PESTICIDI

OBZIROM DA PESTICIDI UBIJAJU SPERMATOZOIDE PA SE POLAKO SPREMA IZUMIRANJE LJUDSKE VRSTE  NORMALNO JE DA SU MORALI DA IZMISLE TANJIR KOJI TI UMESTO "BLJAK" HRANE PRAVI TVOJU OMILJENU! Pa je tako svejedno da li ti je na tanjiru povrce sa "gomilom" pesticida ili vestacko meso iz labaratorije ti programis sladoled i zamisljas kako uzivas u poslastici jeduci hranu koja je opasna po zdravlje. Set to mimic ukljucuje tanjir,casu i mikrocip. I nasa cula detektuju sladoled umesto povrca .Zastrasujuce!Dokle smo dogurali sa tehnologiji da smo pravo znanje zamenili sa GUGLOM,VIKIPEDIJOM I OSTALIM ;ZNANJIMA'  sa interneta. Lako je pobrkati svoju inteligenciju sa stvarnim nivom svog znanja jer su vam pomocu interneta dostupna sva znanja ovog sveta. I vi mislite da ste pametniji od mnogo ljudi,a zapravo vase znanje zavisi od interneta.I sve to sad kad upakujemo kako ja to obicno radim i jos dodam pricu o Bini 48 bice vam jasno kako nam ne vredi sto imamo pristup tolikim informacijama ,a zapavo nista ne znamo! Recimo i ova Bina 48 koja je radjena po uzoru na pravu zenu Binu Aspen zenu naucnika koji je stvorio najsevrsenijeg robota ikad. Po cemu je ona posebna? Bina Aspen je provela sate i sate prisecajuci se detinjstva i ostalih zivotnih dogadjaja i prenela na cip sve informacije iz svog uma,onda je to jednostavno kloniranjem uma "spakovano" u Binu 48, koja sada zna da se smeje,prica viceve, ali i da bude nervozna.Nas um pred video snimkom razgovora uz kaficu izmedju prave Bine i Bine 48 ostaje potpuno paralizovan. Otprilike da je paralizovan prava rec za sve ono sto se dogadja sa nasim umom pred gore navedenim informacijama. Svesni smo da hranom unosimo otrove u organizam,ali nista ne preduzimamo da to sprecimo. Uljujkujemo se u "sitne " radosti zivota tako sto nas tehnologija opusta i usrecuje na vestacki nacin. Guglamo po internetu srecni sto na svako pitanje imamo odgovor(cak i kako da se lecimo,pa ne moramo ni u redove cekanja kod doktora). Zelimo zene kao Bina 48 koja cuti,smeska se i radi sve za nas! Pa dobro.Sto je tesko priznati da zivimo u virtualnom svetu koji se igra sa nasim umom,osecanjima,zivotom uopste. Vise volimo vestacki osecaj srece i zadovoljstva (carobni tanjir) nego prave osecaje i pravo znanje! Takvi smo sta da se radi! Odusevljavamo se tehnologijom ,a selfiji iz cipela za selfiranje su nesto sto nas na danasnji dan cini najsrecnijima!
Buducnost. Uvek ista recenica. Ona je tu, neprestano iz minuta u minut i sokira nas brzinom kojom sve stvari koje smo do sada znali nestaju. I mi je obazavamo, prihvatamo iako ona radi protiv nas.
Proslost. Sta vredi da se vracamo u proslost,kada vise nikada nece onih divnih obicnih stvari koje zaista jesu bila sreca i to stvarna,a ne virtualna. A ja se prisetim mnogo puta i tuzna sam zbog toga,
I KOLIKO GOD SE TRUDIM I PRIHVATAM OVU TEHNOLOGIJU KOJA I JESTE KORISNA NA SVOJ NACIN OPET I POZELIM DA BAR NESTO OSTANE PRAVO HRANA I UM RECIMO!