AKO DOBIJES BOLESNO DETE

JEDNA TESKA TEMA! ALI OPET SE NAMETNULA JER SU U PITANJU DECA! I NE ZNAM KAKO DA PISEM O TOME JER SAMO ONAJ KO JE IMAO TAKAV PROBLEM ZNA PRAVU ISTINU! MI OSTALI MOZEMO DA NAGADJAMO I UGLAVNOM DA KRIVIMO RODITELJE! I ne znam odakle bih pocela! Ima tu jos jedan problem. Drugacije je ipak kad je dete vasema drugacije kada je usvojeno i kada vam ni ne kazu da dete ima neki problem. Vecina psihickih problema nastaju tek oko druge,trece godine. Pa onda drugacije je ako dete ima fizicki nedostatak, Tesko je svakako ali bar imate komunikaciju i interakciju.Deca sa autizmom, deca sa zaostaloscu u razvoju(retardirana deca) i deca koja su opasna i za sebe dok su mala ,a kao malo starija i za bracu i sestre i roditelje. Imamo i decu sa najtezim bolestima kojih je sve vise i za cije lecenje je pored ogromne brige potreban i ogroman novac! I na kraju decu zavisnike koja kao sto sam vec pisala starim bolestima zavisti (alkoholizam,narkomanija,pusenje,kockanje) dodaju i zavisnost od mobilnih telefona i kompjutera ,tableta i raznih novih tehnologija! Roditelji uglavnom pokusavaju da svojom ljubavlju i paznjom rese sve ove probleme,ali i roditelji su ljudi (pa jos ako imaju jedno ili dva zdrava deteta) nalaze se u velikom problemu. Jako je tesko to izdrzati. Zdrava deca u takvim porodicama nazalost ispastaju jer je sva energija roditelja usmerena ka bolesnom detetu. A deca koja imaju psihicke probleme to i ne primecuju,dok na zdravu ostavlja veliki trag pa moze da se desi da i oni zbog nedostatka roditeljske ljubavi i paznje kasnije imaju problema.I sto je najgore oni svi kriju duboko u sebi pravo osecanje (a to je bes,nemoc,opterecenje) koja ne ispoljavaju,mada nekad izbije to nezadovoljstvo i ocaj , i ako to neko sa strane vidi pita se kakvi su to roditelji? Kakvi jadni mogu da budu,lako je nekom sa strane da prica. Jos je teza situacija kad je dete usvojeno! Pakao je blaga rec za zivot te porodice. Juce procitam o nekoj porodici koja je bila humana te je usvajala decu. I prva dva su bila dobro,trece nazalost nije! I nisu im rekli. Zena je iskreno opisala te situacije kada je devojcica isla nocu kroz kucu i jezivo vristala,kad se cesala dok  se ne raskrvari,kad je napadala ostalu decu , nije mogla sama da iskontrolise fizioloske potrebe i  jos mnogo strasnih stvari. Posle 16 godina zena je ipak resila da je smesti na psihijatriju! Ali joj je bilo zao te je stalno isla u posete i svaki put bi je grizla savest sto je ostavila. A onda odjednom posle posete zatekla je kuci cerku koja je bila zdrava kako sedi na podu i sece kosu! Uzas. Onda je shvatila da je pogresila sto nije odmah vratila dete u dom iz koga ga je uzela. Jer imala je pravo zato sto joj nisu rekli istinu da je u njenoj porodici bilo psihickih bolesnika. A DA JE TO URADILA VEROVATNO BI LJUDI OKO NJE REKLI DA JE BEZDUSNA STO VRACA DETE! MAJKE KOJE NA RODJENJU VIDE DA DETETU NESTO NIJE U REDU ( NAJCESCE FIZICKI MOZE DA SE VIDI ODMAH) OSTAVE GA U BOLNICI  - NARAVNO RETKO ALI IH PROGLASE ZA MONSTRUME! Pa ipak to je humanije nego da ga posle zapostavlja i zlostavlja. Jer opet kazem tezak je to posao i psihicki i fizicki. I ne moze to svako da izdrzi. Pisala sam i za onu decu koja umiru .Ona su podrska svojim roditeljima verovali ili ne! S druge strane deca koja postanu zavisnici su nevidjeni manipulatori te roditelji jako tesko mogu da vide sta se dogadja pogotovu sto nemaju vremena.
Tako ce i ovaj blog biti vanvremenski jer ovo je tema koja mnogo tera na razmisljanje, Moja su deca dobro,cuvala sam autisticno dete, a opet ne mogu iskreno da odgovorim na pitanje sta bih radila da je moje dete bilo autisticno? Kako bih se osecala,ponasala, jer opet drugo je sto sam sa devojcicom provodila par sati,a drugo da je sa mnom za ceo zivot. Sramota me je pred samom sobom ali ne znam odgovor!
RAZMISLITE PONEKAD KAD VAS DECA RAZOCARAJU STO IM SKOLA NE IDE,STO SE NE ZAOSLJAVAJU,ZENE I UDAJU I RADJAJU VAM UNUKE DA LI JE TO ZAISTA TOLIKO STRASNO U ODNOSU NA ONO O CEMU SAM GORE PISALA?!