KO PLJUJE NA SVOJU PROSLOST PLJUJE NA SEBE! SVE VISE LJUDI IZVRSAVA SAMOUBISTVO! DA LI SAMO ZBOG PROSLOSTI ILI I ZBOG SADASNJOSTI I STRAHA OD BUDUCNOSTI? A ZASTO DECA SEBI ODUZIMAJU ZIVOT? PRICA O RENATU!
Ljudi su skloni da se kaju zbog svojih postupaka u proslosti. Neki se i odricu svoju proslosti. To jest ne priznaju nikakve greske. A svi smo ih pravili manje ili vise. Zato ne razumem zasto neko kad mu pomenes proslost pocne da izbegava odgovore. Treba priznati svoje greske.To je deo sazrevanja ( godine nisu merilo). Sazreo si kao licnost ako uvidjas svoje greske. U skladu s tim neko moze da "prezivi" svoje greske,a neko ne. Ima tu mnogo nejasnih stvari jer ljudski um je zaista velika tajna. Ako se na samoubistvo odluci covek u svojim 40-50-tim godinama jer nije spreman da se suoci sa odredjenim poteskocama u zivotu ili mu je jednostavno dosadilo da se bori onda to mozda mogu da razumem. Mada je do tih godina trebao da sazri i ocelici se,ali hajde i da nekako razumem. Medjutim, sta se dese deci, tinejdzerima ,mladim ljudima u dvadesetim godinama da se rese na samoubistvo? To ne razumem.
Vracam se na ovu temu vec vise puta jer sam nazalost svedok samobistava u mom okruzenju. I nekako sam i sama dosla do zakljucka, ai statistike potvrdjuju da se najvise samoubistava desava skokom sa neke zgrade ili sa mosta!Prema najnovijim istrazivanjima cak cetvoro ljudi dnevno izvrsi samoubistvo - u Srbiji! Tako da smo 10-ti u svetu prema broju samoubistava u odnosu na broj stanovnika. Zaista porazavajuce! I zaista je tesko analizirati zasto ljudi to rade. Koji je okidac koji nekog natera da sebi oduzme zivot. Pogotovu ako izuzmemo mentalne bolesti (kojih je takodje sve vise), nego da posmatramo samo "normalne" ljude koji misle da ne mogu da rese svoje probleme. Sad ja mogu da filozofiram da sve moze da se ispravi ( mozda ne proslost), ali zaista nista ne bi trebalo da izazove ovakvu reakciju. A sto se tice proslosti koja nam stvara osecaj krivice i tera nas da "presudimo" sami sebi i tu ima resenje. Jednostavno dopustite da vam sudi onaj kome sto ucinili nepravdu.Savest zna zaista da bude nemilosrdna.Ako pak resite da se ubijete jer vam je zivot u sadasnjosti neizdrziv opet bi mogli da razmislite i potrazite pomoc. Ne odustajte tako lako od zivota. Niste macka. Imate samo jedan zivot. Prica o buducnosti i strahu od nje jos je najmanji razlog za samoubistvo. Otkud znate sta vas ceka ili bilo koga od nas?
Najmanje 90 mladih osoba u Srbiji u toku jedne godine oduzme sebi zivot. Ovih dana sam u soku zbog price o osmogodisnjem decaku koji se obesio u kupatilu. Da li je moguce u 8 godina biti toliko nesrececan?Devetnaestogodisnji mladic je stao na prugu rasirio ruke i sacekao da ga udari voz! Da dodam i dva samoubistva iz kraja ( jedno je skok sa zgrade devetnaestogodisnjeg mladica, a jedno trovanje tabletama sedamnestogodisnje devojke). Sa Pancevackog mosta ovih dana je skocila sesnaestogodisnja devojka ali tu je bio Renato! Renato Grbic je ribar koji iz Dunava ispod pancevackog mosta izvlaci samoubice . Cak 29 ljudi je spasao. I nista. Ni hvala od grada nije dobio. On je dao primer kako bi makar mostovi bili obezbedjeni. Evo i danas je jedan covek skocio sa Brankovog mosta. Mozda bi trebalo postaviti obezbedjenje na kriticne tacke. Zar nije bolje spreciti nego leciti u svakom slucaju?
Za decu je specificno da svet posmatraju crno-belo i svaka njihova kriza moze da se zavrsi fatalno. Postoji i organizacija "Srce" za pomoc i prevenciju osobama koje su u krizi i pomisljaju na samoubistvo. Njihov telefon je otvoren 24 sata ,a kraj telefona su strucnjaci koji pokusavaju da kroz razgovor navedu nekoga da odustane od samoubistva. Koliko je taj razgovor uspesan ne znam, ali je verovatno svim tim ljudima koji imaju problem jako vazno da razgovaraju u tom momentu kad imaju krizu. Najgore je sto roditelji, prijatelji, partneri ne shvataju ozbiljno kad im neko kaze da zeli da se ubije. Koliko puta svako od nas u toku dana kaze "Ubicu se"? Medjutim, treba razlikovati te svakodnevne fraze od zaista necije zelje da se ubije.Skloni smo posle da kazemo kad se vec desi tragedija da nismo imali nikakve naznake da ce se to desiti! Kao sta to bi?
PONOSIM SE LJUDIMA KAO STO SU RENATO! HVALA MNOGO ZA TO STO RADIS! EH DA NAS JE VISE TAKVIH! NE RAZUMEM KAKO DETETU OD 8-16 GODINA SAMOUBISTVO UOPSTE PADNE NA PAMET. RAZUMEM DA PROSLOST MOZE DA NAS OPTERECUJE I DA UVIDEVSI SVOJE GRESKE OSECAMO STID I KAJANJE, ALI OPET NE TREBA SEBI ODUZIMATI ZIVOT
TO JE NAJSEBICNIJI POSTUPAK! DA LI MOZETE DA ZAMISLITE BOL MAJKE KOJOJ SE UBIJE DETE? DA LI MOZETE DA ZAMISLITE BOL LJUDI KOJI OSTANU ZATECENI IZNENADNOM SMRCU OSOBA KOJE VOLE!
ZOVITE PRIJATELJE, RODBINU, ZOVITE ORGANIZACIJU"SRCE" I PROBAJTE DA RESITE PROBLEM PRE NEGO STO UCINITE POSLEDNJI KORAK I ODUZMETE SEBI ZIVOT!
Ljudi su skloni da se kaju zbog svojih postupaka u proslosti. Neki se i odricu svoju proslosti. To jest ne priznaju nikakve greske. A svi smo ih pravili manje ili vise. Zato ne razumem zasto neko kad mu pomenes proslost pocne da izbegava odgovore. Treba priznati svoje greske.To je deo sazrevanja ( godine nisu merilo). Sazreo si kao licnost ako uvidjas svoje greske. U skladu s tim neko moze da "prezivi" svoje greske,a neko ne. Ima tu mnogo nejasnih stvari jer ljudski um je zaista velika tajna. Ako se na samoubistvo odluci covek u svojim 40-50-tim godinama jer nije spreman da se suoci sa odredjenim poteskocama u zivotu ili mu je jednostavno dosadilo da se bori onda to mozda mogu da razumem. Mada je do tih godina trebao da sazri i ocelici se,ali hajde i da nekako razumem. Medjutim, sta se dese deci, tinejdzerima ,mladim ljudima u dvadesetim godinama da se rese na samoubistvo? To ne razumem.
Vracam se na ovu temu vec vise puta jer sam nazalost svedok samobistava u mom okruzenju. I nekako sam i sama dosla do zakljucka, ai statistike potvrdjuju da se najvise samoubistava desava skokom sa neke zgrade ili sa mosta!Prema najnovijim istrazivanjima cak cetvoro ljudi dnevno izvrsi samoubistvo - u Srbiji! Tako da smo 10-ti u svetu prema broju samoubistava u odnosu na broj stanovnika. Zaista porazavajuce! I zaista je tesko analizirati zasto ljudi to rade. Koji je okidac koji nekog natera da sebi oduzme zivot. Pogotovu ako izuzmemo mentalne bolesti (kojih je takodje sve vise), nego da posmatramo samo "normalne" ljude koji misle da ne mogu da rese svoje probleme. Sad ja mogu da filozofiram da sve moze da se ispravi ( mozda ne proslost), ali zaista nista ne bi trebalo da izazove ovakvu reakciju. A sto se tice proslosti koja nam stvara osecaj krivice i tera nas da "presudimo" sami sebi i tu ima resenje. Jednostavno dopustite da vam sudi onaj kome sto ucinili nepravdu.Savest zna zaista da bude nemilosrdna.Ako pak resite da se ubijete jer vam je zivot u sadasnjosti neizdrziv opet bi mogli da razmislite i potrazite pomoc. Ne odustajte tako lako od zivota. Niste macka. Imate samo jedan zivot. Prica o buducnosti i strahu od nje jos je najmanji razlog za samoubistvo. Otkud znate sta vas ceka ili bilo koga od nas?
Najmanje 90 mladih osoba u Srbiji u toku jedne godine oduzme sebi zivot. Ovih dana sam u soku zbog price o osmogodisnjem decaku koji se obesio u kupatilu. Da li je moguce u 8 godina biti toliko nesrececan?Devetnaestogodisnji mladic je stao na prugu rasirio ruke i sacekao da ga udari voz! Da dodam i dva samoubistva iz kraja ( jedno je skok sa zgrade devetnaestogodisnjeg mladica, a jedno trovanje tabletama sedamnestogodisnje devojke). Sa Pancevackog mosta ovih dana je skocila sesnaestogodisnja devojka ali tu je bio Renato! Renato Grbic je ribar koji iz Dunava ispod pancevackog mosta izvlaci samoubice . Cak 29 ljudi je spasao. I nista. Ni hvala od grada nije dobio. On je dao primer kako bi makar mostovi bili obezbedjeni. Evo i danas je jedan covek skocio sa Brankovog mosta. Mozda bi trebalo postaviti obezbedjenje na kriticne tacke. Zar nije bolje spreciti nego leciti u svakom slucaju?
Za decu je specificno da svet posmatraju crno-belo i svaka njihova kriza moze da se zavrsi fatalno. Postoji i organizacija "Srce" za pomoc i prevenciju osobama koje su u krizi i pomisljaju na samoubistvo. Njihov telefon je otvoren 24 sata ,a kraj telefona su strucnjaci koji pokusavaju da kroz razgovor navedu nekoga da odustane od samoubistva. Koliko je taj razgovor uspesan ne znam, ali je verovatno svim tim ljudima koji imaju problem jako vazno da razgovaraju u tom momentu kad imaju krizu. Najgore je sto roditelji, prijatelji, partneri ne shvataju ozbiljno kad im neko kaze da zeli da se ubije. Koliko puta svako od nas u toku dana kaze "Ubicu se"? Medjutim, treba razlikovati te svakodnevne fraze od zaista necije zelje da se ubije.Skloni smo posle da kazemo kad se vec desi tragedija da nismo imali nikakve naznake da ce se to desiti! Kao sta to bi?
PONOSIM SE LJUDIMA KAO STO SU RENATO! HVALA MNOGO ZA TO STO RADIS! EH DA NAS JE VISE TAKVIH! NE RAZUMEM KAKO DETETU OD 8-16 GODINA SAMOUBISTVO UOPSTE PADNE NA PAMET. RAZUMEM DA PROSLOST MOZE DA NAS OPTERECUJE I DA UVIDEVSI SVOJE GRESKE OSECAMO STID I KAJANJE, ALI OPET NE TREBA SEBI ODUZIMATI ZIVOT
TO JE NAJSEBICNIJI POSTUPAK! DA LI MOZETE DA ZAMISLITE BOL MAJKE KOJOJ SE UBIJE DETE? DA LI MOZETE DA ZAMISLITE BOL LJUDI KOJI OSTANU ZATECENI IZNENADNOM SMRCU OSOBA KOJE VOLE!
ZOVITE PRIJATELJE, RODBINU, ZOVITE ORGANIZACIJU"SRCE" I PROBAJTE DA RESITE PROBLEM PRE NEGO STO UCINITE POSLEDNJI KORAK I ODUZMETE SEBI ZIVOT!
Нема коментара :
Постави коментар