KAKO JE KAD TATA DONESE CETIRI POKLONA? TESKO, JER ON NE ZIVI VISE OVDE! DECA I RAZVOD! DA LI SE MOGU POSTEDETI DECA? KAKO DA SUPRUZNICI OSTANU U DOBRIM ODNOSIMA? BIVSI SUPRUZNICI=RODITELJI!
Teska tema, solomonskog odgovora nema! Nijedan razvod ne prolazi lako, a kad ima i dece jos je gore. Medjutim, ljudi zaista ne mogu da budu izvan svojih mogucnosti jer realno do razvoda i dolazi kada se trajno poremeti bracni odnosi.
Mnogo toga se dogadja sto nepovratno utice na deciju psihu, ali roditelji su samo ljudi. Krenimo od boljih( ako se tako moze reci) razvoda. U tim slucajevima supruznici su se obostrano "ohladili" i razumno resavaju situaciju. Svaki razvod kojim ne rukovodi strast spas je za decu. Tu se uzima u obzir sta je najbolje za dete. Mada je svakako najbolje da dete zivi u kompletnoj porodici. Ali ,ako vec mora zajednicki se uredjuje gde ce ziveti dete, kad i kako ce ga posecivati drugi roditelj. Tu su i dogovori oko skolovanja i svega vaznog za detetov zivot i buducnost.Za vaspitavanje deteta i njegovu psihu najbolje je ako se roditelji dogovaraju oko svake 'sitnice" kao kupovine igracaka, odlazaka na izlete i slicno.
Zatim, sledi malo gora varijanta kada se roditelji ne mogu dogovoriti ni oko toga kome ce "pripasti" dete, a kamoli o vaspitavanju i buducnosti. Tu dolazi do velikih trauma za dete jer ono slusa te svadje i ne retko pomisli da ih je ono izazvalo. Kod god roditelja ostane dete ono ce uvek zaliti sto nije sa onim drugim. Takodje,ako ima dvoje ili vise dece ,pa se razdvoje i od brace i sestara traume su vece.
Sledi jos tezi razvod gde su strasti pomutile razum, gde svadje prelaze u nasilje, i najraznovsnija ucenjivanja. Desava se da roditelji uzasno zele da povrede jedno drugo, a naravno da u svemu tome stradaju deca. Pokloni kojih pre razvoda nije bilo, ruzne price o drugom roditelju, popustanje do besvesti.Deca u svemu tome ne znaju da se snadju ,a nekad i iskoriste priliku te i od jednog i drugog roditelja "izvlace" ono sto nikad ne bi inace.Ali to nikako ne kompenzuje porodicni zivot (mislim zivot u skladnoj kompletnoj porodici).
Najdrasticniji primer svakako predstavlja otimanje deteta bilo od strane majke, bilo od strane oca. Pokusavanje resavanja starateljstva na njgori moguci nacin, bez zakona i suda. I tu se ne zna ko vise pati i ko se vise istraumira.
Koji god razvod je u pitanju treba dobro razmisliti kako zastiti dete ili decu. Mozda je gora varijanta kad je dete jedinac, a mozda ako se razdvoje bude losa varijanta i kad ima vise dece. Svakako je krajnje neodgovorno misliti samo na relaciju muz-zena. Sasvim je logicno da oba roditelja vole dete, ali bas zato ne smeju da dozvole da se dete nalazi u ulozi ping-pong loptice (baci ga sad ovamo, sad tamo kako se kome cefne).
Ne treba ni ostati u braku po svaku cenu jer i svakodnevne svadje lose uticu na dete. Jednostavno treba naci kompromis. Mozda nekako "zakrpiti" brak zbog deteta ili se odluciti za prvu najpovoljniju varijantu razvoda. I da, nemojte da se zavaravate da u braku ostajete radi deteta. Ako to odlucite onda se dobro preispitajte da ipak i dalje ne gajite osecanje ljubavi prema partneru iako tvrdite da ne mozete da ga gledate.
PRICA O DONOSENJU GOMILE POKLONA DETETU ZA INAT PARTNERU JE TOLIKO NIZAK UDARAC DA JE ZAISTA NE TREBA KORISTITI PRVENSTVENO RADI DETETA. ZATIM ,TREBA DA POMISLITE DA ONAJ RODITELJ KOD KOG JE DETE IMA VISE OBAVEZA U VEZI DETETA NEGO VI ( OD VISE PAZNJE ,A MANJE VREMENA ZBOG POSLA, ILI CAK DVA POSLA ZBOG FINANSIJA PA DO ZIVOTA ISPUNJENOG SAMO BRIGOM ZA DETE), DOK VI POSLE POSLA IMATE VISE VREMENA I ZA DRUSTVENI ZIVOT I RELAKSACIJU, TE STE ODMORNIJI I SAMIM TIM MANJE NERVOZNI. DECA OSECAJU NERVOZU I NEZADOVOLJSTVO RODITELJA TE VASU PAZNJU I POKLONE PRIMAJU KAO OSVETU ZA NADRDANOG RODITELJA KOD KOG ZIVE!
ZNAM DA SVE OVO ZNATE ,ALI SAM MORALA DA PISEM O OVOME ZBOG JOS JEDNOG SLUCAJA KIDNAPOVANJA CAK TROJE DECE OD STRANE OCA. PRITOM SE DECA JAVLJAJU MAJCI I PRICAJU JOJ KAKO IM JE LOSE I KOLIKO PATE. MOZE LI TO MAJCINO SRCE IZDRZATI? MORA LI SE PITANJE STARATELJSTVA RESAVATI NA OVAKAV NACIN?
MISLITE NA DECU ! ONA NISU TRAZILA DA SE RODE! I ZASLUZILA SU OCA, MAJKU BRACU, SESTRE I SIGURNOST PORODICNOG DOMA! SVAKO DETE!
Teska tema, solomonskog odgovora nema! Nijedan razvod ne prolazi lako, a kad ima i dece jos je gore. Medjutim, ljudi zaista ne mogu da budu izvan svojih mogucnosti jer realno do razvoda i dolazi kada se trajno poremeti bracni odnosi.
Mnogo toga se dogadja sto nepovratno utice na deciju psihu, ali roditelji su samo ljudi. Krenimo od boljih( ako se tako moze reci) razvoda. U tim slucajevima supruznici su se obostrano "ohladili" i razumno resavaju situaciju. Svaki razvod kojim ne rukovodi strast spas je za decu. Tu se uzima u obzir sta je najbolje za dete. Mada je svakako najbolje da dete zivi u kompletnoj porodici. Ali ,ako vec mora zajednicki se uredjuje gde ce ziveti dete, kad i kako ce ga posecivati drugi roditelj. Tu su i dogovori oko skolovanja i svega vaznog za detetov zivot i buducnost.Za vaspitavanje deteta i njegovu psihu najbolje je ako se roditelji dogovaraju oko svake 'sitnice" kao kupovine igracaka, odlazaka na izlete i slicno.
Zatim, sledi malo gora varijanta kada se roditelji ne mogu dogovoriti ni oko toga kome ce "pripasti" dete, a kamoli o vaspitavanju i buducnosti. Tu dolazi do velikih trauma za dete jer ono slusa te svadje i ne retko pomisli da ih je ono izazvalo. Kod god roditelja ostane dete ono ce uvek zaliti sto nije sa onim drugim. Takodje,ako ima dvoje ili vise dece ,pa se razdvoje i od brace i sestara traume su vece.
Sledi jos tezi razvod gde su strasti pomutile razum, gde svadje prelaze u nasilje, i najraznovsnija ucenjivanja. Desava se da roditelji uzasno zele da povrede jedno drugo, a naravno da u svemu tome stradaju deca. Pokloni kojih pre razvoda nije bilo, ruzne price o drugom roditelju, popustanje do besvesti.Deca u svemu tome ne znaju da se snadju ,a nekad i iskoriste priliku te i od jednog i drugog roditelja "izvlace" ono sto nikad ne bi inace.Ali to nikako ne kompenzuje porodicni zivot (mislim zivot u skladnoj kompletnoj porodici).
Najdrasticniji primer svakako predstavlja otimanje deteta bilo od strane majke, bilo od strane oca. Pokusavanje resavanja starateljstva na njgori moguci nacin, bez zakona i suda. I tu se ne zna ko vise pati i ko se vise istraumira.
Koji god razvod je u pitanju treba dobro razmisliti kako zastiti dete ili decu. Mozda je gora varijanta kad je dete jedinac, a mozda ako se razdvoje bude losa varijanta i kad ima vise dece. Svakako je krajnje neodgovorno misliti samo na relaciju muz-zena. Sasvim je logicno da oba roditelja vole dete, ali bas zato ne smeju da dozvole da se dete nalazi u ulozi ping-pong loptice (baci ga sad ovamo, sad tamo kako se kome cefne).
Ne treba ni ostati u braku po svaku cenu jer i svakodnevne svadje lose uticu na dete. Jednostavno treba naci kompromis. Mozda nekako "zakrpiti" brak zbog deteta ili se odluciti za prvu najpovoljniju varijantu razvoda. I da, nemojte da se zavaravate da u braku ostajete radi deteta. Ako to odlucite onda se dobro preispitajte da ipak i dalje ne gajite osecanje ljubavi prema partneru iako tvrdite da ne mozete da ga gledate.
PRICA O DONOSENJU GOMILE POKLONA DETETU ZA INAT PARTNERU JE TOLIKO NIZAK UDARAC DA JE ZAISTA NE TREBA KORISTITI PRVENSTVENO RADI DETETA. ZATIM ,TREBA DA POMISLITE DA ONAJ RODITELJ KOD KOG JE DETE IMA VISE OBAVEZA U VEZI DETETA NEGO VI ( OD VISE PAZNJE ,A MANJE VREMENA ZBOG POSLA, ILI CAK DVA POSLA ZBOG FINANSIJA PA DO ZIVOTA ISPUNJENOG SAMO BRIGOM ZA DETE), DOK VI POSLE POSLA IMATE VISE VREMENA I ZA DRUSTVENI ZIVOT I RELAKSACIJU, TE STE ODMORNIJI I SAMIM TIM MANJE NERVOZNI. DECA OSECAJU NERVOZU I NEZADOVOLJSTVO RODITELJA TE VASU PAZNJU I POKLONE PRIMAJU KAO OSVETU ZA NADRDANOG RODITELJA KOD KOG ZIVE!
ZNAM DA SVE OVO ZNATE ,ALI SAM MORALA DA PISEM O OVOME ZBOG JOS JEDNOG SLUCAJA KIDNAPOVANJA CAK TROJE DECE OD STRANE OCA. PRITOM SE DECA JAVLJAJU MAJCI I PRICAJU JOJ KAKO IM JE LOSE I KOLIKO PATE. MOZE LI TO MAJCINO SRCE IZDRZATI? MORA LI SE PITANJE STARATELJSTVA RESAVATI NA OVAKAV NACIN?
MISLITE NA DECU ! ONA NISU TRAZILA DA SE RODE! I ZASLUZILA SU OCA, MAJKU BRACU, SESTRE I SIGURNOST PORODICNOG DOMA! SVAKO DETE!
Нема коментара :
Постави коментар