PLASIM SE NESTACE PAPIR.JA VOLIM PAPIR I ZIVOT BI MI BIO JAKO DRUGACIJI DA GA NEMA.Mozda nekome papir ne znaci toliko,ali meni stvarno mnogo znaci.Dobar je napredak u tehnologiji,nemam tu nesto da zamerim. Treba uvek ici napred. ALI PAPIR. Papir kao podloga za pisanje nastao je oko 105-te godine. I kroz vekove sluzio je ljudima za vrlo lepe i korisne stvari, od kojih bi ja izdvojila dve: umetnost i komunikaciju. Slike majistora renesanse,note Beckih klasicara,knjige kao zapisi najstarijoh vremena. Sve to preti da nestane pre poplavom nove tehnologije. Zar ce nam ostati jos samo novine(ni to ne znam dokle) i toalet papir za koji vec naslucujem zamenu? Strasno. Slikari sad mogu da budu i deca i oni sa ne bas previse talenta jer tu je Art Rage program koji omogucava slikanje. Da ne pricam o digitalnim kamerama,foto shopu,selfijima i mogucnostima da slikas sebe i sve oko sebe u sekundi. Pa sto ti onda treba stafelaj i platno, papir u komad ugljena, blok i vodene boje?Jos sam u fazi soka zbog devojke koja je na nekom trgu iz vagine izbacivala loptice sa bojom i "slikala". O boze. Muzika je nastajala na papiru.Na jednom pises tekst, na jednom note i lagano ispadne pesma. Sda sednes za kompjuter i ispadne nesto sto ne znas u koju vrstu muzike da stavis.A da ne pricam kako posle scenskim (ne znam kako da nazovem te uzasne pokrete i izgled)nastupom propratis jos skaradniji tekst i muziku.Pisci su odavno pisacu masinu zamenili kompjuterom,te se papir vise ne koristi. Sad ne znam sta bih o knjigama sem da su vekovima bile jedini nacin da saznas o proslom vremenu. Dobro tu i ima cuvara istine, ali papira nema. I kategorija komunikacije ,ono pisanje pisama ne postoji ni u obliku Novogodisnje cestitke.
Buducnost. Budimo realni. Zivecemo u sajber gradovima,drveca nece biti ni za hladovinu, pa onda to dovodi do toga da nece biti ni papira. Svu komunikaciju odrzavacemo telepatijom, a svu umetnost ako je bude uopste odradjivace nasi kompjuteri. Papira nece biti i to me uzasava.
Proslost. Eh kad se setim. Predivne slike koje smo stvarali na casovima i sekcijama likovnog u skoli. Origami koji smo strpljivo ucili, izlozbe slikara sa tehnikama koje su trazile papir. Note koje smo nevesto ispisivali u notnim linijama nasih notnih svezaka. Stranice i stranice ispisavanja lektire i vodjenja dnevnika.Da ne pricam o ispisavanju ljubavnih pesama,poruka i prica. Pisma roze ili plave boje koje su 70-tih bila i namirisana, ukrasne koverte,prelepe postanske marke.Nove generacije ne mogu ni da zamisle kakav je bio osecaj ekati postara i nadati se pismu. Neponovljiv.Dobro, pisma bi ljubomorno cuvali ali bi postanske marke i razglednice razmenjivali. Postojala je jos jedna kategorija dopisivanja. Dopisnice, nesto izmedju razglednice i pisma. To su koristili stariji ljudi jer je obicno na njima bila odstampana i marka pa su tekst i adresu obicno usluzno pisali na recepciji hotela, a bolo je jeftinije i od pisma i od razglednice, a ipak je moglo primaocu da docara osecanja bake i deke u banji.
Za kraj nesto sto me je do kraja uzbudilo. Zatrazila sam od svoje najmladje cerke(ucenice druge godine srednje skole) parce papira da nesto zapisem. Ne verujem da bi neko poverovao, ali odgovor je bio:Odakle mi." Pitala sam je a gde zapisuje ono sto rade u skoli, pa na mobilni gde drugo? O boze nestaje nam papir!
Buducnost. Budimo realni. Zivecemo u sajber gradovima,drveca nece biti ni za hladovinu, pa onda to dovodi do toga da nece biti ni papira. Svu komunikaciju odrzavacemo telepatijom, a svu umetnost ako je bude uopste odradjivace nasi kompjuteri. Papira nece biti i to me uzasava.
Proslost. Eh kad se setim. Predivne slike koje smo stvarali na casovima i sekcijama likovnog u skoli. Origami koji smo strpljivo ucili, izlozbe slikara sa tehnikama koje su trazile papir. Note koje smo nevesto ispisivali u notnim linijama nasih notnih svezaka. Stranice i stranice ispisavanja lektire i vodjenja dnevnika.Da ne pricam o ispisavanju ljubavnih pesama,poruka i prica. Pisma roze ili plave boje koje su 70-tih bila i namirisana, ukrasne koverte,prelepe postanske marke.Nove generacije ne mogu ni da zamisle kakav je bio osecaj ekati postara i nadati se pismu. Neponovljiv.Dobro, pisma bi ljubomorno cuvali ali bi postanske marke i razglednice razmenjivali. Postojala je jos jedna kategorija dopisivanja. Dopisnice, nesto izmedju razglednice i pisma. To su koristili stariji ljudi jer je obicno na njima bila odstampana i marka pa su tekst i adresu obicno usluzno pisali na recepciji hotela, a bolo je jeftinije i od pisma i od razglednice, a ipak je moglo primaocu da docara osecanja bake i deke u banji.
Za kraj nesto sto me je do kraja uzbudilo. Zatrazila sam od svoje najmladje cerke(ucenice druge godine srednje skole) parce papira da nesto zapisem. Ne verujem da bi neko poverovao, ali odgovor je bio:Odakle mi." Pitala sam je a gde zapisuje ono sto rade u skoli, pa na mobilni gde drugo? O boze nestaje nam papir!
Нема коментара :
Постави коментар