KUCNE POMOCNICE SU PONOVO NA VRHUNCU SVOJE SLAVE! I DADILJE! I ZENE ZA POMOC U KUCI I STARIM OSOBAMA! ZADNJIH GODINA ONI KOJI TO MOGU DA PRIUSTE "KUPUJU" RADNU SNAGU ZA RAZNORAZNE POSLOVE U KUCI! A KAZU DA JE STATUS ROBA ODAVNO PREVAZIDJEN.
U redu. Tu je uzajamna korist. Kako u Srbiji sve manje ljudi radi sve vise se prihvataju ovakvi poslovi.Najveci problem medjutim, predstavlja granica! Najcesce se ugovore odredjeni poslovi,a onda se dodaju malo po malo jos neki za istu cenu naravno.Slobodni dani prelaze u jedan jedva iskusan i to kad ti je bas ono pitanje zivota i smrti. Bolest zaboravi. Nista ti ne fali. Kakve prehlade, koji stomacni problemi ili bilo sta. Radi se uvek, i to mnogo sati. Ima i ljudi koji to jos uvek jesu iako su im finansije bas velike. Nastane neko raumevanje, i sve bude stvarno dobro. Ali retko. Najvise je ipak slucajeva zlouptrebe sto nas dovodi do nivoa robova!
Necu sada da nabrajam ,ali imam gomilu slucajeva iz licnog iskustva i iskustva mojih prijatlja. Samo cu da kazem da je zaista ljudski moral opao mnogo. Sto covek ima vise finasija misli da moze da kupi sve. I da od drugih ljudi trazi da rade za cifru koju oni trose za dva-tri dana. Evo nokoliko primera, cuvanje deteta je od 20-30.000, cuvanje stare osobe od 30-50.000, spremanje stana dnevno oko 2-3,000, ima sad i setanje pasa, i posebno peglanje vesa i sredjivanje baste i mnogo toga.
I da se razumemo hoce nas covek da radi, da ne radi davno bi crko od gladi. Svi smo naucili da prihvatamo svakojakve poslove jer moramo. Ali, ipak neko dostojanstvo moramo da sacuvamo. I ne smemo da dozvolimo da iako nam bukvalno zivot zavisi od te plate budemo obican rob bez prava da se pobunimo ako se od nas trazi nesto sto nije dogovoreno,
Buducnost. Znam, sluzice nas roboti, ili obrnuto. Ne,zelim da verujem da ce nas sluziti i to za djabe nadam se. Kako i da ih placamo? I to ce biti zanimljivo u pocetku, a onda kad se zazelimo da bar nesto uradimo sami da li ce nam dozvoliti? Mozda cemo opet iako smo kao gorspodari biti robovi jer necemo moci nista sami da radimo! Strasno. Najprostija stvar. Pola uzivanja u pusenju cigarete jeste njeno paljenje. Ali sta zna robot sta je paljenje. Dok trepnete cigareta je upaljena. Mozda je ovo pogresno poredjenje jer se trenutno povodom dana protiv pusenja (31.januara) vodi globalna kampanja totalne zabrane pusenja.
Proslost. Da se vratimo na kucne pomocnice i dadilje. Zaboravih da kazem da su to danas bebisiterke. Potreba je nastala onda kada su zene pocele masovno da rade, adanas je u najvecem jeku jer zene rade po ceo dan!Necu da se vracam na neko davno vreme, pocetak XX veka ili XIX i XVIII vek kada su dadilje zivele u plemickim porodicama i cuvale i vaspitavale decu. A radile su naravno samo za stan i hranu. Samo bih se vratila na one prelepe 70-te i 80-te godine kad zene jesu radile, ali su deca isla u vrtice do 3 sata popodne, a majke su se tada vracale sa posla i imale vremena za svoje dete.
Sto se tice kucnih pomocnica tih malopre pomenutih zlatnih godina bile su retkost jer su zene sem one (burzujske) same spremale svoje domove. Jednom je moja baka posto smo imale veliku kucu zvala jednu zenu da nam pomogne posle krecenja. Kaze baka: Zvala sam Zusku da dodje u subotu. Dobro ,kazem ja i mislim da je to ime te zene. Kasnije saznam da su tada Zuske - zene slovacke narodnosti iz Kovacice ili raznih sela po Banatu najvise radile po kucama i da je rec Zuska bila sinonom za kucnu pomocnicu. Bile su vredne zaista ,a ljudi su posteno placali njihov trud. Tada je i mnogo Romkinja radilo taj posao i uzivale su veliko poverenje. Danas nema ni jednih ni drugih. Danas svako od nas moze da dodje u situaciju da mora da ide da cisti kuce za novac. Strasno.
TAKO SE PRICA O ROBOVIMA PROTEZE KROZ CEO LJUDSKI VEK NA OVAJ ILI ONAJ NACIN! STA DA SE RADI!
U redu. Tu je uzajamna korist. Kako u Srbiji sve manje ljudi radi sve vise se prihvataju ovakvi poslovi.Najveci problem medjutim, predstavlja granica! Najcesce se ugovore odredjeni poslovi,a onda se dodaju malo po malo jos neki za istu cenu naravno.Slobodni dani prelaze u jedan jedva iskusan i to kad ti je bas ono pitanje zivota i smrti. Bolest zaboravi. Nista ti ne fali. Kakve prehlade, koji stomacni problemi ili bilo sta. Radi se uvek, i to mnogo sati. Ima i ljudi koji to jos uvek jesu iako su im finansije bas velike. Nastane neko raumevanje, i sve bude stvarno dobro. Ali retko. Najvise je ipak slucajeva zlouptrebe sto nas dovodi do nivoa robova!
Necu sada da nabrajam ,ali imam gomilu slucajeva iz licnog iskustva i iskustva mojih prijatlja. Samo cu da kazem da je zaista ljudski moral opao mnogo. Sto covek ima vise finasija misli da moze da kupi sve. I da od drugih ljudi trazi da rade za cifru koju oni trose za dva-tri dana. Evo nokoliko primera, cuvanje deteta je od 20-30.000, cuvanje stare osobe od 30-50.000, spremanje stana dnevno oko 2-3,000, ima sad i setanje pasa, i posebno peglanje vesa i sredjivanje baste i mnogo toga.
I da se razumemo hoce nas covek da radi, da ne radi davno bi crko od gladi. Svi smo naucili da prihvatamo svakojakve poslove jer moramo. Ali, ipak neko dostojanstvo moramo da sacuvamo. I ne smemo da dozvolimo da iako nam bukvalno zivot zavisi od te plate budemo obican rob bez prava da se pobunimo ako se od nas trazi nesto sto nije dogovoreno,
Buducnost. Znam, sluzice nas roboti, ili obrnuto. Ne,zelim da verujem da ce nas sluziti i to za djabe nadam se. Kako i da ih placamo? I to ce biti zanimljivo u pocetku, a onda kad se zazelimo da bar nesto uradimo sami da li ce nam dozvoliti? Mozda cemo opet iako smo kao gorspodari biti robovi jer necemo moci nista sami da radimo! Strasno. Najprostija stvar. Pola uzivanja u pusenju cigarete jeste njeno paljenje. Ali sta zna robot sta je paljenje. Dok trepnete cigareta je upaljena. Mozda je ovo pogresno poredjenje jer se trenutno povodom dana protiv pusenja (31.januara) vodi globalna kampanja totalne zabrane pusenja.
Proslost. Da se vratimo na kucne pomocnice i dadilje. Zaboravih da kazem da su to danas bebisiterke. Potreba je nastala onda kada su zene pocele masovno da rade, adanas je u najvecem jeku jer zene rade po ceo dan!Necu da se vracam na neko davno vreme, pocetak XX veka ili XIX i XVIII vek kada su dadilje zivele u plemickim porodicama i cuvale i vaspitavale decu. A radile su naravno samo za stan i hranu. Samo bih se vratila na one prelepe 70-te i 80-te godine kad zene jesu radile, ali su deca isla u vrtice do 3 sata popodne, a majke su se tada vracale sa posla i imale vremena za svoje dete.
Sto se tice kucnih pomocnica tih malopre pomenutih zlatnih godina bile su retkost jer su zene sem one (burzujske) same spremale svoje domove. Jednom je moja baka posto smo imale veliku kucu zvala jednu zenu da nam pomogne posle krecenja. Kaze baka: Zvala sam Zusku da dodje u subotu. Dobro ,kazem ja i mislim da je to ime te zene. Kasnije saznam da su tada Zuske - zene slovacke narodnosti iz Kovacice ili raznih sela po Banatu najvise radile po kucama i da je rec Zuska bila sinonom za kucnu pomocnicu. Bile su vredne zaista ,a ljudi su posteno placali njihov trud. Tada je i mnogo Romkinja radilo taj posao i uzivale su veliko poverenje. Danas nema ni jednih ni drugih. Danas svako od nas moze da dodje u situaciju da mora da ide da cisti kuce za novac. Strasno.
TAKO SE PRICA O ROBOVIMA PROTEZE KROZ CEO LJUDSKI VEK NA OVAJ ILI ONAJ NACIN! STA DA SE RADI!
Нема коментара :
Постави коментар