KOMSIJE! KOMSIJE SE DELE NA PRVE I TAMO NEKE KOMSIJE! DELE SE NA POZELJNE I NEPOZELJNE ! NA DOBRE I LJUBAZNE I NAMCORE I BAKSUZE! I KO ZNA SVE KAKO! ALI JEDNO SVI MOZEMO DA POTVRDIMO IZ LICNOG ISKUSTVA DA SU NAM KOMSIJE UVEK BRZE PRISKOCILE U NEVOLJI NEGO RODBINA I PRIJATELJI! SAD SAMO JE PITANJE DA LI JE TO ZATO STO ONI TO ZISTA ZELE DA URADE PRVI ILI STO SU BLIZE PA ZAISTA BUDU PRVI! A U MNOGIM SITUACIJAMA JE OD PRESUDNOG ZNACAJA BAS TA BRZINA!
IZ svega ovoga proizililazi da sa komsijama treba da budemo u dobrim odnosima jer nikad se ne zna kad ce ko kome zatrebati, mi njima ili oni nama. U urbanim sredinama odavno se vec ne neguju ti lepi komsijski odnosi . Znate ono popodnevna kafica, pa ono nosenje kolaca i peciva, pa zajednicke proslave rodjendana i uopste porodicnih proslava, pozajmice od kasicice secera i kafe do novca i tako dalje. Otudjili smo se mnogo. Kad izadjemo iz lifta prosto uletimo u stan da nas ne doceka slucajno ljubopitljiv komsija i da nas smara glupostima. To nam se mozda cini da su gluposti, ali mozda ce bas taj radoznali komsija sutra ako zaboravimo da zatvorimo vodu u stanu ,a odemo negde na dan dva ili duze prvi da pozove komunalce i spasi vam imovinu!Dobro ima sad tu i preterivanja u radoznalosti ,a i u baksuzluku pa se oni drugi komunalci (komunalna policija) pozivaju ako ste bucni ,ako tresete mrvice na njegovu terasu ili bacate djubre ( ne znam kako je zakljucio da to vi radite ?) ispred njegovih vrata, a mozda i radite? Ima komsija kojima suzivot u velikoj zgradi nikako ne prija pa zaista bacaju djubre pred tudja vrata ili sa terase svog stana, ili hrane pse i macke lutalice pa se saplicete o uplasene zivotinje i o koske, masne papire ,a hodnicima se siri nesnosan smrad. Tezak je suzivot i u porodici a kamoli sa nepoznatim ljudima razlicitog porekla i navika. A da ne kazem ako zaista nemate srece pa dobijete za prvog komsiju nekog koji se bavi "sumnjivim poslovima" a vi to primetite iako niste radoznali. Takav komsija sigurno nije pozeljan. Dakle, da zakljucimo! Komsije su osobe koje stanuju do nas. I ne samo sto stanuju , oni zive vrata do vrata od nas. Kao i u ostalim stvarima u zivotu imamo pravo izbora. Mozemo da izaberemo za blizi kontakt ili cak druzenje komsije koje nam bas i nisu prve po mestu stanovanja ali su nam slicni po senzibilitetu, interesovanjima, navikama... Probajte, nista vas ne kosta, a mozete imati neogranicene koriste od saradnje sa komsijama. Pokusajte da prevazidjete strah od ljudi u ovim teskim vremenima kada je zaista tesko pokloniti poverenje bilo kome. Ipak probajte, komsije su pravo blago (ako uspete da se uklopite), ili nocna mora (ako ne uspete da se uklopite). I nemojte da mislite da to ne zavisi i od vas!!!
Buducnost. Pretpostavljam da ce se urbanizacija, globalizacija, komunikacija , automatizacija uzdici na najvisi nivo. Da cemo svi biti komsije na ovaj ili onaj nacin. Dobro je to sto (ostajem pri tome) su nam komsije potrebne. Lose je to sto ce ceo vas zivot biti transparentan, i njihov pa cete znati jedno o drugima mozda i vise nego sto je potrebno i normalno u krajnjem slucaju. Coveku je ipak potrebna neka intimnost. Nekako mi je to bas preterano da svako moze da gleda sta radim u kupatilu recimo ili kako jedem ili ako bude postojalo dok vodim ljubav ili prosto spavam! Bezveze je bas.
Proslost. Necu u dalju proslost. I zadrzacu se u Beogradu jer tu sam i rodjena kao i moji pretci. Zahvalujuci tome posedujem porodicnu kucu u predgradju ali ne daleko od centra grada. I komsije! Komsije koje su mi kao rod rodjeni. Pisala sam vec o tome da se izmedju nas razvilo toliko prijateljstvo i poverenje da sem gore pomenutog nacina druzenja , mi smo jedni drugima ostavljali kuce na cuvanje, i decu i stare ako treba. Tesili jedni druge, podrzavali, slavili kad je trebalo i tugovali i znali sve porodicne tajne (sto je vec mozda u domenu tracarenja i ogovaranja i vrlo indiskretno). Ali.... Imam opravdanje i za to. Moja prva komsinica i ja imamo neograniceno poverenje jedna u drugu i zaista je lakse kad se nekom poveris ( mislim kad podelis te porodicne probleme sa nekim ,narocito ako ti taj neko nije porodica).
LJUDI MOJI ZIVELI U BEOGRADU ILI DRUGIM URBANIM SREDINAMA ILI NA SELU I OSTALIM RURALNIM MESTIMA VOLITE I POSTUJTE SVOJE KOSIJE. PROBAJTE DA SA NJIMA IZGRADITE ODNOS POVERENJA. DOBAR KOMSIJA ZLATA VREDI!
NISU BAS SVI LJUDI POSTALI ZLI I OTUDJENI. A NA KRAJU KRAJEVA IMATE IZBOR .NIKO VAS NE TERA DA SE POSTO POTO DRUZITE SA NEPOZELJNIM KOMSIJAMA ( NI ONI NE CEZNU ZA VAMA SIGURNO).IZABERITE KOMSIJE SA KOJIMA MOZETE DA DELITE SVOJU INTIMU U GRANICAMA U KOJIMA ODGOVARA I VAMA I NJIMA . TAKODJE, IMAJTE POVERENJA SVE DOK SE NE DAJ BOZE NE DOKAZE SUPROTNO. NEKAD SE MORA I RIZIKOVATI I POGRESITI U IZBORU. ALI I TO JE BOLJE NEGO BITI 'NEVIDLJIV' ZA KOMSIJE I ONI ZA TEBE!
IZ svega ovoga proizililazi da sa komsijama treba da budemo u dobrim odnosima jer nikad se ne zna kad ce ko kome zatrebati, mi njima ili oni nama. U urbanim sredinama odavno se vec ne neguju ti lepi komsijski odnosi . Znate ono popodnevna kafica, pa ono nosenje kolaca i peciva, pa zajednicke proslave rodjendana i uopste porodicnih proslava, pozajmice od kasicice secera i kafe do novca i tako dalje. Otudjili smo se mnogo. Kad izadjemo iz lifta prosto uletimo u stan da nas ne doceka slucajno ljubopitljiv komsija i da nas smara glupostima. To nam se mozda cini da su gluposti, ali mozda ce bas taj radoznali komsija sutra ako zaboravimo da zatvorimo vodu u stanu ,a odemo negde na dan dva ili duze prvi da pozove komunalce i spasi vam imovinu!Dobro ima sad tu i preterivanja u radoznalosti ,a i u baksuzluku pa se oni drugi komunalci (komunalna policija) pozivaju ako ste bucni ,ako tresete mrvice na njegovu terasu ili bacate djubre ( ne znam kako je zakljucio da to vi radite ?) ispred njegovih vrata, a mozda i radite? Ima komsija kojima suzivot u velikoj zgradi nikako ne prija pa zaista bacaju djubre pred tudja vrata ili sa terase svog stana, ili hrane pse i macke lutalice pa se saplicete o uplasene zivotinje i o koske, masne papire ,a hodnicima se siri nesnosan smrad. Tezak je suzivot i u porodici a kamoli sa nepoznatim ljudima razlicitog porekla i navika. A da ne kazem ako zaista nemate srece pa dobijete za prvog komsiju nekog koji se bavi "sumnjivim poslovima" a vi to primetite iako niste radoznali. Takav komsija sigurno nije pozeljan. Dakle, da zakljucimo! Komsije su osobe koje stanuju do nas. I ne samo sto stanuju , oni zive vrata do vrata od nas. Kao i u ostalim stvarima u zivotu imamo pravo izbora. Mozemo da izaberemo za blizi kontakt ili cak druzenje komsije koje nam bas i nisu prve po mestu stanovanja ali su nam slicni po senzibilitetu, interesovanjima, navikama... Probajte, nista vas ne kosta, a mozete imati neogranicene koriste od saradnje sa komsijama. Pokusajte da prevazidjete strah od ljudi u ovim teskim vremenima kada je zaista tesko pokloniti poverenje bilo kome. Ipak probajte, komsije su pravo blago (ako uspete da se uklopite), ili nocna mora (ako ne uspete da se uklopite). I nemojte da mislite da to ne zavisi i od vas!!!
Buducnost. Pretpostavljam da ce se urbanizacija, globalizacija, komunikacija , automatizacija uzdici na najvisi nivo. Da cemo svi biti komsije na ovaj ili onaj nacin. Dobro je to sto (ostajem pri tome) su nam komsije potrebne. Lose je to sto ce ceo vas zivot biti transparentan, i njihov pa cete znati jedno o drugima mozda i vise nego sto je potrebno i normalno u krajnjem slucaju. Coveku je ipak potrebna neka intimnost. Nekako mi je to bas preterano da svako moze da gleda sta radim u kupatilu recimo ili kako jedem ili ako bude postojalo dok vodim ljubav ili prosto spavam! Bezveze je bas.
Proslost. Necu u dalju proslost. I zadrzacu se u Beogradu jer tu sam i rodjena kao i moji pretci. Zahvalujuci tome posedujem porodicnu kucu u predgradju ali ne daleko od centra grada. I komsije! Komsije koje su mi kao rod rodjeni. Pisala sam vec o tome da se izmedju nas razvilo toliko prijateljstvo i poverenje da sem gore pomenutog nacina druzenja , mi smo jedni drugima ostavljali kuce na cuvanje, i decu i stare ako treba. Tesili jedni druge, podrzavali, slavili kad je trebalo i tugovali i znali sve porodicne tajne (sto je vec mozda u domenu tracarenja i ogovaranja i vrlo indiskretno). Ali.... Imam opravdanje i za to. Moja prva komsinica i ja imamo neograniceno poverenje jedna u drugu i zaista je lakse kad se nekom poveris ( mislim kad podelis te porodicne probleme sa nekim ,narocito ako ti taj neko nije porodica).
LJUDI MOJI ZIVELI U BEOGRADU ILI DRUGIM URBANIM SREDINAMA ILI NA SELU I OSTALIM RURALNIM MESTIMA VOLITE I POSTUJTE SVOJE KOSIJE. PROBAJTE DA SA NJIMA IZGRADITE ODNOS POVERENJA. DOBAR KOMSIJA ZLATA VREDI!
NISU BAS SVI LJUDI POSTALI ZLI I OTUDJENI. A NA KRAJU KRAJEVA IMATE IZBOR .NIKO VAS NE TERA DA SE POSTO POTO DRUZITE SA NEPOZELJNIM KOMSIJAMA ( NI ONI NE CEZNU ZA VAMA SIGURNO).IZABERITE KOMSIJE SA KOJIMA MOZETE DA DELITE SVOJU INTIMU U GRANICAMA U KOJIMA ODGOVARA I VAMA I NJIMA . TAKODJE, IMAJTE POVERENJA SVE DOK SE NE DAJ BOZE NE DOKAZE SUPROTNO. NEKAD SE MORA I RIZIKOVATI I POGRESITI U IZBORU. ALI I TO JE BOLJE NEGO BITI 'NEVIDLJIV' ZA KOMSIJE I ONI ZA TEBE!
Нема коментара :
Постави коментар