ODGAJITI CERKU NIJE ISTO KAO I ODGAJITI SINA! MA ZNATE ONO OD RODJENJA DEVOJCICE NOSE ROZE, DECACI PLAVO! ZA DEVOJCICE LUTKE I "DJIDJICE", ZA DECAKE AUTOMOBILCICI I ORUZJE! ALI NIJE TO BAS TAKO VERUJTE MI! SVAKO DETE TREBA ISTE STVARI - SVU MOGUCU LJUBAV I PAZNJU KOJU MOZETE DA MU PRUZITE! A VASPITAVANJE JE U OVO VREME NESTO NAJTEZE! NTI DA UCITE DECU PRAVIM VREDNOSTIMA KAD IH JE SVE MANJE NITI DA DOPUSTITE DA POSTANU "MRTVO MORE"! A OPET OVO JE JEDNA POSEBNA TEMA.
Da se vratimo na pricu kako bi trebalo odgajati cerke. Prvo i osnovno devojcice su sklone cestim promenama raspolozenja. I mame naravno! zato oprez! Ceka vas mnogo placa. Devojcice placu i kad su srecne i kad su tuzne jer su vrlo emocionalne.
Ne preterujte sa kupovinom odece i sljokica i svih djidjica koje ste vi zelel dok ste bile male. Vreme se promenilo i stalno se menja koliko god ste mlada i kul mama. Jos je naravno teze sto je mama starija.
Podrzite je ako hoce dugu kosu, ali je naucite da pravi frizure za skolu, a ne da ide raspustene kose. Naucite imena svih Diznijevih princeza i nemojte se ljutiti sto isprobavaju vasu odecu i obucu i nikada je ne vrate na isto mesto. Ovo mozda zvuci kao neka diskriminacija ali ne mozete zamisliti koliko kucni troskovi rastu ako imate devojcicu. One jednostavno traze brendirane stvari jos od vrtica, a kad krenu u skolu i sav skolski pribor mora da bude poseban ( i skup naravno). Decacima je uglavnom svejedno do puberteta. A kad smo kod puberteta tu su devojcice neprikosnovene. Vase misljenje ih jednostavno ne interesuje ,a kad su iskrene i same ne znaju sta hoce. Ukus im se menja iz casa u cas bilo da je u pitanju neko jelo ili nesto za oblacenje. I da te cuvene promene raspolozenja, ukusa, misljenja datiraju kao sto kazem od rodjenja i nisu uvek krivi pubertet i menstruacija. I moje cerke syu pokazivale sve znakove samostalnosti jos od vrtica. Nije postojala sansa da ih ja obucem kako zelim ili da ja odredim kakvu frizuru da im napravim ili koju lutku da ponesu tog dan. Nije bilo nikakve sanse! I to nije odraz razmazenosti. Devojcice su jednostavno takve i bolje je da to odmah prihvatite jer ako zakasnite pa pokusavate da ih "razumete" u pubertetu i da im se "priblizite" naici cete na zestok otpor. Sto neminovno dovodi do uzasnih svadja, a tinejdzerke su mnogo sklonije bezanju od kuce ili samoubistvu!
Sto se tice odgajanja sinova morate znati najvazniju stvar a to je da ste vi nihova prva ljubav ( ne mislim u smislu zena muskarac) i prototip zene koji ce kasnije traziti u zivotu. Nemojte stedeti na ljubavi i paznji koju im poklanjate. necete ih razmaziti i napraviti meskucima nego cete ih nauciti da pruzaju i primaju ljubav .
Nikada nemojte da mu se smejete ako uradi nesto nespretno i pogresno. To ce u njemu ostaviti dugok trag. I nikada vam to nece oprostiti. Tretirajte ga kao odraslu osobu i traite ponekad i savet od njega (naravno morate i dauradite to sto je rekao). I da. Uvek odgovorite na njegova pitanja koliko god vam bilo neugodno. Ako ste bas zateceni zatrazite malo vremena dok ne smislite odgovor koji je prihvatljiv za njegov uzrast.
Takodje zaboravite na ono : Sto puta sam ti rekla... Na njih to uopste ne utice dok sami nesto ne shvate.
Cesce ga pohvalite i podrzavajte svaki njegov san. To mu mnogo znaci. Mora da shvati da ga uvek podrzavate i da ste uvek tu za njega. Ako zaplace ne dramite nego ga utesite. Nisu vise ona vremena kad muskarac ne sme da zaplace!
JAKO JE TESKO ODGAJATI DETE. TESKO JE NAMA ODRASLIMA DA PRIHVATIMO DA JE DETE OSOBA A NE NASA IGRACKA. I LJUDSKI JE DA GRESIMO U VASPITAVANJU. I NASI SU RODITELJI GRESILI I NJIHOVI... ALI OVIH NEKOLIKO UPUTSTAVA NIJE SE TESKO PRIDRZAVATI. VERUJTE MI DA NISTA NE MOZE DA SE POREDI SA SRECOM DA DETE IMA POVERENJE U VAS! DA STE MU OSOBA NA KOJU MOZE DA SE OSLONI! TO ZNACI DA STE NESTO DOBRO URADILI ! I DA STE NAPRAVILI OD NJEGA DOBRU OSOBU!
NIKADA SE NE TAKMICITE SA SVOJIM DETETOM!!!
Da se vratimo na pricu kako bi trebalo odgajati cerke. Prvo i osnovno devojcice su sklone cestim promenama raspolozenja. I mame naravno! zato oprez! Ceka vas mnogo placa. Devojcice placu i kad su srecne i kad su tuzne jer su vrlo emocionalne.
Ne preterujte sa kupovinom odece i sljokica i svih djidjica koje ste vi zelel dok ste bile male. Vreme se promenilo i stalno se menja koliko god ste mlada i kul mama. Jos je naravno teze sto je mama starija.
Podrzite je ako hoce dugu kosu, ali je naucite da pravi frizure za skolu, a ne da ide raspustene kose. Naucite imena svih Diznijevih princeza i nemojte se ljutiti sto isprobavaju vasu odecu i obucu i nikada je ne vrate na isto mesto. Ovo mozda zvuci kao neka diskriminacija ali ne mozete zamisliti koliko kucni troskovi rastu ako imate devojcicu. One jednostavno traze brendirane stvari jos od vrtica, a kad krenu u skolu i sav skolski pribor mora da bude poseban ( i skup naravno). Decacima je uglavnom svejedno do puberteta. A kad smo kod puberteta tu su devojcice neprikosnovene. Vase misljenje ih jednostavno ne interesuje ,a kad su iskrene i same ne znaju sta hoce. Ukus im se menja iz casa u cas bilo da je u pitanju neko jelo ili nesto za oblacenje. I da te cuvene promene raspolozenja, ukusa, misljenja datiraju kao sto kazem od rodjenja i nisu uvek krivi pubertet i menstruacija. I moje cerke syu pokazivale sve znakove samostalnosti jos od vrtica. Nije postojala sansa da ih ja obucem kako zelim ili da ja odredim kakvu frizuru da im napravim ili koju lutku da ponesu tog dan. Nije bilo nikakve sanse! I to nije odraz razmazenosti. Devojcice su jednostavno takve i bolje je da to odmah prihvatite jer ako zakasnite pa pokusavate da ih "razumete" u pubertetu i da im se "priblizite" naici cete na zestok otpor. Sto neminovno dovodi do uzasnih svadja, a tinejdzerke su mnogo sklonije bezanju od kuce ili samoubistvu!
Sto se tice odgajanja sinova morate znati najvazniju stvar a to je da ste vi nihova prva ljubav ( ne mislim u smislu zena muskarac) i prototip zene koji ce kasnije traziti u zivotu. Nemojte stedeti na ljubavi i paznji koju im poklanjate. necete ih razmaziti i napraviti meskucima nego cete ih nauciti da pruzaju i primaju ljubav .
Nikada nemojte da mu se smejete ako uradi nesto nespretno i pogresno. To ce u njemu ostaviti dugok trag. I nikada vam to nece oprostiti. Tretirajte ga kao odraslu osobu i traite ponekad i savet od njega (naravno morate i dauradite to sto je rekao). I da. Uvek odgovorite na njegova pitanja koliko god vam bilo neugodno. Ako ste bas zateceni zatrazite malo vremena dok ne smislite odgovor koji je prihvatljiv za njegov uzrast.
Takodje zaboravite na ono : Sto puta sam ti rekla... Na njih to uopste ne utice dok sami nesto ne shvate.
Cesce ga pohvalite i podrzavajte svaki njegov san. To mu mnogo znaci. Mora da shvati da ga uvek podrzavate i da ste uvek tu za njega. Ako zaplace ne dramite nego ga utesite. Nisu vise ona vremena kad muskarac ne sme da zaplace!
JAKO JE TESKO ODGAJATI DETE. TESKO JE NAMA ODRASLIMA DA PRIHVATIMO DA JE DETE OSOBA A NE NASA IGRACKA. I LJUDSKI JE DA GRESIMO U VASPITAVANJU. I NASI SU RODITELJI GRESILI I NJIHOVI... ALI OVIH NEKOLIKO UPUTSTAVA NIJE SE TESKO PRIDRZAVATI. VERUJTE MI DA NISTA NE MOZE DA SE POREDI SA SRECOM DA DETE IMA POVERENJE U VAS! DA STE MU OSOBA NA KOJU MOZE DA SE OSLONI! TO ZNACI DA STE NESTO DOBRO URADILI ! I DA STE NAPRAVILI OD NJEGA DOBRU OSOBU!
NIKADA SE NE TAKMICITE SA SVOJIM DETETOM!!!
Нема коментара :
Постави коментар