четвртак, 2. октобар 2014.

GRAFOLOGIJA

GRAFOLOGIJA JE OTISAK DUSE NA PAPIRU.Strucnjaci smatraju da olovku "vodi "mozak,a ne ruka. Iz rukopisa se cita vas karakter, a bogami i osecanja. Na primer. Tacno se vidi ko je povucen, a ko je nasrtljiv, ko je miran dok pise, a ko nervozan. Ima toliko podataka koji se vide iz nacina pisanja slova, gleda se i kolko pritiskate olovku dok pisete, kakvi su vam redovi i koje su vam velicine slova. Znam da sve ovo svi znaju, ali neki uvod mora da bude. Tema je u stvari kompjuterizacija. Ili kako iz moje poruke na Fejsu neko moze da zakljuci kakva sam. Nikako , jer tekst moze da bude u potpunoj suprotnosti sa  mojim osecanjima i karakterom . A odstampan tekst ne pruza uvid u njih.Kako poslodavac iz CV-ija poslanog mejlom moze da vidi karakter buduceg radnika?Zato su se najvece korporacije na svetu" opametile" pa uz stampani tekst traze i rukopis koji se prosledjuje kompanijskom grafologu. Ne mora da bude presudan u primanju radnika ali da se njegov izvestaj uzima u obzir potpuno je izvesno.Mi smo tek kod onog sto su svi vec napustili. U Srbiji se trenutno poslodavcima salje CV-i na engleskom  i to naravno iskljucivo elektricnom postom.Tako da ako ne znate, a zelite da se zaposlite u nekoj odredjenoj firmi mozete da "poturite" CV-i koji vam je uradio "strucnjak" za to. E sad kako cete se snaci ako" upadnete" u firmu ko zna? Cudna je ta stvar sa kompjuterizacijom,koliko je dobra toliko je stvorila potpuno laznu sliku o mnogim ljudima,stvarima i dogadjajima. I mene ispunjava nevericom. Sve te slike informacija koje promicu ispred mojih ociju. Sve su to 'senzacije' lisene bilo kakvih osecanja. Zato su neprocenjivo blago sacuvani rukopisi mnogih poznatih licnosti(ne mislim samo na pisce,glumce i druge) nego mislim bas na naucnike koji su svojim tekstom cinili cuda, a svojim rukopisom davali dokaze za svoju genijalnost
Buducnost ce nam doneti ono sto smo trazili.Ljude bez duse,bez rukopisa,karaktera i licnosti ,bez identiteta bilo koje vrste. Znaci ljude-robote. Kako i mi ostavljamo sve manje rukom pisanih tragova ko zna kakvu ce sliku o nama stvoriti nasi potomci. Da se pohvalim. Prvo sve pisem rukom jer obozavam da pisem,a onda prekucavam na kompjuter. Vrlo malo menjam u hodu ali sam do sada ostavila punu kesu rukopisa, a nameravam da to i dalje cinim. Buducnost ce biti klik misa umesto skripanje olovke po papiru. Sta je tu je.
Proslost.Nekada su svi pisali pisma,pisamca,dnevnike,leksikone. Stalno se nesto piskaralo. I svako od nas ima neku kutiju u kojoj cuva ta neprocenjiva blaga gde mozes naci "decije rukopise" svojih prijatelja i svoje u nekim svescicama koje su sacuvale uspomene na prve ljubavi. Danas ono sto komentarises na Fejsu odlazi za par sati sa vremenske linije i ni za nekoliko dana neces znati ni s kim si ni sta si pricao.Strasno.A da ne zaboravim da bas iz te prepiske sa prijateljima i ljubavima svog zivota mogao si da zakljucis kakvi su i koliko su snazna njihova osecanja. Neciji stidljivi rukopis doneo je necije obozavanje, a neke "kokosje noge" su pokolebale voljenu osobu. Bez obzira na ishod papir je trpeo sve, i ostajao kao spomen mnogim vezama .
LJUDI PISITE PONEKAD.NEMOJTE DOZVOLITI  DA JEDINI TRAG IZA VAS OSTANE POTPIS NA PLATNOJ KARTICI. POTPIS SE I NE UZIMA KAO IZVOR PODATAKA JER SE U NJEMU NE SADRZI VAS KARAKTER VEC SAMO LICNI PECAT.

Нема коментара :

Постави коментар