COVEK BI I KLIKER POKVARIO! PRIRODA JE COVEKU DALA SVE DA ZIVI KAO U RAJU! ALI COVEK JE USPEO SVE DA UNISTI! I SEBE! IAKO MISLI DA SADA ZIVI NAJBOLJE! DOBILI SMO KLISE PO KOME MORAMO DA ZIVIMO! ILI NE MORAMO!
I KAO DA JE NEKO GUMICOM IZBRISIO SVE ONO STO JE BILO STVARNO DOBRO!
Prirodu smo unistili praveci gradove. Ljude smo unistili trpajuci ih u gradove. Sto su se ljudi vise odaljavali od prirode postajali su sve ne srecniji. Zivot sa prirodom i u prirodi zamenili su betonom i tehnologijom. Odavno vec govorim da ce nam tehnologija doci glave. Ali danas sam pronasla neverovatne slike na kojima je prikazan danasnji svet. Onakav kakav zaista jeste. Bez i jedne reci. A one i nisu potrebne. Pokusacu da opisem slike iako one govore zaista vise nego sto se moze recima opisati.
Na slici su dva para. Zene imaju u glavi misao suprotnu od onog sto poseduju. Zena koja zivi sa bogatasem zeli ljubav, i naravno siromasna zena zeli novac! Mozda je ovo najteze pitanje nase stvarnosti. Da li je sve u novcu ili je sve u ljubavi. Solomonski odgovor daje slika. Covek zeli uvek ono sto nema. To se odnosi i na sledecu sliku na kojoj je siromasna porodica sa mnogo dece nasuprot usamljenom bogatasu koji zeli samo dete i nista vise. A onda bi mi trebale pare da odgaja dete, jer tako ovaj svet funkcionise. Siromastvo takodje svakodnevno stvalja na probu majcinsku ljubav. A ona je ogromna - veca od bilo cega na svetu. Majka ce podneti inajvece zrtve da bi pruzila svom detetu zivot dostojan coveka. Medjutim, covek gubeci sve odlike coveka time sto gubi moralne principe i prave vrednosti, kada odraste zaboravlja majku i sirotinju iz koje je potekao. Stidi se i bezi glavom bez obzira. A majci koja se verovatno razbolela zbog takvog zivota punog brige, strepnje, odricanja ponekad poslje poruku jer ne sme da razgovara da ga ne bi davila. A majci treba lep rec, paznja i briga - zasluzila je.
Prioriteti. Jedna od najvaznijih stvari koju smo zaboravili. Prioriteti su nam postali zavisni od tehnologije. Cini nam se da bez nje ne mogli da zivimo bukvalno. Sve smo joj podredili. Postala nam je broj JEDAN u zivotu. Od kako otvorimo oci dok ih uvece ne zatvorimo. Na ovoj slici je covek koji kucka po tabletu lezeci prikovan za aparate u bolnickom krevetu. Kada mu se istrosi baterija na tabletu zadnjom snagom volje odlazi do zida iskljucuje aparate i ukljucuje tablet. PRIORITETI! Zbog poremecaja u shvatanju prioriteta i devojke i mladici su danas na strasnim mukama. Zato i ne mogu da nadju partnera do cetrdesete. Stalno su u nedoumici - da li zele lepog. ili bogatog , ili pametnog ili dobrog ili...
Sledeca slika govori o "uniformisanju". Dakle nose se isti delovi odeci, istu frizuru imaju skoro sve devojke, izlazi se u iste kafice (da budes "vidjen") , kucka se na mobilni ili laptop i kad si u drustvu. Svi isto izgledaju i isto se ponasaju, a onda jedna devojka otvori knjigu i pocne da cita! I odmah je svi primete iako nije najlepsa i najlepse obucna zato sto je drugacija. Kad smo kod unoformisanosti , ljudi su razvili neverovatan sistem prilagodjavanja drustvu. Imaju "lice" za sve prilike. Izraz dvolican danas je smesan. Danas svako mora da ima najmanje desetak lica ( sto vise to bolje) koja upotrebljava u komunikaciji sa raznim ljudima. Za svakog po jedno ili dva ili tri. A onda se ono "pravo" lice negde izgubi.
Koliko smo nisko pali kao ljudska vrsta govori slika na kojoj je covek za kompjuterom . Povezan je s njim cevcicama za infuziju i transfuziju. Koliko lajkova dobije toliko mu se krvi i hrane i vode ubrizga u vene. Bez lajkova taj covek je mrtav. Strasno. opsednutost sobom presla je sve granice. Selfiji su dokaz za to. Toliko selfija koliko neki ljudi prave pokazuje da je osoba ozbiljno poremecena.
Dete se radja "tabula raza" - neispisan list. A onda ga odmah od rodjenja zigosemo verom, nacionalizmom. zudnjom za bogatstvom i usadimo mu sve ono sto je lose u sadasnjem drustvu. Mi smo imali dobar uzor ,kad smo uspeli da se pokvarimo i postanemo los uzor svojoj deci? Zadnjih 40 godina kada je tehnologija krenula munjevito da se razvija. Zigosani smo i Tviterom, Fejsbukom, mobilnim telefonima. Zigosani smo i usta su nam zatvorili/ Sloboda govora i uopste sloboda coveka vise ne postoji. Postali smo robovi.
Sistem mrvi slabe i nejake. Zato se ja stalno uzasavam od saznanja da su deca najnezasticenija ljudska bica na svetu. Deca ne mogu da shvate da ovaj sistem funkcionise samo za one koji su poslusni . Kad smo kod dece i sistema. Na jednoj slici zaista brutalna scena. Pet unucica kucka na svojih pet mobilnih telefona u kuhinji u kojoj nema struje. Baka uz svecu pravi keksice sa modlicama i lozi pec! Bas kao u stara dobra vremena. Kad baka ispece keksice njihove ce rucice uzimati i ne gledajuci ni u ciniju ni u baku - keksice trpati ih u usta i dalje kuckajuci po telefonima.
I onda se pitamo zasto su psihijatrijske ustanove sve punije kao i zatvori? Dileri, narkomanija, seksualne mutacije postale su normalne stvari. Na delu je surovo robovanje megakorporacijama i sacici ljudi koji na najbanalniji nacin privlace nasu decu. A ona imaju sve povrsnije vaspitanje , manjka opste kulture i znanja uopste, sve labavije moralne principe i ne znaju sta su prave vrednosti.
NEK NAM JE BOG U POMOCI!
I KAO DA JE NEKO GUMICOM IZBRISIO SVE ONO STO JE BILO STVARNO DOBRO!
Prirodu smo unistili praveci gradove. Ljude smo unistili trpajuci ih u gradove. Sto su se ljudi vise odaljavali od prirode postajali su sve ne srecniji. Zivot sa prirodom i u prirodi zamenili su betonom i tehnologijom. Odavno vec govorim da ce nam tehnologija doci glave. Ali danas sam pronasla neverovatne slike na kojima je prikazan danasnji svet. Onakav kakav zaista jeste. Bez i jedne reci. A one i nisu potrebne. Pokusacu da opisem slike iako one govore zaista vise nego sto se moze recima opisati.
Na slici su dva para. Zene imaju u glavi misao suprotnu od onog sto poseduju. Zena koja zivi sa bogatasem zeli ljubav, i naravno siromasna zena zeli novac! Mozda je ovo najteze pitanje nase stvarnosti. Da li je sve u novcu ili je sve u ljubavi. Solomonski odgovor daje slika. Covek zeli uvek ono sto nema. To se odnosi i na sledecu sliku na kojoj je siromasna porodica sa mnogo dece nasuprot usamljenom bogatasu koji zeli samo dete i nista vise. A onda bi mi trebale pare da odgaja dete, jer tako ovaj svet funkcionise. Siromastvo takodje svakodnevno stvalja na probu majcinsku ljubav. A ona je ogromna - veca od bilo cega na svetu. Majka ce podneti inajvece zrtve da bi pruzila svom detetu zivot dostojan coveka. Medjutim, covek gubeci sve odlike coveka time sto gubi moralne principe i prave vrednosti, kada odraste zaboravlja majku i sirotinju iz koje je potekao. Stidi se i bezi glavom bez obzira. A majci koja se verovatno razbolela zbog takvog zivota punog brige, strepnje, odricanja ponekad poslje poruku jer ne sme da razgovara da ga ne bi davila. A majci treba lep rec, paznja i briga - zasluzila je.
Prioriteti. Jedna od najvaznijih stvari koju smo zaboravili. Prioriteti su nam postali zavisni od tehnologije. Cini nam se da bez nje ne mogli da zivimo bukvalno. Sve smo joj podredili. Postala nam je broj JEDAN u zivotu. Od kako otvorimo oci dok ih uvece ne zatvorimo. Na ovoj slici je covek koji kucka po tabletu lezeci prikovan za aparate u bolnickom krevetu. Kada mu se istrosi baterija na tabletu zadnjom snagom volje odlazi do zida iskljucuje aparate i ukljucuje tablet. PRIORITETI! Zbog poremecaja u shvatanju prioriteta i devojke i mladici su danas na strasnim mukama. Zato i ne mogu da nadju partnera do cetrdesete. Stalno su u nedoumici - da li zele lepog. ili bogatog , ili pametnog ili dobrog ili...
Sledeca slika govori o "uniformisanju". Dakle nose se isti delovi odeci, istu frizuru imaju skoro sve devojke, izlazi se u iste kafice (da budes "vidjen") , kucka se na mobilni ili laptop i kad si u drustvu. Svi isto izgledaju i isto se ponasaju, a onda jedna devojka otvori knjigu i pocne da cita! I odmah je svi primete iako nije najlepsa i najlepse obucna zato sto je drugacija. Kad smo kod unoformisanosti , ljudi su razvili neverovatan sistem prilagodjavanja drustvu. Imaju "lice" za sve prilike. Izraz dvolican danas je smesan. Danas svako mora da ima najmanje desetak lica ( sto vise to bolje) koja upotrebljava u komunikaciji sa raznim ljudima. Za svakog po jedno ili dva ili tri. A onda se ono "pravo" lice negde izgubi.
Koliko smo nisko pali kao ljudska vrsta govori slika na kojoj je covek za kompjuterom . Povezan je s njim cevcicama za infuziju i transfuziju. Koliko lajkova dobije toliko mu se krvi i hrane i vode ubrizga u vene. Bez lajkova taj covek je mrtav. Strasno. opsednutost sobom presla je sve granice. Selfiji su dokaz za to. Toliko selfija koliko neki ljudi prave pokazuje da je osoba ozbiljno poremecena.
Dete se radja "tabula raza" - neispisan list. A onda ga odmah od rodjenja zigosemo verom, nacionalizmom. zudnjom za bogatstvom i usadimo mu sve ono sto je lose u sadasnjem drustvu. Mi smo imali dobar uzor ,kad smo uspeli da se pokvarimo i postanemo los uzor svojoj deci? Zadnjih 40 godina kada je tehnologija krenula munjevito da se razvija. Zigosani smo i Tviterom, Fejsbukom, mobilnim telefonima. Zigosani smo i usta su nam zatvorili/ Sloboda govora i uopste sloboda coveka vise ne postoji. Postali smo robovi.
Sistem mrvi slabe i nejake. Zato se ja stalno uzasavam od saznanja da su deca najnezasticenija ljudska bica na svetu. Deca ne mogu da shvate da ovaj sistem funkcionise samo za one koji su poslusni . Kad smo kod dece i sistema. Na jednoj slici zaista brutalna scena. Pet unucica kucka na svojih pet mobilnih telefona u kuhinji u kojoj nema struje. Baka uz svecu pravi keksice sa modlicama i lozi pec! Bas kao u stara dobra vremena. Kad baka ispece keksice njihove ce rucice uzimati i ne gledajuci ni u ciniju ni u baku - keksice trpati ih u usta i dalje kuckajuci po telefonima.
I onda se pitamo zasto su psihijatrijske ustanove sve punije kao i zatvori? Dileri, narkomanija, seksualne mutacije postale su normalne stvari. Na delu je surovo robovanje megakorporacijama i sacici ljudi koji na najbanalniji nacin privlace nasu decu. A ona imaju sve povrsnije vaspitanje , manjka opste kulture i znanja uopste, sve labavije moralne principe i ne znaju sta su prave vrednosti.
NEK NAM JE BOG U POMOCI!
Нема коментара :
Постави коментар