SELO I GRAD ILI GRAD I SELO

SELO I GRAD ILI GRAD I SELO.Sta trenutno razlikuje te dve vrste naselja? I gde je bolje za zivot? Prvo nesto sto je zajednicko. To je Srbija. kriza, dostupna tehnologija (mobilne i kompjutere imaju svi) i pad nataliteta . Grad pruza vise mogucnosti da se zaposlis ( dobro ovo je sad diskutabilno), vise mesta za izlazak u provod, niz trgovinskih lanaca sa citavim "SOPING MOLOVIMA", pozorista, bioskopa vise i nema ali bez obzira u gradovima ima zabave i kupovine (ako se ima sa cim).Ipak i pored svih  raznovrsnih sadrzaja zivot u gradovima (narocito Beogradu) postao je veliko mucenje za njegove stanovnike.Pravi stari Beogradjani ostali su bez posla, ni njihova dece ne rade , a da se snadju ne umeju jer su rodjeni i rasli na asfaltu i uvek su se snadbevali u marketima, a radili u firmama. Oni koji su dosli iz unutrasnjosti sa sobom su doneli novac od prodaje zemlje, vocnjaka, sume ili vec cega. Oni su bili vlasnici i privatnici i znaju brate da se snadju. Snadbevanje su vrsili u svom dvoristu, a radili su sijaset razlicitih poslova po potrebi.Dok starosedeoci imaju svoje kuce ali su osiromasili(nazalost i dalje siromase), dosljaci imaju novac iako placaju stanove. Mnogi od nas su vec generacijama u Beogradu i nemamo nikakve rodbine na selu. Oni koji su dosli sa sela ostavili su tamo rodbinu koja im uredno salje hranu (sto je realno i najskuplje).Selo sa razglednice ili turistickog video snimka izgleda idilicno. Posle ove "ludnice" u gradu odmor na selu je veoma primamljiv. Livadica,potocic, domace zivotinje, pa ako se nekom uvalis u kucu kao gost tu su i pogace iz "smederevca" i domace pile i domaci prsut, sir kajmak i toliko toga da ne gustiram vise. A onda ono pitanje iz danasnje teme. Da li je danas dobro ziveti u selu? Verovatno da nije kad su sela opustela. Kad gledam onu emisiju Zadnja kuca Srbija sva se najezim. Jako tuzno. Nesto razmisljam. Kad bi ljudi sa sela ulozili novac u neku proizvodnju umesto da beze u grad ili kad bi ljudi iz grada dosli na selo iznajmili (jer nemaju novac) neko poljoprivredno imanje i uz pomoc mestana gajili stoku ili se bavili zemljoradnjom ili povrtarstvom bilo bi dobro.SVAKO NAPUSTENO SELO je kao pramen kose koji nam opadne i zbog koga se jako sekiramo. Jos malo pramenova (sela) bice tolicko da jedva prekrijemo celu. Strasno koliko je to zacaran krug.Ljudi u selu zele u grad jer misle da je bolji zivot, a ljudi iz grada misle da treba ici u selo jer je u selu lakse preziveti krizu. Da, ako neko drugi cuva pilice, svinje i krave i ako neko drugi seje psenicu, gaji krompir i paradajiz.Tako mislim da kad bi se malo potrudili da ozivimo ta sela i sprecimo da ljudi odlaze u gradove ili inostranstvo bilo bi super .I kad bi se u tim selima zapoceli i neki ne samo poljoprivredni poslovi i otvorile mogucnosti  za bolji zivot, onda bi i u gradu bila veca zaposlenost sto zbog manjeg priliva ljudi iz unutrasnjosti sto zbog tih poslova sa sela koji bi u ovom momentu (zbog one spomenute tehnologije) mogli da se daljinski obavljaju i u gradu..
Verujem da ce se u buducnosti naselja potpuno izjednaciti .GRAD I SELO ILI SELO I GRAD BICE SVEJEDNO.Koliko je to dobro? Mozda i jeste bas zbog onog mog razmisljanja od malopre.
U proslosti je vise ljudi zivelo na selu.Pa samim tim i gradovi nisu bili ovoliko pretrpani.Ljudi su se  poznavali i pomagali jedni drugima. Na selu su bila bogata domacinstva pa je i za ljude iz grada bilo vise hrane. U Beogradu su  takodje  ziveli bogatiji ljudi koji su odlazili na odmor u nasa predivna sela gde bi se toliko sprijateljili sa domacinima da bi ne retko neko dete doslo na skolovanje u Beograd i stanovalo za dzabe. Doduse vikendom bi na autobusku stanicu dolazio paket sa sela da se niko ne oseti uvredjenim a opet i da ne bude da je iskoriscen.Selo i grad su nekad disali zajednickim dahom, kao rodjena braca i bilo je svima dobro.
ZELIM DA GRAD I SELO OPET POSTANU BRACA.