недеља, 23. новембар 2014.

MOJA DECA,MOJA LJUBAV I MOJ BOL! LJUBAV MAJKE JE BEZUSLOVNA I BESKRAJNA



MOJA DECA,MOJA LJUBAV I MOJ BOL! LJUBAV MAJKE JE BEZUSLOVNA I BESKRAJNA.Tu vezu ne cine samo emocije ,ta veza je fizicka zavisnost.Iako pricinjava bol jer u jednom momentu deca rasire krila I odlete .Normalna stvar ,ali boli.A sta nije normalna stvar?Kad majka (na primer ja) ceo svoj zivot podredi deci (cetvoro njih to vec znate), I vise ne zivi,ne dise ,ako nije sa decom.Ubila sam zenu u sebi I sve svoje potrebe za bilo cime van majcinstva.Ucinila sam najvecu gresku na svetu I kao roditelj I kao zena.I tu nema diskusije.Sta sam ustvari htela ovim blogom da kazem?Da opravdam svoju zavisnost od dece koja je jaca I od potrebe za vazduhom,vodom,hranom?Ne. Najvise sam htela da podelim pricu o ljubavi koja iz mene vadi I poslednji atom snage da deci ucinim sta zatraze.I tako zadnjih 26 godina.Iz dana u dan iz noci u noc.A onda se to promeni. Iz porodice koja zbog svadja I materijalnih problema I nije bila neki oslonac ( a trebala je)deca cim mogu prosto beze.E tu je moj najveci bol sto ne beze u smislu osnivanja svoje porodice nego prosto beze od svadja,a ponekad I nasilja.Moja preterana zastita od tih uzasnih slika samo ih je razmazila I razmeksala,a moj stav ja sam I otac I majka naterao je da me iscrpljuju za svaku sitnicu koja im zatreba. Prosto su se navikli da me cimaju svake sekunde ,a onda odjednom imam neko silno slobodno vreme. I sta sa njim?Ova nesrecna tranzicija jos je vise poljuljala moje sampouzdanje jer se osecam totalno nepotrebnom. OD ljubavi I podrske nemam nista vise d aim dam. A  treba im I mene to jako sekira. Dobro, odrasli su ,ali navika je cudo.Zelim prosto d aim  I dalje pomazem. OVAKO ONI ZATRAZE NEKU KINTU,A JA NEMAM.Otac im naravno nije stekao tu naviku (a zadnjih sedam godina ni on ne radi), tako da deca koja isto ne rade jos uvek zavise od moje neke nazovi plate. I na sve to deca krecu u “bezaniju”. Starija cerka zivi kod roditelja svog dugogodisnjeg momka (jer je on trenutno u zatvoru zbog dilovanja droge ).Srecom nisu zavisnici pa ce kad on izadje tu biti jedan lep brak jer mu je ona oprostila za tu ozbiljnu gresku. Malo mi je zao sto je ne vidjam svaki dan I nekad mi se cini tako dalekom,ali otisla bi kad –tad I to me umiruje kad vidim da je ona zadovoljna. Stariji sin ne radi vec tri godine, a sada je ostao I bez dugogodisnje devojke. On fakticki zivi ovde,ali je najveci deo dana odsutan ,a sve cesce I nocu ne dolazi. Za njega se mnogo brinem jer vidim da je potonuo u beznadje,a ne znam kako da mu pomognem. Mladji sin radi zadnjih sest meseci,ali tako malo zaradjuje da ne moze recimo ni zube da popravi,a ima samo 21 godinu. Naravno da mu robovski rad od 10-12 sati ne ostavlja vreme za izlaske I trazenje devojke za koju treba I novac I lep osmeh.Najmladja cerka ima svoje nezadovoljstvo sto kao tinejdzerka u  potrosaskom I povrsnom drustvu  gde se gleda samo spoljni izgled I skupe “krpice” jako pati sto joj to nije dostupno pa se tesko uklapa. Starija cerka je otisla da zivi kod decka .Ne bas mudar izbor.Oboje trenutno ne rade.A onda ja kao upijac moram da upijem svu njihovu negativnu energiju plus neprestane uvrede od strane muza.A kad hocu da dignem ruke od svega jer mi je neopodan mir zbog zdravlja koje popusta oni zategnu lance ljubavi kojima sam vezana za njih I ja ostajem da budem upijac.I das a nestrpljenjem ocekujem kad ce neko od njih doci dag a saslusam,utesim ili zadovoljim neku njihovu potrebu.Deca su sebicna jer me nikad ne upitaju da li meni nesto treba. Znam ja da I oni mene mnogo vole ali bih I ja zelela malo paznje.
Ovaj blog ne moze da se “provuce” kroz vreme,ali mi je nekako buducnost poznata.Kad sam neki dan htela da odem ne samo iz kuce vec I iz mog rodnog Beograda starija cerka mi rece nesto sto me je definitvno zavezalo za kucu uvreda I patnje. “Mama nemoj sada da nas ostavljas trebas mi vise nego kad sam bila mala!” I TAKO OSTALA SAM I DA BUDEM NJIHOV STUB.Pomirila sam se sa tim da postojim jedino ako ih vidjam, pa cu naci snage da se kao I do sada borim sa sopstvenim teskocama da bih koliko mogu pomagala svojoj deci.
Zato majke pazite sta radite. U redu je ljubav prema deci,ali pazite da ne prekoracite granice nuzne potrebe!

Нема коментара :

Постави коментар