхеу , Цоунти Векфорд , Ирска. Друго од петоро деце, одрастао је на фарми. ^[1] Похађао је Националну школу Светог Патрика у Цлонроцхеу док се његова породица није преселила у Россхавен, када је имао 13 година. Тамо је похађао школу хришћанске браће Свете Марије, Еннисцортхи . 

О'Бриен је изјавио да је постигао 197  на тесту интелигенције који је водио један од његових учитеља у основној школи  али није задржао папире. 

Тецхдирт и Тхе Ирисх Тимес рекли су да О'Бриен-ов 197 ИК резултат из детињства не значи да његова интелигенција премашује интелигенцију других одраслих, јер се бодовање скалира на основу старости.  Мике Масницк је приметио да су од свих листа „најбољих ИК“ доступних на мрежи свака другачија и ниједна не садржи О'Бриеново име .Сузан Карлин се питала зашто, с обзиром да О'Бриен користи свој ИК резултат из детињства као део свог маркетинга, није поново извршио тест преко Менсе да би могао да буде потврђен. По завршетку дипломе о одласку на колеџ Ст Киеран'с у Килкенни-у , О'Бриен је похађао Универзитет у Суссеку, где је дипломирао рачунарство и вештачку интелигенцију .

Према Нев Росс Стандард-у , локалном листу у О'Бриеновој матичној жупанији, његово занимање за рачунаре започело је када је његова основна школа почела да нуди курс рачунара. О'Бриенов отац дао му је стоку као плату за обављање послова на фарми, коју је продао да би купио Амстрадов лични рачунар у доби од девет година, око 1984. 

Други извори указују да је његово занимање започело када је имао 12 година, када су му родитељи купили рачунар. 

О'Бриен је изјавио да је, када је имао тринаест година ( око  1988 ), напао НАСА- у под псеудонимом "Сцорпион". 

У интервјуу за Силицон Републиц , ирску веб страницу о технолошким вестима, О'Бриен је тврдио да се НСА , преко Интерпола , појавила у његовом дому након хаковања.  Рекао је агентима да ће им помоћи да им покаже рањивости у њиховој мрежи у замену за не упадање у невоље. ^[ Према О'Бриену, у ранцу је имао припремљен документ о екстрадицији, али није могао да пружи више детаља о послу који је склопљен због споразума о неоткривању података. 

Француски таблоид Телестар известио је да нема података о наводном НАСА-ином хаковању. Тецхдирт је истакао да Министарство за националну безбедност Сједињених Држава - које је ЦБС приказао у кући О'Бриенове породице у телевизијској емисији - није постојало у време наводног хаковања. 

О'Бриен је био члан ирског тима који је учествовао на Међународној олимпијади из информатике у рачунарском кодирању 1993. године . Универзитет на којем је дипломирао показује да је његов тим завршио Олимпијаду 1993. на 90. месту од 250.

О'Бриен је наводно основао Сцорпион Цомпутер Сервицес у доби од 13 година 1988. ^[Ирисх Тимес је известио да је посао донео са собом крајем 1990-их, након што је дипломирао на универзитету и преселио се у Сједињене Државе.  ^{Нови Рос} стандард је написао да је Шкорпија Рачунарске услуге почео као ИТ Служба за који проширене у безбедности и ризика управљања, Ајриш Тајмс такође описан Сцорпион компјутерске услуге као вештачки-обавештајне компаније. О'Бриен је 2014. године описао своју компанију као тхинк танк за „појединце са високим ИК-ом“.  У 2018. години Јане'сизвестио је да америчка војска користи Сцорпион-ов алат за вештачку интелигенцију, СценГен, на својим беспилотним ваздушним системи

О'Брајен је главни научник у Лангфорд & Кармајклу, ветерана -рун консалтинг. 

О'Бриен је покренуо компанију под називом Сцорпион Студиос, филмску фирму која користи О'Бриенову стручност у заваравању гледалаца да верују да је лажна технологија права ствар. 

Znate naravno da ja verujem u teorije zavere. Verujem da su svi geniji na meti "zlih cika", Jednostavno im se ne dozvoljava da prezuntuju svetu ono sto oni znaju. Logicno. Svetom se moze vladati samo ako ljudi ne znaju nista ili znaju ono sto im se sevira. Svi koji strce iz krda budu proganjani, ubijeni ili omalovazeni! Tako funkcionise ovaj svet na zalost. 

I PAOLO KOELJO JE BIO ZATVARAN 3 PUTA NA PSIHIJATRIJI, MNOGO GENIJALACA JE IZGUBILO ZIVOT ZBOG SVOJIH KOMENTARA NA SVET. OVA DVOJICA  - PRVI POTPUNO NE POZNAT DRUGI KAO FOLIRANT A OPET O NJEMU IMA SERIJA NA FOXU ZAPALI SU MI ZA OKO. PA VI SAD PROSUDITE DA LI SU PRAVI GENIJI ( JESU SIGURNO) I DA LI JE NEKADA LAKO  BILO BITI GENIJE. NAPROTIV. UVEK PROGANJANI UVEK OSPORAVANI. ALI ETO IMA I NAS KOJI IM VERUJEMO!