DAVANJE I UZIMANJE, DATI POMOC I PRIMITI POMOC. To bi trebalo da spada na onaj spisak osnovnih ljudskih vrednosti. Onaj ko daje mora da bude siguran u to sto radi, da odbaci aroganciju i da novac koji odvaja za nekoga bude dat od srca i samo tako, a ne radi reklamiranja.Uzeti novac od nekog tezi je cin jer nas stavlja u podredjen polozaj. U uslovima opste katastrofe naravno da nije bas tako, ali ljudi koji su izgubili sve ipak i dalje imaju ponos i tesko im je da prihvate novac. Uzece sa nekim osecajem krivice i zato ih nemojte ni po koju cenu podsecati da su vam duzni, znaju oni to dobro.Dati pomoc ovih dana postalo je jedna vrsta euforije, odbrane od katastrofe koja se desila. Mladi ljudi narocito, pa i svi ostali bili civili ili vojnici prosto su danonocno pruzali pomoc. To je u redu sve dok je to u granicama realnih mogucnosti. Primali su pomoc jadni ljudi svako na svoj nacin, neko cutke, neko sa ljutnjom i ta nesreca se nekako razlivala medju svima kao i voda. Svi su dobili po kap srece i kap nesrece. Mnogo je tesko u ovoj situaciji razgraniciti sta je prava pomoc i koliko treba da bude davanje. Volonteri su mladi i neiskusni ljudi plasim se kad prodje euforija da ce ih stici depresija. O unesrecenim ljudima i da ne pricam. Prosto covek ne zna da li u ovoj situaciji vise treba nesto konkretno, materijalno ili puno zagrljaja i utesnih reci. A to ova deca nisu bas u mogucnosti da pruze. Nikako ne umanjujem njihovu pomoc ona je ogromna ali plasim se za obe strane, kako ce iz svega ovoga izaci.
Buducnost. Desavace se verovatno svakakve katastrofe ali ljudi ce sve manje biti u situaciji za ovakve vrste pomoci svojstvene jedino ljudima Roboti i kompjuteri radice sve umesto nas. Izgubice se oni divni osecaji kad znas da si uradio nesto jako veliko i humano kao sto je pruzanje pomoci. I da iako nije vreme za bilo sta sto lici na salu ipak bi se malo nasalila sa davanjem i uzimanjem. Zamisljam dva robota koji razmenjuju nove cipove i jedan kaze drugom: Evo dacu ti ovaj xp 1024 ,a ti meni da vratis taj i xp 1000 nesto mi zuji. A taj sto uzima kaze: Ne mogu i meni zuji.Ako uspemo da da takve robote napravimo onda vredi cekati tu buducnost.
Proslost. Pa ne bih ja ovaj put velicala proslost. Uvek je bilo humanih ljudi ali i onih drugih. Zato bi samo jos jednom u ovoj strasnoj nedelji zelela da se ovo zavrsi sto pre, da krenemo napred kao bolji ljudi.
Od sutra vracam se mojim blogovima o novim tehnologijama. Bioloski zavoj koji zaustavlja krvarenje u momentu bice prva stanica na putu novih blogova.
Morala sam ipak da ispostujem ovu veliku katastrofu i da dam svoju ogromnu podrsku celom narodu koji je znao da prepozna situaciju i da daje nesebicno pomoc onome kome treba.
Pozdrav dobri ljudi zelim nam svima bolje dane.
Buducnost. Desavace se verovatno svakakve katastrofe ali ljudi ce sve manje biti u situaciji za ovakve vrste pomoci svojstvene jedino ljudima Roboti i kompjuteri radice sve umesto nas. Izgubice se oni divni osecaji kad znas da si uradio nesto jako veliko i humano kao sto je pruzanje pomoci. I da iako nije vreme za bilo sta sto lici na salu ipak bi se malo nasalila sa davanjem i uzimanjem. Zamisljam dva robota koji razmenjuju nove cipove i jedan kaze drugom: Evo dacu ti ovaj xp 1024 ,a ti meni da vratis taj i xp 1000 nesto mi zuji. A taj sto uzima kaze: Ne mogu i meni zuji.Ako uspemo da da takve robote napravimo onda vredi cekati tu buducnost.
Proslost. Pa ne bih ja ovaj put velicala proslost. Uvek je bilo humanih ljudi ali i onih drugih. Zato bi samo jos jednom u ovoj strasnoj nedelji zelela da se ovo zavrsi sto pre, da krenemo napred kao bolji ljudi.
Od sutra vracam se mojim blogovima o novim tehnologijama. Bioloski zavoj koji zaustavlja krvarenje u momentu bice prva stanica na putu novih blogova.
Morala sam ipak da ispostujem ovu veliku katastrofu i da dam svoju ogromnu podrsku celom narodu koji je znao da prepozna situaciju i da daje nesebicno pomoc onome kome treba.
Pozdrav dobri ljudi zelim nam svima bolje dane.
Нема коментара :
Постави коментар